19. септембар
У 10.15 часова 18. септембра Врховна команда је послала наређење којим се рејон дејства за гоњење III армији скраћује до Радаљске реке, а зона дејства I армије се проширује.
III армија је продужила овог дана дејства у смислу раније издате заповести за наступање ка Дрини: Моравска II вршила је општи напад на 4. и 5. брдску бригаду на положају Цип-Турски гроб – Мртолос, али без неког нарочитог успеха. Слаба одељења су избила на главни гребен, али се ту нису могла одржати. Трупе Дунавске II смениле су 3. пук II из одреда пуковникаМишића на Нешином брду који се по извршеној смени упутио у састав Моравске II. Дринска I је одлучним нападом продрла у положај 10. и 11. брдске бригаде на Мамутовцу и Биљегу. Комбинована дивизија напала је непријатеља на Црном врху и Кулишту да би олакшала стање код Дринске I, али њима није овладала. Дринска II је предвече обасута јаком пешадијском и артиљеријском ватром 42 хонведске дивизије, ал ова није ни нападала пешадијом.
III армија је, дакле, и овог дана јаким нападима привезала непријатеља за свој фронт и тако посредно помогла напад I армије. Међутим, требало је да је и непосредно помогне управљајући јак напад на Кошутњу стопу (к. 944) да би за себе привезала 7. брдску бригаду и део корпусне резерве 16. корпуса да не оду на Мачков камен.
20. септембар
Командант III армије је прошле ноћи издао заповест за дејство, из чијег се уводног дела види да је I армија „данас заузела Мачков камен и сутра ће енергично гонити непријатеља у правцу севера”, па се очекује „да ће непријатељ почети да попушта” и наређује: да Дринска II одсудно брани свој положај: Комбинована дивизија да се што јаче утврди на Гучеву, да шаље одреде за гоњење у правцу Дрине на просторију северно од Боринске реке, а њене јединице које се налазе од Лознице до Ковиљаче да остану главним снагама на својим местима, а извиђачким деловима да избију на Дрину; Дринска I да се прикупи на свом положају и пошаље одред за гоњење преко Петковог брда ка Лепеници; Моравска II да се по заузимању главног гребена прикупи у околини Турског гроба и Криве јеле, а у правцу Дрине да пошаље одред за гоњење преко Валовља и Главице на Давидово брдо (к. 350). Одред пуковника Мишића, (3. пук II, Комбиновани пук и пољска батерија) упућен је на Примет у армијску резерву, где је остао и 19. пук са ескадроном и пољском батеријом у с. Бежјаку.
Пошто се непријатељ чврсто држао, није ни дошло до ситуације у којој би се могли слати гонећи одреди. Моравска II била је непрекидно у блиском додиру са јаким непријатељем на положају Турски гроб – Мртолос. Дринска I је после упорне одбране изгубила Биљег који је заузела 11. брдска бригада. Делови који су држали Мамутовац повукли су се испред 10. брдске бригаде на његов задњи нагиб.
Командант 15. корпуса приметио је да су Срби пред његовим фронтом јако исцрпени, па је са десног крила извукао Комбиновану бригаду и Скадарски одред и упутио их ка Мачковом камену, као појачање 16. корпусу, а своје десно крило протегао је до Турског гроба.
Српска Комбинована дивизија нападала је 80. бригаду на Црном врху (к. 769), а бранила се 1. пуком у рејону к. 484 – к. 464, који је нападала 12. брдска бригада тежећи да обухвати његова крила, али у томе није имала успеха све до 18 часова када су се јединице 1. пука повукле из овог рејона. Није успео ни напад Комбиноване на Црни врх, мада је први борбени ред дошао у једном налету до непријатељских ровова и почео да баца бомбе. Баш тада је рањен командант левог крила дивизије мајор Стевановић и ово је почело да одступа, а то је повукло и једивице са десног крила. Ни употреба резерве није могла да заустави одступање које се у нереду вршило низ северни нагиб Црног врха и само захваљујући ватри 9. моравске батерије непријатељу је спречено гоњење наших јединица, те су оне заузеле за одбрану линију: Тршићски брег – с. Крајишници – Главице – к. 708 (искључно, где је био VI прекобројни пук).
Код Дринске II није било ничег значајног. Предстража је држала друм Лешница – Лозница.
