име: Драгомир
презиме: Јанковић
име оца: Јеврем
место: Гуњаци
општина: Осечина
година рођења: 1888.
година смрти: 1965.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Јанковић Ј. Драгомир, земљорадник и резервни каплар, (Гуњаци, Осечина, 1. I 1888 – Гуњаци, 17. VI 1965).
Отац Јеврем и мајка Марија (рођ. Арсеновић из Гуњака), били су земљорадници.
Завршивши основну школу бавио се земљорадњом.
Са братом Милорадом (који је погинуо у борби на Скадру) учествовао је у балканским ратовима и Првом светском рату. Први пут је теже повређен у борби против Бугара, а потом 5. октобра 1915. године. На лечењу у болници у Косовској Митровици је заробљен, али је успео да побегне. Као каплар I чете III батаљона V кадровског пука истакао се убацивањем бомби у ровове на положају Семић у Босни, када су нанети велики губици непријатељу и ослобођена група српских војника.
По завршетку Првог светског рата вратио се у место рођења и наставио да се бави земљорадњом.
У браку са Росом, рођ. Вилотић из Гуњака, имао је синове: Драгоја, Милоја и Милана и кћери: Радојку, Загорку, Зорку и Станку.
Одликован је Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима о чему је објављен указ 11 123.
