11. септембар
Операције I. српске армије у Срему
Заповест команданта I. армије за наступање ка фронту: Рума – Ириг – Инђија
а) Коњичка дивизија наставиће извиђање на север преко Руме и Инђије обухватајући простор између Саве и правца Ашања – Деч – Голубинци – Инђија – Сремски Карловци, држећи везу десно са армиском коњицом, а лево старајући се да добије тешњу везу са нашом II. армијом на десној обали Саве између Шапца и Митровице.
б) Армиска коњица продужиће извиђање на север простором обухваћеним с десне стране Дунава а с леве са наслоном на Коњичку дивизију, с којом одржавати тесну везу.
Кад се избије на линију: Сланкамен – Крчадин – Бешка ући у састав Коњичке дивизије, као њена 3. бригада и ставити се на расположење команданту Коњичке дивизије.
в) Дунавска дивиз. I. позива продужиће своје наступање на север правцем преко Деча ка Инђији у смислу моје данашње усмене заповести, одржавајући тесну везу са Шумадиском дивиз. I. позива.
г) Шумадиска дивиз. I. позива предузеће наступање правцем: Товарник – Суботиште – Печинци – Добриновци – Рума а евентуално Печинци – Петровци – Рума, ако непријатељ буде јако посео и бранио прелаз преко канала Јарчине.
Свој леви бок обезбедити јаком колоном правцем преко Никинаца – Јарка и Шашинаца, старајући се, да добије везу с нашом II. армијом на десној обали Саве и одржавајући тесну везу с Дунавском дивизијом I. позива.
д) Армиска резерва кретаће се преко Деча – Шимановца – Голубинца ка Путинцима, готова да потпомогне једну или другу дивизију.
ђ) Дивизије ће у своме наступању потискивати непријатеља, а при наиласку на јак отпор застаће и утврдиће се до даљег расветљења ситуације.
е) Армиска артилерија, сем једне хаубичке батерије и градске артилерије код Мрђановца, скинуће се са досадањих својих положаја и доћиће у Огар или Товарник, где јој одреди место њен командант.
ж) Покрет отпочети 11. септембра у 6 часова.
з) Комуникациски правци су исти као досада.
и) Армиски штаб преместиће се у Ашању, а командант армије налазиће се код Шумадиске дивизије, на путу Товарник – Суботиште – Печинци и даље с којим трајно одржавати везу средством ордонанаса и телефона.
Дејство Дунавске дивиз. I. позива
На основи армиске заповести командант дивизије издаје ову своју заповест:
18. пешад. пук са две батерије напада непријатеља правцем: Батајница – Нова Пазова – Стара Пазова.
Батаљон 7. пука II. позива са 2 дринском батеријом наступа преко Батајнице за десним крилом 18. пука и његов напад потпомаже.
9. пешад. пук са две батерије наступа правцем: Крњешевци – Војка – Голубинци. Одред из с. Деча наступа правцем Шимановци к. 84 – Голубинци и служи за везу са Шумадиском дивизијом I. позива.
4. прекобројни пук са једном батеријом креће се правцем Добановци – Угриновци – Војка за 9. пешад. пуком и остаје на расположењу команданта дивизије.
8. пешад. пук с једном батеријом креће се правцем за 4. прекобројним пуком.
Наступање пукова
Непријатељ се повукао на Стару Пазову и Голубинце. Командант дивизије одлучио се да овог дана овлада линијом Инђија – Луково – Најхоф. Стога је наредио:
Да 18. пук овлада одсеком Инђија – Луково;
Батаљон 7. пука са батеријом да овлада Новим Карловцима;
9. пеш. пук да овлада одсеком између Лукова и Семфренџе;
Батаљони Дечког одреда да уђу у састав својих пукова;
Резерва да дође до Голубинаца.
Наишло се на отпор непријатеља са јужне ивице Старе Пазове. Због јаког отпора непријатеља, командант дивизије издаје у 16.30 часова заповест: Да батаљон 7. пука са 2. дринском батеријом нападне на Стару Пазову.
Да 18. пук са две батерије нападне такође на Стару Пазову обухватајући је с источне стране. Да 4. прекобројни пук нападне такође на Стару Пазову с југоисточне стране.
Да 9. пешад. пук са две батерије нападне на Голубинце.
