Пањевић М. Петар

Пањевић М. Петар
Пањевић М. Петар

 

 

име: Петар
презиме: Пањевић
име оца: Манојло
место: Ваљево
општина: Ваљево
година рођења: 1893.
година смрти: 1916.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Пањевић М. Петар, официр – пешадијски потпоручник (Ваљево, 2. IX 1893 – Шумовита коса, Горничево, 30. VIII 1916).

Отац Манојло, гвожђарски трговац и председник ваљевске општине, а мајка Персида, кћи Радована Лазића, трговца, банкара и такође председника ваљевске општине. Основну школу и седам разреда гимназије завршио у родном граду. Даље школовање наставио са XLVI класом НШ ВА у Београду.

Убрзо по произвођењу у први официрски чин ступио је у Први светски рат. Већ у првим борбама показао се као храбар борац и спретан старешина. При повлачењу наше војске из Србије био је контузован услед распрскавања једне гранате, због тога је смештен у крушевачку болницу на лечење и опоравак. Чим је сазнао да се наша војска и даље повлачи иако тешко рањен напустио је болницу и крајњим напорима хватао прикључак за војском.

Пошто је на Крфу прездравио прикључио се својој јединици на Солунском фронту. Мучком нападу непријатеља храбро је одолевао и позитивно деловао на ратне саборце. Као водник XXII пешадијског пука погинуо је у једном силовитом јуришу наших снага ка Шумовитој коси код извора Горничевског потока у Горничеву. Био је сахрањен код цркве у Горничеву, а његови земни остаци пренети су у Пантеон палих на Војничком гробљу у Зејтинлику крај Солуна.

Посмртно је одликован официрским Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV степена о чему је објављен указ ФАО 31 222.

Слични чланци:

Дојкић Јелисавета

Ујутро су наши болничари некаквим колицима износили из шатора на десетине и десетине мртвих. Тифус није штедео никог, нарочито је косио старије особе.

Прочитај више »
Митровић Драгић

Митровић Тома Драгић

Таман ми тако шапућемо кад, на петнаестак метара од нас, једном узаном стазом, по мекој трави, иду три швапска војника. Судим да су веома млади, неискусни, чим тако неопрезно иду. Не знају каква је ово земља, какав је ово народ, не знају да их иза сваког грма вреба наш човек.

Прочитај више »