Операције аустриске војске
Операције VI. армије
Дејство 15. корпуса. Десно крило корпуса (79. хонведска бригада, 10., 12. и део 11. брдске бригаде) под командом Ф. М. Л. Брауна, по заузећу Боринских висова (Мамутовац) 14. септембра, покушало је да пређе р. Штиру у правцу виса Цариград, али је снажан отпор Срба на Костајнику кочио свако напредовање овог крила.
Лево крило корпуса (80. хонведска бригада, 13. пешад. бригада и допунска бригада 40. хонведске дивизије) напредовало је постепено преко Црног врха и Ковиљаче ка Лозничким положајима.
Дејство 16. корпуса. Овај је корпус имао особито тешке борбе. Срби су предузели један снажан бочни напад. Против 6. и 7. брдске бригаде, које су биле јужно од Крупња, Срби су дубоко у ноћ 15. септембра понављали нападе.
Против 2. брдске бригаде, ½ 13. брдске бригаде и 109. ландштурмске бригаде према Рожњу, Срби су такође вршили јак притисак, те је Ф. М. Л. Тролман био принуђен, да са десног крила пошаље и последњу своју резерву од 2 батаљона 13. брдске бригаде ка Рожњу.
Против 1. брдске бригаде према Мрамору, притисак Срба је био најјачи. Резерве није било да се овој бригади помогне, те је повучена за нешто у назад ка Милетини.
Оваква ситуација захтевала је, да се целокупна бочна група 16. корпуса уједини на Петковом брду (924). Овде је груписана 1., 2. и ½ 13. брдске бригаде, под командом ђенералмајора Габријела.
109. ландштурмска бригада је упућена на мост код Љубовије, у циљу осигурања позадине 16. корпуса, јер су добивени извештаји о продирању Срба у правцу Сребрнице.
У току овог дана 4., 5. и 9. брдска бригада припремале су напад на Столице, а бригада ђенералмајора Шњарића и део 11. брдске бригаде на Костајник.
Дејство 8. брдске бригаде у Босни. 15. септембра у подне, командант 8. брдске бригаде, ђенералмајор Андријани наредио је да се његова 3 батаљона и 2 батерије повуку ка хан Пијеску у циљу заштите важне комуникације VI. армије, која иде преко Власенице и везује се за индустриску железничку пругу код хан Пијеска.
Срби су гонили од Рогатице, одакле су упутили читав рој малих одељења и четника према путу Сарајево – Власеница.
Црногорци су се задржали прилично дуго код Фоче и задовољили су се упућивањем крстарећих одељења према Калиновику.
Ђенерал Андријани имао је намеру да заједно са 9. ландштурмском етапном бригадом очисти од Срба рејон код Сребрнице, јер је ту непосредно била угрожена позадина VI. армије, због чега је, и командант ове армије, морао повући 109. ландштурмску бригаду са десне на леву обалу Дрине код Витковића.
Али, како су се Срби показали веома енергични на правцу ка Сарајеву, па су чак са два батаљона опколили две аустриске допунске чете у хану Громила, ђенерал Андријани се одлучује, да изврши један кратак напад на Србе у правцу пута хан Пијесак – Сарајево. Овом нападу садејствовао је демонстративно један део Сарајевске посаде у правцу Пале.
Операције V. армије
Дејство 13. корпуса. 42. хонведска дивизија у току овог дана одбијала је код аде Курјачице српске нападе.
36. пешадиска дивизија употребљена је као корпусна резерва за појачање 8. корпуса.
Дејство 8. корпуса. 21. ландверска дивизија у току овог дана одбијала је српске нападе у Парашници.
9. пешадиска дивизија припремала се за прелаз Дрине код с. Салаша.
Комбиновани корпус (2 бригаде) под командом Ф. М. Л. Крауса, припремао се за прелаз Саве код Јарка и Хртковца.
Операције српске војске
Операције III. армије
Дејство Комбиноване дивизије I. позива. Под команду команданта ове дивизије ђенерала Михаила Рашића, стављене су привремено и трупе Дринске дивизије II. поз. са придатим јој трупама Дринске дивизије I. позива, које су држале Дрину од р. Јадра до бање Ковиљаче.
У току ноћи 14./15. септембра, 2. прекобројни пук напустио је линију кота 599 – кота 488, без икаквог озбиљног разлога. Командант пука, ппуковник Боривоје Срећковић бојећи се да не буде опкољен, наредио је одступање пука на В. Бобију.
У 5 часова непријатељ покушава прелаз на десну обалу Дрине код аде Зеленице према Ковиљачи, али је ово осујетила успешна ватра наше батерије са Крајишника, и ако је трпела од ватре трију непријатељских батерија са леве обале Дрине.
У 6 часова командант Дринске дивизије I. позива тражи, да се упути на Биљег 1. прекоброј. пук, како је командант III. армије био наредио. Одговорено му је, да је 2. прекобројни пук одступио са Кулишта на В. Бобије и да се због ситуације на фронту Комбиноване дивизије тражени пук не може упутити.
