име: Живојин
презиме: Ранковић
име оца: Михаило
место: Попучке
општина: Ваљево
година рођења: 1878.
година смрти: 1972.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Ранковић М. Живојин, земљорадник и резервни каплар (Попучке, Ваљево, 3. XI 1878 – Попучке, 23. XI 1972).
Отац Михаило, земљорадник, а мајка Милица, рођ. Бановић, домаћица. Основну школу завршио је у Рабровици и бавио се пољопривредом. Према сачуваним документима био је високог раста, дугачког лица и смеђ.
Војни рок регулисао је у Другом коњичком ескадрону Краљеве гарде од 1899. до 1901. године. Учествовао је у балканским и Првом светском рату као припадник III коњичког ескадрона Дринске дивизије II позива. Починио је више јуначких подвига.
Током операција у Поцерини код села, Горњи Добрић, био је у извиђачкој патроли са још четири коњаника, па су у једној јарузи наишли на 12 лешева људи, жене и деце. Женама су биле повађене дојке из одеће и ножевима избодене. Схвативши да је злочин тек почињен, одмах су се дали у потеру за зликовцима. На једном узвишењу приметили су старију жена која им маше, па су јој пришли и од ње сазнали да се у њеној кући налазе четири непријатељска војника и један официр, да су јој мужа веза- ли, две снахе обљубили, а да је официр и унуку одвео у собу. Похитали су ка њеној кући, али се на улазним вратима појавио војник и почео да извиђа околину. Р. га узе на нишан, опалио хитац из карабина па се он срушио. На тај пуцањ кроз прозор излетеше три војника и појурише ка капији, али њих побише Р. другови. За њима изађе и официр отварајући ватру ка Р, али му он узврати истом мером. Међутим, оба промашише, а пошто им нестаде пушчане муниције швапски официр дохвати пиштољ и поче да пуца. За то време Р. га дохвати за оружје, а кундаком удари по глави, од чега се он сруши. Тако су Р. и другови побили и заробили про- тивнике, а ослободили уплашене укућане.
Новембра 1914. код Коцељеве Р. је убио немачког официра и заробио више њихових војника. У патроли код Смрдљиковца био је заро- бљен, претрешен и извађен му затварач из карабина. Међутим, нису приметили да у десној чизми има други револвер. После пређена три километра наредише му да седне како би се они мало одморили и саче- кали другу њихову групу. Док су се спроводници одмарали лежећи потрбушке Р. искористи њихову непажњу, извуче свој револвер, скочи на ноге дохвати пушку оног што је седео и пушио. Уби прво оног што је лежао, а потом и оног другог. У листу Ратни дневник од 5. новембра 1916. детаљно су описани његови ратни подвизи.
За ове подвиге одликован је Медаљом за храброст, Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима и унапређен у чин резер- вног каплара. У току шестогодишњег ратовања почео је да побољева, па није могао ни да се много радно ангажује. Повремено се укључивао у политички живот и пред II светски рат припадао је Југословенској радикалној заједници, а током Другог светског рата није припадао ни једној војној ни политичкој формацији.
Ожењен Драгињом Јанкићевић, имао је синове: Раденка, Драгишу, Борисава и Милована и кћери Наталију и Станојку.
