а) Повлачење 15 и 16 корпуса ка линији с. Дебрц – с. В. Бошњак (Драгиње)
Због сувише развученог распореда проређених и слабих снага 6 армије (15 и 16 корпуса), Поћорек је наредио 10 децембра пре подне да њене јединице наставе постепено повлачење ка Шапцу, а мостове тренове и колонску комору да евакуишу преко Саве. Питање пребацивања осталих трупа преко Саве Поћорек је оставио на решавање командантима 15 и 16 корпуса.
Повлачење 15 и 16 корпуса раскаљаним друмовима и сеоским путевима, који су због југовине били у очајном стању, исцрпљивало је последњу снагу слабо снабдевених и рђаво храњених трупа. На све стране су се видела поломљена кола, угинули коњи, заостали исцрпени војници, разбацана опрема итд. Иако су давани само најнужнији застанци, 15 корпусу који иначе није био узнемираван од српских гонећих одреда требало је пуних 27 часова маршовања да би прешао 40 км, тако да је стигао југоисточно од с. Дебрца тек у поноћ 10/11 децембра.
Иако је 16 корпус имао, истина, да пређе мање растојање до с. В. Бошњака (Драгиње), он је имао теже услове – био је јако узнемираван од српских гонећих одреда. Тако је 18 дивизија успела да само 13 брдском бригадом достигне одређени маршевски циљ, док је 1 и 5 брдској бригади морао бити одобрен дужи одмор јужно од р. Тамнаве (према с. Каменици Тамнавској), тј. пре њиховог избијања на р. Тамнаву.
б) На фронту I армије
План команданта I армије за гоњење 10 децембра био је да јачим груписањем армије (обадве Дунавске дивизије) према непријатељском десном крилу обухвати непријатеља и сјури га у долину р. Рабаса пре него што се дочепа положаја Јаутина – Близански Висови. За то време би Дринска I позива вршила јак притисак с фронта.
Дринска I и Дунавска II позива предузеле су гоњење у правцу севера, односно северозапада, и то: Дринска I у правцу с. Бранковине и с. Памбуковице двема колонама: десном од Камењара преко Јасике и потока Јабуковца ка Висовима (к 381), и левом од Јасике на с. Бранковину и даље на с. Близоње (дивизиска резерва упућена је за левом колоном); Дунавска II у правцу Коцељева и с. Каменице (Тамнавске) такође двема колонама: десном преко с. Козличића, а левом преко с. Котешице и с. Рабаса (дивизиска резерва за левом колоном).
И једна и друга дивизија наступале су скоро без отпора и по подне је Дунавска II заузела линију Јаутина – Госпођине Воде (к 365), а Дринска I је избила на Bлизанске Висове. Обе су заноћиле 10/11 децембра на достигнутој линији, упутивши ка северу, преко р. Уба, јака гонећа одељења.
Дунавска I позива, која је до 10 часова избила на линију с. Д. Буковица – с. Причевић, продужила је покрет на запад са циљем да овлада чвором између с. Осладића и с. Каменице, одакле би могла предузети гоњење било на север ка Шапцу, било на запад ка Лозници. До мрака је овладала тим чвором.
Дивачки одред (2 пук II позива, 1 пољска батерија и 1 чета пионира) из Моравске II позива предузео је гоњење са Дивачког Виса у правцу севера и избио на к 280 у висини с. Кланице, где се задржао, због тога што Тимочка II још није била прешла Колубару.
Главнина Моравске II прикупљала се 10 децембра код Ваљева.
в) На фронту Ужичке војске (протеривање непријатеља преко Дрине)
Гонећи одреди Шумадиске II позива овладали су 10 децембра Рогачицом, а 1 батаљон је упућен ка Пецкој. 4 брдска бригада повукла се овог дана преко Дрине, порушивши мост. Главнина Шумадиске II заноћила је 10/11 децембра и то: 11 и 12 пук на линији Лисина (к 1151) – с. Ћебићи – с. Шепци, а 10 пук на Дебелом Врду, са истуреним батаљоном у правцу Прослопа. Лимски одред, који није имао додира с непријатељем, избио је до мрака: десном колоном на Пландиште и Вртаче, к 696 (са 1 батаљоном на Стрмењачи, а 1 батаљоном у Рогачици и на Товарници), а левом на Кик (са 1 батаљоном на Шарампову). Резерва је заноћила код с. Добротина.