У 6.45 часова извештен је командант III. армије о ситуацији на фронту Комбиноване дивизије и о немогућности упућивања 1. прекобројног пука на Биљег. У исто време чини се предлог команданту III. армије, да се изврши детаљно рекогносцирање Гучева, а затим предузме напад у циљу овлађивања Гучевом. Овај је предлог одобрен. Предузето је извиђање Гучева са више официрских и подофицирских патрола.
У 11 часова командант десног одсека на Дрини, командант Дринске дивизије II. позива, јавља телефоном о сувишној исцрпљености својих трупа, које се 7 дана боре без смене и појачања. Одговорено му је, да је у изгледу скоро појачање његових трупа.
У 11 часова командант дивизије издаје заповест ОБр. 1069 ове садржине:
„Непријатељ држи Гучево са непознатом јачином. Непријатељски јутрошњи покушај да пређе Дрину код Симерице осујећен је.
Дринска дивизија II. позива држи и брани линију ушће Јадра – бања Ковиљача.
Привремено, дивизија остаће на десној обали реке Штире у циљу одсудне одбране. Наређујем:
1. Коњица (1 ескадрон) биће на Рибарском брду, извиђаће на линији Кулиште – Црни врх. Одржавати везу са командантом 5. пука I. позива, који командује одсеком од ушћа Жеравије до бање Ковиљаче.
2. Десно крило, командант ппуковник Боривоје Срећковић (2. прекобројни пук, 2. и 8. пољска брзометна батерија и 1 вод болничара). Свега 4 батаљона и 8 топова. Заузима одсек од Плећа до потока, који дели Мало и Велико Бобије.
3. Лево крило, командант пуковник М. Јаношевић (1. прекобројни пук, 4. пољске батерије и 1 вод болничара). Свега 4 батаљона и 4 топа. Заузима одсек од потока између Велике и Мале Бобије преко Велике Бобије и Цариграда до седла између Цариграда и Перине. Ка Перини одржавати везу са Дринском дивизијом I. поз.
4. Општа резерва, командант ппуковник Драг. Узун-Мирковић (6. прекоброј. пук од 3 батаљона), биће код Крста.
5. Одсеке што боље утврдити. Пионирски полубатаљон израдиће што пре потребне путове, а према наређењу референта инжињерије. По свршеном послу доћиће у општу резерву.
6. Завојиште на Гњилу.
7. I. пољска болница код школе и механе у Горњем Брезјаку. II. пољска болница код Јаребичке цркве а поред друма Завлака – Лозница.
8. I. степен мунициске колоне код школе у Г. Брезјаку. II. степен код Јаребичке цркве поред друма Завлака – Јаребице.
9. Трупне коморе код моста на реци Коренити поред друма Завлака – Лозница, дотурајући што уредније храну трупама.
10. Профијантска колона у близини моста на Кривајској реци, а поред друма Завлака – Лозница.
11. Телеграфско одељење и војна пошта код дивизиског штаба на Крсту.
12. Ја ћу бити на Крсту“.
У 11.45 часова добивени су од команданта одсека са Дрине ови извештаји:
Командант десног одсека јавља, да непријатељ довршава подизање понтонског моста код аде Курјачице.
Командант левог одсека јавља, да непријатељ обасипа јаком артилериском ватром непосредно десну обалу Дрине. Једна непријатељска батерија туче Лозницу и околину.
У овом времену, непријатељска батерија са коте 517 на Мамутовцу туче 1. прекобројни пук на Цариграду. Против ове непријатељске батерије дејствује једна батерија Дринске дивизије I. позива.
Наша једна батерија са В. Бобије туче непријатеља на коти 484 југоисточно од Кулишта.
На осталим тачкама Гучева влада затишје.
Пошто прелаз непријатеља преко Дрине код аде Курјачице према Дринској дивиз. II. позива постаје све озбиљнији, то командант Комбиноване дивизије наређује у 12.25 часова, да се 6. прекобројни пук (3 батаљона) са Крста упути на коту 196 код с. Руњана.
У 12.30 часова авизирано је из штаба III. армије, да ће се послати заповест, чија је суштина одбрана линије на десној обали р. Жеравије и Штире.
Око 14 часова непријатељ је напао на фронт кота 322 – Главице – Кадина глава.
Због овакве ситуације, командант Комбиноване дивизије наређује команданту 6. прекоброј. пука I. позива:
„Непријатељ се спушта са Црног врха и Еминових вода источним падинама Гучева.
Два батаљона одмах вратите на своје место на Крст што пре, а на коти 196 оставите један батаљон са телефонском станицом. Овај батаљон не сме нико употребити без мога наређења, а батаљон да буде спреман за отпор на коти 196, за наступање ка Дрини или ка Гучеву. Ваша два батаљона крените хитно и тако, да вас не виде са Црног врха на Гучеву“.
Непријатељски напад на коту 322 одбивен је у 18 часова, а на Главицу у 19 часова.
Кота 433 јужно од Кадине главе држала се до 17 часова, а тада је напуштена због непријатељске надмоћности. Наше трупе са ове коте повукле су се на Ровине на десну обалу Штире.
