Битка на Дрини
Прва фаза Битке на Дрини
(8.-14. септембар)
8. септембар
Операције аустриске војске
Прелаз V. армије преко доње Дрине
На основи наређења Врховне команде „Балканске војске“, да V. армија пређе Дрину и да наступа у Мачву, командант ове армије, ђенерал Франк наређује, да се у току 7. септембра изведу артилериске и техничке припреме за прелаз доње Дрине, како би се 8. септембра у зору могло приступити извршењу прелаза реке. По податцима, које је командант V. армије имао, Срби су држали са предњим трупама десну обалу Дрине, па чак и поједине аде на овој реци. Свуда су били добро утврђени. Поједине батерије и топове пласирали су на предњој линији, тако да су били у стању, да туку успешно леву обалу и Дрине и Саве. Дуж пута Бадовинци – Црна бара, а такође и западно од ових села, као и на високо насутом друму који из Црне баре води у северном правцу, а и близу тога друма, била је друга јака линија утврђења са препречним средствима од жице и засеке. За извршење прелаза командант V. армије наредио је ово:
а) Да 8. корпус пређе Дрину и Саву 8. септембра обухватајући Парашницу;
б) Да 13. корпус пређе Дрину 8. септембра код с. Међаши са 36. дивизијом, а са 42. хонведском дивизијом да изводи јаке демонстрације на одсеку: Амајлија – Главичица.
Прелаз 9. пешадиске дивизије 8. корпуса преко Дрине код Раче
Чим су 8. септембра у јутру пребачена прва одељења ове дивизије преко Дрине на њеном ушћу у Саву, одмах су нападнута јаким српским снагама, али су успела да издрже овај напад до доласка појачања, чијом се помоћу добило нешто простора. По подне, овог дана, Срби су понова снажно напали од Црне баре. Овај напад, у вези са жилавим отпором српске посаде у караули Рача и у осталим утврђењима снабдевеним препрекама од жице, зауставио је потпуно напредовање делова 9. дивизије, али су се они ипак задржали на десној обали Дрине при њеном ушћу у Саву.
Прелаз 21. ландверске дивизије 8. корпуса преко Саве у Парашницу
Ова дивизија успела је, да изврши прелаз Саве 8. септембра у јутру код карауле Тодоровци јужно од Босута, али је такође наишла на јак српски отпор, на добро утврђеном положају у Парашници, који је врло добро био удешен за бочну ватру, а при том снабдевен са препрекама од жице. Због овога, делови 21. дивизије морали су наступати веома лагано кроз непрегледну и баровиту Парашницу. По подне овог дана, Срби су отворили јаку арт. ватру од Омеровог чардака против места прелаза тако, да се оно морало преместити у Рачански кључ. Сем тога, била је прекинута веза између десне и леве колоне ове дивизије, те су обе колоне запале под бочну ватру српске артилерије и пешадије.
Због овога, лева колона је била принуђена да се врати на леву обалу Саве. Од десне колоне, један део је такође одступио натраг преко Саве, а један део се задржао на десној обали на Старој брани до поноћи 8./9. септембра.
Пошто ни делови 9. пешад дивизије, ни делови 21. ландверске дивизије, који су били пребачени на десну обалу Дрине и Саве, нису могли издржати убиствену ватру српских трупа, то је командант 8. корпуса наредио, да се сви ти делови до зоре 9. септембра повуку натраг на леву обалу Дрине односно Саве.
Покушај прелаза 104. ландштурмске бригаде преко Саве код Босута
У току 8. септембра, и ова бригада је покушала у три маха да пређе Саву код Босута, али су сви покушаји пропали, због убиствене ватре српске артилерије и пешадије.
Прелаз 36. дивизије 13. корпуса преко Дрине код села Међаши
Од ове дивизије, 8. септембра у јутру, пребачене су преко Дрине код с. Међаши само 3 чете 79. пешад. пука, јер јака српска ватра није дозвољавала да се ма шта више пребаци. Пребачене три чете, запале су одмах у врло тежак положај. Понтонирске чете, које су са крајњим пожртвовањем покушале да им притекну у помоћ, биле су српском ватром у кратком времену преполовљене. Већина понтона на Дрини пробушена је српским метцима, те је вода почела да у њих улази.
Да би се ватреним дејством олакшало стање код пребачених чета, развијен је стрељачки строј на левој обали Дрине, али је и он прекомерно трпео од бочне ватре српске артилерије, те није могао указати никакву помоћ пребаченим четама преко Дрине.
На тај начин, прелаз V. армије преко Дрине и Саве још првог дана је потпуно пропао, и ако су дате врло велике жртве:
9. пешадиска дивизија изгубила је 2000 људи
21. ландверска дивизија изгубила је 800 људи
36. пешадиска дивизија изгубила је 1600 људи
Свега је изгубљено 4400 људи.
Код 36. пешад. дивизије, сам 79. пешад. пук, који је вршио прелаз преко Дрине код Међаши, изгубио је 1400 људи.
Због овога, V. армија није покушавала више прелаз на доњој Дрини све до 13. септембра, већ се ограничила на јаке ватрене демонстрације у циљу прикивања српских снага за свој фронт.
Према томе, о операцијама ове армије, у току 9., 10., 11. и 12. септембра, немамо шта нарочито говорити.