Ужичка бригада такође није имала додира с непријатељем и до 15 часова су њене колоне избиле: десна на Загајицу, лева на Мусино Врдо и Главицу (к 576), а предњи делови обеју колона на Дрину. Батаљон, који је био упућен преко s. Кремне, стигао је у подне на Шарган.
Овог дана углавном је завршено гоњење на фронту Ужичке војске и протеривање непријатеља са тог дела фронта преко границе.
г) Дејства III армије
Сазнавши да се непријатељ повлачи испред фронта III армије, нарочито преко Уба и с. Вровине, командант III армије предложио је Врховној команди (телефоном у 8.30) да се одмах предузме покрет ка Убу. На том правцу били су јаки непријатељски делови у повлачењу, а нарочито комора и артиљериски возови, који су се од Уба кретали ка Шапцу. Притом је тражио обавештење и о томе да ли ће III армија наступати левом или десном страном Колубаре. Из врховне команде му је одговорено да непријатељ отступа на целом фронту, али се засад још не зна да ли главне снаге отступају ка Београду или Обреновцу. Напоменуто је да ће се III армија кретати вероватно десном обалом Колубаре и да ће у њен састав понова ући Дринска II позива, која је прикупљена код Лазаревца. Међутим, иако је командант III армије предлагао гоњење ка Убу, он је тек у 11.30 наредио Тимочкој II да се пребаци на леву обалу Колубаре и истури предње делове на линију Остреш – Вровине, извиђајући само у правцу Уба и Близанских Висова. Дивизија је тек касно у ноћ 10/11 децембра достигла предњим деловима линију Остреш – Вровине.
Иако је Коњички дивизион Дринске II позива вршио у току 10 децембра гоњење 13 корпуса, који је отступао левом обалом Колубаре, он није могао, због слабе снаге, гонити даље од с. Бргула, тако да се 13 корпус неометано задржао код с. Пиромана (42 дивизија) и с. Лисопоља (36 дивизија) где је заноћио 10/11 децембра. Коњички дивизион Комбиноване дивизије наступао је позади Коњичког дивизиона Дринске II позива, те није био у додиру с непријатељем.
Нов састав III армије и њен распоред ноћу 10/11 децембра. У састав III армије, поред Комбиноване дивизије и Тимочке II позива, ушле су још и Дринска II и Коњичка дивизија.
На преноћишту 10/11 децембра дивизије су имале овакав распоред: Комбинована дивизија на простору Човка – с. Петка (наређено јој је да се до 7 часова 11 децембра прикупи на Планини, код с. В. Црљена); Тимочка II са главнином код с. Словца, а предњим деловима на линији Остреш – Вровине; Дринска II пребацивала се у току ноћи 10/11 децембра са простора с. Бурово – с. Шопић ка Волујку, где се прикупила до зоре 11 децембра; Коњичка дивизија: 2 коњичка бригада код с. Бељине, батаљон 10 пука I позива на Караули (ј-з од с. Бељине), а 1 коњичка бригада са четничким одредом код с. В. Црљена.
Предлог команданта III армије за гоњење ка Убу, који је иначе био врло користан, закаснио је – а био је и излишан, јер је сам командант III армије могао да нареди Тимочкој II позива да се још у току ноћи 9/10 децембра пребаци преко Колубаре и у току 10 децембра избије код Уба, а не само до линије Остреш – Вровине.
Шеснаести корпус предузео је повлачење још 9 децембра по подне са леве обале Колубаре од с. Словца ка Убу, а Тимочка II позива је и даље остала на десној обали Колубаре на линији Оштриковац – с. Придворица (ту је и заноћила 9/10 децембра) и тек је 10 децембра по подне почела пребацивање на леву обалу Колубаре. Па и после пребацивања на њену леву обалу, главнина Тимочка II је остала код с. Словца, а само су предњи делови предузели надирање и 10 децембра касно у ноћ достигли линију Остреш – Вровине, на којој су заноћили. За раније пребацивање преко Колубаре није било опасности, јер су се на њеној левој обали већ налазили 2 батаљона и 2 брдска топа источно од с. Словца (из Комбиноване дивизије) и 2 пук II позива (Дивачки одред) западно од Словца на Дивачком Вису.
