Из књиге “Старим трагом” Будимира Швабића
Тиват, 15. маја 1929.
Јутрос у 7 часова отпутовала је из Тивта наша ратна морнарица под командом адмирала г. Прице.
Наша млада морнарица овом приликом први пут креће у туђе воде да учини посету гробовима оних који су изгинули за слободу своје земље и флоти савезника из те славне епохе.
Флота ће прво да учини помен и окади кости расуте по дубоком Јадранском и Јонском мору, а на незаборављеном Крфу да освешта и окити гробове оних наших многобројних жртава и мученика чија су тела остала у туђини да буду вечити сведоци наших великих напора и још већих страдања.
Млада југословенска морнарица поклониће се светим гробовима и заветоваће се на њима, да ће чувати до задње капи крви велику тековину на којој је основана Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Ово ће бити један од највеличанственијих помена учињених на гробовима наших мученика који нису доживели ту срећу да се врате у отаџбину и да виде ослобођену своју земљу. Овај њен први пут, који ће у исто време бити и њен први успех прати са интересовањем цела земља, а нарочито Далмација и Бока крај чијих лепих обала наша флота највише времена проводи.
Са нашом флотом одлазе два ратна брода: „Далмација“ и „Хвар“. Сем њих путују шест торпиљера: број 3,4, 5, 6, 7 и 8 и две подморнице: „Храбри” и „Небојша“.
„Далмацијом” командује капетан бојног брода г. Клобучар, „Хваром“ капетан фрегате г. Јанко Кршњави, подморницом „Храбри“ капетан корвете г. Шгунберг, подморницом „Небојша“ капетан корвете г. Богосав Ерни, а торпиљерима: број 3, поручник бојног брода г. Иван Левец; број 5, капетан корвете г. Вилим Бачић, који је у исто време и командант торпедне полудивизије; број 6, капетан фрегате г. Иван Прерадовић, командант торпедне дивизије; број 7, поручник бојног брода г. Влада Андолшек.
Флота је данас испраћена свечано са жељом да пронесе част народне тробојке дуж Јадранског и преко Јонског и Средоземног мора, да је пронесе истим оним трагом куда су је пронели с поносом пре четрнаест година изнурени победници са Цера и Сувобора, са Гучева и Рудника.
Цео Тиват и цео гарнизон били су од раног јутра на пристаништу. Час поласка ишчекиван је с нестрпљењем. Сви су погледи управљени тамо где се врше последњи покрети и задње припреме.
Најзад, доведено је све у ред. На „Далмацији“ почела је да свира музика. Са пристаништа јој одговара грађанска, која је дошла да испрати своје морнаре.
Варош Тиват изгледа свечано. Искићена је као у велике празничне дане. Са свакога прозора лепрша се по неколико малих тробојки. Поред Тивта окићена је и цела Бока у којој се такође осећа свечано расположење. Лепа „невеста Јадрана“ била је јутрос још лепша. Њено пролеће, њено јутро, нарочито су данас лепи. Пуни су осмеха и ведрине.
У Тиват су дошли и делегати Јадранске Страже из Котора да испрате флоту. Адмиралу г. Прици предали су леп ловоров венац с молбом да га у име њихово положи на гробове наших помрлих ратника на Крфу.
Девојке и госпође, са пуним рукама расцветалих ружа и лала, изашле су у великом броју на пристаниште и за све време чекања на полазак машу према бродовима. И мушкарци, горди и поносити што је Тивту и њима пало у част да испрате морнарицу, гледали су с погледом пуним љубави како се чине последње припреме…
На бродовима се примећује ужурбаност морнара. Њихове чисте беле униформе бљеште под зрацима јутарњег сунца и одсјајују на мирној, прозирној, морској површини. На обали се чује рад чекрка… Степенице се полако дижу… Дају се последњи знаци са брода… Морнари машу неуморно црвеним барјачићима… Знак да је лађа пред покретом.
Министар војни генерал г. Хаџић, са свог брода „Вила“, са задовољством посматра како све тече у реду и како наша морнарица, која је постала тек од пре неколико година, улива велико поуздање.
У 7 часова с адмиралског брода чује се труба. Команда за покрет је пала… Дижу се котве… Флота креће…
Прво излазе торпиљери. Бели, гипки, лако парају мирну морску површину. Један за другим пролазе поред „Виле“. Морнари са крова поздрављају министра својим старим морнарским поздравом: „Ура, ура, ура“.
Први је испловио торпиљер број 6, за њим 8 и 5, па онда друга три. Кад су измакли напред успорили су вожњу да сачекају остале јединице.
У том се креће адмиралски брод „Далмација“ и напослетку „Хвар“, а са њим подморнице „Храбри“ и „Небојша“. У почетку плове заједно, па се после неколико стотина метара „Храбри“ и „Небојша“ одвајају од „Хвара“. Дуги и танки као галеби, са дигнутим перископима, брзо и хитро напуштају „Хвар“ и један пролази с леве, а други с десне стране.
Напослетку, за њима, кренула је лагано и „Вила“ да испрати флоту до излаза из Боке. Када су се све јединице сустигле „Далмација је изишла напред. За њом су запловили торпиљери, па подморнице и напослетку „Хвар , који брекће под теретом посаде и резервне хране, коју носи за себе и за остале јединице.
И када су одмакли неколико миља, када су се на морској пучини видели по мало још само високи јарболи и бели облаци дима, на пристаништу је свирала непрестано музика. Народ је још махао рукама и рупцима. Пофронћени морнари са свога мола још су дизали у вис мале округле капице и са радошћу посматрали како одлазе на дуги пут њихови бродови и њихови другови.
И тек када су из Ђеновића одјекнули топовски пуцњи у знак поздрава ратној морнарици, која у том тренутку пролази поред њега, народ и војници су почели да се разилазе. Отишли су на свој свакодневни посао с малом тугом у срцу, јер тридесет и пет дана мирна Бока биће још мирнија, готово пуста. По њој неће за то време одјекивати сирене са ратних бродова нити ће се на копну виђати многобројне униформе младих и симпатичних морнара…
Стишали су се и мали, ситни таласи. Само су над плавом површином дрхтали бокори ружа и стрепеле круне лала…