20. Август
I. Операције VI. аустриске армије
А) Напад 15. корпуса
„Према напред изнетој заповести 15. корпус је предузео напад 20. августа у јутру са фронта Вишеград – Стари брод на фронт Панос – Гостиље.
Стрељачки стројеви, наступајући непрестано, стигли су око 7 часова од прилике на 800 корака пред технички добро утврђени српски главни положај на западним падинама виса Панос.
1. Напад 1. пешадиске дивизије
Десна колона (7. брдска бригада) имала је знатне губитке, који су око 11 часова били тако значајни, да даље није могла наступати без јачих појачања.
Потпуковник Трсек, командант бригадне резерве, наређује 12. чети 86. пука (капетану Ратвају), да се развије и стрељачки строј 7. бригаде покрене напред.
Ова чета, којој су се придружили и неки растурени војници батаљона 84. пука, отворила је јаку ватру из једне јаруге, а затим је свом снагом гурнула напред, али је на 100 корака пред српским положајем морала застати у једном заклону услед великог замора, где је дуже остала.
У 13 часова, десна колона је продужила наступање и подишла српском положају на даљину од 600 корака, али је даљи напад обустављен услед осетних губитака.
Тек у 16.30 часова, капетан Ратвај понова предузима напад са својом четом и једним водом батаљона 84. пешадиског пука, који је овде стигао, и приближио се српском положају на одстојање од 50 корака.
Кад су се капетану Ратвају приближили делови 10. и 12. чете батаљона 86. пука, а тако исто и појединци из других батаљона, он предузима и трећи скок напред и успева.
Готово у исто време продро је у српски положај и батаљон 84. пешадиског пука.
Српски положај је очишћен јуришем на бајонет. После хитног уређења јединица, готово сви батаљони 7. брдске бригаде предузели су гоњење српских трупа, које су се хитно повлачиле.
Батаљони 7. брдске бригаде су најзад прикупљени на заузетом вису Панос и ту су заноћили 20./21. августа.
Лева колона. У колони пуковника Хрозна, наступао је батаљон 74. пешадиског пука у претходници, а за њим у главнини: батаљон 49. пешадиског пука; брдска батерија бр. 1/11; батаљон 87. пешадиског пука и немачки скадарски одред.
20. августа у 7.45 часова, претходница је била дочекана слабом пешадиском ватром, те се развила и почела наступање ка српском положају. Преко сваког очекивања српска ватра је убрзо престала, али се у том времену чула према Паносу и северно од њега јака борба. Стога је командант леве колоне упутио своју претходницу у томе правцу, док је са главнином колоне задржао првобитни правац.
Претходница је у новом правцу наступала са незнатним пушкарањем, али се убрзо увидело, да ће главнина наићи на јак српски положај, те се развија за борбу, упућујући батаљон 49. пука у напад.
Услед осетних губитака, овај батаљон није успео у свом нападу, јер је отпочео добијати бочну ватру и са Паноса, те се није могао ни утврдити на узаном гребену на који је био избио.
Услед овога, командант леве колоне уводи у борбу на десном крилу батаљон 87. пешадиског пука и немачки скадарски одред, те је на овај начин успостављена веза са батаљоном из 74. пешадиског пука и добила се једна готово непрекидна борбена линија.
Отпочет је снажан напад на целој линији, али је услед убиствене српске ватре покрет заустављен. Тек у 16 часова батаљони леве колоне, а нарочито из 49. и 87. пешадиског пука, удружени са немачким скадарским одредом, успели су да заузму положај, којег су Срби јуначки бранили.
Гоњење српских трупа вршено је у скоковима.
Ма да су војници разних батаљона у току овог напада били измешани, што је отежавало командовање, ипак су команданти батаљона, не обазирући се на убиствену бочну ватру српске артилерије, успели да жилаве српске трупе протерају и са прихватног положаја“.
„Колона фелдмаршаллајтнанта Брауна нападала је према вису Паналиште. Истакнути 19. пешадиски хонведски пук, успео је око подне да заузме вис Паналиште и да потпомогне 9. брдску бригаду (леву колону 1. дивизије) са једним својим батаљоном, чије се дејство осетило, јер је било благовремено“.
„Северна колона ђенералмајора Табајди, стигла је у току 20. августа са 79. хонведском пешадиском бригадом између села Влаховића и српске границе, борећи се непрестано и савлађивајући велике теренске тешкоће“.
„10. брдска бригада из 48. пешадиске дивизије стигла је код Гостиља.