Због овако спорог наступања Тимочке II непријатељ је био у могућности да из Уба извуче и евакуише ка Шапцу знатан ратни материјал (топове, возове са опремом и друго), што би све пало као плен Тимочкој II, да се преко Колубаре пребацила у првој половини ноћи 9/10 децембра и да је предузела гоњење ка Убу 10 децембра изјутра. Уместо плена она је затекла на Убу само „300 непријатељских рањеника у врло жалосном стању”.
Комбиновани и 8 корпус су после неопаженог извлачења у току ноћи 10/11 децембра и пребацивања на нову линију с. Степојевац – Ковиона – Мостине, вршили у току 10 децембра организовање те линије за одбрану. Поћорек је желео да на тој линији добије у времену за довршење утврђивања београдског мостобрана, који је требало да послужи као ослонац за нову офанзиву.
Линија положаја с. Степојевац – Ковиона – Мостине била је прилично јака, али исувише дугачка за смањену снагу 5 армије, која је сада бројала свега око 32.000 бораца.
Распоред снага 5 армије на овој линији био је: 8 корпус: 9 дивизија на отсеку с. Степојевац – с. Борак; 21 дивизија на отсеку Вел. Поље – Таламбас – Градац, Комбиновани корпус: 7 дивизија са 107 ландштурмском бригадом на Парцанском Вису и Равном Гају; 104 ландштурмска бригада на Ковиони; 29 дивизија (58 пешадиска бригада и део 57 пешадиске бригаде) на отсеку Липа – Крајкова Бара – Изворић; одред генералмајора Шена (део 57 пешадиске бригаде и трупе пуковника Хауберта) на Ћелиској Страни и Мостинама; армиска резерва: 71 пешадиска бригада код с. Рипња.
д) Дејства II армије и Одбране Београда
После непримећеног извлачења 9 дивизије 8 корпуса у току ноћи 9/10 децембра предњи делови Шумадиске I позива кренули су тек у 5.30, а до 8.30 су средња и лева колона избиле на линију с. В. Прљени – мост на р. Турији. Десна колона, која је кренула тек у 10.30, избила је у 13 часова на Вртаче. Наишавши на организовани непријатељски отпор на десној обали р. Бељанице, Шумадиска I је обуставила наступање и заноћила на линији Вртаче – лева обала р. Турије, са батаљоном 10 пешадиског пука I позива (придат Коњичкој дивизији) на линији Караула – к 217.
Коњичка дивизија, која није имала непријатеља пред собом, избила је 10 децембра: 2 коњичком бригадом код с. Бељине, придатим батаљоном 10 пука I позива на Караулу (западно од с. Бељине), а 1 коњичком бригадом и четничким одредом код с. В. Црљена.
Ни трупе Одбране Београда нису биле довољно енергичне, тако да се непријатељ пред њима несметано повукао на север. Извиђачка одељења, која су узору 10 децембра предузела извиђање, наишла су углавном на напуштене ровове, са нешто непријатељских војника, који су се без икаквог отпора предавали и потврдили да се непријатељ на целом фронту повукао, али нису знали у ком правцу. Командант Одбране Београда издао је у подне заповест да трупе крену нешто напред, на линију са које ће 11 децембра моћи предузети енергичну офанзиву ка Београду, и то: трупе Варовничког отсека до линије Мајдан – к 309; а предњим осигуравајућим деловима на линији: утока Дубонског потока у р. Раљу – с. М. Пожаревац – к 318 – утока Вулиног потока у р. Луг; трупе Космајског отсека до линије Врљак – Рогачко Врдо (к 271), а предњим деловима на линији с. Ропочево – Тамничине (у с. Стојнику); трупе Обреновачког одреда до линије Зорољин – к 238, а предњи делови до линије Гомилице – Водице – с. Бељина.
Моравска I позива остаје код Младеновца, а 15 пуку III позива са двема батеријама (ранији одред на Дрену) наређено је да смени трупе Браничевског одреда на положају Дрење – с. Пударци.
Покрети трупа Одбране Београда који су започети по подне 10 децембра, завршени су до мрака истог дана, а 15 пук III позива са двема батеријама извршио је у току ноћи 10/11 децембра поседање положаја Дрење – с. Пударци.
Командант Варовничког отсека предложио је команданту Одбране Београда да се 18 пук I позива упути у гоњење, што му је овај одобрио, али с ограничењем да главнина пука не прелази р. Раљу, већ да се задржи на линији с. М. Пожаревац – Умка. Пук је у 14.30 стигао без борбе на положај Умка изнад с. М. Пожаревца.
