Илић Ј. Богосав

Илић Ј. Богосав
Илић Ј. Богосав

 

 

име: Богосав
презиме: Илић
име оца: Јован
место: Дрлаче
општина: Љубовија
година рођења: 1878.
година смрти: 1960.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић, потомак Александар Илић

 

Илић Ј. Богосав, земљорадник и резервни пешадијски поднаредник (Дрлаче, Љубовија, 27. VII 1879 – Дрлаче, 15. XII 1960).

Отац Јован (умро 1896), а мајка Аница, рођ. Нешић из Дрлача (умрла 1903), били су пољопривредници.

По угледу на своје претке бавио се пољопривредом у месту рођења. Војску служио од 16. априла 1901. до 16. октобра 1902. године у IV чети I батаљона V пешадијског пука у Ваљеву.

У балканским и Првом светском рату био је поднаредник IV чете I батаљона V пешадијског пука II позива. Учествовао је у више борби и других акција показујући изузетну храброст, пожртвовање и сналажљи- вост. Често је био у првим борбеним редовима и добровољно се јављао да обави по који рискантан задатак. Услед тога је више пута рањаван: 21. новембра 1914, 25. октобра 1915, 5. септембра 1916, 14. септембра 1916. и јула 1917. године, али је дочекао ослобођење домовине.

За заслуге у рату добио је: Сребрну медаљу за храброст, Златну медаљу за храброст, Златну медаљу за услуге Краљевом двору, Албанску споменице и Споменицу за учешће у Првом светском рату. За изузетно ангажовање у јесен 1914. године одликован је и Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима. О томе је објављен указ ФАО бр. 11 123 од 15. јуна 1915. године.

Женио се два пута. Из брака са Катом (рођ. Давидовић из Горње Трешњице) имао је сина Милована и кћери Радмилу и Аницу. У браку са Петријом, удовом Симе Митровића (рођ. Аврамовић имао је два сина Јована и три кћери (Милену, Борку и, Стевку). Друга супруга му је довела и своју децу из претходног брака (Милоја и Даринку).

*Праунук Александар Илић нам је доставио фотографију и према његовој информацији смо ажурирали податак о години рођења.

Слични чланци:

Благотић М. Матија

Благотић М. Матија

По повратку Добровољачког корпуса из Русије, тамо је остао као командант батаљона добровољаца. Приликом освајања Казана погинуо је 1918. године као командант српског одреда.

Прочитај више »