Да 8. пешад. пук као дивиз. резерва буде код Војке.
На случај да ноћ прекине борбу трупе се имају задржати на освојеним положајима, које утврдити.
Око 15.30 часова 18. пук заузима с. Нову Пазову. Командант пука одлаже напад на Стару Пазову за сутра дан зором, а утврдио се на северној ивици села Н. Пазове.
4. прекобројни пук у своме нападу заузео је стрељачким стројем ивицу кукуруза на даљини око 1 км. пред Старом Пазовом и ту се утврдио.
9. пешад. пук око 15.30 часова предузео је напад на с. Голубинце са ј. и. хватајући везу лево с Дечким одредом. Подишав с. Голубинцима на 1000 м. пук је због ноћи, прекинуо даље надирање и предузео утврђивање.
Дечки одред дошао је предњим деловима испред с. Голубинци. Испад непријатеља неколико пута није успео.
8. пешад. пук као дивиз. резерва остао је у Војки.
Дејство Шумадиске дивиз. I. позива
На основи армиске заповести командант дивизије издаје своју заповест:
Коњица – 3. коњички пук из Платичева креће се у 5.30 часова правцем: Никинци – Хртковци – Јарак – Шашинци – Рума, а западно до Саве.
Десна колона 11. пеш. пук, 1. дивиз. Шумадиског артилериског пука и 1 вод болничара креће се у 6 часова правцем: Суботиште – Печинци – Добринци – Краљевци – Рума. Десно ухватити везу с трупама Дунавске дивиз. I. позива, а лево са средњом колоном.
Средња колона: 10. пешадиски пук, 1 батер. 2. див. Шумадиског артилериског пука и 1 вод болничара креће се у 6 часова правцем: Брестац – Буђановци – к. 87 ка каналу Јарчина – Рума. Десно и лево ухватити везу са суседним колонама.
Лева колона: 12. пешадиски пук, 3. див. Шумадиског артилериског пука и 1 вод болничара креће се у 5.30 часова правцем: Грабовци – Платичево – Никинци – Хртковци – Јарак – Шашинци. Десно држати везу са средњом колоном, а лево са трупама II. армије на левој обали Саве.
Општа резерва: 19. пешадиски пук и 2 батерије 2. дивизиона Шумадиског артилериског пука (под командом команданта дивизије) креће се у 6 часова правцем: Огар – Товарник – Суботиште и даље за десном колоном.
Наступање колона
До 10 часова, предњи делови колона избили су неузнемиравано од непријатеља до линије: Печинци – Сибач – Буђановци и испред села Хртковци. У овом времену десна колона добија артилер. ватру са правца села Печинци, а лева колона пешад. ватру са јужне ивице села Хртковци. Десна колона предузима напад на с. Попинце уз припомоћ јаке артилер. ватре. До мрака није се успело заузети ово село. Лева колона успела је до подне да потисне непријатеља из с. Хртковци у правцу села Јарка, а затим је ухваћена веза са 14. пуком Тимочке дивизије II. армије на десној обали Саве.
Непријатељ је давао веома јак отпор, те ни ова колона до мрака није Јарак заузела.
Наређено је, да све три колоне остану на својим положајима преко ноћи 11./12. септембра у распореду у коме су се затекле.
Кад је пао мрак командант леве колоне предузима напад на непријатеља у Јарку. Кренуо је два батаљона са бомбашким одељењем, који су у једном налету упали у непријатељске ровове, створили панику и око 19.30 Јарак заузели.
Средња колона заузела је село Буђановци.
У 18 часова непријатељ је почео нагло да одступа од Буђановаца.
Ситуација пред Шумадиском див. 11. септембра у вече
Према десној колони непријатељ је држао Попинце, Петровце и Добринце, а према средњој и левој колони канал Јарчину, који је утврдио.
По ухваћеним разговорима на телефону видело се, да је непријатељ у забуни. Наређивало се да се остане до краја. Неколико се пута за нешто питало, за поједине пукове питало се, да ли се налазе на својим местима.
Снага непријатељска пред фронтом Шумадиске дивизије ценила се на: 3 – 4 батаљона пешадије, једна батерија и један пук коњице.