У 18 часова стигла су на Крст 2 батаљона 6. прекоброј. пука I. позива. У овом времену водила се јака борба на Дрини од ушћа р. Жеравије па до Ковиљаче. Најјача је борба била између ушћа Жеравије и ушћа Штире.
Све трупе на Дрини одржале су своје положаје и преко ноћи 15./16. септембра.
Дејство Дринске дивизије I. позива. По заузећу Биљега ноћу 14./15. септембра, трупе ове дивизије покушавале су у току 15. септембра да заузму Мамутовац, али без успеха.
Непријатељ је јако дејствовао хаубичком артилеријом на Биљег, а пред вече покушао је и пешадиски напад, али је одбивен.
Непријатељски напади на Костајник у току данашњег дана такође су одбивени.
Дејство Моравске дивизије II. позива. Трупе ове дивизије нападале су овог дана на Велики вис и Орлујак, подишле су под саме ове положаје, али нису успеле да их заузму.
Непријатељски напади на вис Главице одбивени су.
Дејство Дунавске дивизије II. позива. Командант дивизије имао је намеру да овог дана овлада котом 706 и Равним брдом и да одбаци непријатеља на Соколску планину. У циљу напада командант дивизије наређује:
Да командант 9. пешад. пука, са трупама које су под његовом командом, отпочне напад у 5 часова на коту 706 и пошто је заузме да непријатеља гони докле може ватром.
Да командант 8. пешад. пука држи заузете положаје ступајући у борбу у исто време.
Да 2 батаљона 5. прекобројног пука буду у општој резерви.
Да артилерија потпомаже овај напад.
Да одред пуковника Мишића дејствује у духу ранијег наређења ка Шанцу.
Да командант Љубовиског одреда привеже за себе непријатеља пред собом, спречавајући му рокирање ка фронту Дунавске дивизије II. позива. Положај који сада држи има се одржати и даље по сваку цену.
У одређено време отпочео је напад.
Али, око 6 часова, непријатељ са Кулине предузима такође напад на 1. батаљон 8. пешад. пука II. позива на Миленковом камену. После упорне борбе наш је батаљон одступио на десну обалу реке Богоштице.
Наша је артилерија успешно дејствовала против непријатељске пешадије, али не и против непријатељске артилерије, јер је ова била добро пласирана и маскирана на Кулини и Јасеновачи.
Око 9 часова командант дивизије, руководећи борбом са Кика, наређује општи напад и јуриш на коту 706 и Равно брдо, који су пали у наше руке у 9.30 часова. Непријатељ је одступао у нереду, тучен јаком нашом ватром.
У 12.45 часова командант наређује:
Да трупе одреда пуковника Мишића остану на својим положајима, доводећи своје дејство у везу са дејством трупа Моравске дивизије II. позива;
Да трупе 8. и 9. пешад. пука II. позива, 2 батаљона 5. прекобројног пука I. позива, 2 Шнајдерове и 1 Крупова брзометна батерија остану на положају: Мраморска коса – Кик – Равно брдо – кота 706 – Петрина стена, све под командом ппуковника Јорговановића.
Ова одбрана је привремена док се трупе не уреде.
Командант дивизије одлази на Рожањ, да са те стране предузме напад преко Соколске планине са: 4. пешад. пуком I. позива „Ст. Немање“; 2 батаљона 9. пука II. позива и 2 батаљона 5. прекобројног пука; 1 дивизионом коњице, 1 пољском и 1 брдском батеријом. Али, од овог напада одустаје, док не добије обавештење о ситуацији код Љубовиског одреда и упуство од команданта армије.
Дејство Љубовиског одреда. Према горе изнетом наређењу команданта Дунавске дивизије II. позива, овај одред са 4. пешад. пуком I. позива, 1 пољском и 1 брдском батеријом имао је остати на положају овог дана у циљу упорне одбране и прикивања непријатељских трупа које су према њему.
Овога дана водила се непрестано борба око Малог Рожња, који је у два маха прелазио у руке непријатељу и опет повраћен.
Долазак Дунавске дивизије I. поз. У циљу потпомагања Љубовиског одреда и јачег осигурања правца преко М. и В. Рожња, куда је непријатељ снажно надирао, командант I. армије, који се према диспозицији Врховне команде кретао ка Пецкој у циљу примања под своју команду додељених му трупа, – наређује у 10 часова команданту Дунавске дивиз. I. позива у с. Ставе, да продужи са дивизијом покрет ка Пецкој и да са предњим деловима избије на линију Пресади – Прослоп. Командант дивизије издаје наређење: 8. пешад. пук I. позива са 1 батеријом продужи од Пецке преко Пуљеског брда ка Пресади, где да заноћи, хватајући везу лево са трупама на Рожњу, а десно са трупама на Петриној стени;
Да 9. пешад. пук I. позива са 1 батеријом продужи марш од Пецке на Прослоп, где да заноћи одржавајући тесну везу са Љубовиским одредом;
Да 4. прекобројни пук I. позива преноћи на Пуљеском брду код Пецке, како му је и раније било наређено.
