Бацић Д. Живојин

Бацић Д. Живојин
Бацић Д. Живојин

 

 

име: Живојин
презиме: Бацић
име оца: Д.
место: Неготин
општина: Неготин
година рођења: 1872.
година смрти: 1914.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.

 

Живојин је био пешадијски пуковник. Рођен је 9. јануара 1872. године у Неготину, а умро 14. новембра 1914. године у Љигу.

По свршеном седмом разреду Гимназије, Живојин ступа у Војну академију 1890. године коју је завршио као 23 у рангу од 147 академаца. Унапређен је у пешадијског потпоручника 1893. године, а капетан II класе постао је 1899. године. У чин мајора унапређен је 1905, а у чин пуковника 6. априла 1913. године. Као командант XIII пешадијског пука II позива Тимочке дивизије тешко је рањен на положају „Камељу“, 14. новембра 1914. остао је на положају а потом умро истог дана у непријатељској болници код Љига.

За време мира Бацић је био водник, ађутант, слушалац више школе Војне академије, командир чете и ађутант Дринске пешадијске бригаде, командант батаљона, ађутант краља Петра Првог, а потом командант XIII пешадијског пука.

Бацић је учествовао у рату 1912. као командант петог пешадијског прекобројног пука, када је рањен код Новог Пазара.

Године 1913. био је командант Крајинске окружне команде и трупа код опсаде Видина. У првом светском рату, као што смо казали, био је командант XIII пешадијског пука другог позива, када је тешко рањен и истога дана од те ране умро.

Бацић је одликован: Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда, Карађорђевом звездом четвртог реда, Белим орлом петог реда, Медаљом Краља Петра Првог, Споменицом 1912. и Споменицом 1913. године.

Слични чланци:

Захарић И. Чедомир

Захарић И. Чедомир

Приликом повлачења наше војске, 11. новембра 1915. године, обавештава вишу команду да му је током ноћи побегло седам војника, али је одатле своју чету без иједне жртве превео преко Албаније.

Прочитај више »
Боснић Ђ. Данило

Боснић Ђ. Данило

Нарочито се истакао приликом бугарског препада на Лерињском пољу када је са својим водом задржавао непријатељску чету са два митраљеза, и иако тешко рањен, није хтео да напусти свој вод.

Прочитај више »
Пантић В. Ђорђе

Пантић В. Ђорђе

Преласком у Србију као добровољац учествује у борбама и гине 3. септембра 1918. године на Лешничкој коси, у чину потпоручника 3. чете 2. батаљона 9. пешадијског пука.

Прочитај више »