На одбранбеној линији код Завлаке трупе III. армије ноћу 17./18. августа биле су у овом распореду (прилог VI.):
1. На десном крилу армије
Марјановића вис (310) – к. 241 – к. 263 – Гробље (закључно), под командом команданта Дринске дивизије II. позива пуковника Драгутина Димитријевића, биле су ове трупе:
а) Десни одсек, Марјановића вис – Ровиште: 2. и 3. батаљон 3. прекобројног пешад. пука I. позива;
5. брдска батерија;
1 чета Дринског пионирског полубатаљона II. позива.
Свега: 2 батаљона и 1 брдска батерија.
Пионирска чета утврђивала је са једним водом Марјановића вис, а са три вода прихватни положај Овчаревац.
б) Леви одсек, к. 241 – к. 263 – Гробље: 1. и 4. батаљон 3. прекобројног пешад. пука I. позива;
4., 5. и 6. пољска батерија.
Свега: 2 батаљона и 3 пољске батерије.
в) Дивизиска резерва:
Један слаб батаљон III. позива од 2 чете позади левог одсека.
г) Јадарски четнички одред:
Између левог и десног одсека код Завлаке.
Укупно на десном крилу:
4 ½ батаљона, 4 батерије и Јадарски четнички одред.
2. На левом крилу армије
Рађевски камен – Шумар – Баштавско брдо – Солдатовића гајеви, под командом команданта Дринске дивизије I. позива пуковника Николе Стевановића, биле су ове трупе:
а) Десни одсек, Средње брдо – Рађевски камен – Церик:
5. пешад. пук I. позива (3 батаљона);
1. пољска батерија Дринске дивизије II. позива;
9. пољска батерија Дринске дивизије I. позива;
3. брдска батерија;
Свега: 3 батаљона и 3 батерије (2 пољске и 1 брдска).
б) Леви одсек, Шумар – Баштавско брдо – к. 372:
1 батаљон 5. пешад. пука I. позива (Љешнички одред);
5. пешад. пук II. позива, јачине око 600 људи и две чете допунског батаљона 5. пешад. пука I. позива (Крупањски одред);
1 батаљон 6. пешад. пука I. позива;
8. пољска батерија Дринске дивизије I. позива;
6. брдска батерија;
Свега: око 4 батаљона и 2 батерије (1 пољска и 1 брдска).
в) На крајњем левом крилу: на Солдатовића гајевима и у извиђању ка Крупњу:
Дрински дивизиски коњички пук I. позива;
г) Дивизиска резерва:
6. пешад. пук I. позива (3 батаљона) са 5., 6. и 7. пољском батеријом на коти 372 и позади ове коте, где је у току борбе 17. августа појачала крајње лево крило дивизије.
Свега: 3 батаљона и 3 пољске батерије.
Укупно на левом крилу армије:
Око 10 батаљона, 6 пољских и 2 брдске батерије.
3. У армиској резерви:
17. пешад. пук I. позива са дивизионом пољске артилерије, који је дошао од Шапца и размештен између Равнајског виса и старе суднице на Мајдану.
Према овоме, III. армија на положајима код Завлаке ноћу 17./18. августа располагала је са снагом око: 14 ½ батаљона, 10 пољских и 3 брдске батерије.
Моравска дивизија II. позива, 17. августа у 21 час кренула се из Ваљева ка фронту Пецка – Остружањ.
Љубовиски одред (2 батаљона III. позива) на Прослопу.
Борбе Љубовиског одреда на правцу Љубовија – Прослоп
Веза Љубовиског одреда са армиским штабом била је несигурна. Наступила је опасност непријатељског продирања преко Прослопа.
У извештају, писаном 17. августа у вече, а добивеном у 3.45 часова 18. августа, командант Љубовиског одреда извештава команданта III. армије: „Непријатељ притискује на Прослоп, везу са армијом не могу да ухватим. Непријатељске патроле ушле су у с. Гуњаци“.