Дејство армиске коњице
Пред селом Војком добио је командант коњице усмену заповест од команданта Дунавске дивизије, да се армиска коњица, пошто се искупи, крене ка Голубинцима и извиди просторију између Војке, Голубинаца и Старе Пазове; да ухвати везу са Дечким одредом и да одржава везу између Дунавске дивиз. I. позива и Дечког одреда.
Дунавски дивиз. коњички пук упутио је три самосталне коњичке патроле и избацио извиђачки ескадрон у правцу Голубинаца. Главнину армиске коњице образовао је Шумадиски дивиз. коњички пук са једним водом артилерије.
Око 11 часова извиђачке патроле су заустављене непријатељском ватром.
Дечки одред је био изостао због дејства непријатељске ватре.
Командант армиске коњице наређује напад.
Дунавски дивиз. коњички пук упутио је још један ескадрон да сјаши за борбу пешке и развије се десно од извиђачких ескадрона, који је већ водио пешадиску борбу. Артилерија је отворила ватру и садејствовала овом нападу.
Дечки одред у овом времену креће такође напред.
У 16 часова непријатељска артилерија из Старе Пазове отпоче да гађа армиску коњицу и њену артилерију. Мењањем места коњица није трпела. Наређено је, да оба коњичка пука упуте по један извиђачки ескадрон на просторију између Старе Пазове и Инђије са задатком, да у том правцу извиђају непријатеља и да се што пре дочепају комуникација које везују та два места. Извлачење ескадрона из борбе предузето је чим је пешадија дошла.
Главнина армиске коњице повукла се под заклоном мрака у бивак северозападно од с. Крњешевци поред пута Крњешевци – Војка.
Дејство Коњичке дивизије
Због издате заповести команданта I. армије, командант Коњичке дивизије опозвао је своја издата наређења 10. септембра у вече, и наредио да све трупе буду спремне и да чекају друго наређење.
11. септембра у 3.30 часова, командант Коњичке див. издаје своју заповест ОБр. 633 за покрет дивизије и извиђање на север.
Десна колона, 2. коњички пук и 2 топа 2. коњичке батерије правцем: Суботиште – Печинци – Добринци – Рума да извиђа и протерује непријатељске делове.
Лева колона, 4. коњички пук и 2 топа 2. коњичке батерије правцем: Буђановци – Рума за извиђање и протеривање непријатељ. делова.
Општа резерва, 1. коњички пук и 1. коњичка батерија за десном колоном. Извиђачки ескадрони да продуже извршење раније добивених задатака.
Кад су предњи делови Шумадиске дивиз. 11. септембра око 7 часова почели да избијају на северну ивицу с. Суботишта, командант Коњичке дивизије наређује, да се 4. коњички пук, пошто делови 10. пешад. пука заузму Буђановце, крене од Буђановца најкраћим путем и уђе у састав десне колоне.
До 8 часова главнина десне колоне била је у Печинцима. Непријатељ је држао Попинце и Добринце.
Око 11 часова командант дивизије наређује, да десна колона (2. и 4. коњички пук) изађе на правац: Прхово – Попинци и исти затвори пошто се непријатељски делови и на том правцу појављују. У 16 часова, командант Шумадиске дивиз. I. позива молио је да командант 2. коњичке бригаде енергично садејствује нападу његовог 10. пешад. пука на село Попинце. Међутим комадант Коњичке дивизије предузео је са 2. бригадом покрет преко Конте салаша ка к. 84 у циљу обухвата непријтеља у Попинцима. Овај бочни покрет 2. бригаде Коњичке дивизије у вези с нападом делова Шумадиске дивизије имао је успеха. Непријатељ је напустио с. Попинце. Дивизија је избила на правац Шимановци – Голубинци, продужила марш и око 17.30 часова избила је код коте 84 на раскрсници путова Шимановци – Голубинци – Војка -Попинци, помажући једном својом батеријом и са 4. коњичким пуком напад делова Дунавске дивизије I. позива на с. Голубинце.
Дивизија је заноћила 11./12. септембра на простору к. 84 – с. Шимановци. За осигурање је одређен 4. коњички пук са 2. коњичком батеријом са задатком, да одржава и везу између Шумадиске и Дунавске дивизије. Главнина Коњичке дивизије заноћила је северно од с. Шимановци.
Операције аустриске војске у Срему
После заузећа Земуна од стране српске војске, Срби су изгледа били сигурни у победу, јер су 11. септембра наступали у две колоне: десном дуж десне обале Дунава, а левом друмом Батајница – Стара Пазова.