С обзиром на то да се о повлачењу непријатеља испред фронта трупа Одбране Београда знало још 10 децембра изјутра, није било никаквог разлога за губљење времена до подне. Требало је за њим одмах упутити јаке гонеће одреде, чија би појава пред положајем: Мостине – Крајкова Бара – Ковиона – Парцански Вис – Градац – Таламбас, прилично омела организацију и поседање овог положаја, а у исто време открило би се протезање непријатељеве главне одбранбене линије, те би се још до подне 10 децембра знало где је главни положај, а где заштитнички. Међутим, упућивањем само слабих коњичких делова у извиђање новог непријатељског положаја, команда Одбране Београда ни до мрака 10 децембра „није имала никаквих података о томе, да ли се на линији Крајкова Бара – Ковиона – Парцански Вис – Таламбас налази главна непријатељска снага или су то само његове заштитнице”, па је такав неодређен извештај поднет Врховној команди. На основу тако неодређеног извештаја Врховна команда је у уводном делу директиве Обр. 7949 за опште гоњење унела нетачан податак: „Изгледа да су се њихове (8 и Комбинованог корпуса – М. Р.) заштитнице задржале на Крајковој Бари – Стражи – Колубари – Парцанском Вису – Губеревцу – Пајшуми и Великом Пољу”.
Да је командант Одбране Београда тачно знао да се на положају Крајкова Бара – Липа – Ковиона – Парцански Вис – Градац – Вел. Поље налазе главнине Комбинованог и 8 корпуса, могао је 10 децембра створити план за напад 11 децембра, тако да су од подне 10-ог до поноћи 10/11 децембра његове трупе могле извршити подилажење непријатељском положају са припремним груписањем за напад (главнине дивизија могле су избити на линију р. Раља – с. М. Пожаревац – с. Поповић – Змињак – с. Стојник – с. Манић – с. Бељина, са предњим деловима на линији с. Дражањ – с. М. Иванча – Влашко Брдо – Бећарски Лаз – Главчине – Гомилице – Водице – к. 188). У том би случају и Моравска I позива била благовремено убачена у нападни распоред – као десна нападна колона – те јој се не би десило да се задржи у Младеновцу и тек 11 децембра уводи по дану у распоред, и то са три пешадиска пука један позади другог и артиљеријом сасвим позади, која уопште није могла подржати пешадију. А што је најважније, извело би се благовремено груписање пешадије и довољно јаке артиљерије за напад на Липу (Стражу), саобразно идеји војводе Путника за пробој центра непријатељског положаја, те не би дошло до тога да се пробој центра врши без довољне артиљериске припреме, а да пешадија врши налетање на непорушене и нерашчишћене жичне препреке испред Липе, као што се стварно десило.
Предлог команданта Варовничког отсека за упућивање 18 пука I позива у гоњење 10 децембра био је користан и требало га је не само усвојити, већ је он требало да потстакне команданта Одбране Београда да нареди одашиљање јаких гонећих одреда и из састава трупа Космајског отсека, као и из Обреновачког одреда.
ђ) Директива Врховне команде Обр. 7949 за опште гоњење
Немајући података о правцима непријатељског повлачења, нарочито о томе да ли се његова главна снага повлачи ка Београду или Обреновцу, Врховна команда је одлагала издавање наређења за опште гоњење све до 20 часова 10 децембра, а тада је издала директиву Обр. 7949 ове садржине:
„По досад добивеним извештајима, непријатељски 15 и 16 корпус у највећем нереду повлачи се преко Ваљева, Рогачице и Бајине Баште за Босну, а 13 корпус преко Уба и Коцељева за Шабац. Наша I армија и Ужичка војска гоне енергично и врло успешно. На нашем северном фронту 8 и 17 Комбиновани корпус, после више безуспешних напада на Космај и Варовницу и после претрпљених великих губитака, повлаче се ка Београду, вероватно у намери, да се на најугоднијим положајима за одбрану Београда утврде и упорно бране. Изгледа да су се њихове заштитнице задржале на Крајковој Бари – Стражи – Ковиони – Парцанском Вису – Губеревцу – Пајшуми и Великом Пољу. Све три армије и трупе Одбране Београда наступаће за непријатељем и гонити га. У име тога наређујем:
1. I армија главном снагом зауставиће се у Ваљеву, а са потребним делом снаге гониће у правцу ка Лозници, Шапцу и Пецкој. Са непријатељем одржавати сталан додир. I армија има уједно задатак, да са запада обезбеди бок и позадину наше целокупне војске која оперише ка Београду. Основица за снабдевање у прво време Лазаревац, а доцније Ваљево. Комуникациска линија Ваљево – Г. Милановац.