12. брдска бригада из 48. пешадиске дивизије оставила је на десној обали Дрине код с. Бачевице према Рогачици слабе делове и одмаршовала према Љубовији у састав V. армије“.
„На тај начин, српске трупе су без мало свуда биле протеране са босанског земљишта и повукле се на висове паралелно државној граници“.
Б) Дејство 16. корпуса
„Главна снага 16. корпуса, после тешких борби, прешла је 20. августа реку Лим између Прибоја и Увца и задржала се према јаком српском положају Црни врх – караула Црни врх.
8. брдска бригада овог корпуса, овог дана је предузела наступање из Пљевља ка Пријепољу“.
II. Операције српске – Ужичке војске
А) Дејство Шумадиске дивизије II. позива – повлачење
Ноћ 19./20. августа на целом фронту дивизије проведена је на миру, сем мањих напада на десну колону који су одбивени.
20. августа у 5 часова, непријатељ је предузео напад. Отворена је јака артилериска ватра од Вишеграда на Панос. Убрзо је отпочела пешадиска и митраљеска ватра.
Око 8 часова, непријатељ предузима снажно наступање десном обалом Бање потока на везу између десне и средње колоне Шумадиске дивизије II. позива. Један напад на Паналиште одбивен је, али га непријатељ понова предузима са још већом жестином.
Напомена. – Називи: десна, средња и лева колона остали су и даље и ако је дивизија прешла у одбрану.
Командант средње колоне јавља, да му је положај обухваћен са три стране и да су делови 10. пешадиског пука II. позива одступили са Јаловика.
Командант десне колоне моли, да може одступити на Вел. Столац. Командант дивизије наређује да се положај одржи пошто пото, да обрати јачу пажњу на свој леви бок и да са те стране дејствује енергичније, јер непријатељ обухвата и десни бок средње колоне.
Ситуација је била озбиљна. Јака непријатељска колона покушава, да се увуче између десне и средње колоне.
Око подне борба према средњој и десној колони била је интензивна, док је према левој колони било мирно. Око 13 часова ситуација је постала још озбиљнија. Непријатељ се јаким снагама увлачио све више између десне и средње колоне.
Према левој колони још је било мирно, али је леви бок дивизије био угрожен услед одступања Лимског одреда. Није се имало никакве резерве на расположењу. На одступање пре ноћи није се смело ни помишљати, и ако су губитци већ били знатни.
У 14 часова командант дивизије наређује команданту десне колоне, да упути један батаљон ради поседања положаја караула Запољска – Бијели Усељ.
Према средњој колони борба се водила на врло блиском одстојању местимице на 20 метара. Услед јаког обухвата десног крила, командант средње колоне моли за појачање, иначе ће се морати повући. Командант дивизије наређује му, да се положај Панос – Кобила има одржати.
Од 16 – 16.45 часова борба је достигла максимум жестине према средњој и десној колони, док је према левој и даље било мирно. У 17 часова командант Шумадиске дивиз. II. позива, извештавајући телефоном о ситуацији команданта Ужичке војске, добива одобрење, да се дивизија сасреди на линији: Шарган – Милошевац.
На основу овог одобрења издаје заповест, да се средња и лева колона у току ноћи 20./21. августа повуку на Шарган, под заштитом својих заштитница, које имају остати на положајима до зоре и тада се под борбом повлачити.
Да се десна колона задржи на положају Јањача – Гостиље брдо – караула Запољска – Бијели Усељ, ради одсудне одбране овог положаја до даљег наређења.
Око 17.45 часова, командант средње колоне употребљава крајње напрезање да положај Панос – Кобила одржи до ноћи.
Командант Шумадиске див. II. позива тражио је од команданта Ужичке војске, да се ма каква свежа трупа упути на Шарган и Милошевац, ако 11. пешад. пук II. позива није тамо.
Тек око 19 часова борба се утишава.
Средња колона одржала је своје положаје и ако је непријатељ нападао надмоћнијом снагом и ако су губитци били огромни. Према левој колони није било борбе.
Око 20 часова средња и лева колона, оставивши на положају ззштитнице, отпочеле су повлачење ка Шаргану. Према десној колони, непријатељ се задржао на положају: Мало Гостиље – Дочим – Јаловик. Непријатељ је овог дана по цену, свакако, огромних жртава, овладао само предњим положајима Шумадиске дивиз. II. поз.
Повлачење трупа Шумадиске дивиз. II. позива на Шарган ноћу 20./21. августа извршено је без икаквог притиска од стране непријатеља.
