1. Бој на Текеришу (други дан)
Борбе на фронту Комбиноване дивизије
17. августа у 7 часова, на левом крилу било је пушкарање патрола, а нешто доцније митраљеска ватра.
Наша хаубичка батерија отвара ватру на Рашуљачу, где је уочена једна непријатељска батерија.
У 7.45 часова патроле јављају, да се непријатељ испред левог крила Комбиноване дивизије и десног крила Моравске дивизије I. позива повлачи колонама.
У исто време добивен је извештај, да се на Тројану не примећује непријатељ.
Командант Комбиноване дивизије наређује команданту 5. прекобројног пука, да упути један батаљон са 2 митраљеза ка Тројану у насилно извиђање, а да буде спреман, да за њим крене и остатак пука.
По овом наређењу, упућен је 2. батаљон 5. прекобројног пука преко Парлога ка Тројану око 9.50 часова.
У овом времену, непријатељ у јачини једне дивизије предузима напад на унутрашња крила Комбиноване и Моравске дивизије I. позива правцем: Југовићи – кота 325, отварајући јаку артилериску ватру на простор: Кик – кота 330 – кота 325.
Командант Комбиноване дивизије наређује у 11.30 часова:
а) Да се 6. прекобројни пук из дивизиске резерве доведе између Кика и коте 330, и да се постави у распоред за успешно извршење контра напада у правцу Текеришке цркве;
б) Да се пуковска резерва 5. прекобројног пука примакне ближе;
в) Да 6. пешадиски пук II. позива, који је требао поћи у састав своје III. армије, остане још на свом месту и да буде спреман за напад, кад се нареди.
Командант 2. батаљона 5. прекобројног пука, који је упућен у рекогносцирање ка Тројану, избивши на Лисину, приметио је непријатељско наступање од Југовића ка Кику, те по сопственој иницијативи оставља једну чету и два митраљеза на Парлогу да дејствују у непријатељски бок.
Топ, који је прошлог дана изгубљен на Парлогу, поново је тамо нађен. Донет је затварач и муниција те је почео дејствовати у бок непријатеља, који наступа од Југовића ка Кику.
Бочно дејство ове чете, митраљеза и топа са Парлога било је одлично. Код непријатеља је настала забуна, напад је био укочен и заустављен.
У 11.25 часова, 2. батаљон 5. прекобројног пука избија на Водице. У 12.15 часова, командант Комбиноване дивизије наређује команданту 2. прекобројног пука, да се крене са пуком преко Дугог рта на М. Лисину са задатком, да непријатеља, ако продужи напад од Југовића ка Кику, нападне у леви бок, а ако непријатељ не предузме овај напад, тада да се крене за 2. батаљоном 5. прекобројног пука ка Тројану, да ступи у везу са 4. батаљоном 5. прекобројног пука на Скакалишту, и да му нареди, кад буде требало, да се и он крене ка Тројану у циљу његовог заузећа. Међутим, непријатељ је понова предузео напад од Југовића ка Кику, стога је командант 2. батаљона 5. прекобројног пука са Водица упутио још једну чету на Парлог, а са 2 чете продужио покрет ка Тројану.
Непријатељ пак, наступајући ка Кику, долази на одстојање од 800 корака, где је дочекан тако снажном пешадиском, митраљеском и артилериском ватром, да се у нереду повукао, гоњен снажном ватром.
У 14 часова, командант Комбиноване дивизије извештава све јединице, да је непријатељски напад на лево крило дивизије одбивен, те наређује:
а) Да се под командом команданта 2. прекобројног пука, који се са Дугог рта већ креће ка Лисинама, образује десна нападна колона од 2. и 5. прекобројног пука, која да са фронта Кик – Скакалиште крене ка Тројану и заузме га;
б) Да командант 6. прекобројног пука, смени 1. и 3. батаљон 5. прекобројног пука, који са Кика иду у десну нападну колону, а са остала два своја батаљона, да буде спреман за гоњење долином реке Љешнице.