Када је командант Дунавске дивиз. I. позива дошао у Пецку добија извештај од команданта 4. пешад. пука I. позива „Стев. Немање“, да непријатељ извлачи тешку артилерију ка Прослопу и изгледа да тежи да обухвати лево крило. На М. Рожњу се води очајна борба.
На основи овог извештаја, командант Дунавске дивизије I. позива наређује, да оба челна пука убрзају кретање и чим избију на одређене им тачке, да ступе у споразум са командантом 4. пеш. пука I. позива „Стев. Немање“ и потпомогну га да положај одржи.
9. пешад. пук I. позива избио је на Прослоп баш у тренутку, кад је непријатељ ову тачку најјаче нападао. Пук се развио, посео положај Прослоп – Бобија и допринео, те је непријатељски напад потпуно одбивен. Борба код 9. пешад. пука I. позива и Љубовиског одреда на Прослопу престала је око 17 часова. Непријатељ није више нападао.
Штаб I. армије премешта се 15. септембра из Ваљева у Ставе. Командант армије извештава све јединице, које улазе у састав његове армије и тражи извештај о ситуацији.
У овом времену распоред трупа, које улазе у састав I. армије био је овакав:
Одред пуковника Мишића избио је на Шанац.
Дунавска дивиз. II. позива задржала се на линији: к. 557 – Мрамор – Равно брдо – к. 706 – Петрина стена. Са резервом: 9. пешад. пук. II. позива на В. Рожњу; са 4. пешад. пуком I. позива „Стев. Немање“ и батаљоном Крушевачких резервних трупа на М. Рожњу.
Љубовиски одред са 9. пешад. пуком I. позива на линији Зеленик – Бобија – Прослоп – Баре.
Дунавска дивизија I. позива: 8. пук на Пресади; 9. пук на Прослопу; 4. прекобројни пук код Пецке.
Са левим крилом III. армије одржавана је веза преко одреда пуковника Мишића.
Ситуација наших трупа на овом делу фронта била је поправљена заузећем Равног брда и коте 706.
Непријатељ је на овом делу фронта држао линију од Кошутње стопе поред Шанца, Соколском планином на Петково брдо, Сенокос, Оровичку планину, Равну гору, Ерића брдо до Дрине.
Овог дана по подне командант III. армије издаје заповест ОБр. 1312 ове садржине:
„Због ново створене ситуације на фронту III. армије Врховна команда депешом ОБр. 3074 од 14. септембра тг. наређује:
У састав III. армије улазе: Дринска дивизија I. позива; Дринска дивизија II. позива; Моравска дивизија II. позива и одред пуковника Петра Мишића.
У састав I. армије улазе: Дунавска дивизија I. позива; Дунавска дивизија II. позива; Комбинована дивизија I. позива и одред мајора Ковачевића (на Рожњу и Прослопу) улази у састав I. армије.
Комбинована дивизија I. позива упутиће се из III. армије у I. армију, чим то догађаји допусте.
Задатак је III. армије да за сада одбија надирање непријатеља, а у повољном тренутку да пређе у офанзиву.
I. армија је на левом, а II. армија на десном крилу III. армије, са којима одржава везу.
Комуникација је III. армије Завлака – Осечина – Каменица – Ваљево.
На основи овог наређујем:
1. Одред пуковника Петра Мишића образују:
а) 1. комбиновани пук Крагујевачких резервних трупа од 5 батаљона;
б) Комбиновани пук Крушевачких резервних трупа од 4 батаљона, под командом ппуковника Ђ. Манојловића;
в) 1 брзометна брдска батерија; 1 брзометна Крупова батерија; 1 Дебанжова пољска батерија -Пожешка, 1 вод од 30 коњаника придатих раније одреду за ордонансе са осталим деловима мунициске и профијантске коморе, које су пешадиски пукови при доласку овамо довели.
2. Чим то догађаји допусте одмах ће се вратити у састав својих пукова односно дивизија сви њихови делови одвојени последњих дана при обезбеђивању и одбрани левог бока армије. Ово ће се наређивати из армиске команде према ситуацији односно тражиће се из I. армије батаљони за одред пуковника Мишића“.
Операције II. армије
Дејство Тимочке дивизије II. позива. Није било ништа значајно.
Дејство Моравске дивизије I. позива. Под командом пуковника Симеуна Јовановића налазе се у Парашници 2 батаљона 14. пешад. пука II. позива (из Тимочке див. II. позива) и 1 батаљон 3. пешад. пука I. позива (из Моравске дивизије I. позива).
Упућен је командант дивиз. инжињерије да са пионирском четом и трупама десног крила дивизије доврши утврђивање Црне баре. Код Црне баре упућена је једна хаубица, која је данас са неколико метака дејствовала, ради реперисања терена.
На Парашници, по извештају пуковника Јовановића, има три непријатељске чете, и вели, да је он препречио Парашницу тако, да непријатељ не може продрети, изузев ако би јачом снагом прешао Саву и код Босута.