Али ипак, по мишљењу аустриске Врховне команде, ова операција V. армије, задржала је у Мачви три српске дивизије, што је олакшало операције аустриске војске у Срему, као и операције VI. армије, која је 8. септембра такође предузела офанзиву преко средње Дрине.
Прелаз VI. армије преко средње Дрине
На основи наређења Врховне команде „Балканске војске“, да VI. армија пређе средњу Дрину и да наступа ка гребену Гучева, Борање, Јагодње и Соколске планине, командант VI. армије, а то је био сам Ф. М. ЈI. Поћорек, наређује прелаз средње Дрине 8. септембра у јутру широким фронтом на овим местима:
15. корпус:
48. дивизија (10., 11. и 12 брд. бригада) под командом Ф. М. Л. Ајслера – код Зворника;
40. хонведска дивизија (79. и 80. хонвед. бригада) под командом Ф. М. Л. Брауна – низводно код Козлука;
Допунска бригада 40. хонвед. дивизије, под командом Ф. М. Л. Караса, да остане привремено на левој обали Дрине са задатком да демонстрира према Лозници.
16. корпус:
Споредна колона (4. и 5. брд. бригада) под командом ђенералмајора Габријела, – на ушћу реке Дрињаче;
Главна колона (1., 2., 6. и 13. брд. бригада) под командом Ф. М. Л. Тролмана – узводно код с. Зелиње;
Самостална колона (109. ландштурмска бригада) – код Љубовије;
Општа резерва: 1. пешад. дивизија (7. и 9. брдска бригада), да буде код Нове Касабе.
Прелаз 48. дивизије 15. корпуса преко Дрине код Зворника
Од ове дивизије, прешла је Дрину 8. септембра само 11. брдска бригада, успевши да се утврди на висовима источно од Зворника и тиме обезбеди прелаз осталим бригадама 48. дивизије.
40. хонведска дивизија у току 8. септембра припремала се тек за извршење прелаза на одређеном јој месту.
Допунска бригада ове дивизије, у току овог дана је демонстрирала ватром према Лозници.
Прелаз 16. корпуса преко Дрине
Тачно у одређено време, 8. септембра у јутру, користећи се маглом, отпочет је прелаз Дрине са све три колоне овог корпуса:
Споредна колона (4. и 5. брд. бригада) прешла је Дрину преко газа на ушћу р. Дрињаче, а другим делом превезена је понтонима. Ова колона, после кратке борбе, одбацила је слаба српска одељења, која су била ушанчена на десној обали Дрине према ушћу реке Дрињаче.
Главна колона (1., 2., 6. и 13. брд. бригада) успела је, да пребаци само 1. брд. бригаду преко једног газа код Зелиње. Ова бригада придружила се одмах споредној колони у нападу на јако утврђену косу између р. Трешњице и Велике реке. Ова коса (Османово брдо) заузета је на јуриш до подне 8. септембра, те су на тај начин пребачене трупе стале чврстом ногом на десну обалу Дрине.
До мрака заузете су, истина са тешком муком, прве косе, које се пружају испред Чавчића. При заузимању ових коса, 1. брдска бригада је имала тежак задатак. Одмах по заузећу Гојсавице, бригада је нападнута са три српска батаљона, који тек што су стигли на бојиште. Наглим преласком 1. брдске бригаде у против напад, Срби су одбивени.
Остале бригаде главне колоне (2., 6. и 13. брдска бригада), због велике воде, нису биле у стању да пређу Дрину на одређеном им месту, стога су две бригаде 6. и 13. брд. бригада упућене да пређу Дрину преко газа код Зелиње, где је прешла 1. брд. бригада, а 2. брд. бригада је одмаршовала уз Дрину, да би искористила место прелаза 109. ландштурмске бригаде.
Самостална колона (109. ландштурмска бригада) успела је 8. септембра у јутру да пређе Дрину код Љубовије, где је изненада напала један српски батаљон, заробила више војника и запленила два топа и 3 митраљеза, потиснувши у исто време и појачања која су хитала у помоћ нападнутом батаљону.
На овај начин трупе VI. армије успеле су у току 8. септембра да овладају двема отпорним тачкама на десној обали Дрине код Зворника и Љубовије. Али, и ако је ова армија са горе наведеним јединицама успела да срећно пређе Дрину овог дана, ипак јој је предстојао врло тежак задатак, требало је избити на главни планински гребен: Гучево, Борања, Јагодња и Соколска планина, који потпуно затвара наступање ове армије на целом њеном фронту. Поменути планински гребен давао је жилавим српским трупама одличне положаје за упорну одбрану.
Предвиђало се, да ће заузеће овог гребена бити у толико теже, у колико се Србима остави више времена, да на њега доведу свеже трупе, те је због тога требало хитати ка овом гребену.
Операције српске војске
Одбрана II. армије на Дрини и Сави на фронту: Љешница – Рача – Шабац
Због претрпљеног неуспеха Тимочке дивизије I. позива у њеном прелазу преко Саве код Чеврнтије 6. септембра, командант II. армије војвода Степан Степановић издаје 7. септембра у подне заповест ОБр. 869 ове садржине:
„Пошто је, због јучерашњег неуспеха Тимочке дивизије I. позива, ситуација на северном фронту ове армије претрпела промену, то наређујем:
1. Тимочка дивизија I. позива, ојачана једним пуком пешадије Тимочке дивизије II. позива, једном брзометном батеријом придатом досада Митровичком одреду и коњичким дивизионом Тимочке дивизије II. позива, поседа и брани непријатељу прелаз преко Саве од Шапца са Засавицом закључно, везујући се код Шапца са трупама I. армије, а код Засавице са трупама Равањског одреда.
