име: Иван
презиме: Јовановић
име оца: Светозар
место: Београд
општина: Београд
година рођења: 1881.
година смрти: 1953.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Јовановић С. Иван, официр – коњички бригадни генерал (Београд, 2. I 1881 – Оснабрик, Немачка, IX 1953).
Отац Светозар.
Био je питомац XXXIII класе Ниже и XVIII класе ВШ ВА. Говорио je руски, француски и немачки. Бивао на дужностима: водника у IV коњичком корпусу и водника у ескадрону Гарде и III коњичког пука у Нишу.
Као командир митраљеског одељења коњичког пука Дринске дивизије I позива борио се у балканским ратовима. После тога био командир митраљеског одељења I коњичког пука у Нишу и ађутант Дунавске дивизијске области. У Првом балканском рату постао је као капетан I класе
У Првом светском рату до повлачења био је командир митраљеског одељења коњичког пука Дринске дивизије I позива. После реорганизације 1916. постао командир ескадрона у II коњичком пуку. Крај рата дочекао је у Барањи у саставу окупационе Барањске посаде. Пуковник је постао 14. октобра 1924, а генерал 17. децембра 1929. године.
После рата био је поред осталог: помоћник команданта II коњичког пука у Вировитици и VIII коњичког пука у Чаковцу. Затим је био в. д. команданта II и IV коњичког пука и Коњичке школе у Земуну. Касније командант коњичке бригаде у Чаковцу и Суботици, па в. д. команданта I коњичке дивизије у Загребу. Након тога је в. д. помоћника команданта Дравске дивизијске области у Љубљани, помоћник команданта Жандармерије, први помоћник инспектора Војнотехничке инспекције и помоћник команданта Коњице.
У Априлском рату 1941. био је управник Војноисторијског института. Заробљен је и одведен у немачко заробљеништво. Остао је у Немачкој у емиграцији, где је и умро. Био је ожењен Маријом Мешков, рођ. Солвојев из Крижача у Русији. Деце нису имали.
Одликован је са више домаћих и страних одликовања, међу којима и Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV степена.
