А) Студија граничног фронта према А. Угарској
Одмах после окупације Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске монархије, тадашња малена кнежевина Србија увидела је сву опасност, која јој прети од моћног и непријатељски расположеног суседа. Још у осамдесетим годинама прошлог столећа српски Главни Ђенералштаб предузима најнужније мере за одбранбени рат против Аустроугарске. Предузета је свестрана студија фронтова према суседној монархији у географско-стратегиском погеду, паралелно са студијама фронтова према осталим суседима.
У току 30 година (1883 – 1913.) српски Главни Ђенералштаб извршио је ђенералштабна пуговања на свима важнијим правцима, који са граничних фронтова воде у унутрашњост Србије. Према Аустроугарској извршена су путовања под разним претпоставкама на овим правцима:
На дунавском фронту:
Београд – Раља – Аранђеловац – Топола – Крагујевац;
Гроцка – Младеновац – Топола;
Смедерево – Паланка – Рача – Крагујевац;
Пожаревац – Свилајнац – Ћуприја;
В. Градиште – Божевац – Петровац – Горњачка клисура – Жагубица;
Голубац – Кучево – Петровац – В. Поповић;
Д. Милановац – Црнајка – Зајечар;
Текија – Неготин – Зајечар;
На савском фронту :
Београд – Лазаревац – Гукош – Г. Милановац;
Обреновац – Уб – Ваљево;
Шабац – Уб – Лазаревац;
Шабац – Коцељево – Ваљево – Мионица – Гукош;
Шабац – Михајлов гроб – Осечина.
На дринском фронту:
Лозница – Завлака – Осечина – Ваљево;
Зворник – Крупањ – Завлака;
Љубовија – Пецка – Осечина;
Рогачица – Дебело брдо – Ваљево;
Бајина Башта – Кадињача – Ужице;
Мокра Гора – Кремна – Ужице;
Кокин брод – Чајетина – Ужице.
Сем ових ђенералштабних путовања изведена су и два велика маневра на овим правцима:
Веоград – Раља – Топола – Крагујевац,
Обреновац – Уб – Ваљево.
Најзад, одмах после анексије Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске, тадашњи начелник Главног Ђенералштаба ђенерал Радомир Путник, са својим помоћником пуковником Живојином Мишићем, извео је једно путовање са свима командантима дивиз. области и њиховим начелницима штабова на правцу: Лозница – Јаребице – Завлака – Осечина – Ваљево.
Б) Основна идеја ратног плана
На основи вероватног односа снага на случај рата између Србије и А. Угарске и података добивених горе поменутим ђенералштабним путовањима и маневрима, као и географско- стратегиском студијом како наше тако и аустроугарске територије, а нарочито железничке мреже Аустроугарске монархије, рађен је ратни план према Аустроугарској, који је 1908. године дефинитивно утврђен. Основна идеја ратног плана према Аустроугарској била је: држати се одбране док се политичка и стратегиска ситуација не разјасни, а тада дејствовати према ситуацији. Овај план радио је тадашњи начелник Главног Ђенералштаба ђенерал Радомир Путник и његов помоћник пуковник Живојин Мишић. Случај је хтео, да ствараоци овог плана буду и његови извршиоци и то Путник у чину војводе, као начелник штаба Врх. команде, а Мишић у чину ђенерала, као његов помоћник.
На Горе постављеној основној идеји, разрада плана текла је у главноме на следећи начин (прилог I.):
Као главна операциска зона за наступање главне аустроугарске снаге узета је просторија, која са фронта Обреновац – Београд – Пожаревац води ка фронту Г. Милановац – Крагујевац -Багрдан – В. Поповић. Према томе, на овој просторији предвиђена је концентрација главне српске снаге. Као најподеснија операциска основица на овој просторији узета је линија: Стари Аџибеговац – Паланка – Топола – Аранђеловац – Даросава – Лазаревац, на којој се, под заклоном граничних преграда реке Саве и Дунава и под заштитом напред истурених најближих првих мобилисаних јединица, има извршити концентрација главне снаге.
Као помоћне операциске зоне за наступање помоћних аустроугарских снага узете су просторије:
1. Са фронта Зворник – Лозница – Шабац – Обреновац ка Ваљеву;
2. Са фронта Бајина Башта – Мокра Гора ка Ужицу.