Овога дана, уместо да појача Моравску II одредом пуковника Мишића и њоме нападне Мртолос, па се одатле окрене ка Кошутњој стопи и са ове стране помогне напад I армије, командант III армије је одред пуковника Мишића послао ка Примет у армијску резерву, а Моравска дивизија II није ништа предузимала на своме фронту. Непријатељ је искористио ову неактивност III армије, па је са њеног фронта упутио Комбиновану брдску бригаду и Скадарски одред ка Мачковом камену. Комбинована бригада је стигла по подне и одмах извршила јуриш. Пошто Кошутњу стопу није угрожавала III армија, неприј атељ је могао слободно да се на њу наслања и задржава надирање I армије, а делом трупа да ојачава десно крило 16. корпуса.
Као што видимо, непријатељ је добро уочио где ће пасти решење, па је тамо упућивао и све расположиве снаге. Код српске III армије било је обратно.
21. септембар
У 0,15 часова командант III армије наредио је јединицама да остану на својим положајима и одсудно их бране све док I армија јаче не потисне непријатеља. Дринској I наређено је да непријатеља што даље одбаци и да се обезбеди од његових поновних напада. Она се припремала да поврати Биљег (к. 705). Моравска II је делом своје артиљерије тукла Кошутњу стопу за све време док је I армија водила борбу. Непријатељске 4. и 5. бригада на Црном врху и Кривој јели биле су приковане за те положаје и нису могле да пруже помоћ при противнападу на Мачков камен.
Најдимамичније је било на фронту Комбиноване дивизије која је у 1 час добила армијску заповест да се одсудно брани. Пошто је тада имао у дивизијској резерви свега 400 бораца, њен командант је затражио да се она ојача једним пуком. При том је доставио команданту армије детаљан распоред дивизије из којег се види да су на десном одсеку (од к. 145 до Главице) били: 2. батаљон 5. пука, 1. батаљон 6. пука, 4. батаљон 17. пука, 4. батаљон 5. пука, 4. батаљон II прекобројног пука; две чете допунског батаљона 17. пука браниле су Главицу (к. 337), – укупно 4.000 пушака. Западно од к. 390 била је 5. чета 5. пука и одржавала везу са јединицама средњег одсека. Резерва одсека (4. чета 5. пука и 2. чета VI прекобројног пука) била је на Тршићском брегу (к. 256). На средњем одсеку (од Главице до Еминове воде) био је VI прекобројни, а на левом (од Еминове воде до р. Штире) 1 прекобројни пук. На одсеку Велике Бобије – Цариград, са осигурањем артиљерије на Плећу, налазили су се: 3. батаљон (без 3. чете) и 1, 2, 4. и 8. чета II прекобројног пука, једна чета 2. батаљона II прекобројног, 6. чета I прекобројног и 14. чета 6. пука II као бочна група. Општа розерва (4. батаљон 5. пука II од 370 пушака, 3. чете VI прекобројног пука и пионирски полубатаљон) била је на Крсту.
Из овога се види како су јединице Комбиноване дивизије биле измешане са јединицама Дринске дивизије I и II и Моравске I. Тактичке јединице (пук, батаљон, па чак и чете-батерије) су биле исцепкане, што је неповољно утицало на њихову употребу, командовање, борбу и снабдевање.
Код Дринске II није било ничег значајнијег у току овог дана, а 42. хонведска дивизија пред њом имала је на ади Курјачици само два батаљона из 27. и три из 28.
Као што видимо, III армија је овога дана била у одбрани, па није могла непосредно да пружи већу помоћ I армији, према којој је непријатељ сасредио знатне снаге и покушавао да противнападима овлада Мачковим каменом. Део артиљерије Моравске II тукао је Кошутњу стопу (к. 944), но то је била мала помоћ.
22.септембар
III армија је продужила да дејствује у смислу заповести од претходног дана: Моравска II је артиљеријском ватром три пољске батерије дејствовала по Кошутњој стопи и Биљегу, а пешадијом је везивала делове 11, 5. и 4. брдске бригаде; Дринска I је заузела Биљег и нападала Мамутовац али ту није имала успеха; Комбинована дивизија одбила је VI прекобројним пуком, ноћу 21/22. септембра, четири непријатељска напада на Еминовој води, а у току 22. септембра помагала је артиљеријском ватром напад Дринске I на Мамутовац и Биљег.
Лево крило аустроугарске 6. армије (72. бригада, шест батаљона 42. хонведске дивизије и 13. бригада), са одсека с. Ковиљача – Црни врх – Кулиште, напало је положај с. Крајишници – Главица – к. 433. Артиљерија је отворила ватру у 8 часова, али због густе магле није могло да се осматра њено дејство. Пешадијски напад почео је тек у 14 часова и због великих губитака ускоро је заустављен. У 18.50 часова непријатељ је отворио врло јаку артиљеријску ватру на Еминову воду и на два места покушао напад.