Једновремено са овим, Срби су предузели покрет до Деча ка северу и стигли до линије: Угриновци – Буђановци.
Око 15 часова наступио је први судар српских трупа са 9. пешад. дивизијом, која је стигла у село Попинце.
Настао је преокрет. Могуће је, да се у овом моменту самопоуздање Срба поколебало због успешног дејства VI. армије у рејону Крупња.
Ситуација ноћу 11./12. септембра
На фронту Одбране Београда
Трупе Одбране Београда држале су својим предњим деловима Земун. Пребачен је на леву обалу Саве један ескадрон коњице, да поред одбране Земуна осигурава позадину I. армије са источне стране. Мост код Београда преко Саве израђиван је. Главна снага трупа Одбране Београда била је на десној обали Саве и Дунава код Београда.
На фронту I. армије
Дунавска дивиз. I. позива на линији: Ново Бановце – Нова Пазова – Војка.
Непријатељ према њој држи линију: Старо Бановце – Стару Пазову са снагом око 3 батаљона и четири топа.
Шумадиска дивиз. I. позива: на линији Печинци – Буђановци – Никинци.
Непријатељ према њој држи линију: Попинци – Хртковци са једним пуком пешадије.
Коњичка дивизија и армиска коњица на простору Шимановци – Крњешевци.
Армиска резерва код Конте салаша.
На фронту II. армије
Обострана пушчана и артилериска ватра нарочито према Моравској и Комбинованој дивизији I. позива.
На фронту III. армије
Ситуација врло озбиљна. Непријатељ напада на цео фронт, сем на Дринску дивизију II. позива.
Под борбом у току дана повучена је Моравска дивизија II. позива на линију: Примет – Велике њиве – Гробнице, која је била предњи положај; Дринска дивизија I. позива на линију: Биљег – Костајник; а одред пуковника Мишића на линију: Мишковац – Милутинов гроб.
Непријатељ је отпочео концентрацију јачих снага и према Великом Рожњу.
Дунавска дивизија II. позива, под командом ћенералштабног пуковника Милоша Васића, била је у покрету 11. септембра од 15 часова, из Пецке ка Мрамору.
На целом фронту III. армије непријатељ је нападао овом снагом:
2., 4., 5. и 13. брдска бригада 16. корпуса.
11. и 12. брдска бригада и 40. хонведска дивизија из 15. корпуса.
7. брдска бригада је била у резерви.
Напомена: Пошто у овом делу описујемо само операције наше I. армије у Срему, то у кратко износимо ситуацију наше војске на западном фронту – на Дрини, те да се покаже њен утицај на операције I. армије у Срему.
Операције пак на западном фронту изнећемо у засебном делу.
Одлука и наређења српске Врховне команде
Због озбиљности ситуације на војишту уопште, а нарочито на фронту III. армије, српска Врховна команда одлучује се на јаче груписање своје снаге на западном фронту.
У овом циљу издата су II. септембра ова наређења:
Команданту II. армије – Богатић
„Општа ситуација на војишту захтева јаче груписање према Крупњу.
Према овоме, Комбиновану дивизију I. позива у први сумрак упутите најкраћим путем на Текериш.
Њене предстражне делове нека у први сумрак замене суседни делови Моравске дивизије I. позива.
Тимочку дивизију I. позива можете вечерас почети прикупљати око Дубља. Потребно је при овоме одржати везу са I. армијом у Срему, коју сте до сада имали.
Кад Комбинована дивизија стигне на Текериш јавите“.
Команданту I. армије – Ашања
„Још ноћас (11./12. септембра) једну вашу дивизију пребаците преко Саве у Дебрц, куда треба да дође одмах и ваш штаб.
Чим дивизија стигне у Дебрц упутите је у Ваљево преко Близањских висова.
По извршењу прелаза дигните мост код Новог Села“.
Команданту II. армије – Богатић
„Комбиновану дивизију преко Текериша упутите да одмаршује у Завлаку и тамо да се стави под команду команданта III. армије.
Тимочка дивизија I. позива да остане и на даље под вашом командом.
Према овом фронт вашег дејства на југ продужује се до утока Јадра.