На представку команданта Моравске дивиз. I. позива, да му је фронт дивизије преко 30 км. и да нема никакве резерве, командант II. армије са ОБр. 1222 извештава га, да је наредио команданту Тимочке дивиз. I. позива, да упути у Клење један пешадиски пук са једном батеријом, да би био ближи за употребу на фронту Моравске дивизије I. позива, али да се пук може употребити само по одобрењу команданта армије, зашта да командант дивизије, на случај потребе, учини благовремену представку.
У 7.50 часова командант Моравске дивиз. I. позива извештава команданта II. армије:
„Од јутрос води се борба у кључу Парашнице. Један батаљон 3. пука I. позива и два батаљона 14. пука II. позива налазе се на синоћњим положајима. Непријатељ дејствује поглавито артилеријом. Са наше стране дејствују три пољске Шнајдерове и једна пољска Крупова батерија. Упућена је једна хаубица у Црну бару. Непријатељ се упорно брани у врху Парашнице, потпомаган својом артилеријом са леве обале Саве. Наше батерије успешно дејствују. Стање у Парашници није неповољно. Јачина непријатеља у Парашници је до једног батаљона“.
Пошто се борба у Парашници овог дана са малим прекидима стално водила, то је командант армије, на представку команданта Моравске дивиз. I. позива наредио, да се од пука Тимочке дивизије I. позива који је са батеријом упућен у Клење, може упутити ка Парашници 2 батаљона са батеријом. Ови су батаљони са батеријом стигли око 15 часова у Парашницу.
У 17.15 часова командант II. армије послао је наређење ОБр. 1255 команданту Моравске дивизије I. поз. ове садржине:
„Из последњих извештаја о стању у Парашници ипак не видим колика је била снага противничка, а неопходно је потребно, да се тамошње стање што боље расветли, те да без потребе не ојачавамо тамошње трупе и да послата појачања можемо бар делом вратити тамо одакле су узета, где ће вероватно ускоро бити потребна. Стога процените тамошње стање, па ако нађете за могућно, вратите послата појачања или бар један њихов део, јер је лако могуће, да у току ове ноћи имаднемо потребу за јаче груписање на другим тачкама. Ако не будете могли већи део појачања вратити, вратите један батаљон и задржите га у својој резерви код Клења, а она друга два батаљона из Клења вратите у састав Тимочке дивизије I. позива. Што по овоме будете наредили известите ме“.
На основи овог наређења, командант Моравске дивизије I. позива задржао је батаљон 14. пука I. позива и батерију у Парашници, један батаљон истог пука у Клењу, а два батаљона из тога пука из Клења вратио је овог дана у Прњавор, о чему је известио команданта армије.
Дејство Коњичке дивизије. Командант II. армије добио је од команданта Коњичке дивизије у подне извештај ОБр. 722 ове садржине:
„Од команданта граничког фронта: ушће Дрине – Шабац добио сам овај распоред коњичких јединица на том фронту:
2. коњички пук са своја три ескадрона посео је речни ток Саве од ушћа Дрине у Саву до Веселиноваче (источно од Митровице).
Вод артилерије дат левом пододсеку пласиран је код Митровице. Јутрос сам наредио да се пошље један топ на просторију између Засавице и Равња. Ту ћу послати и други, чим ми вод артилерије 1. коњичке батерије из Шапца дође.
Резерва овога пододсека је у Ноћају, састава: 1 ескадрон и 2 оруђа митраљеског одељења; друга 2 оруђа су на просторији Митровица – Засавица.
1. коњички пук посео је просторију од Веселиноваче па до утока Јереза у Саву ка Шапцу; 3 ескадрона су на томе фронту, а један у резерви код Шапца; код резерве је и митраљеско одељење.
2. коњичка батерија пласирана је северозападно од Шапца, нешто више, где пут води из Шапца за Шеварицу. Позициска Дебанжова батерија пласирана је непосредно југоисточно од Шапца.
Резерва целог одсека је у Метковићу (4. коњички пук).
Пошто се формира Шабачки одред, распоред ће бити овакав:
1. батаљон 6. пука III. позива држаће одсек: Јарак – Дреновац, са по једним водом коњичке артилерије код Јарка и Дреновца.
2. батаљон 6. пука III. позива држаће одсек: Митровица – Засавица. Један вод коњичке артилерије биће код Митровице.
3. батаљон 6. пука III. позива држаће простор Равње – Босут. Један вод коњичке артилерије биће код Равња.
4. батаљон 6. пука III. позива као резерва биће код Раденковића.
Општа резерва граничног фронта биће у селу Глушци (један коњички пук).
Коњички пук из Шапца доћиће код села Шеварице. А коњички пук из Ноћаја доћиће код села Баново поље.
Част ми је молити команданта да ми се достави распоред Шабачког одреда, чим буде формиран“.