У 14.40 часова, креће се 5. прекобројни пук (два батаљона) са Кика ка Тројану, ка своме напред изасланом 2. батаљону, који је у 15.30 часова са две чете избио на Тројан.
Командант 2. батаљона 5. прекобројног пука, избивши на Тројан, приметио је наступање двеју непријатељских чета са Косаниног града ка Тројану око 17.15 часова, те развија обе чете, предузима напад и протерује непријатељске чете ка Косанином граду. У овом нападу погинуо је командант 2. батаљона 5. прекобројног пука мајор Милутин М. Петровић.
У 18.30 часова, стигао је на М. Лисину 2. прекобројни пук, и са извесним деловима појачао 2. батаљон 5. прекобројног пука на Тројану.
У 21.20 часова, командант Комбиноване дивизије наређује команданту десне нападне колоне на Тројану, да заузети део Цера што боље утврди, те да може одолети нападу и много јаче снаге, а и да му тај положај послужи као ослонац за даљи рад.
У исто време извештава га, да се упућује као појачање један батаљон 1. прекобројног пука са митраљеским одељењем и једном пољском батеријом на Лисину, где му се стављају на расположење.
У 21.45 часова добивен је извештај од команданта десне нападне колоне са Тројана о распореду трупа у следећем:
Десни одсек
Коњушница – Дејановац Извор: 3 батаљона и 1 пољска батерија;
Центар
Дејановац Извор – Парлог: 2 батаљона и вод артилерије;
Леви одсек
М. Лисина – Парлог: 2 батаљона и вод артилерије;
Резерва
Позади центра: 1 батаљон.
Командант Комбиноване дивизије осећао је, да је данас, а најдаље сутра, одсудан дан битке и да ће непријатељ, пошто није успео у нападима овог дана, вероватно покушати ноћни напад.
Стога у 20 часова наређује:
а) да 6. прекобројни пук заноћи на Кику са бојним предстражама, постављајући тајне патроле испред фронта, и да буде спреман одбити сваки ноћни непријатељски напад на фронт Кик – к. 330;
б) да 6. пеш. пук II. позива одмах изађе на коту 330, да ступи у везу: са командантом 6. прекобројног пука на Кику, са командантом 1. прекобројног пука, који је на коти 325, као и са командантом 3. пољског артилериског дивизиона, а сутра (18. августа) у 3 часа да се извуче у свој досадањи бивак, како би се могао кренути у састав своје III. армије.
Ноћ 17./18. августа на фронту Комбиноване дивизије проведена је на миру.
Борбе на фронту Моравске дивизије I. позива
Око 5 часова, непријатељ је отпочео напад на десно крило истакнутог 3. пешад. пука, спуштајући јача одељења са Спасовина ка Беглуку.
Командант дивизије наређује, да батерије I. дивизиона са коте 325 туку непријатељску пешадију, као и артилерију, која је са Спасовина и Велике главе тукла десно крило 3. пешад. пука.
Око 6 часова, главнина Моравске дивизије I. позива била је на линији: Текериш – Југовићи. Положај се утврђивао.
Услед велике истакнутости Моравске дивизије I. позива, намера команданта дивизије била је, да се упорно брани, док се ситуација код крилних дивизија (Комбиноване и Дринске II. позива) не разјасни, па потом да предузме напад у правцу планине Иверак.
У 7.30 часова, непријатељ предузима напад према с. Југовићу. Јака артилериска, митраљеска и пешадиска ватра према Југовићу достигла је врхунац.
Око 8 часова, непријатељ је дошао на одстојање брзе ватре.
Силним дејством 1. дивизиона са коте 325 и пешадије 3. пешад. пука са Беглука, овај је напад одбивен.
У 8.30 часова, непријатељ понова предузима напад на истакнути 3. пешад. пук на Беглуку, али је овај напад већ био слабији, те је одбивен.
У 9.30 часова, непријатељ предузима напад на цео фронт Моравске дивизије I. позива, обухватајући у исто време и крајње лево крило 3. пешад. пука на Беглуку. Упорна и огорчена борба развија се на целом фронту Моравске дивизије I. позива.