У 6.30 часова, о овоме је извештена Врховна команда и тражено, да се нареди Ужичкој војсци, да обрати пажњу на правац Прослоп, јер непријатељ може напасти у правцу Дебелог брда.
У 9 часова добивен је извештај од команданта Љубовиског одреда, да је борба почела јутрос рано на целом фронту Бобија – Зеленика, и да се боји да непријатељ не провали ову линију.
У 12.30 часова добивен је извештај од истог команданта, писан у 8.45 часова, у коме јавља, да непријатељ отвара артилериску ватру са Баурића у правцу Страже кота 726.
До краја дана 18. августа, више није било никаквих извештаја од команданта Љубовиског одреда, те се у штабу III. армије није знао резултат борбе овог дана код овог одреда.
Међутим, овај одред имао је 16. августа пре подне везу са Крупањским одредом (5. пешад. пук II. позива), али је ову везу истог дана по подне изгубио и ни са киме више није имао везе све до 18. августа, кад је понова ухватио везу са коњицом Моравске дивизије II. позива.
Непријатељ је напао на Љубовиски одред 18. августа у 6 часова са пешадијом, и око 8 часова почео је дејствовати артилериском ватром из 6 цеви хаубица и 2 цеви лакшег калибра, пласираних код Ђукића механе у Љубовиској реци.
У 9.30 часова пре подне ситуација је била критична, кад је добивен извештај да Моравска дивизија II. позива долази у помоћ.
Истог дана у 18 часова, стигао је 3. батаљон 1. пука Моравске дивизије II. позива и упућен да поседне Зеленик и Осоје. Поседање је извршено у 19 часова.
Борба је трајала целог дана. Непријатељска пешадија није могла никако кренути напред. Ноћ је прекинула борбу.
Бој код Завлаке
1. Борбе на левом крилу армије – код Дринске див. I. позива.
Око 6.30 часова непријатељ се понова појављује на Солдатовића гајевима. Са Вртача отвара ватру једно његово митраљеско одељење.
Приметило се, да непријатељ тежи да обухвати крајње лево крило III. армије. Услед овога, командант Дринске дивизије I. позива наређује команданту дивизиског коњичког пука, да упути један ескадрон у правцу долине реке Пецке ка Гуњацима са задатком, да тачно утврди простирање десног непријатељског крила у његовом нападу на Солдатовића гајеве, а затим да преко Гуњаца дође у везу са командантом Љубовиског одреда на Прослопу.
Борба на крајњем левом крилу узимала је све веће размере. Непријатељ је постепено наступао ка Солдатовића гајевима.
Увучен је у борбу и последњи батаљон 6. пешад. пука I. позива из дивизиске резерве.
Јављено је команданту III. армије о озбиљности ситуације на крајњем левом крилу према Солдатовића гајевима, те су упућена из армиске резерве са Мајдана код старе суднице 2 батаљона 17. пешад. пука I. позива и 1 пољска батерија на расположење команданту Дринске дивизије I. позива.
Увођењем у борбу последњег батаљона 6. пешад. пука I. позива из дивизиске резерве, стање се на крајњем левом крилу знатно изменило.
У 10 часова непријатељ почиње одступање.
У овом времену, командант Дринске дивизије I. позива добија телефоном извештај из штаба III. армије, да Моравска дивизија II. позива наступа у две колоне у правцу Солдатовића гајева и данас 18. августа у 11.15 часова чело леве колоне прошло је Јаловик и наступа ка Дреновом кику, а чело десне колоне стигло је на Равачки брег (410).
Командант Дринске дивизије I. позива, извештавајући о овоме у 12.15 часова команданта свога левог одсека наређује му, да упути једну официрску патролу у правцу кретања Моравске дивизије II. позива ради везе и обавештења команданта те дивизије о простирању левог крила и распореду Дринске дивизије I. позива.
