име: Михајло
презиме: Трмчић
име оца: В.
место:
општина:
година рођења: 1878.
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Михајло је рођен у Сјеници 1878. године.
Учесник је у рату од 1914. до 1918. године који је вођен противу Аустро-Угара, Немаца и Бугара. Учесник је битака и бојева на Дрини код Шапца на Церу, Текеришу, Гучеву, Колубари и другим местима.
За осведочену личну храброст и пожртвовање на бојном пољу Михајло је постао витез Ордена Карађорђеве звезде са мачевима војничког реда. Његов старешина га је одабрао као храброг, снажног и сналажљивог, а и за оно време писменог војника редова да са 5 војника које сам одабере крене у извиђање и да се што брже прикраде непријатељу и осмотри његове положаје, јачину и правац кретања главних снага. Михајло је одабрао пет другова које је познавао и кренуо у извиђање. Горштаку из Сјенице није се било тешко снаћи на шумовитом подручју. Успео је да приђе непријатељским положајима и да одабере место осматрања с великим видиком. Приликом осматрања изненада је приметио једну патролу од три војника која се креће у његовом правцу, са истим циљем са којим је и Михајло овамо дошао. Михајло је распоредио своје другове на ивици шуме око пропланака откуда је наилазила непријатељска патрола. Блокирао је путање у правцу кретања и на брзину се договорио с друговима да ако је могуће непријатељске војнике ухвате живе. А ако се оружје, ипак, мора употребити мора радити само бајонет.
После изласка непријатељске патроле приметили су да се иза једне кривине појавила већа група војника јачине једног вода која се кретала за патролом. Патрола је на крају пропланка стала на ивицу шуме не више удаљена од 20 метара од Михајла и његових другова. Цео вод непријатеља поседао је да се одмори, а патрола је зашла даље у шуму. Посматрала је и вратила се до вода који је водио један официр. Официр је патролу вратио на првобитни положај и осматрање а воду дао вољно. Војска се раскомотила и припремила за дужи одмор. Пошто су одложили пушке и поставили у купе а они полегали, официр двадесетак метара одвојен од свих. Многи су заспали а можда и сви, пао је договор да се стражар ухвати и разоружа и да се одмах пређе на разоружање читавог вода. Михајло је једног пратиоца оставио мало даље у шумарку са заробљеном патролом а са два пратиоца вратио се на другу страну шумарка где су била два његова пратиоца, где се одмарао официр. Два пратиоца је обукао у швапске шињеле и капе и тако пришао официру и снажно га зграбио.
Тако је без зрна барута заробљен читав један вод а за тај подвиг је добио Михајло Карађорђеву звезду а његови другови Обилићеве медаље.
Нема података до када је Михајло живео, али пошто је уместо фотографије послата бесплатна карта значи да је преживео први светски рат.