Према томе, предвиђена је концентрација помоћних снага за одбрану Ваљева и Ужица под заклоном граничних преграда Саве и Дрине и под заштитом напред истурених најближих првих мобилисаних јединица.
В) Формација српских армија
На основи напред изнетих вероватних операциских зона за наступање главне и помоћних снага аустроугарске војске, предвиђено је формирање свију трупа I. и II. позива српске војске у следеће ратне јединице:
I. АРМИЈА
Састав:
1. Коњичка дивизија;
2. Тимочка дивизија I. позива народне војске;
3. Тимочка дивизија II. позива народне војске;
4. Дунавска дивизија II. позива народне војске (Браничевски одред);
5. Моравска дивизија II. позива народне војске;
6. 6 цеви 12 с/м. дугачких топова и
7. 1 брзометни 12 с/м. хаубички дивизион.
II. АРМИЈА
Састав:
1. Моравска дивизија I. позива народне војске;
2. Комбинована дцвизија I. позива народне војске;
3. Шумадиска дивизија I. позива народне војске;
4. Дунавска дивизија I. позива народне војске;
5. 6 цеви дугачких топова 12 с/м и
6. 1 чета резервног инжињерског батаљона (која се придаје дивизији у Лазаревцу).
III. АРМИЈА
Састав:
1. Дринска дивизија I. позива народне војске (без 4. пешадиског пука);
2. Дринска дивизија II. позива народне војске (без 4. пешадиског пука);
3. 3. прекоброј. пеш. пук I. позива народне војске;
4. 5. и 6. пешад. пук III. позива народне војске (који осигуравају границу);
5. Допунски батаљон Дринских дивизија I. и II. позива народне војске;
6. 1 брзометни 12 с/м. хаубички дивизион;
7. 4 цеви 12 с/м. дугачких топова;
8. 1 Дебанжов пољски позициски дивизион (3 пољске позициске батерије Дебанжове);
9. 1 брдски брзометни дивизион;
10. 1 део резервне мунициске колоне;
11. 1 део главног интендантског воза и
12. Резервни инжињерски батаљон (без једне чете).
УЖИЧКА ВОЈСКА
Састав:
1. Шумадиска дивизија II. позива народне војске;
2. Ужичка бригада (4. пеш. пук I. и II. позива народне војске);
3. 4. пеш. пук III. позива народне војске (који осигурава границу);
4. 1 брзометни брдски дивизион;
5. 1 брдски дивизион Дебанжов и
6. 1 Дебанжов пољски дивизион (3 батерије).
БРАНИЧЕВСКИ ОДРЕД (у саставу I. армије)
1. Дунавска дивизија II. позива народне војске (8. пеш пук II. позива; 9. пеш. пук I. и II. позива народне војске).
НА РАСПОЛОЖЕЊУ ВРХОВНЕ КОМАНДЕ
Све остале трупе и установе, које нису у саставу напред изложених јединица.
Г) Одређивање концентрациских просторија
За концентрацију ових армија одређене су ове просторије (прилог I.):
I. армија: концентрише Тимочку дивизију I. и II. позива и Моравску дивизију II. позива на простору: Стари Аџибеговац – Паланка – Топола – Рача под заштитом Браничевског одреда (Дунавска. дивиз. II. позива), који има да брани гранични одсек од Голупца до ушћа Мораве, и под заштитом Коњичке дивизије која има да брани гранични одсек од ушћа Мораве до Гроцке;
II. армија: концентрише Моравску дивизију I. позива, Комбиновану дивизију I. позива и Шумадиску дивизију I. позива на простору: Аранђеловац – Даросава – Лазаревац, под заштитом Дунавске дивизије I. позива, која има да брани гранични одсек од Гроцке до ушћа Колубаре;
III. армија: концентрише Дринску дивизију I. позива код Ваљева, под заштитом Дринске дивизије II. позива, која има да брани гранични одсек од ушћа Вукодраже у Саву па до Љубовије на Дрини. У овом циљу, Дринска дивиз. II. позива има образовати Шабачки одред за одбрану одсека од ушћа Вукодраже у Саву до Самуровића аде на Дрини и Лознички одред за одбрану одсека од Самуровића аде до Зворника.
