име: Војислав
презиме: Константиновић
име оца: С.
место: Ћуприја
општина: Ћуприја
година рођења: 1872.
година смрти: 1927.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Константиновић С. Војислав, официр – бригадни генерал (Ћуприја, 1873 – Сарајево, 28. X 1927).
Основну школу и гимназију учио је у месту рођења, а ВА у Београду. Као млад официр радио је као водник, командир батерије и командант дивизиона у пољској и градској артиљерији.
У балканским ратовима командовао је хаубичким дивизионом. Након победа на Куманову, Битољу и другим местима и ослобођења Косова, помогао је црногорској војсци у борби код Скадра. Исту дужност обављао је и на почетку Првог светског рата. После реорганизације српске војске на Крфу, краће време провео је у штабу Прве арми је као в.д. начелника артиљерије. Потом је до краја рата био референт артиљерије Дринске дивизије.
За време ратова добио је две дивизијске и једну армијску похвалу; Медаљу за војничке врлине, Златну медаљу за храброст, Сребрну медаљу за храброст; ордене: Белог орла IV степена, Карађорђеве звезде са мачевима IV степена и Карађорђеве звезде IV степена. Од Француске је добио орден Легије части IV степена.
После рата бивао је командант пука, начелник дивизијске артиљерије, командант армијске тешке артиљерије, управник Барутане Обили- ћево, помоћник команданта Тимочке дивизијске области, командант Тимочке артиљеријске бригаде и начелник артиљерије у штабу III армије у Сарајеву.
У браку са Даринком, ћерком пуковника Јована Варјачића имао је четири сина (Љубомира, Стојана, Миодрага и Богдана) и две кћери (Љубицу и Јелену).