Са Комбинованом дивизијом одржавана је веза помоћу одржача везе – официра.
Код III. армије чула се јака борба.
У 10.30 часова, командант Моравске дивизије I. позива наређује команданту 16. пеш. пука, који је био на левом крилу главнине дивизије, да упути једну чету на крајње лево крило истакнутог 3. пешад. пука, ради осматрања долине Јадра и везе са III. армијом.
У 11 часова, према десном крилу дивизије развија се веома јака борба. Непријатељ јачине два пука (11. и 79.) напада свом жестином у правцу Текериша, потпомаган ватром са две хаубичке и неколико пољских батерија.
2. пешад. пук I. позива, који је био на десном крилу дивизије, снажно је одолевао овом нападу, али је ипак стање било критично.
Како је Комбинована дивизија у овом моменту имала на Кику још не ангажованих трупа, то је командант Моравске дивизије I. позива упутио свог ађутанта, да команданту Комбиноване дивизије саопшти ситуацију и изложи потребу, да развије јачу снагу и више артилерије између Кика и Текериша, јер непријатељ у томе правцу жели да изврши пробој између Моравске и Комбиноване дивизије.
У овом времену, Комбинована дивизија припремала се за напад на Тројан и имала је јаку резерву код Кика.
У 11.50 часова, командант Моравске дивизије I. позива позвао је команданта Комбиноване дивизије на саветовање о ситуацији и заједничком раду, но овај се није могао одазвати позиву.
Ценећи ситуацију пред својом дивизијом као веома критичну, командант Моравске дивизије I. позива наређује команданту 1. и 16. пешад. пука, према којима је борба била нешто слабија, да упуте по један батаљон у дивизиску резерву позади 2. пешад. пука на коту 325.
Око подне, оба ова батаљона стигла су на одређено место.
У 13 часова, стање код истакнутог 3. пешад. пука било је врло критично, његово лево крило било је обухваћено.
Три чете из пуковске резерве упућене су да парирају овај обухват, али се то показало недовољно.
У 13.30 часова, 3. пешад. пук био је принуђен на повлачење са Беглука преко Вукомановог гроба ка Илином брду на левој обали реке Цернице.
Непријатељ није гонио.
Чета из 16. пешад. пука, која је одржавала везу са III. армијом, такође је одступила са Гробља (295) на Малушевац (264).
Падом положаја Беглук – Југовићи, Моравска дивизија I. позива дошла је у врло незгодан положај. Са заузетог Беглука непријатељ је тукао уздужном ватром главни положај дивизије, на коме су били 16., 1. и 2. пешад. пук, као и 3. пешад. пук на Илином брду, те овај није био у стању ништа помоћи трупама на главном положају.
Да би се дивизија поставила у повољнији положај, командант дивизије позива у 13.45 часова све команданте пукова и усмено им издаје ову заповест:
„Наредиће се, кад буде потребно, да се главна снага дивизије премести на косу Калем тако, да до 3. пешад. пука, који је на Илином брду, буде 16. па 1. а до овога 2. пешад. пук, који да одржава везу са Комбинованом дивизијом на Кику.
Три пољске батерије су већ послате на положај Калем, и командант артилериског пука ће их пласирати на погодне положаје између 3. и 16. пешад. пука“.
У 14.45 часова, добивен је телефонски извештај од одржача везе при Комбинованој дивизији ове садржине:
„Командант батаљона 5. прекобројног пука, који је послат у извиђање ка Тројану, јавља да се непријатељ повлачи. Командант Комбиноване дивизије предузима са два пука гоњење непријатеља гребеном Цера, а три пука (овде је још и 6. пешадиски пук II. позива из III. армије) прикупљају се на положају Кик да помогну Моравској дивизији I. позива“.
У ово време, дошао је и командант Комбиноване дивизије ђенерал Рашић код команданта Моравске дивизије I. позива ђенерала Гојковића.