Б) Дејство Лимског одреда – повлачење
У току 19. августа командант Лимског одреда није добио никакав извешгај од команданта свог левог крила. 20. августа у 5 часова командант одреда предузео је повлачење са Варде (к. 1235) правцем ка Равном брду, и у томе добива извештај од команданта Горњачког четничког одреда да се повукао ка Црном Врху.
По доласку на Равно брдо, командант одреда, који је имао под својом командом 4. и 5. кадров. пешад. пук са једном брд. брзомет. батеријом, наређује команданту 5. кадров. пешад. пука, да обезбеди правце од Руда и Соколовића и да ухвати везу са батаљонима 4. пешад. пука II. позива, који су упућени за заштиту правца Прибој – Чајетина.
Од патрола се сазнало, да је непријатељ прешао Лим и да наступа у две колоне: десном колоном долином Лима ка Прибоју а левом колоном од Соколовића ка В. Варди.
Обзиром на овакву ситуацију, командант Лимског одреда наређује даље повлачење на положај Змајевац – Цигља, где је благовремено стигао, поставио предстраже и предузео утврђивање.
Командант Лимског одреда добива наређење од команданта Ужичке војске, да организује одбрану Прибоја сједињеном снагом, да линију Цигља – Љуљаш – Орлић – Црни врх одсудно брани и да базира на Чајетину, којим правцем маршују ка Прибоју два батаљона 4. пешад. пука II. позива за појачање одреда.
Командант Лимског одреда добива извештај, да је један батаљон 4. пешад. пука II. позива већ стигао на положај Љуљаш – Орлић. Трупе леве колоне Лимског одреда прикупиле су се на Црном врху. Прикупљање допунских батаљона 4. пука I. и II. позива и чета III. позива ишло је веома тешко, јер су ове трупе биле растројене.
Извиђачка одељења и патроле долазиле су у сукоб са непријатељем, одржавајући са њиме додир. Непријатељ је јаком снагом наступао на фронт и оба бока Лимског одреда.
Са Шумадиском дивизијом II. позива веза је одржавана, а са црногорском војском је свака веза изгубљена, услед заузећа Пљевља од стране непријатеља.
Лимски одред је заноћио 20./21. августа на положају: Цигља – Орлић – Црни врх.
В) Дејство Ужичке бригаде
Ноћ 19./20. августа прошла је на миру.
Примећено је, да се непријатељ са положаја Трубале – Вранковина почиње повлачити низ долину Дрине.
20. августа у 11 часова стигао је ескадрон са једним митраљезом из Шумадиске дивиз. II. позива и упућен на Гњилу Пресеку у циљу одржавања везе са одредом III. армије на Дебелом брду и извиђања ка Пецки и Љубовији.
Према Рогачици непријатељ не само да ништа није предузимао, већ је почео повлачити своје делове. Утврђено је, да је јачина непријатеља према Рогачици једна брдска бригада, 8 брдских топова, 16 митраљеза и 1 вод коњице.
Трупе Ужичке бригаде остале су на својим положајима и преко ноћи 20./21. августа.
21. Август
I. Операције VI. аустриске армије
А) Дејство 15. корпуса
„Овог дана 15. корпус продужио је напад, пребацивши српске трупе до подне преко границе. По подне, командант 15. корпуса, пешадиски ђенерал фон Апел извештава команданта Балканске војске, да је корпус после делимично јаких борби достигао граничне висове, који су му заповешћу назначени као циљ и да су се српске трупе повукле“.
„Даље искоришћавање успеха 15. корпуса није било могуће, јер су неуспешне операције V. армије у Јадру и на Церу имале одлучујући утицај.
Губитци 15. корпуса у овим борбама били су 1200 људи, које мртвих које рањених. Срби су морали имати јаче губитке, јер је на бојишту остало 900 лешева“.
Б) Дејство 16. корпуса
21. августа 16. корпус предузео је наступање у две колоне:
Лева колона ђенералмајора Габријела, са 1., 2., 5. и 13. брдском бригадом, напала је одмах српске трупе на јаким положајима на висовима источно од пута Прибој – Вишеград и одбацила их.
Десна колона фелдмаршаллајтнанта Тролмана, са 4. и 6. брдском бригадом, гонила је српске трупе, које су одступале северно од Прибоја.
8. брдска бригада 16. корпуса заузела је Пријепоље и наступила ка Новој Вароши.
21. августа командант VI. армије добива наређење, да остави на горњем току Дрине само 1. пешадиску дивизију (7. и 9. брдску бригаду) којој се придаје и 8. брдска бригада из 16. корпуса, а све остале трупе ове армије да одмаршују ка северозападу и да се придруже V. армији, која је одступила на леву обалу Дрине, те да се удруженим снагама стане на пут српској војсци, ако би покушала упад на територију Аустроугарске.