Дивизија има да утврди положаје за одбрану овога одсека, као и положаје у другој линији за наслон својих маневара и то: село Раденковић – село Ноћај у првој, а село Глушци и Узвеће у другој линији; као и да изврши потребна утврђивања на своме десном боку код села Табановића и Причиновића. За што брже утврђивање ових положаја придаје се команданту пионирски полубатаљон Тимочке дивизије II. позива, који се већ тамо налази и утврђује Раденковић и Ноћај.
Мерзерска и хаубичка батерија код Митровице и 4. батаљон 6. пука III. позива распоређен на простору од Посавља до Шапца стављају се под команду команданта Тимочке дивизије I. позива.
2. Равањски одред: 1. и 2. батаљон 6. пука III. позива, одељење коњице III. позива, осигурава и брани одсек од Засавице до утока Дрине. Командант одреда биће командант 6. пука III. позива ппуковник Сима Симић. Овај ће се одред ослањати на артилериске групе код Станишевца и Црне Баре, док не добије своју артилерију. Овај одред стајаће непосредно под мојом командом.
Штаб одреда биће у с. Равњу, одакле ће преко најближе артилериске групе одржавати телефонску везу са армиским штабом. Овај ће се одред везивати код Засавице са Тимочком дивизијом I. позива, а код Раче, код утока Дрине са Моравском дивизијом I. позива.
3. Досадањи командант Митровичког одреда пуковник Милутин Мишковић остаће на тој дужности, док не преда команду над трупама од Засавице до Митровице новом команданту тога одсека кога командант Тимочке дивизије II. позива буде одредио, а трупе од Засавице до Равња, као и друге, које улазе у састав Равањског одреда команданту Равањског одреда, а потом ће се вратити у армиски штаб.
4. Равањски одред почеће дејствовати одмах, стога нека командант тога одреда изврши што скорије нови распоред трупа, а одељења својих трупа, која се буду налазила на одсеку: Засавица – Посавље, нека поступно извлачи и распоређује на своме одсеку чим их замене трупе Тимочке дивизије I. позива.
5. Батаљон из Тимочке дивизије II. позива, који је прошле ноћи упућен под команду команданта Митровичког одреда, вратиће се у састав своје дивизије, чим командант Тимочке дивизије I. позива изврши распоред својих трупа на одсеку код Митровице.
6. Две чете онога батаљона Тимочке дивизије II. позива, који је раније био придат за појачање Митровичког одреда, а које нису употребљене за заштиту артилериских група код Равња и Црне баре, остаће привремено за сада са командантом батаљона, под командом новога команданта Митровичког одсека; а оне друге две чете, које су употребљене за заштиту артилериских група остаће и даље на тим местима.
7. Моравска дивизија I. позива, Комбинована дивизија I. позива, Тимочка дивизија II. позива, остатак градске артилерије, као и хаубичка батерија код Равња остају на својим местима и са досадањим задатцима.
8. Командант Тимочке дивизије I. позива постараће се, да изврши што скорије нови распоред на своме одсеку и да се трупе на својим положајима што пре утврде и оспособе за одсудну одбрану на њима.
9. Равањски одред служиће се комуникацијама преко Бановог поља и Црне Баре за Богатић, а Тимочка дивизија I. позива свима осталим комуникацијама између линије: Богатић – Раденковић – Засавица и реке Саве“.
У зору 8. септембра, командант II. армије добива са фронта ове важније извештаје:
Од команданта Комбиноване дивизије:
1. „У поноћ (7./8. септембра) отворена је борба на целом фронту ове дивизије. Непријатељ прелази Дрину у 6 часова код Лиманске аде. Концентришем трупе, да га натраг пребацим“.
2. „Сви непријатељски покушаји прелаза Дрине на фронту ове дивизије, још у почетку су сузбивени, те су трупе остале у истом распореду као и прошлог дана“.
Од команданта Моравске дивизије I. позива:
„Око поноћи (7./8. септембра) непријатељ је отворио јаку артилериску ватру на целом фронту ове дивизије.
У 3.45 час. отпочео је пребацивање својих трупа преко Дрине на четири места: на газовима код царинарнице Рача и према ади Тиквари, а чамцима и понтонима код ушћа Дрине и према Малој ади код Лиманске аде“.
„У 4.45 часова непријатељ на ушћу Дрине у Саву код царинарнице Рача направио је понтонски мост и пребацује своје трупе на десну обалу Дрине“.
На основи ових извештаја, командант II. армије закључује, да непријатељ према Моравској дивизији I. позива врши главни прелаз, а према Комбинованој дивизији само демонстрира, те у 5.45 часова шаље команданту Тимочке дивизије II. позива, који је са 6 батаљона и 5 батерија био у армиској резерви, да се одмах крене у с. Клење у помоћ нападнутој Моравској дивизији I. позива.
