Крфска декларација

И тако, после више од месец дана натезања, 20 јула 1917. године усвојена је Крфска декларација, а потписали су је Никола Пашић, у име српске владе, и Анте Трумбић, у име Југославенског одбора. Њен текст гласи, у целости:

“На конференцији чланова коалиционог и садањег кабинета Краљевине Србије и представника Југословенског одбора са седиштем у Лондону, који су до сада паралелно радили, а у присуству и уз сарадњу председника Народне скупштине, измењане су мисли о свим питањима, која су скопчана са будућим заједничким државним животом Срба, Хрвата и Словенаца.

Срећни смо, што и овом приликом можемо констатовати, да је међу члановима конференције и овога пута владала једнодушност у свима питањима будућег заједничког државног живота.

Пре свега, представници Срба, Хрвата и Словенаца понова и најодсудније наглашавају, да је овај наш троимени народ један исти по крви, по језику говорном и писаном, по осећајима свога јединства, по континуитету и целини територије, на којој неподвојено живи, и по заједничким животним интересима свога националног опстанка и свестраног развитка свога моралног и материјалног живота.

Идеја о његовом националном јединству никада се није гасила, ма да је сва моћ, умна и физичка, националног му непријатеља била управљена противу његовог јединства, његове слободе и националног опстанка. Био је подвојен у више држава, а у самој Аустро-Угарској издељен, не на три племенска имена него на једанаест покрајинских управа и тринаест законодавстава. Осећај његовог националног јединства и дух за слободом и независношћу одржавали су га у непрекидним вековним борбама, на истоку са Турцима, а на западу са Немцима и са Маџарима.

Бројно слабији и од источног и од западног непријатеља, он није могао сам обезбедити своје народно и државно јединство, своју слободу и своју независност, јер и на западу његовом владао је противу њега сурови принцип сила над правом.

Али је наш народ дочекао час, кад није више усамљен у својој борби. Борба коју је немачки милитаризам наметнуо Русији, Француској и Енглеској за одбрану њихове части и слободе, и слободе и независности малих држава, претворила се у борбу за слободу света, за победу права над силом. Сви народи, који љубе слободу и независност, удружили су се да се заједнички бране, да по цену свих жртава спасу цивилизацију и слободу, да створе нов међународни поредак, заснован на правди и слободи свакога народа да се сам опредељује и сам оснива свој државни и независни живот, те да се на тај начин заснује нов, миран и трајан период развитка и напретка човечанства, обезбеди свет за вечита времена од овакве катастрофе, што је проузрокова освајачка жеђ немачког империјализма.

Племенитој Француској, која је прокламовала принцип слободе народа, и слободоумној Енглеској, придружише се велика Америчка Република, и нова, слободна и демократска Русија, да у својим манифестима објаве победу слободе и демократије, као главни циљ рата, а начело слободног самоопредељења народа, као основни принцип новога међународног поретка.

Наш троимени народ, који је највише страдао од грубе силе и неправде, који је за своје право слободног самоопредељења поднео највеће жртве, прихватио је са одушевљењем тај узвишени принцип као главни циљ ове страшне борбе, у коју је гурнуло цео свет непоштовање права самоопредељења народа.

И ауторизовани представници Срба, Хрвата и Словенаца, констатујући да је једини и неодступни захтев нашега народа, захтев који он поставља на основу начела слободног самоопредељења народа, да буде потпуно ослобођен сваког туђинског ропства и уједињен у једној слободној, националној и независној држави, сложили су се, да та њихова заједничка држава буде заснована на овим модерним и демократским принципима:

1. Држава Срба, Хрвата и Словенаца, познатих и под именом Јужних Словена или Југословена, бит ће слободна, независна Краљевина с јединственом територијом и јединственим држављанством. Она ће бити уставна, демократска и парламентарна монархија на челу са династијом Карађорђевића, која је дала доказа, да се с идејама и осећајима не двоји од народа и да ставља народну слободу и вољу врх свега.
2. Држава ова зват ће се: Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, а владалац: Краљ Срба, Хрвата и Словенаца.
3. Она ће имати један државни грб, једну државну заставу и једну круну. Ови државни емблеми бит ће састављени из наших садашњих посебних емблема. Државна целина обележават ће се државним грбом и државном заставом.
Државна застава, као симбол јединства, истицат ће се на свима надлештвима Краљевине.
4. Посебне заставе, српска, хрватска и словеначка, равноправне су и могу се истицати и слободно употребљавати у свим приликама. И грбови посебни могу се исто тако употребљавати слободно у свима приликама.
5. Сва три народна имена: Срби, Хрвати и Словенци, потпуно су равноправна на целој територији Краљевине, и свако их може слободно употребљавати у свима приликама јавног живота и код свих власти.
6. Обе азбуке, ћирилица и латиница, такођер су потпуно равноправне и свако их слободно може употребљавати на целој територији Краљевине. Све државне и самоуправне власти дужне су и у праву употребљавати и једну и другу азбуку, саображавајући се у томе жељи грађана.
7. Све признате вероисповести вршит ће се слободно и јавно. Православна, Римокатоличка и Мухамеданска вероисповест, које су по броју следбеника најјаче у нашем народу, бит ће једнаке и равноправне према држави.
На основу ових принципа законодавац ће се старати, да се чува и одржава конфесионални мир, који одговара духу и прошлости целокупног нашег народа.
8. Календар треба што скорије изједначити.
9. Територија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца обухвата сву ону територију, на којој живи наш троимени народ у компактној и непрекидној маси, и она се без повреде животних интереса целине не би смела крњити.
Наш народ не тражи ништа туђе: он тражи само своје и жели, да се сав, као једна целина, ослободи и уједини. И зато он, свесно и одлучно, искључује свако делимично решење свога народног ослобођења и уједињења. Наш народ поставља као једну нераздвојну целину проблем свога ослобођења од Аустро-Угарске и његовог уједињења са Србијом и Црном Гором у једну државу.
По начелу слободног народног самоопредељења ни један део ове целине не може се правилно одвојити и присајединити другој којој држави без пристанка самога народа.
10. Јадранско Море, у интересу слободе и равноправности свих народа, бит ће слободно и отворено свима и свакоме.
11. Сви грађани (држављани) на целој територији једнаки су и равноправни према држави и пред законом.
12. Изборно право за избор народних посланика за Народно Представништво, као и изборно право за општине и друге управне јединице, једнако је и опште, и вршит ће се непосредним и тајним гласањем по општинама.
13. Устав, који ће после закључења мира донети Уставотворна Скупштина, изабрана на основи општег и једнаког, непосредног и тајног права гласа, бит ће основа целом државном животу, извор и утока свих власти и права, и по њему ће се уређивати целокупни државни живот.
14. Устав ће дати народу и могућност да развија своје посебне енергије у самоуправним јединицама, обележеним природним, социјалним и економским приликама.
Устав се има примити у целини, у Уставотворној Скупштини, бројно квалификованом већином.
И Устав и други закони, које буде донела Уставотворна Скупштина, ступају у живот када их Краљ санкционише.

Тако уједињени народ Срба, Хрвата и Словенаца састављао би државу, која би бројила око 12 милиона држављана. Она би била гарантија народне независности и свестраног народног културног напретка, јак бедем против германског надирања, неразлучни савезник свих оних културних народа и држава, које су истакле принцип права и слободе и принцип међународне правде, и достојан члан нове међународне заједнице.

Дано на Крфу, 7/20 јула 1917 године
Председник Југословенског Одбора: Др. Анте Трумбић
Председник Министарског Савета: Ник. П. Пашић

Слични чланци:

Српски добровољачки покрет 1912-1918 45

Србија тражи право на уједињење

Иако су очекивали да ће се процедура за стварање коалиционе српске владе свести на пуку формалност, представници опозиције нису били спремни да предложе своје министарске кандидате; морали су се о томе договорити са Трумбићем!

Прочитај више »
Српски добровољачки покрет 1912-1918 05

Југословенско исељеништво

Број српских досељеника на амерички континент од изузетног је значаја за утврђивање броја српских добровољаца у ослободилачким ратовима и за разумевање добровољачког проблема у целини.

Прочитај више »