Ристић М. Степан

име: Степан
презиме: Ристић
име оца: Светозар
место: Радљево
општина: Уб
година рођења: 1887.
година смрти: 1953.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Ристић М. Степан, земљорадник, зидар и резервни поднаредник (Радљево, Уб 27. XII 1887 – Радљево, 23. IX 1953).

Потиче из породице која се у другој половини XVIII века доселила из Мајиновића, села у Ваљевској Подгорини. Отац му Марко, земљорадник, умро је у заробљеништво 1917. године, а мајка Живка, домаћица, преминула три године касније. Већ по завршетку основне школе латио се напорних сељачких послова.

Редовни војни рок служио је 1909. године у IV чети II батаљона V пешадијског пука Краља Милана у Ваљеву. Као редов и поднаредник у II чети II батаљона V пешадијског пука Дринске дивизије I позива активно је учествовао у свим ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године. Био је веома храбар, упоран и пожртвован борац па је и рањен 28. новем- бра 1914. године на положају Кличевац код Ваљева, у леву ногу.

Са својом јединицом повлачио се преко Албаније до Крфа. По доласку на Солунски фронт починио је још неколико јуначких подвига. Тако је на пример приликом налета непријатељских војника 3. септембра 1918. године, на положају Градешница бацао бомбе на њих и тако осујетио њихов силовити јуриш. За тај подвиг одликован је Сребрним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима. Поред тог високог ратног одличја имао је сребрну и златну медаљу за храброст, Албанску споменицу и све три споменице за учешће у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године.

Пошто је имао само хектар обрадиве земље бавио се зидарским пословима те је сазидао многе куће и друге објекте у Радљеву и околним селима. Доста се ангажовао и у земљорадничком задругарству па је неко време био и продавац у задружној продавници. У политичком погледу припадао је Земљорадничкој и Демократској странци. Током Другог светског рата био је симпатизер НОП, па је по ослобођењу као стари ратник, поштен и цењен човек биран у органе нове власти.

У браку са Даринком (дев, Васиљевић из Радљева) имао је сина Радисава и кћери Љубинку и Смиљану.

Слични чланци:

Станковић Стојадин

Станковић Стојадин

Са осећањем које је познато само ратницима у оваквим ситуацијама, три војника одврнуше бомбе, спремни да крену у смрт. Челичне лопте требало је само креснути. Каплар Стојадин није више хтео да губи ни једног тренутка. Са својим кривим ногама, он је у два скока већ био на бугарском рову, Али, гле чуда. У рову није никог било.

Прочитај више »
Вујичић И. Драгић

Вујичић И. Драгић

Драгић је преузео команду видећи мртвог командира са узвиком „За мном јунаци!“ Том приликом непријатељски метак му је прорезео грло и биле су му повређене гласне жице.

Прочитај више »