Команданту Моравске дивизије I. позива у исто време наређује ово:
1. „Наређено је команданту Тимочке дивизије II. позива, да са 6 батаљона и 5 батерија дође у Клење и да буде спреман потпомоћи вашу дивизију у пребацивању непријатеља натраг преко Дрине. Упознајте га тачно са ситуацијом, а мене чешће извештавајте о фазама борбе.
У Богатићу прикупиће се један пешадиски пук са три батерије, који се сада налази источно од Глушаца, и моћиће се употребити, кад стигне, на вашем десном одсеку“.
2. „Немојте дозволити, да се непријатељ ојача на овој страни Дрине, већ наредите, да се енергично нападне док је слабији, те да се пребаци натраг преко Дрине“.
Одбрана Комбиноване дивизије I. позива на фронту: Софића ада – Дубовић
На фронту ове дивизије у току ноћи 7./8. септембра непријатељ је производио јаку ватрену демонстрацију, на коју су одговарале трупе ове дивизије. Покушај непријатеља да пређе Дрину код Лиманске аде, осујетиле су предстраже ове дивизије, те је распоред дивизије остао непромењен.
Одбрана Моравске дивизије I. позива на фронту: Дубовић – Рача
Ноћу 7./8. септембра трупе ове дивизије биле су на десној обали Дрине овако распоређене:
У првој линији:
Десни одсек од Раче до Лиманске аде: 3. пешадиски пук I. позива и 2 пољске батерије.
Леви одсек од Лиманске аде до Суваче: 2. пешадиски пук I. позива и 2 пољске батерије.
Резерва код Клења: 1. и 16. пешадиски пук I. позива са 2 пољске батерије.
Напомена. 8. хаубичка батерија упућена је по наређењу команданта армије 7. септембра у Баново поље.
За израду друге линије одбране, упућен је 6. септембра 1 батаљон I. пешадиског пука на леви одсек, а 7. септембра упућене су још две чете овог пука.
Цео дан 7. септембра непријатељ је обасипао фронт ове дивизије и другу линију одбране тачном артилериском ватром, али без великих резултата.
Видећи, да непријатељ овим дејством припрема неку озбиљнију акцију, а имајући у виду неуспех Тимочке дивизије I. позива у преласку Саве код Чеврнтије, командант Моравске дивизије I. позива ђенерал Илија Гојковић наређује, да се десни одсек ноћу 7./8. септембра појача са два батаљона 16. пешад. пука I. позива и једном пољском батеријом, а леви одсек са 2 батаљона 1. пешадиског пука и 1 пољском батеријом тако, да су у резерви код Клења остала два батаљона 16. пука и два батаљона 1. пука са једном пољском батеријом.
Од 17 – 20 часова 7. септембра командант дивизије обишао је све своје трупе и наредио најстрожију опрезу, саопштавајући им и свој план одбране, да ће 2 батаљона 16. пука из резерве имати да притекну у помоћ десном, а 2 батаљона 1. пука и 1 батерија из резерве имаће да притекну у помоћ левом одсеку, на случај непријатељског прелаза преко Дрине на фронту дивизије. У овом циљу наредио је команданту 1. и 16. пука да буду спремни кренути се у свако доба, чим се нареди.
Према овоме, командант дивизије предвидео је у дивизиској резерви само 2 батаљона 1. пука.
Са оваквом припремом дочекала је дивизија ноћ 7./8. септ.
Око пола ноћи непријатељ је отворио јаку артилериску ватру према Комбинованој дивизији, а у исто време и према левом крилу Моравске дивиз. I. позива. У истом времену почела је са прекидима и пешадиска ватра.
Са наше стране одговорено је кратком артилериском и пешадиском ватром, која је, са планом, после неколико минута обустављена.
У 3.45 часова 8. септембра командант левог одсека тражи, да му се упуте и остала 2 батаљона 1. пука из дивизиске резерве на Лиманску аду. Командант дивизије наређује одмах покрет остатка 1. пука ка Лиманској ади.
У овом времену водила се борба и на десном одсеку: цео 3. пук I. позива је у првој линији, и 2 батаљона 16. пука у одсечној резерви.
Према Равањском одреду чула се такође топовска паљба.
У 4.30 часова, непријатељ је према левом одсеку одбивен ватреним дејством, а према десном одсеку настало је затишје.
Од команданта десног одсека добивен је извештај, да је непријатељ подигао понтонски мост код царинарнице Рача.
Командант дивизије наређује у 5 часова команданту десног одсека, да непријатеља који је прешао Дрину енергично нападне, протера преко Дрине и мост поруши.
У 5.30 часова добивен је извештај, да Тимочка дивизија II. позива са 6 батаљона и 5 батерија долази у Клење за евентуалну помоћ Моравској дивизији I. позива.
По наређењу команданта II. армије командант Моравске дивизије I. позива упутио је и остала 2 батаљона 16. пука на појачање десног одсека, тако да је сада на овом одсеку било 2 пука (3. и 16.), а и последњи батаљон 1. пука из дивиз. резерве упућен је на појачање левог одсека, тако да је и на овом одсеку било 2 пука (2. и 1.).
Тимочка дивиз. II. поз. са 6 батаљона и 5 батерија код Клења служила је сада као резерва на фронту Моравске дивиз. I. поз.
