Станојевић М. Младен

Станојевић М. Младен
Станојевић М. Младен

 

 

име: Драгутин
презиме: Станојевић
име оца: Милош
место: Ваљево
општина: Ваљево
година рођења: 1887.
година смрти: 1930.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Станојевић М. Младен, молер и редов (Ваљево, 10. V 1887 – Ваљево, 30. IX 1930).

Отац Милош, зидар и мајка Мирићија – Мирјана, домаћица, имали су још двоје деце.

Основну школу и молерски занат завршио је у месту рођења, где је углавном и обављао занатску делатност. Веома млад почео је да се интересује за политичка збивања, а члан Српске социјалдемократске партије био је од њеног оснивања и учествовао у њеним активностима.

Као припадник Дринске дивизије I позива активно се борио у свим ратовима од 1912. до 1918. године. Био је врло храбар, упоран и веома спретан борац, па је сматран једним од најхра- бријих у својој јединици. За више потчињених подвига у борбама одли- кован је Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима. У образложењу одлуке о одликовању пише да му је оно додељено за осведочену храброст. По казивању потомака једном приликом препливао је реку Саву и на другој обали изненадио и заробио већу групу противничких војника.

После повратка из рата наставио је да се бави занатом и био добар радник и вешт мајстор, па је имао доста посла. По природи и навици боем живео је неуредно што се негативно одразило на његово здравље. Да би нашао лека болести, обилазио је и неке европске метрополе, али није било спаса.

У браку са Мирославом Петковић, кројачицом из Ваљева, изродио је доста деце, али су успели да подигну троје. Пошто му је и супруга млада умрла бригу о њиховој деци преузели су њена сестра Дана и зет Драга Грујичић, власник кафане Ужице у Ваљеву. Њихови синови су: Драган, зв. Млађиновац, који се бавио очевим занатом и био играч ФК Будућност из Ваљева, а потом и борац Ваљевског партизанског одреда, али је заробљен, интерниран и стрељан у норвешком логору Ботн 14. новембра 1914. године; док је Јован био чиновник и од октобра 1944. године борац јединица НОВ и ПО Југославије а погинуо је на Сремском фронту крајем 1944. године.

Слични чланци:

Живановић Љубомир

Живановић Љубомир

За осведочену личну храброст, пожртвовање на бојном пољу и умешност у командовању, поред Карађорђеве звезде са мачевима четвртога реда, носио је три бела орла с мачевима.

Прочитај више »
Пашајлић Саво

Пашајлић Саво

Саво је веома дуго ратовао од 1912. до 1918. године. Са пуком „Карађорђе“ прошао је сва бојна поља на којима је била Шумадијска дивизија првог позива.

Прочитај више »