Операције аустриске војске
Операције VI. армије
Од овога дана настало је затишје у борбама на фронту ове армије, ма да Срби још нису изгубили вољу за напад на фронт 15. корпуса, као што су показали вечерњим и ноћним нападом на одред Ф. М. Л. Цибуљке на крајњем левом крилу корпуса као и на вис Кулиште. И у току следећих дана, Срби су још неколико пута предузимали нападе на фронт 15. корпуса, али они нису више стварали озбиљну кризу.
Операције V. армије
Овога дана обе дивизије 8. корпуса кренуле су енергично ка српским препрекама од жице.
Трупе 9. пешад. дивизије продрле су на 20 корака до препрека, али су запале у тако убиствену фронталну и бочну ватру, да није било другог излаза него да се врате на своје старе положаје.
Трупе 21. ландверске дивизије нису биле боље среће: препреке од жице биле су узрок њене поновне погибије. И овог пута, храброст и ванредно пожртвовање војника ове дивизије није дало никаквог успеха. Најзад је командант 8. корпуса увидео, да треба још много радити и првенствено тежити да се српске снаге на овом утврђеном положају ослабе те да тако рећи српски утврђени положај у Парашници „сазри за напад“.
Трупе 13. корпуса продужавале су своје демонстративно дејство на одсеку Дрине од Амајлије до Батара.
Трупе Комбинованог корпуса продужавале су одбрану на фронту Узвеће – Причиновић.
Ситуација у Босни 25. септембра
Главна црногорска снага зауставља се испред Калиновика означивши свој долазак истога дана по подне са једним бомбардовањем, које је трајало 2 часа. – Путом хан Громиле – Власеница наступала је претходница српске Шумадиске дивизије.
Из заплењеног дневника 42. ландверске дивизије, свеска IV, узети су податци уписани за 25. септембар у овоме: „Група Батар налазила се и данас у неуморном раду на довршавању мостобрана, што је у неколико успело благодарећи журби трупа и иницијативи саперског поручника Милића. Јак зид од жице опкољава ровове осигуране против шрапнела; 16 сеоских кола бодљикаве жице су већ намештени. Извиђање је интензивно настављено и показало је, да се непријатељ налази у прекјучерашњем положају. Мост је без штете, још једном гађан.
Од групе пуковника Петровића до 7 часова јављено је, да је непријатељ покушао један већи и два мања напада ноћу и сваки пут је одбивен.
У 8 часова од армиске команде дошао је извештај о ситуацији, да је према поузданим извештајима српска Врховна команда 23./24. септембра издала наређење за повлачење и да су јака 4 ноћна непријатељска напада имала циљ, да прикрију повлачење. На основи овога наређено је групи Батар, да ову вест строго провери; резултат овог извиђања потврдио је обратно. До подне стигло је још извештаја о ситуацији из корпуса и армије, који потврђују, да је наређено повлачење непријатеља на положаје северно од Ваљева, да ће непријатељ покушати да да отпор на Колубари, али слабији; затим пашће решење на простору Аранђеловац – Рудник. Стање у Србији се преставља као неутешно, што даје изгледа на пропаст. Српска армија, веле, има само 180.000 људи; српска Врховна команда преселила се у Крагујевац; шесетогодишњи старци позвани су у Ваљево као последња одбрана – резерва. У (српској) војсци влада колерина и велика беда. Губитци у последњим борбама износе на 35.000 људи. Незадовољство је у официрском кору, који осуђује српски ђенералштаб.
У 16 часова стигло је наређење, да пионирска чета капетана Гиртлера (1/8) одмах одмаршује у Међаши; наређено јој је; кренула се у 19.30 часова.
До 20 часова дошла су из корпусне команде још ова обавештења о непријатељу: положаји „Цариграда“ су технички појачани, 5. пук II. позива је пребачен из Љешнице на Гучево, 6. пук II. позива и 4. пук II. позива су још као резерва на Грнчарском гробљу; заробљеници потврђују велике губитке у српској војсци; прича се да је оскудица у артилериској муницији; више пукова су комбиновани у један пук; ђенерал Штурм је у Завлаци. Наша армиска команда објављује награду од 1000 круна у злату за сваки заплењени непријатељски модерни топ.