У 14 часова, 17. пешад. пук I. позива (2 батаљона) са митраљеским одељењем и једном пољском батеријом из армиске резерве стиже на Селиште источно од Солдатовића гајева.
Официрска патрола упућена за везу са Моравском дивизијом II. позива извештава у 18 часова, да непријатеља на правцу ка Дреновом кику нема, да је на ову тачку избила лева колона Моравске дивизије II. позива и да непријатељ одступа вододелницом Ставске и Врбићске реке.
Према десном одсеку левог крила III. армије, непријатељ у току 18. августа није нападао већ се задовољио артилериском ватром против Рађевског камена и Церика. Тукао је нашу артилерију, а ретко пешадију.
Дејство слабијих непријатељских пешад. делова са јаком артилериском ватром на овај одсек, чинило је утисак, да, или припрема напад, или овде само демонстрира.
На овом одсеку дејствовала је такође само наша артилерија против непријатељске артилерије, а ређе против пешад. одељења.
У циљу извиђања пред десним одсеком Дринске дивизије I. позива, наређено је команданту 5. пешад. пука I. позива, да упути неколико водова у разним правцима ка непријатељу.
Ови су водови дочекани и заустављени јаком пешадиском и артилериском ватром, са леве обале Белоцрквенске реке, што је значило, да непријатељ према овом одсеку дивизије није одступио, али се закључило да демонстрира.
2. Борба на десном крилу армије – код Дринске дивизије II. позива
Овог дана развила се такође борба на десном крилу армије.
Непријатељ је нападао у две колоне: Једна колона наступала је од Симиног брда десном обалом Јадра на десни одсек Дринске дивизије II. позива, а друга колона наступала је левом обалом Јадра и од Крупња на леви одсек ове дивизије.
Око 5 часова предњи делови непријатељски избили су на линију Недино брдо – Бељевине, отворивши даљну пешад. ватру на наше предстраже на Гробљу. Наши нису одговарали.
Око 5.30 часова примећена је једна непријатељска колона да се спушта са Дреновог остењака ка Недином брду. На њу је отворена артилериска ватра са Гробља, која је онемогућила непријатељу заузимање нападног фронта: Недино брдо – Бељевине све до 7 часова.
Око 10 часова почињу се спуштати непријатељски стрељачки стројеви са фронта Недино брдо – Бељевине у долину Белоцрквенске реке према Гробљу.
У овом времену примећено је спуштање непријатељских пешад. делова са линије Преко брдо – Логор (450) ка долини реке Ликодре.
Према Гробљу развија се интензивна пешад. ватра. Послата је из одсечне резерве једна чета за појачање посаде на Гробљу, тако да је у одсечној резерви остала само једна чета.
У овом времену почиње развој борбе према десном одсеку Дринске дивизије II. позива – на Марјановића вису – који ћемо доцније описати.
Напредовање непријатељске пешадије са фронта Недино брдо – Бељевина било је врло споро, што се објашњава закашњењем развоја артилерије. Тек око 11.30 часова отпочиње дејствовати једна непријатељска батерија на леви одсек, без јачих резултата.
У току борбе стајало се у телефонској вези са командантом Дринске дивизије I. позива и командантом армије.
Пошто је у резерви Дринске дивизије II. позива остао само један слаб батаљон III. позива од две чете, командант армије наређује да се из армиске резерве пошаље појачање: 1 батаљон и вод митраљеза 17. пешад. пука и 1 пољска батерија. Ово појачање стигло је позади Гробља у 12.30 часова у дивизиску резерву.
У 15.45 часова на левом одсеку к. 241 – к. 263 – Гробље била је развијена ова снага:
1. и 4. батаљон 3. прекобројног пешад. пука I. позива;
4. батаљон 17. пешадиског пука I. позива;
2 чете III. позива;
2., 4., 5. и 6. батерија Дринског пољског артилериског пука I. позива;
Свега З ½ батаљона и 4 пољске батерије.
