После сјајно завршеног првог периода операција 1914. године, победом аустроугарске војске у битци на Церу и у Јадру и одступањем побеђеног непријатеља преко Дрине и Саве, веровало се, да ће аустроугарска Врховна команда према Србији прећи у одбрану, бар за извесно време, јер су у томе времену аустроугарске армије одступале такође и у Галицији испред победоносне руске војске, која је заузела Лавов.
Са стране наших великих савезника стизали су извештаји, да аустроугарска војска већи део својих снага превози са српског на руски фронт, те је захтевано од српске Врховне команде да предузме офанзиву против Аустроугарске.
С друге пак стране, Врховна команда добивала је извештаје, да Аустроугарска спрема нову војску против Србије, јер јс њен пораз у Србији, ма како да је прикриван, био познат становништву, преко кога је почео да се колеба морал аустроугарске војске на руском фронту. Сем тога, Аустријанци су се побојавали од устанка у Босни и Херцеговини. Из свега овога, српска Врховна команда била је уверења, да Аустрија неће смети ослабити своје снаге према Србији у знатној мери.
У овом пак времену, Арнаути у Албанији, подстрекавани аустриским агентима, нису мировали. Под вођством Исе Бољетинца, припреман је упад Арнаута из Албаније у Србију.
Бугарска, и ако је објавила неутралност, такође није седела скрштених руку. Подбадана од стране Аустрије и Немачке на реванш због њеног пораза на Брегалници 1913. године, она је у велико припремала комитске чете за упад из Бугарске у Србију, једновремено са упадом Арнаута из Албаније у Србију
Обе ове несигурне границе према Србији – албанска и бугарска – морале су бити добро заштићене, а сем тога у унутрашњости Јужне Србије морале су се држати извесне резерве. Све ово умањавало је у знатној мери оперативну снагу српске војске за борбу са Аустријом, са којом је Србија већ у отвореном рату.
Па ипак је српска Врховна команда, да би потпомогла своје велике савезнике у тешким борбама на њиховим фронтовима, предузела све припреме за извођење бар делимичне офанзиве према Аустрији, прикривајући на тај начин што јачу њену снагу за свој фронт.
Припреме обостраних војсака за даље операције
Припреме српске војске
25. августа послата је ова
Наредба
Врховног команданта српској војсци
Јунаци!
„После два победоносна рата ваше сте заставе и по трећи пут развили и победно пронели на новим пољима. Аустриску војску, јаку око 150 хиљада бораца, ви сте на Церу и у Јадру разбили, отели јој око 60 топова и хаубица, 105 кара, 3 пољске болнице, 1 санитетску колону, 7 пољских кујни, много хране и других разноврсних војних потреба и нагнали је, да се у нереду повуче преко Дрине. Вашом великом и сјајном победом ви сте понова доказали, да јуначко ваше срце никад неће малаксати у одбрани своје Отаџбине.
Ја вам војници из све душе Моје захваљујем на вашем пожртвовању и позивам вас, да у служби наше миле Отаџбине и даље истрајете и припремите се за нове победе над непријатељем.
Живела моја дична војска!
Живео народ српски!
Врховни Командант војске
25. августа 1914. године престолонаследник,
Крагујевац АЛЕКСАНДАР с. р.“
Истог дана, Господин Министар војни доставља Врховној команди наређењс ФЂОБр. 1404, које је издато командантима дивиз. области за сазив рекрута, ове садржине:
,,Да би се благовремено обучиле и припремиле нове свеже трупе, које би доцније стајале на расположењу за ојачање армија и продужење операција, потребно је одмах позвати све овогодишње рекруте из старих и нових граница Србије.
Са обзиром на сада владајуће околности, да се обука рекрута не може да изводи код свију родова оружја и струка и што специјални родови оружја имају своју обилну резерву у допуни, то
Наређујем:
1. Да се сви овогодишњи рекрути способни и полуспособни – неборци – као и они од ранијих година оспособљени, који до сада нису одслужили свој рок у кадру, одмах позову, и упуте у пешадију без обзира за који су род оружја окатегорисани (сем оних окатегорисаних за болничаре и пиротехничаре) и то:
а) Сви из Дунавске, Дринске и Брегалничке дивизиске области у Крагујевац;
б) Сви из Тимочке, Ибарске, Косовске и Шумадиске дивизиске области у Крушевац;
в) Сви из Моравске, Битољске и Вардарске дивизиске области у Ниш;
г) Сви окатегорисани за пиротехничаре са старе територије, да се упуте пиротехничкој чети у Крагујевац; и
д) Сви окатегорисани за болничаре са старе територије да се упуте по одговарајућим болничарским четама своје територије, а са Дунавске дивиз. територије и то: из VII. пуков. окружне команде у Дринску; из VIII. пуков. окружне команде у Шумадиску и из IX. пуков. окруж. команде у Моравску болничарску чету. Обуку њихову регулисаће начелник санитетског одељења.