У 19.45 часова стигао је на Крст 5. пук из Дринске дивизије II. Десно крило Комбиноване дивизије је ноћу 22/23. септембра извршило јак напад на 13. пешадијску бригаду, али је тај напад одбијен. Дринску II непријатељ је на неким деловима положај тукао од 17 часова врло јаком артиљеријском ватром. СВК наредила је команданту III армије да упути допунске батаљоне 8. и 18. пука у Крупањ, али да им претходно изда српске брзометне пушке, а одузме руске и пошаље их у Ваљево.
Српска III армија је 22. септембра непосредно помагала I армију само делом артиљерије Моравске II која је гађала Кошутњу стопу, али је та помоћ била мала с обзиром на критично стање у коме се овога дана налазила I армија на Мачковом камену. Много је већа била њена посредна помоћ јер је везивала знатне непријатељске снаге: Моравском II – део 11, 5. и 4. брдске бригаде; Дринском I – 10, 12. и део 11. брдске бригаде; Комбинованом дивизијом – 72. бригаду, шест батаљона 42. хонведске дивизије, 13. и 79. бригаду, а у резерви је вероватно била 80. бригада.
Тежиште напада армије требало је да буде на левом крилу, код Моравске I, а не на Мамутовцу и Биљегу. Требало је предузети ефикасније мере да се нападом па Кошутњу стопу олакша критичан положај I армије, што није учињено, па је и дошло до слома офанзиве I армије. У заједничком раду I и III армије није било довољно садејства, а Врховна команда није успела да њихову активност усагласи.
23. септембар
III армија је и овог дана остала у одбрани на својим досадањим положајима, очекујући погодан тренутак за прелазак у напад. Комбинована дивизија је ноћу 22/23. септембра са VI прекобројним пуком на Еминовој води одбила четири јуриша 78. пука из 13. бригаде, ојачаног са два батаљона 26. пука из 42. хонведске дивизије. Њој је наређено да остане у одбрани док се не укаже повољан тренутак за напад.
Непријатељ који се налазио испред Комбиноване дивизије био је овако распоређен: на Каму су били делови 72. бригаде; на Црном врху део 42. хонведске дивизије; према Еминовој води део 13. бригаде; на Кулишту, к. 484 и к. 464 80. бригада, а у резерви вероватно 79. бригада. Допунска бригада 40. хонведске дивизије употребљена је за попуну губитака те дивизије. Око 9 часова непријатељ је предузео поново напад, усмеравајући главни удар на Еминову воду, али без успеха. Због слабог напредовања 72. бригаде у правцу Лознице, уочених припрема српске Комбиноване дивизије за напад и наступања једне веће српске колоне од с. Завлаке ка Лозници (за коју се мислило да је дивизија, а у ствари то је била комора), командант 15. корпуса је наредио повлачење нападних колона на јако утврђене положаје на Гучеву.
Командант српске Комбиноване дивизије, да би побољшао стање на своме фронту, наредио је у 15 часова да јединице првог борбеног реда остану на својим положајима до доласка дивизијске резерве са Крста, а затим да I и IV прекобројни пук нападну и протерају непријатеља са одсека испред Еминове воде и са Кулишта. Командант дивизије известио је команданта III армије о намераваном нападу, тражећи подршку осталих дивизија демонстративним нападима, што је командант III армије одобрио.
Међутим, пошто је 5. пук II тек око 18 часова стигао на Еминову воду напад одложен за 24. септембар у 4 часа, с тим да се припреми јаком артиљеријском, митраљеском и пешадијском ватром. О одлагању напада су надлежни за његово извођење извештени у 20,20 часова телефоном осим Моравске II и Дринске I које су овога дана по подне извршиле демонстративни напад. Моравска II тукла је пре подне целокупном артиљеријом вис Цип, а по подне је подржала јаком артиљеријском ватром напад Дринске I на непријатеља северно од Биљега. Дринска I, не знајући за одлагање напада Комбиноване дивизије, напала је заједно са Моравском II по подне непријатеља северно од Биљега и Мамутовац, пред мрак овладала Мамутовцем, а у току ноћи и положајима северно од Биљега (к. 705).