Напомена. Јадарски четнички одред одржавао је везу између левог и десног одсека Дринске дивизије II. позива. Главну снагу имао је на коти 241 источно од Завлаке, а једну чету на Ровишту северно од Завлаке.
Све до 16. часова 18. августа непријатељ није успео да притисне леви одсек: к. 241 – Гробље са јачом пешадијом, услед надмоћности наше артилерије на томе одсеку (4 пољске батерије).
Око 16 часова, почиње спуштање густих непријатељских стрељачких стројева са линије: Недино брдо – Бељевина – Бањевац ка Белоцрквенској реци и са Протолиса ка Завлаци.
Дејство наше 5. пољске батерије са коте 263 против непријатељске пешадије, која се кретала са Бањевца и Протолиса, било је одлично. Неколико пута на овом правцу непријатељска пешадија је одступала и добив појачање опет наступала.
Најјаче надирање непријатељске пешадије било је са Нединог брда и Бељевине ка Гробљу, и ако је тучена ватром наше три пољске батерије. Користећи се покривеношћу земљишта, непријатељска пешадија долази на 3000 м. од наших ровова на Гробљу, али је врло слабо потпомагана ватром своје артилерије. На овом одстојању тучен је само ватром наше артилерије, а када је пришао на одстојање од 1000 мет. отпочела је дејствовати и наша слаба пешад. и митраљеска ватра.
Око 18 часова, непријатељска пешадија приближила се већ на 200 – 300 м. од наших ровова на Гробљу. Настаје паклена али кратка ватра са обе стране.
У овом времену, 5. пољска батерија са коте 263 отвара ватру на непријатељску пешадију према Гробљу, тукући је уздужно веома успешно. Код непријатељске пешадије, подухваћене уздужном ватром наше 5. батерије, настаје колебање и око 19 часова почиње се повлачити.
Наступила је ноћ и борба је на левом одсеку Дринске дивизије II. позива престала. По извештајима патрола непријатељ се повукао свега 6 – 700 метара од Гробља. Услед овога, предузете су све мере да се непријатељ дочека, ако би предузео ноћни напад.
Око 20 часова добивен је извештај, да је непријатељ овладао десним одсеком Дринске дивизије II. позива – Марјановића висом, те су његови делови који су се кретали са Протолиса ушли у Завлаку, и око 23 часа напали на Јадарски четнички одред, који је држао положај изнад Завлаке. После борбе од 1 часа непријатељ је одбивен, од положаја источно од Завлаке, али се задржао у Завлаци.
Крајње десно крило армије било је на Марјановића вису, на коме је била ова посада:
2. и 3. батаљон 3. прекоброј. пеш. пука I. позива;
5. брдска батерија;
1 чета Дринског пионир. полубатаљона II. позива;
Свега: 2 батаљона и 1 брдска батерија.
Пионирска чета је утврђивала са једним водом Марјановића вис, а са три вода прихватни положај Овчаревац.
Са Марјановића виса примећено је у 7 часова формирање на Симином брду непријатељског одреда, који у 9 часова предузима покрет ка Великој Церници. Јачина непријатељског одреда ценила се 2 – 3 ескадрона, 2 – 3 батаљона и 1 пољска батерија.
Ценећи важност десног бока, а немајући тешњу везу са Моравском дивизијом I. позива, командант десног одсека са Марјановића виса, по одобрењу команданта Дринске дивизије II. позива, упућује једну чету из одсечне резерве ка Стражи (424). У 9.45 часова, ова је чета посела југозападне огранке Страже.
Непријатељска колона, спустивши се са Симиног брда у долину реке Велике Цернице, развила се за борбу и избила на косу између Цернице и Јадра, где је око 10.30 часова дочекана ватром 5. брдске батерије са Марјановића виса.