Под вашом командом остају дакле обе Тимочке дивизије и Моравска дивизија I. позива“.
Команданту Ужичке бригаде – Бајина Башта
15. пук са Кадињаче спустите одмах у Бајину Башту и смените 4. пук III. позива.
Са 4. пуком III. позива и 2 Дебанжове батерије крените се низ Дрину ка Љубовији против непријатеља, који од Љубовије наступа на Пецку.
Марш извршите смотрено, да не бисте били изненађени.
Према Баурићу вероватно је, да ћете наићи на слабија непријатељска одељења“.
Како је ситуација захтевала, да се непријатељу што пре онемогући наступање према фронту III. армије, то је Врховна команда наредила команданту I. армије, да и другу дивизију своје армије привуче ближе мостобрану под закриљем Коњичке дивизије.
12. септембар
Операције I. српске армије у Срему
Заповест команданта I. армије за повлачење Дунавске дивизије I. позива
На основи наређења Врховне команде за повлачење једне дивизије на леву обалу Саве и даље упућивање ка Ваљеву, командант I. армије ноћу 11./12. септембра издао је ову заповест:
Због тешке ситуације код Крупња, Врховна команда наређује, да се једна дивизија још ноћас пребаци назад преко Саве и да се упути у Ваљево.
Наређујем:
Да се Дунавска дивизија I. позива још ноћас пребаци на десну обалу Саве, користећи оба моста, и да се из Дебрца преко Близањских висова одмах крене у Ваљево.
Повлачење испред непријатеља извршити непримећено за непријатеља.
Фронт, који је до сада држала Дунавска дивизија I. позива, да заузме Коњичка дивизија, којој се придаје 7. пешадиски пук II. позива са 4 своја батаљона и хаубичком батеријом, који је до сада био у армиској резерви, те да Коњичкој дивизији служи као ослонац.
Шумадиска дивизија I. позива и Коњичка дивизија остаће до даљег наређења и то:
Шумаадиска дивизија I. позива на својим старим положајима, а Коњичка дивизија на положајима Дунавске дивизије I. позива, спремне, да се при најмањем непријатељском покрету напред, повуку постепено и то: Шумадиска дивизија I. позива на део мостобрана Обреж – Подгоричка ада, а Коњичка дивизија на део мостобрана Ашања – Купиново, не упуштајући се ни у какву озбиљнију борбу до мостобрана.
Дивизиски коњички пукови вратиће се у састав својих дивизија, а ескадрон Дринске дивизије II. позива остаће у саставу Коњичке дивизије. Пуковник Ђ. Ђорђевић доћиће у штаб армиски.
Штаб I. армије ће се још ноћас вратити у Дебрц“.
Повлачење Дунавске дивизије I. позива
На основу ове армиске заповести, командант Дунавске дивизије I. позива издао је своју заповест, доставивши претходно команданту Коњичке дивизије свој распоред, како би могао заузети положај његове дивизије.
Трупе Дунавске дивизије I. позива повукле су се неопажено.
Мало теже се извлачио Дечки одред са крајњег левог крила према Голубинцима. Јединице ове дивизије стигле су на преноћиште и то:
8. пешадиски пук у 19 часова у Дебрц;
4. прекобројни пук у 17.30 часова у Скелу;
9. пешадиски пук у 20.30 часова у Ново Село;
18. пешадиски пук у 19 часова у Скелу;
Дунавски дивизиски коњички пук у 18 часова код Скеланског моста на левој обали Саве;
Дунавски пољски артилериски пук прикупио се у вече код Дебрца;
Штаб дивизије заноћио је код Скеле.
Пукови су прешли овог дана по 40 – 45 километара.
Повлачење Шумадиске дивизије I. позива
12. септембра у 10.30 часова добивено је и друго наређење од команданта I. армије под ОБр. 1170 ове садржине:
„Због накнадног наређења Врховне команде ОБр. 2490 од данас, којим је наређено да се и друга дивизија ове армије повлачи ближе мостобрану под закриљем Коњичке дивизије, наређујем:
1. Пошто се буде повукла дивизиска комора и Дунавска дивизија I. позива, да се Шумадиска дивизија I. позива повуче овако:
Да у њен састав уђе 7. пешадиски пук II. позива са придатом му хаубичком батеријом, а дивизиски коњички пук Шумадиске дивизије да уђе у Коњичку дивизију.