2. II армија. Њу образују: Тимочка дивизија I позива, трупе III позива Одбране Београда, које су сад на Космајском отсеку; Шумадиска дивизија I позива и Обреновачки одред. Она има задатак да гони непријатеља правцем ка Београду, служећи се главно путем: Сибница – Барајево – Циганске куће и десно. Зона ширења је источно: железничка пруга – с. Парцане; западно: с. Бељина – Барајевска река – Радионица (к 325) с тим да пут преко Средњег Рта припада III армији. Десно одржавати везу са командантом Одбране Београда а лево са III армијом. Основица за снабдевање је Аранђеловац. Комуникациска линија Аранђеловац – Топола.
3. III армија. Њу образују: Комбинована дивизија, Дринска дивизија II позива, Тимочка дивизија II позива и Коњичка дивизија. Она има задатак да гони и напада непријатеља ка Београду, служећи се путем: Степојевац – Мељак – Рушањ. Зона ширења је источно од линије Барајевска река – Радионица, а западно за потребну ширину. Коњичка дивизија је на левом крилу армије. Десно одржавати везу за II армијом. Обратити пажњу на правац од Обреновца. Тимочку дивизију II позива командант армије упутиће преко Уба у Обреновац с тим, да на Убу остави 1 пук са 1 батеријом, а у Обреновцу да буде цела дивизија. Задатак је Тимочке дивизије да држањем Уба и Обреновца поуздано обезбеђује са запада бок и позадину наше снаге, која подилази ка Београду, одржавајући везу са I армијом у Ваљеву. Основица за снабдевање је Лазаревац, а комуникациска линија је Лазаревац – Белановица – Г. Шаторња.
4. Командант Одбране Београда примиће под своју команду: трупе III позива на Варовничком отсеку, Моравску дивизију I позива, 15 и 18 пешадиски пук I позива и гонити непријатеља такође ка Београду. Правац гоњења је друмом за Београд и путеви источно. Са потребним делом снаге заузети Гроцку и њу даље држати. Лево одржавати везу са II армијом, а десно са Браничевским одредом. Основица за снабдевање је Младеновац, а комуникациска линија је Младеновац – Белосавци – Топола.
5. Ужичка војска заузеће Бајину Башту и Рогачицу, обезбеђујући и правац Рогачица – Ваљево. Са потребним делом снаге заузети и Мокру Гору обезбеђујући правац ка Ужицу и загрозити позадини оним непријатељским трупама које су код Прибоја. За овај циљ ступити у споразум са командантом трупа Нове Области. Основица за снабдевање је Ужице, а комуникациска линија је: Ужице – Крушевац. Одржавати везу са I армијом.
6. Браничевски одред остаје на месту на коме је сад, са истим задатком, обраћајући нарочиту пажњу на Смедерево. Лево одржавати везу са командантом Одбране Београда.
7. I и II армија и команда Одбране Београда почињу гоњење сутра [11 ов. мес.] у 7 часова, а III армија у 5 часова. Штаб Врховне команде је у Крагујевцу.”
Кратак Поћореков извештај о повлачењу 6 армије, који је послат царевој војној канцеларији и Врховној команди, направио је велику узбуну. Војна канцеларија је телеграфски тражила најтачнији извештај, а Врховна команда је захтевала обавештење о јачини и борачкој вредности Балканске војске, као и обезбеђењу територије монархије.
Поћорек је, због премештаја штаба у Петроварадин, одложио писање одговора до 11 децембра. У подне 11 децембра он се на путу за Петроварадин задржао 2 сата у Шапцу и, извршивши смотру пристиглих тренова, добио је тешке утиске. Извештај, који је саставио у току свог даљег путовања за Петроварадин, наговештавао је за прву недељу дефанзивно држање, а евентуалну нову офанзиву условљавао је додељивањем још две до три дивизије.