Користећи се покривеношћу земљишта, непријатељска пешадија избија на Алексино брдо (288). Наша пешадија са Ровишта отвара ватру и приморава непријатеља, да очисти врх Алексиног брда. У томе времену непријатељ се појављује и на Маџарском гробљу, а једна његова пољска батерија отвара ватру на Ровиште и Марјановића вис.
Наша 5. брдска батерија успешно туче једним водом непријатељску пешадију на Маџарском гробљу и Алексином брду, али са другим водом није могла ућуткати непријатељску пољску батерију, која је била пласирана на коси између В. и М. Цернице, услед велике даљине и надмоћности непријатељске артилер. ватре.
Око 12.30 часова 5. брдска батерија на Марјановића вису пронађена је и обасута ватром непријатељске пољске батерије и после пола часа ућуткана. Командир батерије тешко је рањен, један топ је демонтован а део послуге избачен из строја. Ово је омогућило даље наступање непријатељске пешадије ка Ровишту и Марјановића вису. Непријатељ према Ровишту тучен је успешно нашом 5. пољском батеријом са коте 263.
У 13 часова примећена је једна непријатељска колона од 2 батаљона у кретању правцем Д. Бадања – Д. Сипуља.
Пошто је наша брдска батерија на Марјановића вису ућуткана, то ова непријатељска колона неузнемиравано избије на Осоје и предузима напад против наше чете на југозападним огранцима Страже (424).
Око 15 часова непријатељ се почиње повлачити. Упућена два вода са Марјановића виса као појачање ове наше чете пристигла су око 16 часова. Са 1 ½ четом капетан Пауновић предузима гоњење непријатеља, долази до самог Осоја и упада у ватру непријатељских митраљеза, те застаје. Услед недостатка муниције ова 1 ½ чета почиње се повлачити. Непријатељска пешадија креће понова напред са Осоја.
Пошто је брдска батерија на Марјановића вису ућуткана, то је наређено да 5. пољска батерија са коте 263 свом снагом потпомаже одбрану Марјановића виса. Дејство ове батерије било је одлично. Центар непријатељског распореда према Марјановића вису био је укочен, десно крило је тако обасуто артилериском ватром да су непријатељски митраљези потпуно ућуткани, а пешадија делимично принуђена на повлачење, једино је лево непријатељско крило са Осоја напредовало, јер се није могло ставити под ватру наше пољске батерије са коте 263.
Око 15.20 часова ситуација на Марјановића вису, услед дејства непријатељске колоне са Осоја, била је критична. Веза телефонска између команданта Дринске дивизије II. позива на Гробљу и команданта десног одсека на Марјановића вису била је прекинута непријатељском артилеријом, те се морала одржавати путем ордонанаса.
Веза са Моравском дивизијом I. позива одржавана је помоћу једног ордонанс официра, коме је придат један вод коњаника и који се налазио на Стражи (424).
Под заштитом снажне артилериске ватре, непријатељска пешадија око 16 часова предузима напад на Марјановића вис и долази на одстојање јаке пешадиске ватре.
Непријатељска лева колона прикупљала се у то време у долини р. Завлачице према десном боку Марјановића виса.
У 17 часова наређено је, да се чета са Ровишта повуче на лево крило прихватног положаја Овчаревац. Непријатељска колона из долине реке Завлачице развија се обухватно према десном боку Марјановића виса и отвара снажну уздужну ватру према фронту положаја.
Код посаде Марјановића виса настаје колебање. Командант одсека наређује повлачење на Овчаревац. 5. брдска батерија је раније извучена сем демонтованог топа, који је остао на положају.
У 17.20 часова непријатељ, приметивши наше одступање, отвара још јачу ватру на Марјановића вис тако, да наше повлачење, које је било у почетку у реду, услед јаке непријатељске артилер. ватре и покривености земљишта, постаје неуредно.
Старешине, изгубивши команду, нису могле зауставити своје војнике на прихватном положају Овчаревац.