ђ) Са нове територије, да се позову и упуте две класе – рођене 1890. и 1893. год. – и то сви у пешадију, пошто су рођени 1891. и 1892. год. већ раније упућени у кадар.
2. Како рекрутовање ове године због наступивше мобилизације није свуда довршено, то ће се рекрути из оних општина где рекрутовање није свршено, упућивати по рекрутним општинским списковима. Од ових, од упута поштедити само оне, који су због већих телесних мана потпуно неупотребљиви за војску, па од њих сачинити списак и упутити их дивизиским обласним командама на преглед.
3. Обука рекрута у Нишу, Крушевцу и Крагујевцу, изводиће се заједно са претеклим и другим резервистима, који су као неупотребљени прикупљени у дотичним местима. За њихову обуку да се употреби сав активни и резервни старешински кадар, који још није употребљен по оперативним јединицама.
4. Пошто је извесно, да се бар за прво време неће имати одела за све рекруте, то при позиву рекрута наредити, да рекрути без изузетка понесу своје добро чохано или сукнено одело и добру обућу, а по могућству и осталу спрему са собом да понесу, која је прописана за резервисте при доласку у команде. Са обзиром на садање околности, од рекрута не захтевати да понесу прописну суму новаца за ситницу по правилу о рекрутовању, већ им то оставити на вољу да донесе колико ко хоће и може.
5. Команданти дивиз. области наредиће, да се за спровод рекрута из места пуков. окруж. команда до места опредељења одреде потребни спроводиоци; тако исто благовремено ће ступити у споразум са начелником саобраћајног одељења Врховне команде, односно шефом железничког одсека у Нишу (за позадњи део) о томе, на којим ће станицама, кога дана и који број рекрута укрцавати ради транспортовања до места опредељења, како би се благовремено спремили вагони и возови. О дану пристизања рекрута, благовремено ће извештавати и команданта места у које рекрути пристижу.
6. Команданти места Крушевац, Крагујевац, Ниш у које рекрути долазе наредиће, да се за пријем рекрута припреми све што је потребно за смештај и остале потребе, а кухињско посуђе у колико га не буде било, да се набави реквизицијом. Рекрути ће се сместити у логору и на местима, које команданти дотичних места буду одредили.
7. Начелници артилериско техничког и економског одељења мииистарства војног са дотичним дивизиским интендантурама предузеће све, што је потребно за снабдевање рекрута: оделом, обућом, постељним, логорским и кухињским потребама, оружјем итд. у колико буде било по слагалиштима, као и да се осигура исхрана за долазеће рекруте.
8. Према броју дошавших рекрута и прикупљених обавезника – резервиста – команданти дивизиских области, у местима где рекрути на обуку долазе, извршиће и формирање ових у чете, батаљоне и пукове, а од старешинског кадра, кога на расположењу имају, учиниће распоред и предлог да се на одговарајуће положаје утврде.
9. Једновремено са упутом рекрута позваће се и сви ђаци без обзира за који су род оружја окатегорисани, који до сада нису служили, и да се ови упуте команданту пешад. подофиц. школе у Скопљу. За њихов смештај, наоружање, исхрану и спрему уопште, постараће се командант школе и начелници дотичних одељења војног министарства и надлежне интендантуре.
10. Команданти свију дивиз. области са старе и нове територије чим буду упутили рекруте, одмах ће ми послати извештај: колико су свега рекрута, а колико ђака, и из које пуков. окружне команде и где упутили. Команданти пак места у која се рекрути упућују, командант пешад. подофицир. школе у Скопљу, командири: пиротехничких и болничарских чета, чим приме рекруте – ђаке одмах ће ми поднети извештај: колико су рекрута из које пуков. окружне команде примили као способне, а колико од пријемне и суперревизионе комисије враћени као неспособни.
11. Настава код ђака изводиће се по програму за полагање испита за резервне официре. Настава код рекрута пиротехничара и пешака изводиће се по постојећем програму наставе. Но, имајући у виду садање прилике и околности потребно је, да се са наставом нарочито код пешадије убрза, како би се рекрути што пре и што боље спремили нарочито у руковању оружјем и гађању, ако се друкче не нареди.
12. Сви рекрути и ђаци имају да буду у командама у напред одређеним местима најдаље 14. септембра ове године, према томе нека команданти дивизиских области удесе позив и упућивање до места опредељења.
Команданти дивиз. области настаће, да нико од позватих рекрута безузрочно не остане и да сваки нехат у извршавању налога и неодазивању позиву подвргавају најстрожијим одговорностима. Ово ће команданти дивизиских области лично контролисати“.