Под команду команданта Моравске дивизије I. позива стављена је и 8. хаубичка батерија, која је по наређењу команданта армије упућена из Станишевца у Совљак. Командант дивизије ставио је ову батерију на расположење команданту десног одсека са наређењем, да јој нађе место чим дође у Совљак.
У 6.30 часова командант левог одсека извештава, да је непријатељ у главном пребачен преко Дрине, а у 7 часова јавља, да непријатељ одступа.
У 8.30 часова добивен је извештај од Моравског дивиз. коњичког пука I. позива, који је био на крајњем десном крилу, да се непријатељ пребацује преко Саве код Омеровог чардака.
На десном одсеку вођена је у ово време јака борба, непријатељ је потискиван ка Дрини.
У 10 часова добивен је извештај од команданта дивиз. коњичког пука, да се непријатељ пребацује преко Саве у Парашницу на 10 – 12 понтона и да је већ пребацио снагу око два батаљона; на супротној страни Саве има једна пољска батерија; непријатељска пешадија стално прелази.
На основи овог извештаја, командант дивизије наређује команданту десног одсека, да командант 16. пука са 2 своја батаљона, који су у одсечној резерви и са 8. хаубичком батеријом форсира ка Парашници, осигура бок дивизије и спречи непријатељу надирање тим правцем, док не стигне Тимочка дивизија II. позива која је тамо већ упућена. Из Богатића упућен је 1 батаљон и 1 батерија ка Црној бари.
У 10.15 часова командант десног одсека извештава, да непријатељ на фронту његовог одсека одступа, и да је команданту 16. пука наређено, да се са 2 батаљона и хаубичком батеријом крене ка Омеровом чардаку.
У 13 часова командант десног одсека извештава, да је непријатељ потиснут са царинарнице Рача, да је артилерија примакнута на 1200 метара и са великим успехом дејствује. Непријатељ одступа преко Дрине.
По исказу једног заробљеног официра, на Моравску дивизију I. позива напада преко с. Међаши 79. пук, северно од њега је 16. пук, а јужно 53. пук; а изгледа да је у Босни цео 8., 15. и 16. корпус.
У 14 часова добивен је извештај од команданта дивиз. коњичког пука, да се од 11.40 часова непријатељ више не пребацује код Омеровог чардака, али се чује јака артилериска и пешад. паљба према Босуту, и да му изгледа, да непријатељ намерава и тамо да пређе Саву, те се са пуком и митраљеским одељењем креће тамо.
У 16 часова послато је наређење команданту десног одсека, да се Тимочка дивиз. II. позива (6 батаљона и 5 батерија) налази на северном излазу из с. Црна бара, и да од ње тражи помоћ, ако му устреба; да са 16. пуком ухвати везу и пребаци непријатеља преко Дрине, а затим, да и остала два батаљона 16. пука упути у састав свога пука.
У ово доба командант Моравске дивиз. I. позива лично се споразумео са командантом Тимочке дивизије II. позива ђенералом Арачићем, да у први сумрак Тимочка дивизија II. позива смени 2 батаљона 16. пука на десном одсеку и упути их у састав пука, а затим, да Тимочка дивиз. II. позива прими на себе одбрану одсека од утока Дрине у Саву па даље низ Саву према Парашници.
У 19.30 часова стање на фронту Моравске дивизије I. позива било је овакво:
На десном одсеку, непријатељ се налази на десној обали Дрине само код царинарнице Рача. Наређено је, да се и тај део непријатеља пребаци преко Дрине, зашта је упућен и 1 батаљон 1. пука са левог одсека тако, да је на десном одсеку у ово доба био цео 3. и 16. пук и 1 батаљон 1. пука.
На левом одсеку није било непријатеља на десној обали Дрине, већ је против овога одсека дејствовао са леве обале Дрине артилериском ватром, али без резултата.
Упућена два градска топа по наређењу команданта армије пласирана су код с. Бадовинаца.
У току ноћи 8./9. септембра било је само пушкарања на предстражама и од времена на време јаки ватрени препади, на појединим местима од стране непријатеља, али без резултата.
Моравска дивизија I. позива успела је у току овог дана, да непријатеља сузбије натраг преко Дрине, сем неких одељења код Раче и у Парашници.
Долазак Тимочке дивизије II. позива у помоћ Моравској дивизији I. позива
Ова је дивизија била у другој линији армиског распореда на простору Дубље – Белотић од 31. августа па до 6. септембра али је још 3. септембра из свога састава, а по наређењу команданта армије, упутила у састав Митровичког одреда: један батаљон 15. пука II. позива са 2 митраљеза и припадајућим делом коморе.
По наређењу команданта армије ОБр. 826 дивизија је одмаршовала 6. септембра на простор Грабовац – Курјачко поље.
По наређењу команданта армије ОБр. 845 упућен је 13. пешад. пук II. позива у село Узвеће у састав Тимочке дивизије I. позива а један батаљон 14. пука II. позива са једном батеријом упућен је у Ноћајски салаш команданту Митровичког одреда. Исто тако упућен је пионирски полубатаљон у Богатић на расположење команданту армије за утврђивање положаја Ноћај – Раденковић и Глушци – Узвеће.