Услед овога, командант десног одсека наређује да само 1 ½ чета остане на Овчаревцу, а све остало да се прикупи на Ратковцу југоисточно од Овчаревца.
Непријатељ је гонио само артилериском ватром.
У ово време капетан Пауновић са 1 ½ четом повукао се на Стражу (424), штитећи десни бок Дринске дивизије II. позива и одржавајући како тако везу са Моравском дивизијом I. позива.
Око 21.30 часова командант десног одсека успео је да прикупи на Ратковцу свега 400 пушака, 5. брдску батерију (3 топа) и чету пионира. Повлачењем трупа са Марјановића виса, доведена је у питање сигурност комуникације: Завлака – Осечина.
Наређено је команданту Јадарског четничког одреда и командиру 3. ескадрона Дринске дивиз. I. позива, да заједнички спрече сваки покушај непријатељског надирања путем Завлака – стара судница.
Појачања из Дринске дивизије I. позива и армиске резерве преко целе ноћи 18./19. августа, пристизала су. Око 23 часа стигао је 2. батаљон (3 чете) 5. пешад. пука I. позива позади Гробља. Око 23.50 часова стигао је 3. батаљон 17. пешад. пука I. позива са 2 брдска топа и 4. батаљон 6. пешад. пука I. позива (3 чете) такође позади Гробља.
У 15.30 часова 18. августа добивен је извештај од команданта Моравске дивизије I. позива ове садржине:
„Дивизија је заузела положај: Беглук – Југовићи и простире се десно на коту 325 и 330. Десно од ове дивизије налази се Комбинована дивизија, која је данас овладала врхом Цера, Косанин град.
Обе дивизије имају задатак да продиру Цером, басеном реке Љешнице и Иверком ка Дрини и тиме дејствују у бок и позадину војске, која оперише из Лознице и Љешнице против III. армије“.
3. Наступање Моравске дивизије II. позива правцем Ваљево – Пецка и њено дејство на крајњем левом крилу III. армије
Надирање непријатеља преко Прослопа задавало је велику бригу команданту III. армије, што је имало утицаја на употребу долазеће Моравске дивизије II. позива, која се кренула 17. августа у вече из Ваљева правцем ка Пецкој.
У 6.50 часова написано је наређење команданту Моравске дивизије II. позива и испослато тек у 8.30 часова, услед очекивања детаљнијих вести од команданта Љубовиског одреда. Наређење је гласило:
„Непријатељ је почео да напада наше делове од Љубовије ка линији: Рожањ – Прослоп. Патроле су виђене у околини с. Гуњаци.
За заштиту овог правца упутите два батаљона преко Пецке ка Прослопу с тим, да се одмах обрати пажња и на Рожањ и правац од Крупња“.
У 9.50 часова добивен је извештај од команданта Моравске дивизије II. позива ове садржине:
„Дивизија продужава наступање у две колоне. Десна је избила на Иву (к. 674) код села Марјановића источно од Пецке, коњица је прешла Јаловик и креће се Бељевини. По извештају команданта коњичког дивизиона, наш један батаљон и једна батерија од 6 топова налазе се на Прослопу. Непријатеља нема испред мене“.
У 16.30 часова добивен је следећи извештај од команданта Моравске дивизије II. позива:
„Претходница леве колоне развила се према Солдатовића гајевима; десна колона се креће такође ка Гајевима. Коњички дивизион јавља, да непријатељ одступа испред 5. пука преко Ставе. Левој колони је наређено да се не ангажује сувише. У правцу Прослопа чује се топовска паљба“.
У 23.15 часова командант III. армије шаље команданту Моравске дивизије II. позива ову заповест:
„Са трупама ваше дивизије останите на положајима, на којима се сада налазите до даљег наређења. Одржавајте везу са Љубовиским одредом и обавештавајте о свему шта се тамо дешава. Од Баштавског брда послат је један гонећи одред у правцу Крупња вододелницом Ставске и Врбићске реке“.