У 20 часова стигла је корпусна диспозиција која садржи:
а) „Да ће V. армија постићи свој маршевски циљ, чим група Литгендорф пристигне. Једном је већ говорено о овој групи у саставу V. армије. Где и кад она да напада? Непознато је. Пре свега је питање кад ће једном V. армија показати свој притисак, јер непрестано неповољне вести о 8. корпусу су узнемиравајуће.
б) VI. армија (13. корпус је у саставу) има да утврди заузете положаје.
в) Чим се ма какво непријатељско повлачење примети, има да се изврши овакво извиђање: 42. ландверска пешад. дивизија коњицом преко Љешнице и северним падинама Цера, а пешадијом на Церик, долину Љешнице и Иверак планину до линије Цер (кота 630) – Бобија (кота 442), 36. пешад. дивизија јужно од овога.
г) Корпусни штаб у Козлуку“.
Операције српске војске
Операције I. армије
У току 25. септембра на фронту ове армије није било ничега значајног.
Распоред I. армије 25. септембра – Дунавска див. II. позива
8. и 9. пешад. пук II. поз. са 1 пољском и 2 хаубичке батерије на Мишаковцу и Вел. Њивама са предстражама на Гробницама – коти 490 – Гај. 4. пешад. пук „Стевана Немање“ са 2 пољске батерије на Милутиновом гробу.
Дунавска дивиз. I. позива. – 9. пешад. пук I. поз. са 1 пољ. батеријом на Шанцу са предњим деловима на Нешином брду. 4. прекобројни пешад. пук I. позива на Бранковцу. 8. пешад. пук I. позива са 1 брд. батеријом на линији: Рујевачке рудине – Ободник. 18. пешад. пук I. позива са 2 пољске батерије у дивиз. резерви на коти 813 позади Бранковца.
Љубовиђски одред на линији: Чермановића гај – Уши – Немића камен.
Операције III. армије
Заповест команданта армије ОБр. 1540
(25. септембра у 11.30 часова – Завлака)
„Са обзиром на целокупну ситуацију, положаји, које сада армија заузима, морају се држати по сваку цену. Узајамни одношај појединих одсека и појединих ослоних тачака на одсецима такав је, да се више не сме упустити ни једна тачка, а да то не буде од штетних последица по целу одбранбену линију. У тој цељи фортификациска средства морају се искористити до највећег степена. Поред што јачих профила пољских утврђења, нарочито обраћам пажњу на што свестранију употребу препречних средстава. У недостатку бодљикавих жица користити се и месном и довученом засеком свуда тамо, где има шуме било на лицу места било у близини. Уопште не пропустити ништа, што ће отпорност положаја ма и за најмању меру повећати“.
Дејство Дринске дивизије II. позива
На фронту ове дивизије у току 25. септембра није било ничега значајног.
Дејство Комбиноване дивизије I. позива
На фронту ове дивизије није било ничега значајног.
У 11.30 часова добивена је армиска заповест ОБр. 1540, која је горе у целини изнета. Још пре пријема ове заповести командант дивизије издао је своју заповест ОБр. 1208 у 10 часова ове садржине:
„Дринска дивизија I. позива изгубила је јуче Биљег и повукла је своје делове са Мамутовца на Перине. Дринска дивизија II. позива држи линију Козјак – Руњани, са предњим деловима на друму Лозница – Љешница. Јучерашњи наш напад на Кулишту и Еминовим водама није успео.
Дивизија ће одсудно бранити линију, коју сад држи. Наређујем:
Коњица (1 ескадрон) биће код Клубачког луга, извиђајући између реке Жеравије и Трбушничке реке.
Десно крило, командант ппуковник С. Милетић (5. пук I. поз. [2. и 4. батаљ.]; 1 батаљон 6. пука I. поз.; 4. батаљон 17. пука; 4. батаљон 2. прекоброј. пука; 3. батаљон 6. пука II. поз.; 6. хаубичка батерија [2 оруђа]; 2 хаубице 15 см.; 3. Дринска батерија [3 топа]; 9. Моравска батерија и 1 вод болничара. Свега: 5 ½ батаљона и 11 топова), заузима одсек од коте 145 на Жеравији преко Тршићског брда и коте 237 на Крајишницу и Главицу. Са једном четом посести северозападну ивицу Лознице, са стражарским одељењима на линији Суви бунар – ушће Трбушничке реке. Једна чета да буде западно од коте 390 за одржавање везе са центром. Ухватити везу са Дринском дивизијом II. позива.