На основу овог наређења командант VI. армије издао је командантима корпуса потребне заповести“.
II. Операције српске – Ужичке војске
А) Дејство Шумадиске дивизије II. позива
Трупе Шумадиске дивиз. II. позива и то: 12. пук, део 11. пука и артилерија, које су у току ноћи 20./21. августа извршиле повлачење, утврђивале су положај: Препелиште – Шарган – Милошевац.
Коњички ескадрон са једним митраљезом упућен је на Љуто поље.
Део 11. пука, који је раније био на Шаргану, одмаршовао је на Кадињачу услед појаве јачег непријатеља према Ужичкој бригади.
Непријатељ је целог дана нападао на 10. пук II. позива и 4. пук I. позива, који су остали на положају Гостиље – караула Запољска.
Непријатељ је наступао такође једном колоном у јачини једног пука и нешто коњице ка караули Штула, услед чега је и десна колона напустила положај Гостиље – караула Запољска и под заклоном ноћи 21./22. августа повукла се позади Милошевца.
Према овоме распоред Шумадиске дивизије II. позива на новој одбранбеној линији ноћу 21/22. августа био је овај:
Леви одсек (лево од пута Шарган – Препелиште): 2 батаљона 11. пука II. позива и једна брдска брзометна батерија;
Средњи одсек (десно од поменутог пута до Голе главе закључно): 1 батаљон 12. пука II. позива, чета пионира, 1 хаубичка и 1 пољска брзометна батерија;
Десни одсек (Збориште – Милошевац – Гавран) 3 батаљона 12. пука II. позива, чета пионира и 2 пољске брзометне батерије;
Резерва: 10. пук II. позива и 4. пук I. позива позади Милошевца.
Слаб коњички ескадрон са митраљезом упућен је на Љуто поље да осматра правце ка Заовини и Дервенти.
Дивизија се потпуно повукла из додира са непријатељем, који се задржао на линији: Јањача – Гостиље брдо – караула Запољска – Тетребица – Велики столац – Орлине.
Командант Ужичке војске наредио је команданту Шумадиске дивизије II. позива, да у одбранбену линију узме и Виогор (1246), као веома важну тачку по одбрану целе линије, јер се са овог положаја обезбеђује не само леви бок Шумадиске дивиз. II. позива, већ и десни бок Лимског одреда код Прибоја.
Б) Дејство Лимског одреда
Делови Лимског одреда 21. августа осванули су у оваквом распореду:
5. кадровски пеш. пук на положају Цигља;
4. кадров. пешад. пук на положају караула Цигља;
Допунски батаљон 4. пука I. поз. на Црном Врху;
Допунски батаљон 4. пука II. поз. на Црном Врху;
6. и 7. гранична чета на Црном Врху;
Горњачки добровољачки одред на Црном Врху;
1 батаљон 4. пука III. поз. од 6 чета на Црном Врху;
3 брдска брзомет. топа на положају Цигља и караули Цигља, а 1 брдски брзометни топ на Црном врху.
Морално стање трупа Лимског одреда било је поколебано, услед одступања и тешког терена.
Све су ове трупе стављене под команду команданта 4. пешад. пука II. позива, који је наредио команданту 4. кадровског пешад. пука да поседне и брани положај караула Цигља, да одржава везу са 4. пешад. пуком II. позива, а десни бок да осигура.
Пошто је 5. кадровски пук у одступању дошао доцније на десно крило, то му је наређено да тамо остане и ухвати везу са 4. кадровским пуком.
21. августа у 9 часова отпочела је борба.
Наше трупе, водећи борбу у одступању, поседале су положаје за одбрану; тако:
5. кадров. пешад. пук, који је 20./21. августа заноћио на положају Цигља (918), остао је на томе положају;
4. кадров. пешад. пук одступио је на положај Љуљаш – Орлић и ту се задржао.
4. батаљон 4. пешад. пука II. позива одступио је на караулу Црни Врх;
3. батаљон 4. пешад. пука II. позива; два допунска батаљона 4. пеш. пука I. и II. позива; 1 ½ батаљон 4. пешад. пука III. поз.; две граничне чете и Горњачки четнички одред одступао је на положај Црни Врх.