После саветовања од једног часа углављено је, да Моравска дивизија I. позива остане до ноћи са главном снагом на коти 325 – 330, и ако до тога времена Комбинована дивизија не заузме Тројан, онда да Моравска дивизија изврши своје прикупљање на положају Калем, а сутра рано да предузме напад.
Ова одлука је авизирана командантима пукова у 15.30 часова с тим, да ће следовати накнадна заповест.
Међутим, у овом моменту непријатељ је обасипао јаком артилериском ватром са Беглука цео фронт Моравске дивиз. I. позива, тако да је стање ове дивизије на овом положају постало неиздржљиво. Губитци су били велики, а ништа се овим стајањем на положају није постизало.
Стога се командант Моравске дивизије I. позива одлучује, да главнину дивизије прикупи на положају Калем.
У 19.35 часова, послат је извештај команданту Комбиноване дивизије, да је услед рђавог положаја трупа и борбе целог дана дивизија доведена у несносно стање, те се решио да лево крило главнине дивизије извуче иа положај Превој, а десно на Калем, везујући се са левим крилом Комбиноване дивизије на Кику.
У 21 час издата је заповест за повлачење, пошто су претходно по један батаљон из 1. и 16. пука упућени на нови положај у циљу прихвата трупа.
Око 22 часова, почето је пребацивање пукова Моравске дивизије I. позива на нови положај тако, да је у 23 часа цела дивизија била у покрету.
Непријатељ није гонио, те је повлачење извршено у реду, нови положаји заузети и приступљено утврђивању.
2. Дејства делова II. армије у рејону Шапца
На фронту Коњичке дивизије
Као што је напред речено, Коњичка дивизија, предавши положаје до којих је допрла 16. августа у вече Шумадиској дивизији I. позива, повукла се са главнином ради преноћишта 16./17. августа код с. Бојића; 3. коњички пук остао је на положају Бобија (372) западно од Десића, докле је стигао 16. августа у вече, и ту заноћио 16./17. августа.
Овоме пуку, још у току 16. августа, послата је заповест да заноћи на месту докле стигне, а 17. августа да се врати у састав дивизије. Али, командант III. коњичког пука још је није био добио.
Према ситуацији 17. августа у јутру, командант Коњичке дивизије одлучује, да са главнином дивизије наступа правцем Грушић – Цуљковић и да избије на линију Радловац – Бели камен, коју држе делови Шумадиске дивизије I. позива. Овде да сачека напад Шумадиске дивизије I. позива на Шабац, па у случају да Шумадиска дивизија успе у нападу, да крене Коњичку дивизију у бок и позадину непријатеља, који оперише гребеном Цера против Комбиноване дивизије.
У овом циљу, 17. августа у 7 часова издаје заповест:
1. Да 3. коњички пук дође са Бобије на положај код Радловца западно од Грушића и да образује лево крило дивизије;
2. Да II. коњичка бригада са једном коњичком батеријом оде са Слатине на положај Бели камен и образује десно крило дивизије;
3. Да I. коњички пук са једном коњичком батеријом остане на Слатини у дивизиској резерви;
4. Извиђачки ескадрони, да продуже рад у циљу расветљавања ситуације у Мачви;
5. Трупна комора, да се прикупи код Бојића;
6. Минициска колона, да дође на коту 205 код Слатине.
У овом времену, добивен је извештај од команданта 3. коњичког пука са Бобије, да се непријатељ повлачи ка Чокешини и Љешници, те му је послата накнадна заповест 17. августа у 8 часова, да продужи кретање правцем ка Чокешини.
Не добивши никакав извештај до 9.40 часова од команданта Шумадиске дивизије I. позива, командант Коњичке дивизије наређује команданту II. коњичке бригаде, која је већ избила на положај Бели камен, да предузме извиђање правцем Богосавац – Слепчевић и Липолист -Дуваниште у циљу осигурања левог бока Шумадиске дивизије I. позива.