Центар: командант ппуковник Д. Узун-Мирковић (6. прекобројни пук; 2 батаљона 5. пука II. позива; 3 топа 3. брдске батерије; 1 топ 8. Моравске батерије и 1 вод болничара. Свега: 6 батаљона и 4 топа), заузима одсек од коте 708 на Еминове воде до изворног дела Кривог потока. Ухватити везу са десним и левим крилом.
Лево крило, командант ппуковник Јеремија Маринковић (1. прекобројни пук; 2 батаљона 2. прекоброј. пука и 2 топа 2. Дринске батерије. Свега: 5 батаљона и 2 топа), заузима одсек од изворног дела Кривог потока преко Кулишта до реке Штире. Ухватити везу са центром и бочном групом.
Бочна група, командант пуковник А. Радовановић (2. прекоброј. пук [3. и 4. бат.]; 3 чете 4. батаљ. 3. прекоброј. пука; 2 чете 3. батаљ. 6. пука II. позива; 4. Дринска батерија; 2 топа 2. Дринске батерије; 2 топа 7. Моравске батерије; 3 топа 8. Моравске батерије; 5. хаубичка батерија и 1 вод болничара. Свега: 3 ½ батаљона и 15 топова), заузима линију Цариград – В. Бобије у циљу обезбеђења бока дивизије. Са мањим делом посести М. Бобије и Плећ. Ухватити јаку везу са Дринском дивизијом I. позива и са левим крилом на Штири.
Општа резерва, (2 батаљона 5. пука II. позива; 3 чете 5. пука I. позива и 2 топа 7. Моравске батерије), 5. пук II. позива биће на Кадиној глави и 1. батаљон 5. пука I. позива на Крсту.
Сви одсеци морају се најјаче утврдити. Свуда израдити настрешнице. Где год је могуће израдити препречна средства од засека, а и од бодљикаве жице. Израдити стрељачке ровове у више линија. Израдити траверзе против бочне ватре. Линију Кадина глава – Рибарско брдо јако утврдити. Командант инжињерије обићиће све одсеке и писмено ће ме известити, како су поједини одсеци утврђени. Пионирски полубатаљон употребиће командант инжињерије за утврђивање и прављење путова.
И дању и ноћу слати што чешће и што даље патроле. Ако где год буде изненађења, стављаћу одмах под војни суд одговорна лица. Ноћу бојне предстраже и највећа опреза. На свима одсецима одређивати официре осматраче и дању и ноћу, и ништа се не сме десити на даљем предтерену, а да се не уочи, јави и где буде могуће ватром туче. Пут Зворник – Јања, левом обалом Дрине, мора бити пресечен нашом ватром са десног крила; стога предузети све мере, да се ово најтачније извршава.
Завојиште на Крсту. 1. пољска болница у Горњем Брезјаку. 2. пољска болница код Јаребичке цркве поред друма Завлака – Лозница.
1. степен мунициске колоне у Горњем Брезјаку са једним одељењем за пешадиску муницију на Крсту. 2. степен код Јаребичке цркве поред друма Завлака – Лозница.
Трупна комора поред друма Завлака – Лозница у близини моста на Коренитој реци.
Профијантска колона и пекарска чета у Завлаци.
Војна пошта и телеграфско одељење код дивизиског штаба.
Ја ћу бити на Крсту“.
У 12.50 часова добивено је армиско наређење ОБр. 1538 ове садржине: „5. прекобројни пук упућен је јутрос у 9 часова са Примета на Крст, где ће стојати као армиска резерва за три дивизије. Дринској дивизији I. позива обраћена је пажња на јаче поседање положаја: Перине – Главица – Столице. Ако би непријатељ продирао тим правцем, онда бочним дејством са Кулишта и фронталним са Бобије и Цариграда одсудно га спречити у томе. Радити увек споразумно са командантом Дринске дивизије I. позива“.
На фронту Дринске дивизије I. позива и Моравске дивизије II. позива у току 25. септембра није било ничега значајног.
Операције II. армије
Директива команданта армије ОБр. 1702
(25. септембра у 11 часова – Липолист)
„У случају да будемо принуђени на одступање, даје се команданту као директива ово што иде:
Армија ће се повући на линију: Видојевица – Чокешина – Парлог (кота 206) – Косовац (к. 185) -село Бела река – село Цуљковић – Парлог (североисточно од Цуљковића; нема га на карти) – село Добрић – село Маови – село Јевремовац – Потес. При томе:
а) Тимочка дивизија II. поз. браниће најодсудније Видојевицу, коју и сада поседа, заштићавајући правце, који кроз Чокешину воде у њену позадину; везујући се десно са Моравском дивизијом I. позива код Нечајске реке (Парлог к. 206), а лево ће одржавати везу са Дринском дивизијом II. позива.