За везу између Дунавске дивиз. I. позива и Дринске дивизије II. позива, као и за одбрану одсека од ушћа Колубаре до ушћа Вукодраже у Саву, има се образовати Обреновачки одред. Тако исто предвиђено је осигурање слабијим одредима правца Љубовија – Крупањ и Рогачица – Ваљево, којима је одржавана у исто време веза између III. армије и Ужичке војске.
Ужичка војска: концентрише Шумадиску дивиз. II. позива код Ужица, под заштитом Ужичке бригаде, која има да брани гранични одсек од Рогачице до Мокре Горе закључно.
Напомена. Кад је Србија проширена после балканског рата и добила заједничку границу са Црном Гором, предвиђен је и Лимски одред, који има да брани гранични одсек према Босни од Мокре Горе до тромеђе српско-босанско-црногорске. За извршење овакве концентрације српске војске израђено је у Главном Ђенералштабу 1908. године:
1. Распоред трупа III. позива за осигурање границе;
2. Маршевни планови за концентрацију војске на случај рата са А. Угарском; и
3. Уређење позадине.
Д) Мобилизација српске војске
25. јула у вече, чим је аустроугарски посланик напустио Београд, Краљевим указом објављена је мобилизација целокупне српске војске. Као први дан означен је 26. јули.
Главне тешкоће у извршењу мобилизације биле су ове:
1. Велики део обвезника био је запослен сређивањем летине, која је у томе времену била у највећем јеку. Услед овога прва два дана мобилизације долазак обвезника у своје команде био је слаб;
2. Обвезници из сиромашнијих крајева налазили су се у печалби ван земље или на разним радовима ван свога места становања, те нису на време могли стићи у своје команде;
3. Многе кадровске јединице из северне Србије биле су дислоциране у јужној Србији, одмах по њеном ослобођењу;
4. Услед нових формирања јединица и нове дислокације није извршено саопштење нових мобилизациских места онима, којима је то требало саопштити, што је отежавало мобилизацију ових јединица;
5. Услед развоја формације војске после балканских ратова, требало је израдити и нов распоред официра за мобилно и ратно доба, што се није стигло извршити у потпуности;
6. Из истих разлога, није било у потпуности извршено превођење обвезника из позива у позив, нити су услед тога потребни спискови могли бити састављени;
7. Услед хитне евакуације Београда, возни железнички парк није се могао искористити за превоз обвезника до мобилизациских места;
8. Снабдевање обвезника материјалном спремом ишло је врло тешко, јер је иста у прошлим ратовима била исцрпљена, а нова се није могла у тако кратком времену набавити;
9. Била је велика оскудица у стоци и возовима. Оно пак што је на мобилизациско место дошло, било је услед издржаних ратова доста изнурено и искварено;
10. Велика је оскудица била у оружју, муницији, санитетској и инжињерској спреми, нарочито за нове формације. Оно пак што се имало није било у најбољем стању, јер је у ранијим ратовима искварено или утрошено, а није се имало времена оправити или ново набавити.
Па ипак, и поред свих ових тешкоћа, може се рећи да је мобилизација српске војске текла брзо и у зздовољавајућем реду, што се има благодарити искуству из минулих ратова и великом патриотизму српског народа.
Ђ) Концентрација српске војске
Сви покрети мобилисаних трупа до одређених концентрациских места извршени су у главноме у реду и према предвиђеним маршевним плановима. Неке недовољно мобилисане јединице, ако је на њих дошао ред за транспортовање на концентрациско место, морале су се транспортовати, те да се не би кварио устаљени ред вожње. Допуна до ратног састава упућивана им је накнадно на место концентрације. И овом приликом, као и у минулим ратовима, железнице су показале сву своју моћ. Српским железничарима и овом приликом мора се одати потпуно признање на јединственом пожртвовању, беспримерној истрајности и силном патриотизму.
Али, услед велике брзине концентрације трупа, што је било изазвано потребом да се што пре стане на браник Отаџбине, није се могла превлачити једновремено и потребна храна на концентрациску просторију. Услед овога, настала је у прво време велика тешкоћа у исхрани људства, а нарочито стоке. Богатство концентрациске просторије, у вези са доцнијим довозом хране из унутрашњости, у многоме је ублажило ове тешкоће.