Око 12 часова у подне непријатељ, напада на десно крило – 5. кадровски пешад. пук – тежећи, да га обухвати са десног крила. Око 16 часова командант пука извештава о овоме обухвату команданта Лимског одреда, који му са центра из 4. кадровског пешад. пука са Љуљаша шаље једну чету да обухват спречи. Напад је заустављен, а обухват је спречен.
На центар положаја – на 4. кадровски пешад. пук – непријатељ у току овог дана није нападао.
На лево крило, које је било под командом команданта Горњачког четничког одреда непријатељ је напао око 9 часова. Трупе су биле измешане, те је и дух био поколебан. Муниције је имало врло мало. Допунски батаљон 4. пешад. пука II. позива разбивен је.
Непријатељ је подишао положају на 600 – 800 метара. У овом моменту рањен је командант левог крила, те команду прима командант 3. батаљона 4. пешад. пука II. позива извршујући овакву поделу левог крила на одсеке:
Десни одсек: обе граничне чете, Горњачки четнички одред, ½ батаљона II. позива, 2 митраљеза и један брдски топ;
Центар: 1 батаљон III. позива;
Леви одсек: допунски батаљон 4. пешад. пука II. позива;
Резерва: 3 чете 3 батаљона 4. пешад. пука II. позива, које је командант Лимског одреда упутио са Орлића.
Доласком појачања дух се трупа поправио и упорна борба настављена.
Око 19.30 часова нерешену борбу ноћ је прекинула.
Преко ноћи је помоћу патрола одржаван додир са непријатељем, који се слабим снагама задржао на 600 – 800 метара, иначе изгледа да се повукао даље од наших положаја.
Све трупе Лимског одреда заноћиле су 21./22. августа на својим положајима неузнемираване од стране непријатеља.
Б) Дејство Ужичке бригаде
Непријатељ, који је раније био код Бачевице, одступао је делом преко Факовића у Босну, а делом десном обалом Дрине у правцу Љубовије. Чете III. позива, које су биле потиснуте са Оклетца, понова су заузеле своје положаје.
Командант Ужичке бригаде наређује команданту Рогачичког одсека, да слабим деловима гони непријатеља ка Љубовији и да са трупама свога одсека заузме своје старе положаје.
22. август
I. Операције VI. аустриске армије
А) Марш 15. корпуса ка Зворнику
„На основи армиске заповести, командант 15. корпуса оставља 1. пешад. дивизију (7. и 9. брдску бригаду) са задатком да брани Вишеград и извештава га, да је под његову команду стављена и 8. брдска бригада из 16. корпуса, која се налази у наступању из Пријепоља ка Новој вароши.
Све остале трупе 15. корпуса повучене су са положаја ка Вишеграду и одмаршовале преко Рогатице у Власеницу, где су стигле 25. августа, одакле су после извесног одмора одмаршовале у рејон Зворника.
Б) Марш 16. корпуса ка Власеници
„22. августа у зору 16. корпус са левом колоном главне снаге продужава напад на граничне висове, на које су се српске трупе повукле.
Око 6 часова командант 16. корпуса добива наређење, да са целим корпусом одмаршује у Власеницу, сем 8. брдске бригаде, коју да стави на расположење команданта 1. пешад. дивизије из 15. корпуса, која остаје код Вишеграда.
Напад леве колоне на граничне висове био је у пуном јеку, а ток борбе наговештавао одлучну победу, кад је командант ове колоне добио наређење команданта 16. корпуса за ново груписање корпуса.
Командант 8. брдске бригаде добио је наређење пред Новом Вароши, да се ставља под команду команданта 1. пешад. дивизије која је у Вишеграду.
Све трупе 16. корпуса, сем 8. брдске бригаде, повучене су постепено ка Вишеграду и одавде одмаршовале преко Рогатице код Хана Громиле, на раскрсници путева Вишеград – Сарајево и Сарајево – Власеница, где су стигле 25. августа.
После извесног одмора трупе 16. корпуса одмаршовале су на простор око Власенице“.
II. Операције српске – Ужичке војске
Овог дана према Шумадиској дивизији II. позива и према Ужичкој бригади било је све мирно, док је према Лимском одреду непријатељ огорчено нападао целог дана.
А) Дејство Лимског одреда
22. августа зором борба је отпочела на целом фронту одреда.
1. Борба на десном крилу и повлачење. – 5. кадровски пешад. пук држао је положај Оштрељ – к. 869. Непријатељ је предузео напад на овај пук у 4.30 часова. Артилерија са Голеша у 5 часова отвара ватру и прати наступање пешадије. Око 5.30 часова са коте 977 и Широке косе дејствује јаком пешадиском и митраљеском ватром. Око 8 часова један његов батаљон креће се ка десном крилу 5. кадровског пешад. пука, тучен нашом бочном артилериском ватром. Непријатељ се креће правцем преко Главичице ка Оштрељу потпомаган са 4 митраљеза, али застаје дочекан снажном нашом ватром.