Да Коњичка дивизија закрили цео фронт одступања армије ка мостобрану: Подгоричка ада – Обреж – Ашања – Прогар – Купиново, ради чега ће јој командант Шумадиске дивизије I. позива придати за ослонац омања пешадиска одељења, а по потреби и по који вод артилерије.
2. Пошто Шумадиска дивизија I. поз. одступи ка мостобрану, заузеће га и бранити под заштитом армиске артилерије, која је на десној обали Саве на својим старим положајима.
3. Тек пошто Шумадиска дивизија I. позива заузме мостобран и поседне га, онда ће Коњичка дивизија, ако не могадне више одољевати непријатељском наступању, одступити кроз мостобран на десну обалу Саве, пошто остави команданту Шумадијске дивизије довољан број коњаника за везу и ордонаску службу.
4. О почетку одступања, његовом току, као и поседању мостобрана, командант Шумадиске дивизије известиће ме благовремено.
На основи ове заповести командант Шумадиске дивиз. I. позива наређује командантима средње и леве колоне да остану где су и не предузимају ништа у погледу напада на непријатеља.
У току дана пристижу извешћа од појединих команданата колона о пристизању непријатељских појачања из Руме возовима, на железничку станицу Путинци. Непријатељ је у 14 часова од села Петровца предузео напад на Попинце са 57. бригадом, појачавајући је стално, са тежњом да загрози десном боку и позадини дивизије.
Око 16 часова напао је још једном колоном на село Сибач и успео, да се приближи селу до зоне решавајуће ватре. Јасно се видела намера непријатеља да пробије развучен фронт Шумадиске дивизије I. позива. Морала се изборити пошто пото победа, те је употребљена и општа резерва, која је упућена форсираним маршем преко Прхова, појавила се изненада у 16.45 часова и ударила у леви бок и позадину непријатељског обухватајућег левог крила и натерала га око 18 часова на нагло повлачење ка селу Петровцу.
Око 19 часова борба се утишала према селу Попинци. Међутим непријатељски напад на Сибач имао је више успеха. Наша посада била је принуђена да се повуче. Командант Шумадиске дивизије упућује из резерве један батаљон да прихвати делове десне колоне, који се повлаче из Сибача и наређује, да средња колона јаче садејствује.
Наступила је ноћ, те је осигурано мирно и сигурно повлачење трупа Шумадиске дивиз. I. позива на линнју мостобрана, које је отпочело у 20 часова по киши.
3. коњички пук остао је испред трупа Шумадиске дивиз. I позива и заштићавао правце повлачења трију колона ове дивизије, тако да је повлачење извршено у реду.
Дејство Коњичке дивизије
Бој код с. Војке и Крњешевци. Заштита повлачења Дунавске и Шумадиске дивизије преко Саве
Коњичка дивизија, пред наређено повлачење, одржавала је везу између Шумадиске и Дунавске дивиз. I. позива; 12. септембра у 6 часова, командант Коњичке дивиз. пошао је у с. Крњешевци да се оријентише о ситуацији код Дунавске дивиз. I. позива, вративши се затим у с. Шимановци.
Обзиром на ситуацију и груписање јаче непријатељске снаге на линији: Петровци – Голубинци – Стара Пазова, командант дивизије доноси одлуку, да јачим поседањем дела положаја: Војка – к. 84 са предњим трупама и постављањем опште резерве позади, заштити главни правац повлачења Дунавске дивизије I. позива, а у исто време да јаче гарантује десни бок Шумадиске дивиз. I. позива.
У овом циљу издаје у 8 часова своју заповест:
1. Деснн одсек држи положаје Нови Бановци – Нова Пазова до с. Војке. Јачина: 1. и 2. коњички пук, 1 батаљон 7. пука II. позива и 1 коњичка батерија.
2. Леви одсек држи положаје од с. Војке до к. 84. наслањајући лево крило на десно крило Шумадиске дивиз. I. позива. Јачина: 4. коњички пук, 1 батаљон 7. пука II. позива и 1 коњнчка батерија.
3. Општа резерва код с. Шимановци. Јачина: 2 батаљона 7. пука II. позива, 3. коњички пук и хаубичка батерија, (место 3. коњичког пука, који је остао у Шумадиској дивизији I. позива дошао је у општу резерву Шумадиски дивизиски коњички пук и један ескадрон Дринске дивизиске коњице II. позива).