Поводом овог извештаја командант II. армије под ОБр. 1246 шаље команданту Коњичке дивизије ову депешу:
„Из распореда те дивизије, достављеног под ОБр. 722 видим, да су употребљена сва 4 батаљона 6. пешад. пука III. позива, а то је погрешно, јер се 3. батаљон тога пука не може употребити пошто остаје у Шапцу. Тако исто напомиње се команданту, да он са дивизијом и трупама III. позива има да штити гранични фронт од Раче до Шапца, а не од Босута до Јарка“.
Дејство Шумадиске дивиз. I. позива. Командант ове дивизије у 11.55 часова шаље извештај команданту II. армије ОБр. 1185 ове садржине:
„Са дивизијом стигао сам у Вел. Бошњак према наређењу Врховне команде ОБр. 3091 од данашњег. У 14 часова продужићу марш за Текериш“.
Штаб II. армије премештен је овог дана из Богатића у Липолист.
Операције Ужичке војске
Дејство Ужичке бригаде. Због оскудице путова на левој обали Дрине, нису се могла употребити два Дебанжова пољска топа за праћење и потпомагање трупа на левој обали реке, стога је Врховна команда наредила команданту Ужичке војске, да најкраћим путем из састава Шумадиске дивиз. II. позива упути једну брдску Дебанжову батерију преко Кремне у Бајину Башту на расположење команданту Ужичке бригаде.
У 9.15 часова, пребачене трупе ове бригаде на левој обали Дрине (2 батаљона III. позива и добровољачка чета мајора Косте Тодоровића) заузеле су Пашино брдо (к. 999). Команду над целокупним пребаченим одредом примио је мајор Тодоровић, коме је наређено да продужи наступање ка Сребрници.
Дејство Шумадиске дивиз. II. позива. Десна колона (10. пук II. позива и 2 бат. 12. пука II. поз.) имала је задатак да пређе Дрину код Старог брода и да наступа на леви бок Семећских положаја.
Непријатељ је око 4 часа отпочео дејство пешад. ватром код с. Милошевића, али га је ућуткао један наш топ.
У 10 часова, један батаљон 10. пука II. позива, који је пребачен преко Дрине, заузео је Златарицу (1148) и Пасторак (1080), не наишавши на непријатеља.
Упућена је једна чета у правцу Милошевића и Паљевине у циљу извиђања ка Семећу. За овим батаљоном пребачен је и један део бојне коморе.
Непријатељски извиђачки делови држали су с. Стару гору, са којима су водили борбу наши извиђачки делови.
До ноћи пребачена су оба батаљона 12. пука II. позива са 2 митраљеза и 2 брдска топа. Од ових батаљона један се развио десно од пребаченог батаљона 10. пука II. позива, а други код с. Пољанице. Десно је ухваћена веза са добровољачком четом.
Лева колона (11. пук II. позива) имала је задатак да пређе Дрину код Вишеграда.
Пребацивање је отпочело у 7 часова са два чамца. Оправка порушеног моста код Вишеграда захтевала је много времена, а средстава за ову оправку није било. Пребачен је 1. батаљон, који је образовао мостобран. Непријатељ је давао слаб отпор.
У 11 часова отпочело је пребацивање 2. и 4. батаљона помоћу 3 чамца код Вишеграда, који су појачавали пребачени 1. батаљон.
3. батаљон је стајао на десној обали Дрине на положају Бања глава, јер није имао превозних средстава за пребацивање преко реке.
О пребацивању брдске и пољске артилерије као и бојне коморе није могло бити ни говора, јер су чамци били обични, те се морало чекати да се мост оправи.
Командант Шумадиске дивиз. II. поз. упућује команданту ове колоне једну пионирску чету и наређује му, да се постара пошто пото, да пребаци бојну комору, митраљезе и брдску артилерију.
У 11.45 часова, командант Ужичке војске наређује команданту дивизије, да 11. пук форсира прелаз код Вишеграда, градећи сплавове и не чекајући да се заврши оправка моста.
До мрака, код Вишеграда се није могло ништа више учинити и ако је непријатељ потпуно напустио ову варош, те се чак ни додир са њиме није имао.
Дејство Лимског одреда. Непријатељ је порушио преко ноћи 14./15. септембра железнички мост код Међеђе на ушћу Лима у Дрину.
Покушаји прелаза десне колоне овог одреда преко ноћи 14./15. септембра нису успели.
Око 8 часова, прешао је помоћу чамаца један батаљон 5. кадровског пука, а за њим је упућена сва пешадија средње колоне и одредска резерва, који су на истом месту прешли Дрину до подне. Све ове трупе упућиване су на Заглавак (1368).
Командант одреда затим издаје заповест:
Десна колона да дејствује у правцу Лијеске, ако Шумадиска дивизија II. позива није прешла Дрину, иначе да иде на коту 1324 југоисточно од Семећа.
Средња колона да изађе на Сирову гору (1431-1420), са истакнутим деловима на Ивици (1497).
Лева колона да изађе на Облу главу (1178) са истакнутим деловима на Палику (1227).