Око 10 часова 5. кадровски пук на десном крилу држао је фронт Оштрељ – кота 1045 -794 – 880 – 869. Непријатељ обасипа овај фронт јаком ватром и обухвата крајње десно крило.
Командант Лимског одреда наређује команданту десног крила, да се постепено повлачи на линију Лиска – Торник, ако не буде у могућности парирати овај непријатељски обухват, али о овоме повлачењу да благовремено извести команданта 4. кадровског пешад. пука.
Лево од 5. кадровског пешад. пука на положају Цигља налазио се 4. кадровски пешад. пук.
Непријатељ надире између 5. и 4. кадровског пешадиског пука. Развојем две чете из 4. пука, овај је пробој спречен. Али у томе времену одступа батаљон 5. пука са Оштреља. Непријатељ артилериском ватром око 10.30 часова са Голеша туче позадину првог борбеног реда десног крила и наноси велике губитке десном крилу 4. кадровског пешад. пука.
Око 11.30 часова командант 4. пука извештава команданта Лимског одреда, да је принуђен на повлачење.
Непријатељ се Ступничким потоком увлачи између 4. и 5. кадровског пешад. пука.
У 12 часова командант одреда наређује и команданту 5. кадровског пешад. пука, да се постепено извлачи из борбе, почевши са својим левим крилом. Повлачење десног крила ка положају Лиска изведено је у реду.
2. Борба на центру и повлачење. – 4. кадровски пешад. пук држао је положај караула Цигља – кота 1076. У 6.30 часова непријатељ предузима напад на овај пук. У 7 часова његова једна батерија отвара јаку ватру са Змајевца на караулу Цигљу. Наша два топа повлаче се на прихватни положај.
У 8.20 часова командант Лимског одреда наређује, да се положај караула Цигља има упорно бранити.
У 9 часова делови левог крила 4. кадровског пешад. пука поколебани су јаком непријатељском ватром. Најјача непријатељска снага надирала је на фронт караула Цигља – кота 1076.
У 11 часова ситуација постаје веома озбиљна: непријатељ све јаче напада, а наше трупе све су ангажоване; резерве више нема.
Командант Лимског одреда наређује команданту 4. кадровског пешад. пука да се повуче на Лиску западно од пута Чајетина – Прибој, ако буде принуђен на повлачење.
Долази до бајонетског гушања и бацања бомби. Непријатељ је био далеко надмоћнији од 4. кадров. пука, који је имао 3 слаба батаљона и 2 брдска топа.
У 11.50 часова, 4. кадров. пук је одступио са 2 батаљона и једним топом са положаја Цигља – кота 1076 на прихватни положај Љуљаш, а затим на Лиску. Један батаљон са 1 топом одступио је са Оштреља преко с. Јабланице на Лиску.
Борба је сасвим престала у 15 часова. Непријатељ није гонио.
За везу између 4. кадровског пешад. пука и крајњег левог крила Лимског одреда био је на положају Љуљаш – Орлић 4. батаљон (3 чете) 4. пешад. пука II. позива са 2 митраљеза.
Пошто је непријатељ обухватио десно крило овог положаја према Љуљашу, командант Лимског одреда наређује команданту овог батаљона да са 2 чете и 2 митраљеза штити повлачење 4. кадров. пешад. пука, па да се потом и сам повуче на седло између Торника и Лиске, што је и извршено.
3. Борба на крајњем левом крилу и повлачење. Борба је почела у 5 часова. Непријатељ је нападао на Црни Врх, а кретао се и у правцу Селишта и Сувог бора.
Командант Лимског одреда упућује из своје резерве 2 чете 3. батаљ. 4. пешад. пука II. поз. на Селиште кота 1153, које тамо стижу у 8 часова и отпочињу борбу. На Црном Врху била је 6. гранична чета.
До 12 часова непријатељ се само местимице покретао у напред према Црном Врху, али је избио на јужну падину Селишта са снагом од 2 батаљона. У овом времену развија се са обе стране јака ватра на левом крилу Лимског одреда.
У 13.45 часова командант 4. пешад. пука II. позива, који је командовао овим крилом, наређује, да се положај одржи.