На случај, да Шумадиској дивизији I. позива са ове стране загрози опасност, командант II. коњичке бригаде има нападати непријатеља у бок, а дивизиска резерва ће у том случају нападати правцем Слатина – Маови.
Око подне, добивено је наређење од команданта II. армије, по коме Коњичка дивизија има исти задатак – расветљавање ситуације у Мачви. Али, ако се понова појави непријатељска колона од Беле реке ка Цуљковићу, тада да садејствује Шумадиској дивизији I. позива, да се ова непријатељска колона сузбије, пошто она грози боку и позадини Комбиноване дивизије на Церу.
У 13 часова, добивен је извештај од команданта Шумадиске дивизије I. позива из Доње Врањске, да непријатељ одступа преко понтонског моста на Сави код Шапца и да.Шумадиска дивизија предузима даљи покрет ка Шапцу.
Сматрајући, да је са овим престала потреба за осигурање бока Шумадиске дивизије, командант Коњичке дивизије одлучује се да нападне у бок и позадину непријатеља, који дејствује против Комбиноване дивизије.
У овом циљу издаје у 14.30 часова ову заповест:
1. Да командант II. коњичке бригаде упути један коњички пук правцем Богосавац – Слепчевић, у циљу пресецања везе Шабац – Љешница и уношења што веће панике код непријатеља који одступа ка Шапцу или Љешници, а са остатком бригаде да се крене правцем Цуљковић – Бела река – Косовац.
2. Дивизиска резерва кретаће се правцем Грушић – Радовашница – Бобија ка Грабовцу, на коме се правцу налази и 3. коњички пук.
3. Шумадиски коњички пук, да остане на Белом камену, где се и сада налази у циљу одржавања везе између своје и Комбиноване дивизије на Церу.
Пред полазак дивизиске резерве са Слатине, добивен је извештај од патрола, да је Комбинована дивизија допрла тек до Тројана, стога је скренута пажња команданту II. коњичке бригаде, да у своме наступању извиђа патролама и у правцу Цера.
Око 17 часова, предњи делови II. коњичке бригаде добили су непријатељску ватру са Главице на десној обали Беле реке.
После отпора од 1 ½ часа 4. коњички пук, уз садејство коњичке батерије са положаја Дуга шума, натерује непријатеља на повлачење ка Липолисту, гонећи га артилериском ватром.
У 19 часова, 4. коњички пук са батеријом избија на положај Главица, а дивизиска резерва (1. коњички пук са батеријом) на положај Маџарско гробље.
2. коњички пук, који је из II. коњичке бригаде упућен са Белог камена у 15 часова ка Слепчевићу, успео је да пресече телефонску везу Шабац – Љешница.
Један ескадрон овог пука, избивши на железничку Дубљанску станицу, извршио је напад на један непријатељски железнички воз пун војника, који се кретао из Шапца за Љешницу.
После кратке борбе овај се воз вратио ка Шапцу.
Пук се задржао на преноћишту 17./18. августа са главнином код с. Богосавца, а са једним ескадроном код с. Дуваништа.
3. коњички пук, који је заноћио 16./17. августа на Бобији, кренуо се 17. августа у 4 часа за једном непријатељском колоном, која је одступала ка Прњавору. Код Прњавора, пук буде нападнут од слабијих непријатељских одељења, која су посела село за одбрану.
У 8.30 часова, непријатељ је протеран из села ка Самуровића ади.
Тек 17. августа око 9 часова, командант 3. коњичког пука добива наређење од команданта Коњичке дивизије од прошлога дана, по коме је имао да 16./17. августа заноћи на месту докле буде стигао кад ово наређење добије, а 17. августа у јутру да дође у састав дивизије.
Добив ово наређење пред Прњавором, а не примивши још накнадно наређење по коме је имао наступати ка Чокешини и Љешницн, командант 3. коњичког пука у 10.30 часова креће се из Прњавора ка Липолисту.
У Липолисту, пук буде нападнут од стране непријатељских одељења са свију страна, тако да се под борбом једва извукао, оставивши сав плен, који је дотле био задобио.