Јединице Дринске II трпеле су преко ноћи 22/23. септембра пешадијску и артиљеријску ватру 42. хонведске дивизије са мостобрана код аде Курјачице. 4 – 6 чета из те дивизије са два митраљеза извршило је и напад али је он био одбијен. Непријатељ је на овом делу фронта тукао у току 23. септембра с. Обреж и Клупачки луг. Артиљерија Дринске II повремено је дејствовала.
III армија је превременим демонстративним нападом Моравске II и Дринске I на непријатеља пред собом посредно потпомогла десно крило I армије да неометано заузме нов распоред према Кошутњој стопи. Успешна одбрана Комбиноване дивизије код Лознице, њено припремање за напад на Гучево и појава једне српске колоне у покрету ка Лозници, приморали су команданта 15. корпуса да нареди повлачење нападних колона на јако утврђени положај на Гучеву, чиме је олакшано за тренутак тешко стање на фронту Комбиноване дивизије.
24. септембар
Према наређењу команданта III армије од 23. септембра, Комбинована дивизија је имала 24. септембра да нападне непријатеља на Гучеву, а остале дивизије да је помогну демонстративним нападима. Уочено је да је на одсеку Кулиште – к. 484 – к. 464, на место 80. дошла 79. бригада.
Левокрилна дивизија III армије, Моравска II, имала је један батаљон према вису Цип; остале трупе држале су положај Орлујак – Биљевине – Велики вис. Према њој су биле 5. и 4. бригада аустроугарског 16. корпуса које су држале Мртолос – Дугу њиву и у току 24. септембра чистиле источне падине Мртолоса и Кошутње стопе од делова Моравске II која је по подне извршила један демонстративни напад на део 11. брдске бригаде иа Турском гробу. Непријатељ је одбио напад и ухватио везу са левим крилом 16. корпуса, 5. брдском бригадом на Мртолосу.
Према Дринској I је 10. брдска бригада, ојачана делом 12. бригаде и одредом пуковника Филиповића из корпусне резерве, напала Мамутовац и Биљег и око 15.30 часова поново их заузела. Дринска I се повукла на линију Перина – Столица – Главица – к. 693 – Костајник.
Комбинована дивизија није могла, због кише и магле која је до 8 часова покривала гребен Гучева, да у 3 часа отпочне напад на одсек Црни врх – Кулиште. Командантима I и VI прекобројног пука наређено је да одмах почну напад, што су они и покушали, али су због убиствене непријатељске ватре одбијени. На замерку команданта дивизије, храбри командант I прекобројног пука, пуковник Милан Јаношевић, пошао је дуж ровова да храбри борце припремајући их за нови напад и том приликом је погинуо. На његово место одмах је упућен други, а у 11,20 часова предузет је напад VI и I прекобројног и 5. пука II позива који је одбијен са великим губицима јер није било артиљеријске муниције за постизање ватрене надмоћности. Пошто нов напад није имао изгледа на успех, командант дивизије је наредио да се освојени положај организује за најупорнију одбрану. Јединице десног одсека напале су увече део 72. бригаде и нанеле му велике губитке.
На Дринску II непријатељ је са мостобрана отворио у 6,30 часова јаку пешадијску и артиљеријску ватру. Једно непријатељско одељење кренуло је у напад, али је дочекано јаком ватром и одбачено ка мостобрану.
25. септембар
У 11.30 часова командант III армије наредио је да се положаји које армија држи морају, с обзиром на целокупну ситуацију, одржати по сваку цену.
Моравска II која је држала положај Орлујак – Биљевине – Велики вис. еа једним батаљоном према Ципу, заузела је и линију Црквине – Средње-Гробнице, где је и даље остала њена пољска батерија која се ту већ налазила.
Дринска I ојачала је препречним средствима свој положај Перина – Столица – Главица – к. 693 – Костајник.
Јединице Комбиноване дивизије нападале су, у ноћи 24 25. септембра, 72. и 79. бригаду на одсеку Црни врх – Кулиште, док је слаба посада на к. 322, нападнута од с. Ковиљаче и са Црног врха, морала да се повуче ка Главицама. У 9 часова V прекобројни пук пошао је са Примета на Крст, где ће бити у армијској резерви намењеној за Комбиновану, Дринску I и Дринску II. У 10 часова командант дивизије издао је заповест за одсудну одбрану.
III армији, после претрпљеног неуспеха 24. септембра, једино је још остало да пређе у одбрану и чврсто држи положаје на којима се налази док се не створе повољније прилике за предузимање нове офанзиве. Она је тако и поступила. Непријатељ, исцрпен у досадањим борбама, није је у томе узнемиравао.