А) Наступање V. армије ка фронту Крупањ – Завлака – Текериш
„Командант V. армије ђенерал Франк, заузевши 14. августа Лозничке и Љешничке положаје, решио се, да овај успех искористи и да 15. августа са целом армијом предузме гоњење и избије на линију: Крупањ – Завлака – Текериш. У овом циљу наређује:
1. Команданту 13. корпуса наступање:
36. пешадиске дивизије левом обалом р. Јадра ка с. Завлаци;
Самосталне бригаде (11. брдска и 13. пешад.) ка Крупњу.
2. Команданту 8. корпуса наступање:
9. пешад. дивизије долином реке Љешнице ка Текеришу;
21. ландверске дивизије гребеном Цера ка Текеришу.
Извршење овог задатка онемогућено је не само отпором српских трупа које су стално појачаване, већ и теренским тешкоћама, нарочито за комору. Свему овоме треба додати и изнуравајућу жегу, у вези са врло тешким снабдевањем воде. Сем тога, у долини како реке Јадра, тако и реке Љешнице, под теретом претоварених кола, рушили су се мостови и пропусти. На испресецаној Цер планини, покривеној запуштеном шумом, чак ни покретне пољске кујне нису могле пратити своје трупе. И најзад, задоцнило се покретом трупа 13. корпуса до подне 15. августа услед задоцњења коморе за попуну хране и муниције.
1. Наступање 13. корпуса ка фронту Завлака – Крупањ. (Прилог III.)
У своме наступању 15. августа по подне 36. пешадиска дивизија, као лева колона 13. корпуса, наишла је својим јаким десним крилом одмах на отпор српских трупа.
Ма да су Срби били сломљени на Лозничким положајима, они су, добивши појачања од свежих трупа, бранили стопу по стопу сваког теренског одсека, који је давао повољног изгледа за одбрану.
Под непрестаном борбом, трупе 36. пешадиске дивизије нису могле, до мрака 15. августа, прећи с. Брезјак, те су ту морале заноћити.
Самосталне бригаде (11. брдска и 13. пешадиска) као десна колона 13. корпуса, у своме покрету од Лознице ка Крупњу, доспеле су 15. августа у вече до утрине Језеро, на раскрсници путева за Крупањ и Завлаку, и ту су заноћиле.
Међутим, 42. хонведска дивизија, под командом ђенерала Саркотића, која је била упућена од Зворника обема обалама Дрине ка Љубовији, да би узела учешћа у борбама VI. армије, стигла је 14. августа у вече до Љубовије.
Сазнавши, да су неке српске трупе стигле у Крупањ, а на фронту VI. армије још је владао мир, ђенерал Саркотић се, по сопственој иницијативи, одлучује, да садејствује својој V. армији покретом ка Крупњу и његовим заузећем.
На правцу Љубовија – Крупањ, 42. хонведска дивизија имала је у току 15. августа читав низ сукоба са српским трупама, и савладавши њихов отпор стигла је 15. августа у вече на положаје југозападно од Крупња, где је заноћила“.
2. Наступање 8. аустриског корпуса ка Текеришу
„9. пешадиска дивизија овог корпуса, наступала је долином Љешничке реке и наишла је код села Лужанци на јаке српске трупе, али је успела да их одбаци, и гонећи их, стигла је у вече 15. августа до села Милне, где је и заноћила“.
„21. ландверска дивизија овог корпуса била је зле среће. Ова је дивизија наступала двема колонама:
Главна (десна) колона од 3. пешадиског пука без икакве артилерије, наступала је главним гребеном Цера од Видојевице ка Текеришу.
Споредна (лева) колона од једног пешадиског пука са целокупном артилеријом, наступала је од с. Прњавора преко села Липолиста ка висовима код с. Грушића.
Обе ове колоне имале су да се боре са великим теренским тешкоћама, и да пате од сталног узнемиравања српских четника. Велики напори овога дана, имајући још у виду велике маршеве, које је ова дивизија извршила последњих дана, били су од утицаја на борбену способност дивизије.
И ако јако изнурене, без хране и патећи жеђ због оскудице воде, обе колоне ове дивизије достигле су 15. августа у вече своје маршевне циљеве: развалине Тројана, односно висове код с. Грушића, и ту су заноћиле.
Али тек што је пала ноћ 15./16. августа, претходница главне колоне, која је заноћила на висовима код Тројана и Текериша, била је изненада нападнута са свију страна српским трупама.
Борба претходнице узела је убрзо неповољан обрт, и пренела се на главнину ове колоне, која, услед тешког терена, није могла развити потпуно своје снаге. Срби пак, познавајући добро терен, гађали су и са бокова и из позадине.
Оријентација на испресецаном планинском гребену у ноћној помрчини, као и свака веза међу појединим одељењима трупа, била је немогућа, те услед тога и сви покушаји, да се главна колона 21. дивизије задржи на ма ком теренском одсеку, остали су узалудни.
Тешко поколебана нашла су се сва три пука главне колоне понова на истом месту 16. августа, одакле су почела наступање гребеном Цера 15. августа.
Исто тако и лева (споредна) колона 21. дивизије, била је у току ноћи 15./16. августа нападнута на своме преноћишту на положајима јужно од с. Грушића, од стране јачих српских снага.
Запавши у висока кукурузна поља, а у вези са ноћном помрчином, положај ове колоне био је такође врло тежак.
Намера, да се једним нападом добије мало даха, показала се неизводљива, услед чега је и код ове колоне почело одступање.
Недаћа 21. ландверске дивизије ноћу 15./16. августа, учинила је, да је ова дивизија за неко време стварно била изгубљена као бојна јединица, што је показало свој штетан утицај како на V. армију, тако и на одред II. армије код Шапца“.
Б) Демонстративна дејства делова II. армије у рејону Шапца
„Свестан појачања снага, која су стално придолазила српским трупама у рејону Шапца, командант II. армије ђенерал Бем Ермоли, наредио је још 14. августа, да 29. пешад. дивизија дође из Сремске Митровице у рејон Шапца.
29. пешад. дивизија стигла је 15. августа у јутру на простор северозападно од Шапца и ставила се под команду команданта 9. корпуса, пешад. ђенерала фон Хорштајна, под киме су стајали и делови 7. пешад. дивизије, који су Шабац већ држали“.