име: Димитрије Мита
презиме: Николић
име оца:
место: Београду
општина: Београду
година рођења:
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Димитрије је у Београду био познат као Мита Николић. У спискује уписан као каплар Димитрије Николић. Да је његова кћи Оливера предала документа без коментара, све би било у реду. Међутим, она је трагала за указом о одликовању официрским орденом, тврдећи да њен отац није био каплар. Митина супруга је одмах поднела захтев Савезном комитету за борачка и инвалидска питања, али је пре окончања поступка ових дана преминула.
Димитрије Мита Николић је био чиновник економске струке и радио је при Врховној команди српске војске.
После ослобођења 1918. године постављен је за шефа Пореске управе у Београду. Министар га је замолио да најбогатијим људима одгоди плаћања док се мало не среде. Супротно томе Мита је од њих првих наплатио целокупни дуг и одмах био најурен из службе. Како се Мита познавао са краљем Александром, пошто је радио у врховној команди, затражио је пријем. Краљ Александар га је примио и помогао га утолико што му је доделио пензију, јер краљ није хтео да побије решење свога министра финансија.
Не знајући шта да ради као млад пензионер, у својим најбољим годинама посветио се сликарству. Створио је збирку уметничких слика непроцењиве вредности и тестаментом је завештавао српском народу. Сликао је историјске ликове и догађаје, углавном јунаке.
За ову књигу одабран је Митин Обилић са крстом Светог Ђорђа. Његова супруга је такође тестаментом наложила да слике у свом дому чува кћи Оливера и да их на крају преда музеју. Она је аутору ове књиге казала да жели одмах да изврши опоруку својих родитеља. Саветовао јој је да ту драгоцену збирку уметничких дела преда Војном музеју или Историјском музеју СР Србије када је већ реч о делима на којима су представљене историјске личности и историјски догађаји.
