име: Светолик
презиме: Урошевић
име оца: Коста
место: Београд, рођен у Дренови (Крушевац)
општина: Београд
година рођења: 1882.
година смрти: 1958.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Резервни пешадијски потпуковник и финансијски саветник у пензији
Рођен 1. маја 1882. год. у Великој Дренови, среза Трстеничког округа Крушевачког, од оца Косте и матере Алексије.
У Нижу школу Војне академије ступио по свршеном шестом разреду Крушевачке гимназије.
По изласку из Војне академије распоређен је за водника у II пешад. пуку „Књаза Милоша“. Али 1906. год. напустио је војску и доцније преведен у резерву.
По изласку из војске свршио је Трговачку школу и абитуријентски курс у Бечу, потом постао чиновник Дунавског паробродског друштва и административни чиновник Министарства грађевина.
У рат 1912. године ступио је као водник, а потом командир чете у VII пешад. пуку, „Краља Петра I“ учествујући у бици код Битоља, на Ретким Букама, Калин камену.
У почетку Светског рата видимо га као командира чете истог пука на ади Циганлији у свакодневним борбама, од којих је била жестока при нападу Аустријанаца 29. августа 1914. године, када је и рањен.
При прелазу српске војске у Срем он је држао положаје изнад Земуна док се и последњи српски војник повукао са леве обале Саве. Са крајњом упорношћу водио је своју чету у борбама на Маљену 23. новембра исте године, у Сувоборској бици, када је и по други пут рањен.
Када су Централне силе с јесени 1915. године навалиле са свих страна на малу Србију, онда се он опет са својом четом налази у окршају код села Дреновца, где бива и по трећи пут рањен. Ипак он не напушта своју јединицу, па се као рањен повлачи кроз Албанију.
При реорганизацији српске војске на Крфу он остаје у својој чети и у првим борбама на Солунском фронту, при сузбијању Бугара код Горничева 6. августа 1916. године бива по четврти пут рањен.
После овога додељује му се положај командира чете у 1. српско-хрватско-словеначком пуку, где успешно изводи обуку код добровољаца америчких и ђака регрута.
После ратова добија положај инспектора Министарства трговине и индустрије, а потом Министарства финансија. Као саветник Министарства 1928. године повлачи се у пензију.
Рањен је у светском рату четири пута.
Одликован је: Орденом Карађорђеве звезде IV степена са мачевима, Белим орлом IV степена са мачевима, Св. Саве III степена, Југословенском круном IV степена, Нишаи Ифтикар Туниског беја, Сребрном и Златном медаљом за храброст. Медаљом Краља Петра I, и свима ратним Споменицама.
Није ожењен.
(Споменица XXXII класе)
Добривоје Урошевић је дао податке, да је Светолик од 1930. до 1939. године био председник Удружења резервних официра и ратника и Удружења бранилаца Београда, те да је за ово време у Београду подигнут Ратнички дом, сада дом ЈНА. Светолик је живео у Београду, све до 1958. године.