Све су колоне овог одреда успеле, у току 15. септембра, да пређу Дрину и заноћиле су, и то: десна колона на линији: Власиње – Врхови – Заглавак северно од Међеђе; средња колона на Градцу, а лева колона на Јеленку западно од Међеђе.
За непријатеља се знало, да одступа у правцу Романије.
Одржавана је веза десно са Шумадиском дивизијом II. позива, а лево са Ибарским обвезничким пуком.
Наређења Врховне команде
Ноћу 14./15. септембра, и у току дана 15. септембра послата су ова наређења:
Наређење ОБр. 3090
Команданту II. армије – Богатић
„Према садањој ситуацији Шумадиска дивизија I. позива остаће непосредно под Врховном командом и она ће управљати њеним покретима до даљега наређења. Она је ноћас код Дебрца, а сутра ће рано одмаршовати у В. Бошњак, а потом продужити покрет на Текериш. Потребна заповест по овоме питању, брзине ради, непосредно је издата команданту Шумадиске дивизије I. позива. Има везе са ОБр. 3074 ове команде“.
Наређење ОБр. 3091
Команданту Шумадиске дивиз. I. позива – Дебрц
„Одмаршујте сутра рано у В. Бошњак, а потом продужите покрет на Текериш и тамо очекујте даље наређење Врховне команде. До даљега наређења стајаћете непосредно под Врховном командом. О овоме је извештен командант II. армије“.
Наређење ОБр. 3099
Команданту Ужичке војске – Вардиште
„Упутите одмах најкраћим путем једну брдску Дебанжову батерију преко Кремне за Бајину Башту“.
Наређење ОБр. 3105
Команданту I. армије – Ставе
Команданту III. армије – Завлака
„Због неисправности пута: Ставе – Балиновић – Ваљево низ Јабланицу, у наређењу ОБр. 3074 учинити измене у томе, што ће комуникациска линија бити:
За I. армију: Пецка – Ставе – Ваљево.
За III. армију: Завлака – Осечина – Каменица – Ваљево.
Ситуација 15. септембра у вече
У току овог дана стигли су у Врховну команду ови важнији извештаји:
Од команданта III. армије
„Од команданта Дунавске дивиз. II. позива добивен је извештај, да он данас продужава напад у јучерашњем правцу. Кад заузме к. 706, онда намерава да поведе напад и од Рожња – Соколском планином. Из овога штаба преко телефона је наговештено, да би добро било, да ова два напада теку једновремено. У току јучерашњег напада на десној обали Богоштице узета су непријатељу 3 топа.
Код Моравске дивизије II. позива. Ноћас су се њени делови повукли били од Великог виса и Козије стене, али су данас опет упућени у том правцу.
Дринска дивизија I. позива, пошто је ноћас заузела Биљег, сад се на њему утврђује а покушава да и Мамутовац заузме. Пук Комбиноване дивизије, који је био избио на Кулиште, повукао се са њега у току ноћи, а из разлога који ми још нису познати.
Комбинована дивизија је на положајима, како је последњим извештајима јављено.
Данас у 10 часова јављају, да непријатељ опет јаче наваљује на ади Курјачици. Наша артилерија са одсека Дринске дивиз. II. позива у дејству је, али тешко долази до резултата због покривености терена, те се мосту још није могло да нашкоди. Непријатељ је ноћас покушавао, да се пребаци на понтонима и према бањи Ковиљачи. Данас опет чини овај покушај, у исто време кад и код Курјачице“.
Од команданта II. армије
Са армиским штабом данас од подне бићу у Липолисту. Стање код армије јутрос је овакво:
На фронту Рача – Равње, непријатељ отвара јаку артилериску ватру из топова, хаубица и са монитора. Из Парашнице још није пребачен на леву обалу Саве. Борба се још води.
На осталом делу фронта нема ништа ново, сем што непријатељ поседа своје старе положаје на левој обали Саве низводно до Шапца.
За одбрану Шапца од пешадије имам свега 1 чету 6. пука III. позива и нешто последње одбране. Батаљон 6. пука III. позива, који је требао да оде у Шабац, заплетен је у борбу код Равња и Парашнице и не може се извући. Са другим трупама не могу појачавати посаду Шапца, због ситуације на Дрини.
Молим, да се убрза са упућивањем онога батаљона 6. пука III. позива са фронта Шабац – Ушће, или да се прати ма која друга пешадиска јединица у Шабац.
На овај извештај из Врховне команде је послато команданту II. армије наређење ОБр. 3112 ове садржине:
„Данас се упућују у Шабац три батаљона формирана од претеклих резервиста I. позива пешадије и градске артилерије. Они вам се стављају на расположење за употребу. Одредите једног вишег официра за команданта пука и ставите на расположење потребну комору, јер је батаљони немају.
Људство је наоружано руском брзометном пушком. Упућени батаљони из Ваљева стићиће у Шабац 17. овог месеца пре подне. За одбрану Шапца до доласка батаљона из Ваљева упућен је из Шумадиске дивизије I. позива од В. Бошњака 1 батаљон, који ће тамо привремено остати. У току данашњег дана прикупиће се код Шапца и онај батаљон 6. пука III. позива, који је заштићавао гранични фронт од Шапца до Ушћа“.