У току ноћи 17./18. августа, 3. коњички пук по деловима дошао је у с. Цуљковић у састав дивизије.
Роспоред Коњичке дивизије ноћу 17./18. августа
1. и 4. коњички пук и две коњичке батерије на положају: Цуљковић – Главице;
2. коњички пук код с. Богосавца са једним ескадроном код Дуваништа;
3. коњички пук прикупља се у с. Цуљковићу;
Трупна комора у с. Добрићу;
Мунициска колона у с. Бојићу.
На фронту Шумадиске дивизије I. позива
Напад на Шабац
Намера команданта Шумадиске дивизије I. позива била је са целом дивизијом напасти на Шабац, али пошто се претходно овај напад припреми артилериском ватром.
У овом циљу издаје следећу заповест:
Шумадиски дивизиски коњички пук кретаће се од Десића правцем Маови и дејствоваће на левом крилу дивизије;
Побочница:
2 батаљона 19. пешад. пука;
2 батаљона 10. пешад. пука;
1 пољска батерија и
вод болничара,
која је заноћила на фронту Бели камен – Маови, кретаће се правцем ка Јевремовцу и избиће на коту 123.
Лева колона:
2 батаљона 10. пешад. пука;
2 батаљона 19. пешад. пука;
3 пољске батерије и
1 хаубичка батерија,
кретаће се правцем: Г. Врањска – Д. Врањска – Причиновић и избиће на Потес.
Десна колона:
11. пешад. пук;
2 пољске батерије и
1 хаубичка батерија,
кретаће се правцем Церовац – Мишар и избиће код Јеленче.
Резерва:
12. пешад. пук,
кретаће се за левом колоном.
Покрет побочнице и леве колоне биће у 7 часова, а покрет десне колоне, кад лева колона избије челом код Г. Врањске.
У овом времену о непријатељу се знало, да је јуче (16. августа) по подне заузео Јеленчу са 2 батаљона и 2 брдска топа.
Покрети побочнице и леве колоне отпочели су 17. августа у 7 часова, а десне колоне у 8 часова.
Око 9 часова, претходница побочнице спушта се у Липовачки поток, где буде дочекана непријатељском ватром са леве обале потока.
У овом времену, лева колона почиње борбу у правцу Причиновића а десна у правцу Мишара.
У 9.15 часова, дошло се у додир са непријатељем на целом фронту дивизије.
Побочница је наишла на јак отпор непријатељски на Раскршћу код с. Маова, одакле је једна непријатељска батерија у 10.15 часова отворила јаку ватру, али је убрзо ућуткана артилеријом побочнице, која је постепено напредовала.
Према левој колони, непријатељ је заузео положај Потес и Дренове баре. У 11 часова артилерија ове колоне са положаја Шанчеви отвара ватру на Потес и Дренову бару.
У овом времену, непријатељ испред побочнице почео се повлачити ка Јевремовцу, што је изазвало повлачење непријатеља на целој линији.
Око подне, фронт дивизије био је на линији: Мишар – Потес – Дренова бара – Раскршће.
У 12.30 часова, лева колона на Потесу буде дочекана јаком артилериском ватром непријатељских батерија од Шапца, а нарочито оних са леве обале Саве.
Претходничка батерија ове колоне, отвара ватру са положаја код с. Причиновића, где су убрзо сгигле и остале батерије ове колоне, али су дочекане снажном ватром непријатељске артилерије, нарочито хаубичком.
Побочница је за ово време постепено напредовала ка Јевремовцу.
У 13.30 часова, командант десне колоне са Мишара јавља, да непријатељ одступа у нереду и да се пребацује преко Саве. (Доцније се показало да овај извештај није био тачан).
На основу овог извештаја, командант Шамадиске дивизије одлучује, да продужи напад на Шабац, да заостале непријатељске делове пребаци преко Саве и Шабац заузме.
У овом циљу, издаје у 14.15 часова заповест за даље наступање ка Шапцу.