У 9.40 часова јавља командант Дунавског дивизиског коњичког пука, да непријатељ наступа од Старе Пазове ка с. Војка и моли за појачање.
Команданту левог одсека наређује командант Коњичке дивизије да линију: Војка – к. 84 мора одржати данас у својим рукама по сваку цену.
У 10.40 часова добивена је заповест команданта I. армнје ОБр. 1170 да се и друга дивизија повуче ближе мостобрану под закриљем Коњичке дивизије.
Наступио је тежак и озбиљан тренутак. Од држања Коњичке дивизије зависила је судбина целе I. армије.
Командант Коњичке дивизије доноси одлуку, да по сваку цену спречи пробој фронта и да непријатеља задржи бар до наступања ноћи, а затим под заклоном ноћи да изврши распоред Коњичке дивизије, који би заштитио цео фронт повлачења I. армије. Командант Коњичке дивизије ствара план, да своју дивизију, ојачану са Шумадиским коњичким пуком и једном четом пешадије, развије на фронту од Новог Бановца до Хртковца; да на свима главним правцима могућег надирања непријатеља истури јаке коњичке заштитнице, које би га довеле у забуну.
Што се тиче пак повлачења и Коњичке дивизије, командант је рачунао да ће смелошћу и брзином рада успети да је извуче из опасне ситуације, ако само добије потребно време за повлачење Шумадиске и Дунавске дивиз. I. позива. Непријатељ је довлачио појачања стално из Руме и искрцавао их на станици Путинци. Дејствовао је артилеријом против села Војке, а виђала су се и одељења пешадије у наступању од Старе Пазове ка селу Голубинцима.
У 14.50 часова командант Коњичке дивизије добија извештај од команданта Шумадиске дивиз. I. позива, да непријатељ јачине једног пешад. пука са нешто артилерије наступа са фронта Голубинци – Петровци ка с. Попинци. Борба је већ почела, те моли команданта Коњичке дивизије да осигура бок Шумадиској дивизији од непријатеља из Голубинаца.
Наређено је команданту левог одсека да дејствује у леви бок непријатеља и да помогне ватром. У 17 часова непријатељ јачом снагом напада на батаљон код с. Војке. Батаљон је одступао ка Крњешевцу. Појачан је из резерве са две чете, које су заузеле ивицу с. Шимановци.
За заштиту повлачења Шумадиске дивиз. I. позива ка мостобрану командант Коњичке дивизије наређује ово:
1. Заштитница № 1 јачине: 2. коњички пук и 1 вод коњичке батерије штитиће правце: Нова Пазова – Батајница – ка Добановцима и Нова Пазова – Угриновци ка Добановцима и даље ка Прогару.
2. Заштитница № 2 јачине: 1. коњички пук, 4. коњички пук и 1 коњичка батерија штитиће правце: Голубинци – Шимановци па даље Деч – Ашања.
3. Заштитница № 3 јачине: Шумадиски коњички пук I. позива, ескадрон Дринске дивиз. коњице II. позива и 1 вод 2. коњичке батерије, штитиће правце: Печинци – Суботиште и Буђановци – Суботиште.
4. Заштитница № 4 јачине: 3. коњички пук, штитиће правац: Хртковци – Никинци – Платичево – Грабовци – Витојевци и даље ка Обрежу.
5. Општа резерва на правцу Шимановци – Деч – Ашања.
Борба, вођена на левом одсеку, постајала је све жешћа. Непријатељ је могао врло лагано да наступа, трпевши јако од наше пешачке и артилериске ватре. Како је десно крило напустило Војку, то се и лево морало повући назад.
Око 18 часова, у најкритичнијем тренутку, било је у дејству све што се имало на расположењу. Око 19.30 часова борба се сасвим утишала.
Села: Шимановци и Крњешевци одржана су у нашим рукама; пробој је спречен, и омогућено је мирно повлачење Дунавске, а у току ноћи и Шумадиске дивизије I. позива. У 20.30 часова штаб Коњичке дивизије преселио се из Шимановца у Деч.
Ситуација 12. септембра у вече
Непријатељ јачнне 2 – 3 пука пешадије са 2 – 3 батерије и једним коњичким пуком заузео је линију: Нови Бановци – Нова Пазова – Војка – к. 84.