Од команданта Ужичке војске
Извештај је стигао ноћу 14./15. септембра.
„Наредио сам да се према Бајиној Башти у току данашњице пребаци још један батаљон и он је јутрос пребачен. Оба батаљона са добровољачком четом крећу се ка Пашином брду. У 15.30 часова примећена је ватра јужно од Пашинога брда, као сигнал, да је добровољачка чета ту приспела.
У 10.30 часова пребачена је још једна чета код Урвице, и са јуче пребаченом четом крећу се Стражевачком косом.
Према Старом броду пребачени су у току данашњице извесни наши слабији делови. Пребацивање се и даље продужује.
Вишеград је заузет и у варош су ушли наши делови. Муслимани, из кућа на левој обали Дрине удешених за одбрану, као и непријатељски делови из касарне дејствују, чим се наши делови прикуче Дрини. На лицу места наредио сам, да се превуче хаубичка батерија, те да се ове разруше.
Јутрос рано непријатељ је порушио камени мост на Дрини и онемогућио наређени прелаз 11. пука.
У току ове ноћи отпочеће пребацивање на сплавовима код Вишеграда, а потом ће се приступити оправци моста.
На железничкој станици има доста материјала и око 40 вагона, без и једне локомотиве. Од Лимског одреда још немам извештаја“.
Извештај стигао 15. септембра пре подне.
„Одред од Бајине Баште заузео је јутрос у 9.15 часова Пашино брдо. Један батаљон 11. пука II. позива пребачен је код Вишеграда преко Дрине. Пребацивање се продужује“.
Од делегата ђенерала Јанковића са Цетиња
(Од 14. септ. стигао 15. септембра пре подне)
„На целоме фронту црногорске војске није било ништа ново, сем што је и данас 1. дивизија Санџачке војске, потпомагала демонстрацијом ка Горажди. Наређено је, да и даље потпомаже акцију Лимског одреда. Дрински одред због тешког пута и великих киша вечерас је заноћио код Бељине, а сутра ће бити на конаку код Фоче. Према томе напад на Горажду може се очекивати тек 17. или 18. овог месеца. Припреме се врше“.
Од војног изасланика из Русије
„Гоњење аустриске војске продужава се. Трофеји у људима, топовима, оружју и разном другом материјалу, стално се увећавају. Аустријанци одступају делом ка Пшемислу, а делом ка Карпатима“.
Депеша Врховне команде ОБр. 3119
Господину Министру војном – Ниш
„Трупе оперативне војске трпе највећу оскудицу у оделу, обући и логорској спреми. Како за време мира није ништа приновљено од одећне спреме, оне су морале ући у овај рат са остатцима и одпадцима из минулих ратова. Огроман број обвезника ратује у свом – сељачком оделу које је дотрајало; често пута у самим гаћама и кошуљи, без икаквог војничког обележја, тако да их противник и не сматра за борце из строја и стреља их од реда, кад му падну шака. Има пукова, који полубоси прелазе форсираним маршевима огромна одстојања и потпуно боси ступају у борбу.
Рад министарства војног на снабдевању војске оделом и обућом није до данас дао никаквог резултата. Дотурање из позадине апсолутно је ништавно.
Потпуно сам свестан свију тешкоћа са којима министарство има да се бори, али ипак налазим, да се са више енергије и система у раду могло постићи бар то, да нам војници не иду боси. Главна интендантура била је предузела набавку опанака на војишту и за релативно кратко време створила је и војсци разделила близу 200.000 пари, чему једино има да се благодари што нам војска још није потпуно боса. Министарство војно омело је тај рад Главне интендантуре својим наређењима: Е. Бр. 719 и Е. О. Бр. 2273 заснованим на неким извештајима, да су магацини на војишту препуни обуће и да трупе са положаја враћају опанке, јер им исти не требају.
Сад кад је наступила јесења сезона са свима непогодама, које она собом носи, ова крајња оскудица у оделу, обући и логорној спреми може имати најфаталније последице и озбиљно компромитовати оперативну способност наше војске. Прешна је потреба, да се без икаквог даљег одлагања предузму најефикасније мере, да се војска што пре снабде оделом и обућом ма на који начин и ма по коју цену то било. Обзирима штедње не може никако бити места, кад је у питању оперативна моћ војске.
Ја сам учинио све што је у мојој власти и наредио сам, да се на војишту одмах откупи путем реквизиције са накнадом сва готова одећна спрема, која по своме кроју, материји и солидности израде може послужити за потребу војске, као: копорани, гуњеви, грудњаци, памуклије, чакшире, шајкаче, опанци и чарапе и да се у исто време закључи са произвођачима тих артикала погодба за даљу производњу истих.
Министарство војно са своје стране требало би да одмах предузме сличне мере на територији, која је под његовом влашћу.
Понављам, да је ситуација, односно одећне спреме, врло критична и да не треба презати ни од најкрајњих мера, да се овом несносном стању једном учини крај“.