Око 15 часова, побочница, заузевши Јевремовац, оставља ту један батаљон за везу са Шумадиским дивизиским коњичким пуком, а са остатком продужава наступање ка Шапцу, али је у овоме наступању заустављена јаком непријатељском артилериском ватром.
Лева колона, у своме наступању са Потеса ка Шапцу, такође је заустављена јаком непријатељском артилер. ватром.
Командант Шумадиске дивизије долази до закључка, да је Шабац немогуће заузети без припреме јаком артилериском ватром, стога наређује у 15.30 часова командантима колона, да се напад првенствено припреми, нарочито хаубичком ватром.
Напад да отпочне поново, кад упућена хаубичка батерија стигне код десне колоне, и кад отвори ватру.
Борба се водила на целом фронту.
Непријатељска артилерија нарочито је тукла Потес и коту 93, северно од Потеса.
Око 17 часова, стиже 12. пешад. пук из дивизиске резерве код Јевремовца.
Борба на целом фронту трајала је до ноћи. Жртве су биле велике а Шабац се није могао заузети.
Потребна је била артилерија јачих калибара, која би била у стању да се бори успешно против непријатељске артилерије на левој обали Саве и са монитора.
Стога је командант дивизије известио команданта II. армије, да се Шабац не може заузети без појачања дивизије са артилеријом јачих калибара.
У 19.20 часова добивено је из штаба армије наређење, да се напад обустави; да се дивизија задржи на удаљењу од непријатељске артилериске ватре и да се на подесним положајима утврди.
Према овоме издата је заповест у 19.30 часова:
1. Да 11. пешад. пук заузме Мишарске положаје од Думаче на исток, гарантујући правац Шабац – Церовац;
2. Да 10. пешад. пук заузме положаје од Думаче на запад гарантујући правац Шабац – Заблаће;
3. Да 19. пешад. пук заузме положаје код Јевремовца, гарантујући правац Шабац -Текериш;
4. Да 12. пешад. пук буде у резерви позади 19. пешад. пука;
5. Да се заузети положаји што јаче утврде и снабду препреченим средствима од жице.
Заузимање ових положаја отпочело је код леве и десне колоне у 20.30 часова, а код побочнице у 21.30 часова.
Услед непосредног додира са непријатељем, предњи делови су водили борбу и даље у току ноћи.
Око 21.30 часова непријатељ предузима напад на леву колону према Потесу.
Батаљони 19. пешад. пука, који су били у саставу 10. пешад. пука у првом борбеном реду испред коте 93, нападнути јачом снагом непријатеља, напустили су своје положаје и повукли се на коту 93. Морал код ових батаљона, услед знатних губитака у току дана, као и овим непријатељским нападом био је уздрман. Даљи напади непријатеља ка Потесу заустављени су.
Распоред дивизије ноћу 17./18. августа
Десно крило:
Под командом команданта 11. пешад. пука:
Код Охрида: 1 батаљон са 2 пољска топа и 2 митраљеза;
На Мишару: 3 батаљона са 6 пољских топова, 4 хаубице и 2 митраљеза.
Центар:
Под командом команданта 10. пешад. пука:
На коти 93: 2 батаљона 19. пешад. пука; 1 батаљон 10. пешад. пука.
На Потесу: 1 батаљон 10. пешад. пука; 8 пољских топова
Код Причиновића: 4 хаубице.
Лево крило:
Под командом команданта 19. пешад. пука.
На коти 87: 2 батаљона 10. пешад. пука; 4 пољска топа.
Код Јевремовца: 2 батаљона 19. пешад. пука; 4 пољска топа.
Резерва:
Код Г. Врањске: 12. пешад. пук.
Шумадиски дивизиски коњички пук код с. Богосавца.
Додир са непријатељем одржаван је целу ноћ 17./18. августа.
Командант Шумадиске дивизије I. позива у току ноћи добио је од команданта II. армије заповест за даљи рад. Дивизија је добила задатак, да Шабац изолује и учини га безопасним. Артилеријом треба бомбардовати нарочито мониторе и превозна средства преко Саве.