Варјачић Ј. Миленко

Варјачић Ј. Миленко
Варјачић Ј. Миленко

 

 

име: Миленко
презиме: Варјачић
име оца: Ј.
место: Београд, рођен у Крагујевцу
општина: Београд
година рођења:
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.

 

Рођен 25. марта 1884. у Крагујевцу где је завршио основну школу и гимназију. Ступио је 1902. у Војну академију и стекао чин потпоручника 1906, капетана 1913, мајора 1918, пуковника 1927. и генерала 1934. године. Завршио је и пешадијску школу гађања и виши курс команде стручних курсева.

Учесник је ратова 1912, 1913, 1914 до 1918. године.

У ратовима 1912-1918. био је у Моравској бригади, 19. пешадијском пуку „Војвода Путник“ и Другом моравском прекобројном пуку. Године 1918. и 1919. био је у Француској на лечењу. Од 1920. до 1941. био је: од 1920. до 1926. командант батаљона у 7. пешадијском пуку „Краљ Петар I“ и 19. пешадијском пуку „Војвода Путник“, 1927. у 21. пешадијском пуку „Чехословачком“ помоћник команданта пука, 1927. до 1932. командант Шестог пешадијског пука „Краљ Александар I “, 1932-1934. командант 13. пешадијског пука „Хајдук Вељко“, 1934. до 1936. командант пешадије Јадранске дивизијске области, 1936. до 1941. помоћник команданта Зетске дивизијске области и у рату 1941. године командант Зетске дивизије. Рањаван једва пута, 1914, на Церу и три пута 1917. на Добром пољу.

Од 1941. до 1943. године боравио је у заробљеничким логорима у Албанији и Италији, а од септембра 1943. године три месеца у Апенинима. Затим је од априла до септембра 1944. био у логору на Бањици. Пензионисан је 1945. године, а преминуо 1963. године у Београду.

Одликован је Сребрном медаљом за храброст „Милош Обилић“, Медаљом „Освећено Косово“ (1912), Медаљом за војничке врлине (1913), Медаљом „Петар I “, Карађорђевом звездом са мачевима 4. реда (1915), „Албанском споменицом“ (1915), Орденом „Бели орао“ 3. реда (1915) 4. реда (1916), Легијом части (1916), „Белим орлом“ 5. реда (1917), Споменицом „Петар I Краљ Србије“ 1914. до 1918, док је у миру одликован „Белим орлом“ (1920), Орденом „Свети Сава“ 5. реда (1922) 4. реда (1926), Југословенском круном 4. реда (1930) 3. реда (1933) 2. реда (1936) и „Белим орлом“ 4. реда (1940).

Слични чланци:

Благотић М. Матија

Благотић М. Матија

По повратку Добровољачког корпуса из Русије, тамо је остао као командант батаљона добровољаца. Приликом освајања Казана погинуо је 1918. године као командант српског одреда.

Прочитај више »