име: Гајо
презиме: Стојановић
име оца: Стојан
место: Дегрмен, рођен у Бранковачи
општина: Куршумлија
година рођења: 1877.
година смрти: 1934.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Браћа Стојановићи
Рођен је 15 априла 1877. у Црној Гори (село Бранковача, на обронцима Дурмитора), од оца Стојана Џаковића и мајке Стаке Војводић. И Џаковићи и Војводићи спадају у ред чувених црногорских породица по храбрости, чојству и поштењу.
Гајов отац Стојан погинуо је крајем 1888. године у борби против Турака негде испод планине Сињајевине. Тако је Гајева мајка Стака остала удовица непосредно пред другим порођајем. У том моменту имала је само Гаја, тада старог 11 година. Ускоро је родила и другог сина Филипа, такође касније војника и официра српске војске, те носиоца Карађорђеве звезде.
У то време, негде 1890, врешено је насељавање Топлице и Косанице. Стака се одлучила да се са двоје деце, Гајом и Филипом, пресели у новоослобођене крајеве Србије. Тако су, са многим другим црногорским породицама, доспели на саму српско-турску границу код Подујева, село Дегрмен. Ту су презиме Џаковић променили у Стојановић, по оцу Стојану.
На одслужењу војног рока Гаја је провео од 15. IV. 1899 до 28. II. 1900. у III пешадијском пуку. Убрзо након тога био је у граничним јединицама, а током I свет. рата учествовао је у свим већим биткама српске војске.
Кроз Албанију био је у пратећем воду Српске главне команде. Стигао је до Бизерте, а онда се спремао за Солунски фронт. Учесник је у пробоју тог фронта у редовима чувеног II гвозденог пука, као командир II вода, II чете, II батаљона. Ратовао је све до ослобођења целе земље.
За изузетну храброст био је одликован: два пута са Карађорђевом звездом, златном војничком и IV реда, сребрном медаљом за храброст, те руском Георгијевском златном медаљом. Године 1922 одликован је и медаљом за војничке врлине.
Гајо је умро 29. маја 1934. од мождане капи, као капетан I класе. Иначе, био је самоук.
Гајева супруга била је Јасна рођена Милачић, такође Црногорка, из чувене породиве Куча (из Брскута).
У сретном браку имали су деветоро деце: 6 синова и 3 кћери и много унука.
