име: Милисав
презиме: Антонијевић
име оца: В.
место: Доњи Милановац
општина: Мајданпек
година рођења: 1883.
година смрти: 1958.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић, “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Антонијевић В. Милисав, официр-бригадни генерал (Чачак, 1. III 1883- 14. III 1958).
Основну школу и шест разреда гимназије завршио је у родном месту. Као питомац XXXII класе завршио је НШ ВА, а потом и АШГ. За потпоручника произведен је 1901, капетана II класе 1909, мајора 1909, пуковника 1916. и бригадног генерала у међуратном периоду.
Почео је радити као водни официр у артиљеријским јединицама Моравског, Шумадијског и Дунавског артиљеријског пука. Као капетан II класе командовао је III батаљоном Дринског артиљеријског пука и учествовао у Кумановској бици, борбама код села Алинци, Битољској и Брегалничкој бици.
У Првом светском рату командовао је батеријом Дунавског артиљеријског пука II класе и био командант Дунавског брдског артиљеријског дивизиона. У борбама код Горничева тешко је рањен.
У међуратном периоду командовао је дивизионом, артиљеријским пуком и АОШ. Био је управник Завода Обилићево и начелник артиљерије дивизијске и армијске области.
За заслуге у миру и рату добио је два ордена Карађорђеве звезде са мачевима IV реда Орденом Легије части V реда, са више ордена белог орла, Светог Саве, југословенске круне, сребрном и златном медаљом за храброст итд.
Текст из књиге “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988:
Рођен је 1. марта 1883. године у Чачку. По завршеном шестом разреду гимназије ступио је у Војну академију као питомац 32. класе. У чин артиљеријског потпоручника произведен је 1901. године. Био је на дужности водника у Моравском, Шумадијском и Дунавском артиљеријском пуку и Артиљеријској подофицирској школи. Од 1909. године био је командир батерије у Дринском артиљеријском пуку. Артиљеријску школу гађања завршио је 1911. године.
Као капетан I класе командовао је 3. батаљоном Дринског артиљеријског пука у балканским ратовима. Учествовао је у кумановској бици, боју на Алинским висовима, битољској бици и бици на Брегалници. За ратне заслуге унапређен је у чин мајора.
У првом светском рату учествовао је као командир 2. батерије Дунавског артиљеријског пука и командант Дунавског брдског артиљеријског дивизиона у борбама око Београда, колубарској бици, код Пожаревца, горничевској бици и пробоју Солунског фронта. За ратне заслуге унапређен је 1915. године у чин потпуковника. У борби код Горничева 1916. године тешко је рањен, а за заслуге у овој бици предложен је за унапређење у чин артиљеријског пуковника.
У ратовима од 1912. до 1918. године одликован је два пута Орденом Карађорђеве звезде са мачевима 4. реда (1914. и 1918), Орденом Бели орао с мачевима 4. реда (1916), Орденом Бели орао с мачевима 4. реда (1915), Орденом Легије части 5. реда (1916), Златном медаљом за храброст (1913) и Сребрном медаљом за храброст (1912).
У међуратном периоду командовао је дивизионом, артиљеријским пуком, Артиљеријском официрском школом (био је и наставник), артиљеријом дивизијске и армијске области и био управник Завода „Обилићево”. Завршио је виши курс Артиљеријске школе гађања.
За мирнодопске заслуге био је одликован Орденом Југословенске круне 2. и 3. реда, Орденом „Свети Сава“ 2. и 3. реда, Орденом „Бели орао“ 5. реда и чехословачким Орденом Бели лав 3. реда.
