Гођевац В. Милорад

Гођевац В. Милорад
Гођевац В. Милорад

 

 

име: Милорад
презиме: Гођевац
име оца: Васа
место: Ваљево
општина: Ваљево
година рођења: 1860.
година смрти: 1933.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Гођевац В. Милорад, лекар и национални радник (Ваљево, 12. III 1860 – Београд, 21. IX 1933).

Син Васе, трговца-извозника, и мајке Анке, рођ. Карамарковић, домаћице.

Основну школу и нижу гимназију учио је у Ваљеву. Више разреде гимназије завршио је у Београду, а медицину студирао и завршио у Бечу. Као стипендиста Ваљевског округа присуствовао је сахрани кнеза Александра Карађорђевића и због тога изгубио стипендију. Радио је прво као срески лекар у Књажевцу, па као лекар београдске општине и од 1899. био шеф општинских лекара у Београду. Током 1925. године постављен је за начелника у Министарству социјалне политике и ускоро пензионисан. Држао је јавна предавања о чувању и неговању здравља. Један је од зачетника оснивања хитне медицинске помоћи у Београду. Радио је на оснивању уређењу завода за стерилизацију млека. Био је члан Српског лекарског друштва (убудуће: СЛД) и аутор више објављених дела.

Од 1903. године почео је окупљати становнике Београда, родом из неослобођених крајева који су били под турском окупацијом. Сматрао је да српски народ у Старој Србији треба заштити од Арнаута и Бугара. Био је иницијатор и један од организатора четничке (комитске) акције у још неослобођеним крајевима од Турака. Организовао је 1904. године Одбор за руковођење том акцијом, у коме су били ангажовани истакнути родољуби и јавни радници. Радио је на прикупљању четника и материјалних средстава.

Учесник је балканских и Првог светског рата. Добио је чин санитетског потпуковника. Учествовао је у раду Друштва Свети Сава и другим националним и хуманитарним организацијама. Био је члан масонске ложе. Побратим и члан управног одбора Београдске задруге.

Његова супруга Љубица, рођ. Ђурић, лекар, завршила је средњу школу у Београду и дипломирала на Медицинском факултету у Женеви, где је промовисана за лекара. Специјализирала је интерну медицину и радила од 1896. као лекар Опште државне болнице у Београду. Крајем 90-их година XIX века била је на служби у Београдској општини, као општински лекар. Током балканских ратова и Првог светског рат била је лекар ОДБ мобилисана и радила у Резервној војној болници, која је била смештена у Капетан-Мишином здању.

Милорадова кћи из првог брака Анка, удата Суботић (Београд 1890 – Њујорк, 1983), школовала се у Србији, Немачкој и Француској. Завршила је Правни факултет у Београду, где је и 1932. године одбранила докторат. Била је члан више државних делегација које су учествовале на бројним међународним правним скуповима, а посебно се истицала у борби за права жена. Удата за Ивана Суботића, нашег дипломату у Лондону 1941. године, где су и провели Други светски рат. Потом су отишли у САД, где је остала до смрти. Била је блиска пријатељица сликарке Милене Павловић Барили, књижевника Јована Дучића и многих других познатих личности.

Др Милорад Гођевац одликован је Орденом Карађорђеве звезде IV реда, Орденом белог орла и Медаљом за ревносну службу.

Слични чланци:

Митровић Драгић

Митровић Тома Драгић

Таман ми тако шапућемо кад, на петнаестак метара од нас, једном узаном стазом, по мекој трави, иду три швапска војника. Судим да су веома млади, неискусни, чим тако неопрезно иду. Не знају каква је ово земља, какав је ово народ, не знају да их иза сваког грма вреба наш човек.

Прочитај више »