У 15 часова непријатељ је продро према Црном Врху на три места, и дошао до наших ровова на 50 корака. Командир 6. граничне чете извештава: да је до сада одбио три јуриша, али непријатељ ипак увлачи појачања и надире.
Командант 4. пешад. пука II. позива упућује тамо нешто појачања са Селишта.
У овом времену непријатељ у јачини једног батаљона напада према Селишту, а једним делом трупа пребацује се у правцу Сувог бора и с. Јасика.
У 15.15 часова, непријатељ предузима јуриш на Црни Врх, али је одбивен. У 16 часова командант Лимског одреда наређује повлачење и левог крила ка Доброселици југоисточно од Торника. Али услед блиске и јаке борбе, повлачење није могло бити изведено до мрака.
У 18.30 часова непријатељ се са појачаном снагом понова креће на јуриш, али је понова одбивен. Наше су трупе задржале своје ровове.
У 19 часова предузето је повлачење на лево крило виса Торник. Борба је сасвим престала око 20.30 часова. Наше трупе са овог крила у току ноћи 22./23. августа повукле су се на нови положај.
23. август
Овог дана до 6 часова, све трупе Лимског одреда биле су на новој одбранбеној линији: Лиска – Торник. Овог дана није било борбе, јер непријатељ није даље наступао са заузетих положаја прошлог дана.
Ноћу 23./24. августа командант Ужичке војске добива наређење Врховне команде, да се упућује железницом по ешелонима 2. прекоброј. пешад. пук II. позива из Ниша у Ужице, с тим да се пређе у офанзиву, чим овај пук стигне и да се заузму положаји на граничном фронту, које није требало напустити.
Са Лимским одредом да се непријатељ са Цигље, Љуљаша и Орлића потисне и заузме линија Равно брдо – Прибој, вршећи што јачи притисак на позадину оног дела непријатељске снаге, која наступа ка Новој Вароши.
У току ноћи 22./23. августа, командант Ужичке војске извештава Врховну команду о ситуацији у следећем:
На фронту према Бајиној Башти одред Ужичке бригаде дошао је у везу са Љубовиским одредом код Љубовије.
Према Шумадиској дивиз. II. позива, која се повукла на положаје код Кремана, непријатељ држи фронт: Вардиште – караула Запољска – Гостиље брдо – Јањача – караула Штула, а јачина му је најмање 1 дивизија са неколико батерија и нешто коњице.
У борбама око Вишеграда непријатељ ја имао 1 – 1 ½ дивизију, 2 хаубичке батерије, 2 дугачка топа, неколико брдских батерија и велики број митраљеза.
По исказу заробљеника, у борбама код Вишеграда учествовале су 7., 8., 9. и 10. брдска бригада 15. корпуса; 6., 29. и 30. хонведски пешад. пук. Командант корпуса је ђенерал Апел.
У саставу ових дивизија био је и немачки одред из Албаније.
На правцу према Ужичкој бригади изгледа да је дејствовала непријатељска 12. брдска бригада.
Према Лимском одреду, који се повукао на линију Лиска – Торник, учествовале су 1. и 4. бригада у којима су били батаљони из 22., 37., 52. и 102. пешад. пука.
Једна бригада је нападала на Црни Врх, а друга на Оштрељ и караулу Цигљу.
Дошла су и два босанска пешад. пука, али у борбу још нису улазила.
*
Са овим су завршене операције на југозападном фронту у I. периоду рата 1914. године.
24. Август
Овог дана под ОБр. 1870 Начелник штаба Врховне команде војвода Радомир Путник шаље:
Извештај о Битци на Церу и у Јадру
(Операције 9. – 22. августа)
Председнику Министарског савета
Господину Министру војном
Ниш.
Још 9. и 10. августа непријатељ је покушавао с мањим одељењима да пређе Дрину, али наши осигуравајући делови успешно су одбивали ове његове покушаје.
11. августа, почев од 17 часова, непријатељ је тукао артилериском и пешадиском ватром и поједине тачке на нашој обали, на фронту Дрине од Раче до Лознице, а на Сави тукао је Шабац. У исто време примећени су непријатељски аероплани, који су извиђали на простору Шабац – Лозница и долином Јадра. По свима овим знацима могло се претпоставити, да ће непријатељ ускоро предузети прелаз преко Саве и Дрине.
12. августа у 3 часа, непријатељ је доиста отпочео прелаз код Курјачице на Дрини, и у исто време код Шапца. Убрзо затим, непријатељ је успео да код Курјачице и код Амајлије подигне мост и да пребаци јака одељења своје војске на десну обалу Дрине, а на Сави да заузме Шабац. Овог дана, као што се из свега овога види, непријатељ је предузео упад у нашу земљу.
