Богдановић И. Софроније

име: Софроније
презиме: Богдановић
име оца: Иван
место: Вртиглав
општина: Мионица
година рођења: 1882.
година смрти: 1916.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Богдановић И.Софроније, абаџија, пешадијски подофицир и потпоручник (Вртиглав, Мионица, 1882 – Рововска коса, 4. X 1916.).

Отац Иван, имућан сељак, извесно време био је председник доњотопличке општине, а мајка Миљана (рођ. Суботић из Осеченице), домаћица. Имали су четири сина (Аксентија, Драгољуба, Софронија и Пантелију), који су учествовали у ратовима од 1912-1918. године и две кћери. Аксентије је оболео од тифуса и умро у Младеновцу 1915. године.

Завршио је основну школу и абаџијски занат. Кад је стасао, отишао је на одслужење редовног војног рока. Показао се вредним, спретним и одговорним војником, па му је понуђена активна служба у српској војсци. По скраћеном програму завршио је ППШ и био један од најбољих, па је награђен сабљом.

Као активни подофицир учествовао је у оба балканска и Првом светском рату. Веома јак, врло прек и правичан, био је изузетно вредан, упоран и спретан, па је починио више подвига. Зато је од Престолонаследника Александра награђен револвером, а одликован је Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда, о чему је објављен указ 31.222. Имао је Албанску споменицу и још нека одликовања и друга признања.

Погинуо је као водник Митраљеског одељења V пешадијског пука Краља Милана. Није се женио и оставио потомака.

Слични чланци:

Ирижанин Михајло

Ирижанин Михајло

И после, у рату, мој Средоје никако ми није излазио из главе. Где год је требало нешто извести, где год је требало нешто извидети, тамо где је било најопасније – увек сам се добровољно јављао. Верујте, све за љубав мог сина, кога сам волео као очи у глави. Али, несрећан, није дочекао да му кажем како не треба више да се стиди свога оца.

Прочитај више »