Коњичка дивизија била је у овом распореду:
1. и 2. коњички пук са једном коњичком батеријом на линији: Батајница – Угриновци;
4. Коњички пук, 2 коњичка батерија и чета пешадије на линији: Крњешевци – Конте Салаш;
Шумадиски дивизиски коњички пук и ескадрон Дринске дивизије II. позива у с. Прхову, за затварање правца Прхово – Товарник и Буђановци – Товарник;
3. коњички пук на простору Хртковци – Јарак.
Око 20 часова почело је повлачење Шумадиске дивизије I. позива, 7. пешадиског пука II. позива и хаубичке батерије, које је трајало целе ноћи 12./13. септембра.
Операције аустриске војске у Срему
Разни знаци наговештавали су намеру Срба за одступање из Срема.
Због тога фелдмаршаллајтнант Краус, коме су биле потчињене све трупе у Срему под називом „Комбиновани корпус“, наређује 12. септембра у 13 часова, да 29. пешадиска дивизија и 7. Комбинована дивизија пређу сложно у напад. Борба није била лака.
До мрака 57. бригада 29. пешадиске дивизије успела је, да се приближи на 600 корака од северне и источне ивице с. Попинци, а 59. бригада исте дивизије до Ћурковића салаша.
7. Комбинована дивизија успела је да заузме с. Војку и Нову Пазову.
Против српских одељења код Панчева послата су појачања из Темишвара, која су их овог дана приморала да напусте Банат и да се пребаце на десну обалу Дунава.
Ситуација ноћу 12./13. септембра
На фронту Одбране Београда
Предњи делови ових трупа држали су Земун. У току овог дана, пребачени делови преко Дунава заузели су Овчарску аду, село Овчу и Борчу и упутили одељења у циљу извиђања ка Панчеву.
Летећи мостови, образовани од шлепова, радили су западно од железничког моста на Сави. Овим мостовима пребацивана је артилерија, коњица и возови, а за пешадију удешен је био прелаз преко оштећеног железничког моста на Сави.
Пред ноћ, дивизион коњице Одбране Београда, због непријатељског надирања, одступио је ка Батајници.
На фронту I. армије
Око 15 часова непријатељ је прешао у напад. Јача снага нападала је према селу Војки. Борба је трајала до 18 часова. Коњичка дивизија повукла се на линију: Крњешевци – Шимановци, а 7. пешадиски пук II. позива делом ка Батајници а делом ка Крњешевци и Шимановци.
Шумадиска дивизија I. позива водила је такође борбу на своме десном крилу према Попинцима. Борба је трајала до 19 часова. Повлачење ове дивизије ка мостобрану отпочело је 12. септембра у 20 часова, а завршено пред зору 13. септембра, неузнемиравано од стране непријатеља. Шумадиска дивизија I. позива заузела је линију: Марића Салаш – Рогуљића салаш – Грабовци – Сава.
Дунавска дивизија I. позива пребачена је сва на десну обалу Саве и групише се код Дебрца.
На фронту II. армије
Непријатељ је преко целе ноћи 11./12. септембра и дана 12. септембра отварао артилериску и пешадиску ватру.
Моравска дивизија I. позива заменила је трупе Комбиноване дивизије I. позива продужавањем свога фронта и посела је њене предње положаје на Дрини.
Тимочка дивизија I. позива груписала се око Дубља.
Тимочка дивизија II. позива зузела је Видојевицу и посела део Дрине од Софића аде до Јадра.
На фронту III. армије
У току 12. септембра није било озбиљне борбе. Сви непријатељски напади на линију Еминова вода – Костајник одбивени су и положај је одржан.
На основи овакве ситуације, Врховна команда 12. септембра у 19.30 часова шаље:
Команданту I. армије – Дебрц
Наређење ОБр. 2978
„Наредите да Дунавска дивизија I. поз. продужи марш преко В. Бошњака – Голочела – Каменице – Јолине брезе – за Пецку.
Командант дивизије јавиће се са места преноћишта.
Колонску комору упутити у Ваљево.
Комуникациске линије биће: Ставе – Балиновић – Јовање – Ваљево.
У командном погледу Дунавска дивизија I. позива стајаће привремено под Врховном командом.