13. августа непријатељ је продужио пребацивање својих трупа на десну обалу Дрине и Саве.
На Дрини, поред ранијих поменутих прелаза где је био подигао мостове, непријатељ је пребацивао своје трупе и код Брасинске аде, Зворника и Љубовије. На тај начин, непријатељ је овог дана проширио свој фронт све до Љубовије. Продирање у нашу земљу извршио је са оваквим распоредом снага: код Шапца 4. и 9. корпус; на фронту Рача – Љешница 8. корпус; на фронту Љешница – Љубовија 13. корпус са двема брдским бригадама из 16. корпуса.
Прве прелазе непријатеља, наши предњи делови упорно су заустављали на положајима код Лознице, Љешнице и код Шапца. Али, нападнути знатно јачом снагом, они су били принуђени да се постепено повлаче, бранећи стопу по стопу.
14. августа, наши заштитни одреди водили су борбу с непријатељем, и то према Дрини, на Љешничким положајима и на линији Лозница – Горњи Добрић. У току целог овог дана, наши слаби делови заустављали су непријатеља, и тек пред мрак одступили су и заузели Јаребичке положаје. Код Шапца, непријатељ овог дана, није био у стању да изађе из вароши и да даље напредује.
Пошто су наши одреди одступили на Јаребичке положаје, непријатељ је продужио своје продирање, и то на овај начин:
8. корпус упутио је, у главном, две дивизије правцем Цера; 13. корпус упутио је једну своју дивизију долином Јадра и преко Иверка, а две брдске бригаде 16. корпуса од Зворника и Љубовије преко Крупња и Пецке у долину Јадра.
15. и 16. августа, наше су трупе још једнако држале Јаребичке положаје и тек ноћу 16./17. августа, пошто је непријатељ заузео Крупањ, биле су приморане да се повуку на положаје код Завлаке. Још раније, кад се осетило да је непријатељ предузео са озбиљном снагом офанзиву, од наше су стране предузете све мере да се та офанзива одбије, и већ 15. августа била су упућена појачања, која ће непријатеља напасти у његов леви бок.
Према овоме маневар наше војске био је овај: са снагама у Јадру задржавати непријатеља у наступању, а са придолазећим појачањима напасти га преко Цера у леви бок. За време овог маневра део наших снага имао је да задржи непријатеља од Шапца и на тај начин да обезбеди извршење овог маневра.
17., 18. и 19. августа наше су трупе пристигле и предузеле снажну офанзиву јачом снагом преко Цера. Већ 18. августа пред вече, према великим губитцима непријатељевим и према сјајним успесима појединих наших јединица, осетило се да непријатељ малаксава и да се његови изгледи на успех све више смањују.
19. августа победа је била наша. Непријатељ је био разбивен и повлачио се на целом фронту. Ово повлачење било се код појединих колона претворило у право бегство.
20. и 21. августа наше су трупе гониле непријатеља, који се непрестано повлачио у нереду, остављајући за собом топове, муницију, пољске болнице, слагалишта хране итд.
22. августа непријатељ је пребачен преко Дрине натраг. Лозница, Љешница, Љубовија биле су опет у нашим рукама.
За сво то време непријатељ, који је био заузео Шабац, тако је био притешњен нашим трупама, да није имао могућности да се даље развија и напредује.
Најзначајнији дани сукоба били су с непријатељем 17., 18. и 19. августа. Ових дана битка је била бијена на фронту око 60 км.: Крупањ – Завлака – планина Иверак – планина Цер – Шабац. Најодсуднији успеси постигнути су на делу овог фронта: Јадар – Иверак – Цер.
Снага непријатељева у овој битци ни у коме случају није била мања од 120 – 140 хиљада бораца. Непријатељ је имао огромне губитке, читави су му пукови уништени. Број његових мртвих и рањених војника може се рачунати на 15 – 16 хиљада.
Огранци Иверка и Цера притиснути су гомилама непријатељских лешева. Број заробљеника, који се још једнако прикупљају, такође је велики. У свом повлачењу непријатељ нам је оставио знатан ратни плен: преко 50 топова и хаубица, 86 муниционих кола, 3 пољске болнице, једну санитетску колону, доста телеграфског материјала, много пушака, пионирског алата, велики број коња и коморских кола, шест вагона хране, седам пољских кујна итд.
Начелник штаба, војвода
РАДОМИР ПУТНИК с. р.
*
Са овим је завршен I. период рата 1914. године.