7. септембра укинут је Митровички одред и образован од њега Равањски одред, у коме су остала 2 батаљона из Тимочке дивизије II. позива (1 батаљон 15. пука и 1 батаљон 14. пука).
8. септембра, по наређењу команданта армије ОБр. 901, остатак Тимочке дивизије II. позива (3 батаљона 14. пука и 3 батаљона 15. пука са 5 пољских батерија) кренуо се у 6 часова ка Клењу, у циљу помагања Моравске дивизије I. позива, на коју је непријатељ овог дана напао, као што смо горе изложили.
У 10.30 часова добивено је наређење команданта армије ОБр. 919, да се дивизија крене из Клења преко Црне баре ка Парашници, да нападне непријатеља који је тамо прешао Саву.
Пошто је командант Моравске дивизије I. позива већ био упутио ка Парашници, као што смо горе видели, команданта 16. пука I. позива са своја два батаљона и 1 пољском батеријом из резерве десног одсека, то је командант Тимочке дивизије II. позива, дошавши до Парашнице, узео под своју команду ове трупе, као и делове трупа Равањског одреда, који су се тамо налазили и који су већ водили борбу са непријатељем у Парашници. Доласком и Тимочке дивизије II. позива, ове су трупе појачане и непријатељ је сабијен у Парашници уз саму окуку Саве.
Трупе Тимочке дивизије II. позива заноћиле су 8./9. септембра у овом распореду:
Два батаљона 16. пука I. позива код Гаврића баште;
Два батаљона 15. пука II. позива на десном крилу 16. пука;
14. пешад. пук II. позива и 1. батаљон 15. пука у резерви код Васиљевића колиба;
1 батаљон III. позива из Равањског одреда на Сави код Широких бара, а 1 батаљон III. позива у кључу Босутском. Главнина Равањског одреда била је код с. Равње.
У данашњој борби у Парашници са непријатељске стране, по исказу заробљеника, учествовао је 6., 28. и 69. пук. Непријатељ је из Парашнице протеран, сем слабијих делова у самом кључу.
Командант дивизије известио је команданта армије, да је 15. пук II. позива остао сам у Парашници, јер су 2 батаљона 16. пука I. позива отишли у састав десног одсека Моравске дивиз. I. позива, те ће и 15. пук II. позива повући на линију: Јасенова бара – Клокочија, пошто је изложен унакрсној јакој непријатељској артилериској ватри са леве обале Саве и Дрине.
Распоред Тимочке дивизије I. позива на Сави на фронту Засавица – Шабац
Пошто је пропао прелаз ове дивизије преко Саве код Чеврнтије 6. септембра, којом је приликом изгубљен 1 ½ пук пешадије и 1 батерија, то је дивизија добила задатак да поседне и брани одсек: с. Засавица – Митровица – Шабац. Дивизија је појачана са 13. пуком II. позива, 1 пољском батеријом и коњичким дивизионом Тимочке дивизије II. позива.
Ноћу 7./8. септембра Тимочка дивизија I. позива била је у овом распореду:
Митровачки одсек, од Засавице до Посавља: 2 батаљона 20. пука I. позива; 2 чете 13. пука II. позива; 1 хаубичка, 1 мерзерска и 1 пољска батерија;
Јарачки одсек од Посавља до Градине „Брана“: 2 батаљона 14. пука I. позива са митраљеским одељењем; Тимочки дивиз. коњички пук са митраљеским одељењем и 1 пољска батерија;
Шабачки одсек од Градине „Бране“ до Шапца: 13. пук II. позива; 4. батаљон 6. пука III. позива; 2 пољске брзометне и 1 позициска батерија;
Резерва код с. Узвеће: 2 батаљона 14. пука I. позива; 2 батаљона 15. пука I. позива; 2 батаљона 20 пука I. позива и 2 пољске брзометне батерије.
Пошто је на фронту ове дивизије било све мирно преко ноћи 7./8. септембра и у јутру 8. септембра, међутим на фронту Моравске дивиз. I. позива и Комбиноване дивизије водила се преко ноћи јака артилериска борба, а пред зору 8. септембра непријатељ предузео и прелаз Дрине на четири места, како је горе речено, то је командант II. армије, да би имао ма какву резерву у својим рукама, наредио команданту Тимочке дивиз. I. позива 8. септембра у 5 часова, да упути 1 пешадиски пук и 3 пољске батерије у Богатић.
У 7 часова, командант Тимочке дивизије I. позива упућује из Узвећа преко Метковића у Богатић: 2 батаљона 14. пука I. позива, 2 батаљона 20. пука I. позива и пољски брзомет. дивизион од 3 батерије. Пошто су ове трупе биле потребне за помоћ нападнутој Моравској дивиз. I. позива, то их је командант армије, онако како су стизале у Богатић, упућивао ка Црној бари, јер Тимочка дивизија II. позива још није била тамо стигла, тако:
Један батаљон 14. пука I. позива, који је стигао у Црну бару око 12 часова, упућен је команданту Равањског одреда у Босутски кључ, у циљу спречавања непријатеља, да пређе Саву код Босута.
Командант Тимочког артилер. пука I. позива артилериски пуковник Петар Поповић који је стигао у Богатић са артилер. дивизионом у 10.30 часова, упућен је од стране команданта армије у Црну бару да прими команду над тамошњим трупама Тимочке дивизије I. позива, а кад стигне командант Тимочке дивизије II. позива да му преда команду. Са пуковником Поповићем отишао је и артилериски дивизион.
