Голубовић Ст. Михаило

Голубовић Ст. Михаило
Голубовић Ст. Михаило

 

 

име: Михаило
презиме: Голубовић
име оца: Стеван
место: Београд
општина: Београд
година рођења: 1889.
година смрти: 1941.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.

 

Михаило је рођен у Београду 28. децембра 1889. године од оца Стевана и мајке Ангелине. Био је ожењен Персидом, рођеном Радосављевић. Имао је двоје деце Надежду и Војислава, који су пружили податке за ову биографију.

Михаило је ступио у Војну академију 1. септембра 1909. године са ХLII класом питомаца, а у чин поднаредника унапређен је 1. септембра 1911. Као подофицир служио је до 18. новембра 1912. када ја произведен у чин потпоручника. Вишу школу Војне академије завршио је од 1920. до 1922. године с одличним успехом. У поступним официрским чиновима служио је до 14. априла 1941. године. У чин бригадног ђенерала унапређен је 1. децембра 1938. године. 14. априла 1941. године умро је у Лебану од задобијених рана, када је био на функцији команданта пешадијске Топличке дивизије.

За време првог светског рата Михаило је рањен у борби са непријатељем 1. децембра 1912. године код села Спада; јуна 1913. на коти 550; 4. августа 1914. код Шапца и 4. септембра 1915. године код села Радинаца, као и у два маха у бојевима на Добруџи 1916. године.

Указом ФАО Бр. 97996 од 20. јула 1919. као активни пешадијски капетан I класе одликован је Карађорђевом звездом са мачевима четвртога реда за личну храброст и за заслуге у успешном и брзом формирању наше прве добровољачке дивизије у Русији и храбро предвођење добровољаца у операцијама ове дивизије у Добруџи 1916. године.

За заслуге у рату 1917, 1918. и 1919. године одликован је Трећим редом Белог орла, а за ратне заслуге добио је Белог орла с мачевима петог реда. Михаило је носио и бројна друга одличја Краљевине Србије и савезничких држава као и све споменице за ратове Србије од 1912. до 1918. године.

Ево шта је, поред осталог, забележила „ДУГА“ од 18. јула 1981. године.

„… Рањен у борбама, генерал Михаило Голубовић се повлачио са својим јединицама према Лебану и умро у Лебанској болници 14. априла 1941. године. Он је био једини генерал, који је бранећи отаџбину, положио свој живот у априлском рату… Генерал Голубовић је сахрањен 16. априла 1941. године у Лебану, уз присуство преко 100.000 официра и војника, који су се ту налазили или повлачили. Касније, после завршеног рата, пренет је у Београд и сахрањен у породичној гробници на Новом гробљу, без икаквих почасти или указаног војничког поштовања.“

Слични чланци:

Поповић Миливоје

Поповић Миливоје

Куршуми око главе зује као пчеле. Кренусмо сви напред. Мајор Чекеревац први пред четом. Навалисмо као помамни. Оне из ровова истерали смо бомбама. Било клање, несрећа, газили смо преко мртвих.

Прочитај више »