име: Светомир
презиме: Ристивојевић
име оца: Петар
место: Бобова
општина: Ваљево
година рођења: 1889.
година смрти: 1958.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Ристивојевић П. Светомир, земљорадник и резервни официр (Бобова, Ваљево 16. IV 1889 – Бобова, 5. XII 1958).
Отац Петар, а мајка Јана (рођ. Манојловић из Балиновића код Ваљева). Живео је у месту рођења и бавио се пољопривредом.
Од 1911. био је на одслужењу редовног војног рока у Другом коњичком пуку Цара Душана. Почетак балканских ратова затиче га на одслужењу војног рока и он учествује у свим ратовима од 1912. до 1918. године. Бори се у борбама на Куманову и Брегалници и биткама на Церу, Мачковом камену, Текеришу, Колубари и Шапцу. Учсствујс у одбрани Бсограда и повлачи се преко Косова и Албаније и стиже у Валону, одакле се пребацују на Крф.
Након опоравка упућују га на Солунски фронт у новоформирану Коњичку дивизију. Учествује у биткама на Горничеву, Кајмакчалану, Ветернику, Битољу, Овчем пољу и пробоју Солунског фронта. Учеству- је у ослобођењу Ниша, Београда и више војвођанских места. Демобилисан је тек 1920. године и унапређен у чин официра. Током тих ратова водио је ратне белешке.
Посебно се истакао у борбама око Куманова па је предложен за Орден Карађорђеве звезде са мачевима, који је добио тек после смрти краља Петра I Карађорђевића, односно пред Други светски рат. Поред тог одликовања имао је две златне медаље за храброст Милош Обилић, Албанску споменицу и споменице за учешће у сва три рата.
У браку са Соком Бобовац из Бобове имао је кћи Радмилу и синове: Милисава, дипломираног инжењера агрономије, Предрага, умро као дете, Мирка, Гојка и Александра.