Два батаљона 20. пука, који су стигли у Црну бару у 15 часова, нису били потребни, те је командант армије наредио да се врате натраг у Богатић, а затим у Узвеће у састав своје дивизије.
Тако исто, по наређењу команданта армије вратиле су се и све батерије Тимочке дивизије I. позива преко Богатића и Метковића у Глушце, јер су више биле непотребне код Црне баре, пошто је непријатељ пребачен преко Дрине и Саве, а трупе Тимочке дивизије II. позива су већ тамо стигле. И најзад, враћен је преко Бановог поља и Раденковића у Ноћај и један батаљон 14. пука I. позива, који је 8./9. септембра заноћио код Станишевца.
Пошто су све трупе Тимочке дивизије I. позива враћене у састав своје дивизије, то је по наређењу команданта армије, командант ове дивизије упутио: 1 батаљон 14. пука II. позива и ½ батаљона 15. пука II. позива, као и 1 пољску батерију у Богатић да би се одатле могле упутити у састав своје Тимочке дивизије II. позива.
За 13. пешад. пук из Тимочке дивиз. II. поз., који је још у саставу Тимочке дивизије I. позива, командант армије наређује, да се држи прикупљен, како би се могао упутити у састав своје дивизије, чим се нареди.
На предлог команданта II. армије, а због неуспеха Тимочке дивизије I. позива при прелазу Саве код Чеврнтије 6. септембра, Врховна команда учинила је ову промену у личном саставу штаба ове дивизије:
За команданта Тимочке дивизије I. позива постављен је пуковник Војислав Живановић, дотле начелник штаба II. армије; за начелника штаба Тимочке дивизије I. позива постављен је мајор Петар Косић, дотле на служби у штабу II. армије.
Ђенерал Владимир Кондић разрешен је дужиости команданта Тимочке дивизије I. позива и упућен у штаб Врховне команде, а његов начелник штаба ппуковник Петар Марковић у штаб II. армије.
Начелника штаба II. армије замењивао је помоћник потпуковник Милан Гр. Миловановић, пошто је ово место остало непопуњено.
Напомена. Пошто су трупе II. армије успеле да непријатеља 8. септембра пребаце преко Дрине и Саве, то су, у току 9., 10., 11. и 12. септембра, вођене само местимичне артилериске борбе. Стога, у току ова четири дана и није било важнијих догађаја на фронту II. армије, који би заслуживали да се о њима говори.
Одбрана III. армије на Дрини на фронту: Љешница – Љубовија
Напомена. Пошто према Дринској дивизији II. позива, сем ватрених демонстрација све до 13. септембра, непријатељ није ништа озбиљније предузимао, то и нема великог значаја износити дејство ове дивизије до 13. септембра, јер је до тога дана водила само местимичну артилериску борбу, са безначајним пушкарањем на предстражама.
Исто тако, о Дринској дивизији I. позива говорићемо тада, кад према њој отпочну озбиљнија непријатељска дејства, јер је и према овој дивизији непријатељ 8. септембра отпочео само демонстративне борбе.
Према томе, тежиште одбране III. армије било је на њеном левом крилу, на коме је била Моравска дивизија II. позива и одред пуковника Мишића са Љубовиским одредом.
Одбрана Моравске дивизије II. позива на Дрини на фронту: ушће Боринске реке – ушће реке Трешњице (Борањске)
Распоред ове дивизије ноћу 7./8. септембра био је овај:
Непосредно на самој обали Дрине биле су трупе III. позива за заштиту границе. Позади ових трупа био је на предстражи 2. пешад. пук II. позива са 1 брдском и 1 пољском батеријом и 1 водом коњице.
Остатак трупа ове дивизије (1. и 3. пешад. пук, 4 батерије и коњички дивизион) на расположењу команданта армије на вису Примет.
Распоред 2. пешад. пука II. позива на предстражи био је овакав:
2. батаљон на Ћукову (418) брани одсек између Борањске и Радаљске реке;
4. батаљон са брдском батеријом на Бобији (673) брани одсек између Радаљске реке и реке Трешњице (Борањске);
3. батаљон са 1 пољском батеријом на положају Радаковац (670), као потпорница;
1. батаљон на Црном врху (890) као резерва.
У 8.30 часова 8. септембра, командант 2. пешад. пука II. позива извештава телефоном команданта дивизије, да се чује борба према одреду пуковника Мишића, и да има извештај, да непријатељ покушава прелаз Дрине на ушћу реке Дрињаче, те је упутио једну чету са Радаковца на Османово брдо.
Командант Моравске дивизије II. позива пуковник Љубомир Милић наређује команданту 2. пука, да прати борбу према одреду пуковника Мишића и да га према приликама потпомогне.
У 11.30 часова, непријатељ избија на Османово брдо и наступа ка Чавчићима, и поред успешне ватре наше артилерије са Влашке њиве и Радаковца.
Непријатељски шрапнели падају између Чавчића и Мачковог камена.
Наше трупе III. позива, које су биле према Сакару одступају и јављају, да непријатељ прелази Дрину и код Зворника.
