име: Драгомир
презиме: Обрадовић
име оца: Сава
место: Забрдица
општина: Ваљево
година рођења: 1872.
година смрти: 1931.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Обрадовић С. Драгомир, професор и министар (Забрдица, Ваљево, 24. I 1872 – Београд, 19. XI 1931).
Отац Сава, пољопривредник и извесно време посланик Обласне скупштине, а мајка Јелена (рођ. Митровић из Горње Грабовице).
Основну школу завршио у Бранковини, а нижу гимназију у Ваљеву. Више разреде гимназије и Природно-математички одсек Велике школе завршио је у Београду.
Радну каријеру започео као суплент и гимназиј- ски професор у Крагујевцу, а наставио као професор и директор гимназије у Солуну. Потом је извесно време био директор гимназија у Скопљу и Нишу. Од 1913. је школски инспектор Скопске области. Током избеглиштва од 1916. до 1918. био је инспектор Просветног одељења у Француској.
После рата је просветни инспектор за јужну Србију (са седиштем у Скопљу) и начелник у Министарству просвете. На дужности помоћника министра просвете био је 1926. године. Већ следеће године је министар вера у кабинету Веље Вукићевића и народни посланик Републиканске странке.
Бавио се и списатељским радом, а научно-педагошке чланке објављивао је у Наставнику, Просветном гласнику, Гласнику Професорског друштва, Јужној Србији, Животу и другде. Био је аутор уџбеника за аритметику и геометрију.
Оженио се учитељицом Зорком Лукић, која је касније радила као службеница Државне заштите деце. Изродили су: Милету, правника и адвоката; Саву, др економских наука и универзитетског професора; Радоја, угледног математичара и писца школских уџбеника; Обрада, пуковника и Станислава, који је умро као гимназијалац и кћери Наде- жду, професорку и Веру, правницу.
За заслуге у миру и рату је одликован Орденом Светог Саве II реда, Орденом белог орла V реда, Орденом Карађорђеве звезде IV реда, француским Орденом Легије части IV реда, Даниловим орденом III реда, Златном медаљом за ревносну службу итд.
