Поповић К. Петар

име: Петар
презиме: Поповић
име оца: Коста
место: Ваљево
општина: Ваљево
година рођења: 1870.
година смрти: 1921.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Поповић К. Петар, официр, артиљеријски пуковник (Ваљево, XI 1870 – Беч, 26. V 1921).

Отац Коста, трговац – бакалин, народни посланик и председник Ваљевске општине, мајка Стефанија – Стевка, домаћица. Основну школу завршио је у месту рођења, а шест разреда гимназије у Београду.

Са XXII класом 15. септембра 1889. године ступио је у ВА. Први официрски чин добио је 16. септембра 1892. године. Чин капетана II класе добио је 1899, а мајора 29. јуна 1904. године. Артиљеријски пуковник постао је још 30. октобра 1913. године. Очигледно био је способан и веома перспективан старешина.

Официрску каријеру започео је као водни ста- решина у III батерији Дринског артиљеријског пука и у њој радио до 1. августа 1894. Потом до 2. новембра 1894. био је в. д. управника Профијентног слагалишта у Чачку, па опет водни официр III батерије Дринског артиљеријског пука у Ваљеву. Наставу у ВШ ВА похађао је од 1. октобра 1896. до 1. октобра 1898. године.

Касније је радио као в. д. командира батерије у Шумадијском и Градском артиљеријском пуку, а од 1904. био је командант дивизиона. У два наврата био је наставник артиљерије у ПШ. У међувремену од 1. априла 1909. до 1. јуна 1912. био је ађутант Краља Петра I Карађорђевића и управник његовог двора.

Активно је учествовао у оба балканска и Првом светском рату. Нај- пре као референт артиљерије Тимочке дивизије II позива, а од 20. августа 1913. до маја 1916. као командант II тимочког артиљеријског пука I позива. Потом је начелник артиљерије, прво у II, а затим у I армији. По завршетку ратних сукоба све до смрти био је начелник артиљерије I армијске области.

За заслуге у миру и рату од домаћих одликовања имао је: сребрну и златну медаљу за храброст; два ордена белог орла V реда (1909 и 1916); ордене белог орла IV и III степена; Орден Светог Саве III реда и Орден Карађорђеве звезде са мачевима IV степена, који је добио 1915. године. Од страних одличја примио је: руски орден Свете Ане II реда; грчки орден Меџедија II реда, италијанску круну II реда, француски Орден Легије части IV реда и француски Ратни крст.

У браку са Јулијаном, кћерком Влајка Антонијевића, трговца из Чачка имао је сина Светозара и кћери Софију и Десанку.

Слични чланци:

Жандрон Анри

Жандрон Анри

Тако дан и ноћ. Усред љутих битака, у земуници, на косини, у пољу, на планинском вису, засут рафалима, мислио сам само на телефон. Само да се веза не прекине.

Прочитај више »
Ловрић Лујо

Ловрић Лујо

„Мајко! Немој да плачу очи твоје за очи моје кад не плачем ја. Немој да се бојиш за будућност моју кад се не бојим ја. Јер, знај, будућност је моја у будућности уједињеног народа нашег. У његовој срећи, биће и моја срећа…”

Прочитај више »