име: Миливоје
презиме: Чолак – Антић
име оца: П.
место: Београд, рођен у Крагујевцу
општина: Београд
година рођења: 1884.
година смрти: 1944.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Коњички пуковник Миливоје Чолак – Антић рођен је 5. априла 1884. године у Крагујевцу. По свршеном Царском лицеју у Цариграду, са положеним испитом зрелости ступио је у Војну академију 1. септембра 1902. године са XXXV класом питомаца коју је свршио 1906. године и произведен је у чин пешадијског потпоручника. У чин поручника је унапређен 1910, у чин капетана II класе 1913, у чин коњичког капетана I класе 1915, у чин коњичког мајора 1918, у чин коњичког потпуковника 1923, а у чин коњичког пуковника 1927. године. На своју молбу пензионисан је и преведен у резерву 1935. године решењем АЂ БР. 10086.
Миливоје је обављао следеће војне дужности: био је водни официр у VIII пешадијском пуку 1907. преведен у коњицу 1907, водни официр у IV коњичком пуку 1907, четовођа комита у јужној Србији 1907, водни официр у IV коњичком пуку од 1907. до 1911. На стажу у Француској био је у VII драгонском пуку у Фонтбелу ради изучавања језика од 1911. до 1912, четовођа комита у јужној Србији у II половини 1912, водни официр у IV коњичком пуку 1912. и водни официр у Коњичком ђачком ескадрону у Азанији 1913, командир II ескадрона IV коњичког пука крајем 1913, на Вишој ратној школи у Паризу 1914, на служби у Оперативном одељењу штаба Треће армије 1914. до марта 1915. На служби као обавештајни официр код Војног изасланства у Румунији био је 1915, да би те исте године вршио још две дужности у Оперативном одељењу штаба Треће армије и ађутанта министра војног у Скадру, на Крфу и на Солуну све до 10. јануара
године, затим на служби у Оперативном одељењу врховне команде 1917. па те исте године у Оперативном одељењу штаба Прве армије до октобра 1917. када постаје официр за везу у Штабу француске источне војске крајем 1917. године када бива распоређен у Оперативно одељење Штаба Коњичке дивизије и на тој је дужности био до марта 1918. године.
Начелник штаба Приморског одреда био је 1918, а потом у Оперативном одељењу штаба Друге армије све до октобра 1919. године. Од 1919. до октобра 1920. године био је питомац на Вишој ратној школи у Паризу. Командир IV ескадрона VI коњичког пука био је 1921. године, а 1922. године је приправник за ђенералштабну струку, да би већ 1923. године постао помоћник команданта VI коњичког пука а затим вршилац дужности начелника штаба Прве коњичке дивизије све до марта 1921. године када постаје вршилац дужности команданта VIII коњичког пука све до 1927. године, а онда је војни изасланик у Пољској, на расположењу војног министра и морнарице био је 11. јуна 1927. године када постаје вршилац дужности штаба команде Боке Которске и на тој дужности био је до 1930. када постаје командант VI коњичког пука, а потом 1935. године био је командант гарнизона у Дубровнику.
Из напред описаног службовања у војним јединицама види се које је ратне положаје заузимао Миливоје Чолак – Антић од 1912. до 1918. године.
За заслуге стечене у ратовима и у миру Миливоје је одликован многобројним нашим и страним одличјима: Медаљом за војничке врлине, Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда, Златном медаљом за храброст, Златном медаљом за ревносну службу, Белим орлом с мачевима четвртог реда, Орденом Светог Саве трећег реда, Југословенском круном четвртог и трећег реда и свим споменицама од 1912. до 1918, енглеским ратним крс гом, румунском круном трећег реда и чехословачким Орденом Белог лава трећег реда.
Пуковник Чолак – Антић спада у ред најелитнијих коњичких официра. Имао је солидно опште и стручно образовање, био је добровољац и комитски четовођа, показао се као врло храбар и добар командант.
Миливоје Чолак – Антић погинуо је пред само ослобођење 15. априла 1944. године од америчког бомбардовања Београда. Био је ожењен Јованком, ћерком Јована и Кларе Гаци са Крфа и са њоме је имао сина Павла и кћер Мају Марију, која је уложила много труда да пружи податке за свог оца, пуковника Миливоја Чолак – Антића.
Миливоје је унук чувеног Карађорђевог војводе Чолак – Анте Симеоновића.