Командант Моравске дивизије II. позива извештавајући о овоме команданта III. армије, авизирао је покрет својих трупа, које су у армиској резерви на Примету.
У 11.40 часова командант III. армије ђенерал Павле Јуришић – Штурм наређује, да се 1. пешадиски пук II. позива из армиске резерве крене на Црни врх, ту да остави 2 батаљона, а са 2 батаљона да оде ка Кошутњој стопи.
У 13 часова наређује, да коњички дивизион из армиске резерве оде на Шанац јужно од Крупња, и да се стави на расположење пуковнику Мишићу.
У 13.35 часова командант Моравске дивизије II. позива одлази на Шанац, гдс стиже око 15 часова. Овде је ускоро дошао и командант III. армије.
Непријатељ је наступао од Османовог брда и Гојсавице ка Чавчићима и низ Дрину ка Врановини.
Чим су два батаљона 1. пука дошла на Црни врх, упућен је 1. батаљон 2. пука са Црног врха на Радаковац, а 2 чете 3. батаљона са Радаковца на Чавчиће.
У овом времену водила се борба и на положају Руњава глава код Зворника.
Непријатељ је овог дана овладао положајима: Османово брдо, Врановина и Руњава глава. Положај Чавчиће снажно је нападао. Наше трупе једва су се држале.
У 19 часова наше трупе, у јачини 6 чета и 2 митраљеза, потпомогнуте са два брдска топа, предузимају напад са Велике стене ка Врановини, под командом команданта 4. батаљона 2. пешадиског пука. Напад није успео.
Командант дивизије обраћао је највећу пажњу на држање виса Чавчићи, те је 2 батаљона 1. пешадиског пука, чим су стигли на Кошутњу стопу, упутио на Чавчиће. Борба је трајала са јаком жестином све до 22 часа, кад се утишала, али је пушкарање продужено целу ноћ. Непријатељ овог дана није могао заузети вис Чавчићи, већ се задржао на одстојању 7 – 800 метара испред положаја.
У овој борби заробљена су 2 аустриска официра са 40 војника.
Одбрана одреда пуковника Мишића на Дрини на фронту: ушће реке Трешњнце (Борањске) – Љубовија
Овај одред је био састављен од: Комбинованог пешадиског пука Крушевачких резервних трупа (4 батаљона), 1 позициске батерије и старог Љубовиског одреда, који је имао у своме саставу 1 батаљон 5. пука III. позива и 1 позициску батерију. Свега 5 батаљона и 2 батерије. Одред је имао задатак да брани Дрину на фронту р. Трешњица – Љубовија и да одржава везу са Ужичком војском.
Фронт одреда био је подељен на три одсека:
Цуљински одсек: 1 батаљон Комбинованог пука;
Узовнички одсек: 1 батаљон Комбинованог пука и 1 позициска батерија;
Љубовиски одсек: 1 батаљон 5. пука III. позива и 1 позициска батерија;
Одредска резерва: 2 батаљона Комбинованог пука на Шанцу јужно од Крупња.
У 6.30 часова 8. септембра, непријатељ је почео прелаз Дрине на ушћу реке Дрињаче на Цуљинском одсеку. Због велике магле, оријентација је била немогућа. Са Османовог брда, где је била одсечна резерва, чула се лупњава дасака шго је значило, да непријатељ подиже мост преко Дрине. Командант одреда пуковник Мишић наређује команданту овог одсека, да одсудно брани прелаз преко Дрине, а нарочито положај Османово брдо, а из резерве са Шанца упућује један комбиновани батаљон на Чавчиће.
Дебанжова батерија, која се налазила на положају између Цуљинског и Узовничког одсека, због магле није могла дејствовати.
Непријатељ је успео да заузме Османово брдо, те се батаљон са овог положаја повукао на Чавчиће.
Овога дана у 4 часа, непријатељ је предузео прелаз Дрине и на Љубовиском одсеку, и то према ушћу реке Љубовиђе и према Немићу. Отворена је јака пешад. и артилериска ватра са обе стране. Прелаз према р. Љубовиђи био је осујећен, али је непријатељ успео да пређе Дрину према Немићу. Магла је отежавала дејство позициске батерије, која је била на овом одсеку.
Око 9 часова, примећено је кретање 2 непријатељска батаљона од Баурића ка с. Леовићу. Наступила је опасност, да се непријатељ не пробије преко с. Оровице ка Прослопу.
Командант Љубовиског одсека наређује, да се чета 1. батаљона 5. пешадиског пука III. позива и вод позициске артилерије са Брђанске главице повуче на вис Дуго.
Командант одреда упућује остатак одредске резерве (1 батаљон Комбинованог пука) са Шанца ка Прослопу.
Пошто је непријатељ затим успео да пређе Дрину и на ушћу р. Љубовиђе, то командант Љубовиског одсека наређује прикупљање свију трупа на вису Дуго, што је извршено око 17 часова.
Један вод позициске батерије, који је на Брђанској главици штитио повлачење трупа ка вису Дуго, није извучен, те је пао у руке непријатељу.
Пред вече, стигао је на Прослоп и допунски батаљон 4. прекобројног пешад. пука I. позива, који је био упућен на појачање Љубовиског одреда.
По заузећу Љубовије, непријатељ се овог дана није даље кретао.