Ужичка група
VI армија
VI армија пропустила је и 17 август вршећи споро и дангубно груписање за напад на српску Ужичку војску, углавном са два фронта: са Дрине, од Вишеграда и Старог Брода (у коме је требало да сарађује и 12 брдска бригада од Љубовије, уз Дрину, преко Рогачице) и из Санџака преко р. Лима, ради чега је требало претходно извршити захођење десним крилом преко Прибоја.
15 корпус: 1 дивизија (7 и 9 брдска бригада) одржала је свој мостобран на десној обали Дрине код Вишеграда; 48 дивизија (10 брдска бригада), прешавши Дрину 16 августа код Старог Брода, успела је да одбаци српске трупе ка с. Гостиљу; 12 брдска бригада наступала је пре подне од Љубовије у правцу југоисточног крила Љубовиског одреда (код Баурића), али се по заповести Поћорека повратила назад, са задатком да наступа преко Рогачице у позадину српских снага које су стајале према Вишеграду, те да том претњом привуче на себе један део тих снага.
16 корпус скренуо је главном снагом са пљеваљског правца на правац ка Руду – Прибоју, остављајући према Пљевљу 8 брдску бригаду, која је наступала од Челебића ка Пљевљу.
Ужичка војска
Код Шумадиске дивизије II позива. – Непријатељска 10 брдска бригада, прешавши 16 августа Дрину код Старог Брода, предузела је, око 9 часова, напад на десну колону, која је око 14.15 часова напустила положаје које је држала 16 августа (с. Блаце – Панос – к 654 – с. Мусић) и повукла се на линију Јањача – Касарна – Гостиље – Дачим.
У 19 часова борба је престала на целом фронту.
Коб Ужичке бригаде. – Због повлачења десне колоне Шумадиске дивизије II позива, командант Ужичке војске је у 15.25 часова наредио команданту Ужичке бригаде да одмах упути један батаљон форсираним маршем правцем Баре – Добри Поток – Љути Поток – Коњска Река у циљу прихвата десне колоне Шумадиске дивизије II позива. Поред тога наређено му је да пребачене трупе преко Дрине задржи тамо до ноћи, а затим да их повуче на десну обалу Дрине.
Код Лимског одреда. – Трупе које су држале Бу јак успеле су да се приближе железничком мосту на Дрини и почеле су припреме за прелаз преко моста у току ноћи 17/18 августа (у правцу Међеђе).
Око 10 часова непријатељ (делови 16 корпуса) је напао на леви отсек Лимског одреда на фронту Столац – Радовића Брдо, али без успеха.
Пошто је десни отсек био исувише истакнут, а непријатељ јако притискивао леви отсек (на левој обали Лима), то је командант Лимског одреда наредио да се десни отсек повуче на Вихру. Повлачење је почело у 19 часова, а завршено у 4 часа 18 августа.
Пљеваљска дивизија била је тога дана у повлачењу ка Пријепољу. Према Пљевљу је остала непријатељска 8 брдска бригада (16 корпуса).
Рад српске Врховне команде
На основи извештаја добијених у току 17 августа Врховна команда ценила је ситуацију тога дана овако:
– на крајњем левом крилу III армије ситуација неповољна;
– на фронту II армије ситуација још није довољно јасна; на Церу код Текериша бије се бој; у рејону Шапца непријатељ је прикован, али није искључено да добије појачање, јер су у његовим рукама још Шабац и цела Мачва;
– на фронту I армије ситуација непромењена, могло би се очекивати неко изненађење од преласка непријатеља код Обреновца, ради дејства у бок и позадину II српске армије;
– на фронту Ужичке војске ситуација непромењена;
– на фронту Пљеваљске дивизије ситуација критична.
Закључак:
неповољна ситуација на левом крилу III армије вероватно ће бити поправљена ступањем у акцију Моравске дивизије II позива, која већ креће из Ваљева ка фронту Пецка – с. Остружањ;
критична ситуација Пљеваљске дивизије вероватно ће бити парирана даљим притиском Ужичке војске ка Вишеграду и предузетим мерама од стране команданта Ибарске дивизиске области у правцу Пљеваља;
најважније је у овој ситуацији потући непријатеља на фронту II армије, и то на греди Цера код Текериша, осигуравајући за то време десни бок ове армије прикивањем непријатеља за Шабац и спречавањем његовог преласка преко Саве на фронту Обреновачког одреда, који је доста слаб;
Дунавска дивизија и Браничевски одред довољно су засад јаки да спрече непријатељу брзи прелаз преко Саве, односно Дунава, на својим отсецима.
Одлука Врховне команде: појачати II армију једном дивизијом из I армије, а Обреновачки одред једним пешадиским пуком и дивизионом артиљерије из Дунавске дивизије I позива. Остатак I армије, од једне дивизије, задржати у својим рукама код Лазаревца, као стратегиску резерву.
Наређења Врховне команде:
– команданту Дунавске дивизије I позива – Београд: да одмах упути један пук пешадије са 1 дивизионом брзометне артиљерије у Обреновац, са задатком одбране граничног фронта од Колубаре до Ушћа, и
команданту I армије – Уб: да одмах упути једну дивизију у с. В. Бошњак и стави је привремено на расположење команданту II армије.