А) Напад V. армије на Љешничке и Лозничке положаје
„У оваквој ситуацији, каква је напред изложена, Аустријанци нису могли оставити Србима време за прикупљање јачих снага за одбрану Ваљева, а нарочито на подесним положајима, на вододелници Колубаре и Јадра код Каменице.
Ма како да је био тежак задатак који је дат 13. корпусу, да фронталним нападом потисне српске трупе са јаких положаја код Лознице, ипак је, под притиском постојеће тешке ситуације, командант V. армије ђенерал Франк, који је 13. августа у подне дошао у штаб 13. корпуса, наредио, да се после јаке артилериске припреме заузму на јуриш висови са обе стране улаза у долину Јадра“.
1. Напад 8. корпуса на Љешничке положаје
„Напред је речено да је корпус имао задатак, да по прелазу Дрине 12. августа код Амајлије наступа ка висовима северозападно од Љешнице и да дејством у томе правцу олакша прелаз Дрине 13. корпусу код Батара. Овај је корпус 13. августа у вече стигао до Новог Села и у рејон северозападно од Љешнице.
14. августа у јутру 8. корпус напада на српске трупе на Видојевици и успева, да их протера ка Јадарској Љешници.
Трупе 8. корпуса остале су у току ноћи 14./15. августа на линији: Видојевица – Прњавор“.
2. Напад 13. корпуса на Лозничке положаје
„Напад 13. корпуса на Лозничке положаје предузет је 14. августа по подне, двема колонама:
Десна колона: 11. брдска бригада, нападала је на висове источно од Лознице;
Лева колона: 34. пешад. дивизија, нападала је на фронт Прељевска црква – Г. Добрић;
Резерва: 13. пешадиска бригада.
Благодарећи јуначкој одлучности и узајамном потпомагању свију трупа, које су узеле учешћа у овоме нападу на Лозничке положаје, који су били припремљени и утврђени још у мирно доба од стране Срба као врло важни положаји на Јадарском правцу, 11. брдска бригада осваја Тршићско брдо, а З6. пешад. дивизија Прељевску цркву и Г. Добрић.
Једним изненадним контра нападом ноћу 14./15. августа, Србима је пошло за руком, да од левог крила 36. пешад. дивизије отму висове код Г. Добрића, али их нису могли дуго држати.
Контра нападом левог крила 36. пешад. дивизије, ови су висови понова заузети.
Огорчене борбе ка Лозничким положајима коштају 36. пешад. дивизију 600 војника, које погинулих које рањених. Нарочито је пострадао 16. пешад. пук у огорченим борбама код Г. Добрића. Овај пук изгубио је већину својих официра.
Али рачуна се, да су и Срби који су (по аустриским податцима) са 5 пукова Дринске дивизије I. и II. позива и вероватно са једним пуком Моравске дивизије I. позива, бранили Лозничке положаје, морали имати тешке губитке, јер су били поколебани и повукли се са свију тачака поменутих положаја“.
Б) Демонстративна дејства делова II. армије у рејону Шапца
„Аустриски одред из 29. дивизије, који је код Митровице прешао у Мачву, и ако је био ојачан још са три батаљона, имао је да се брани 14. августа против јаких напада српских одреда са југа и истока.
И ако је овом одреду, заједно са половином 7. дивизије, пошло за руком да српске одреде у Мачви одбаци, благодарећи још садејству и одреда ђенерала Летовског који је преко Дрине упућен за везу са V. армијом, ипак су се српске трупе задржале на Мишарским висовима, и ту добиле у времену до доласка појачања из Ваљева.
На северном фронту аустриска артилерија бомбардовала је Обреновац и Београд“.