б) Моравска дивизија I. позива заузеће и бранити линију: Нечајска река (Парлог к. 206) – Косовац (к. 185) – с. Бела река – село Цуљковић – Парлог (североисточно од Цуљковића; нема га на карти) са ослоним тачкама на Грабовцу и Бобији, а са јачим груписањем на своме десном крилу, везујући се десно са Тимочком дивизијом I. позива код села Добрића, а лево са Тимочком дивизијом II. позива код Нечајске реке. Два батаљона Тимочке дивиз. I. позива, којима је ојачан 1. пешад. пук I. позива, упутиће се најкраћим путом на положај: „Карапанџин гроб“, где ће се ставити под команду команданта Тимочке дивизије II. позива.
в) Тимочка дивизија I. позива заузеће и бранити линију: с. Добрић – с. Маови до с. Јевремовца, са ослоном тачком на Белом камену, везујући се десно са Шумадиском дивизијом I. позива код с. Јевремовца, а лево са Моравском дивизијом I. позива код Добрића.
г) Шумадиска дивизија I. позива груписаће се на утврђеном платоу код Јевремовца и служиће као маневарско крило, поседајући само најпотребнијим делом утврђења изложена удару противника. Један свој пешад. пук и две хаубице модела 97. год. ставиће на расположење команданту Шабачког одреда за одбрану Шапца као појачање. Коњицу своју упутиће на Липар.
д) Шабачки одред, ојачан са једним пешад. пуком из Шумадиске дивиз. I. позива и две хаубице мод. 97. год. које су и раније биле код њега, а које ће добити из Шумадиске дивизије I. позива, браниће са својим трупама Шабац.
ђ) Градска артилерија (сем хаубица и мерзера у саставу Шабачког одреда) заузеће своје раније положаје код Јевремовца.
е) Парашнички одред отићиће у састав Тимочке дивиз. I. позива правцем: Црна Бара – Глоговац – Клење – Дубље – Слепчевић – Богосавац – Маови.
ж) Равањски одред отићиће у састав Шумадиске дивизије I. позива правцем: Баново поље – Богатић – Дубље – Слепчевић – Јевремовац; и
з) Северни одред отићиће у састав Шумадиске дивизије I. позива правцем: Раденковић – Богатић – Белотић и Глушци – Метковић – Белотић и даље преко с. Штитара и с. Мајура на с. Јевремовац.
Трупе Моравске дивизије I. позива које су сад у саставу Парашничког и Равањског одреда повућиће се у састав своје дивизије.
Повлачење би се вршило овим редом:
а) Равањски одред;
б) Парашнички одред;
в) Моравска дивизија I. позива, почев прво са десног крила око левог крила као стожера;
г) Део Северног одреда из Раденковића;
д) Северни одред;
ђ) Тимочка дивизија I. позива, и
е) Шумадиска дивизија I. позива.
При повлачењу: Северни одред, Тимочка див. I. и Шумадиска дивиз. I. позива заштићаваће повлачење Моравске див. I. позива, Парашничког и Равањског одреда, од удара непријатељског са севера и истока.
Првенствено извлачити и упућивати батерије са воловском запрегом.
При повлачењу трупа из борбеног распореда старати се, да према непријатељу остане довољно снаге, те да га задржава.
По доласку на браничке одсеке предузети одмах довршење утврђивања у колико то не буде свршено; прочишћавање предтерена; поседање положаја итд.
Ова директива служиће лично команданту само као најстрожије поверљиви акт за разраду свега онога, што би му било потребно, да израније припреми, те да би се повлачење могло у реду и безбедности извршити кад се буде наредило, али се бојна готовост и опреза не сме ни у чему ослабити због ових припрема.
О пријему ове директиве одговорити одмах“.
Дејство Тимочке дивизије II. позива
У 6.30 часова послат је команданту армије извештај ОБр. 543 ове садржине: „Ноћ је проведена на миру, сем мањих пушчаних чарки које је непријатељ изазивао“.
У 9.30 часова послат је команданту армије рапорт ОБр. 544, ове садржине: „Код двеју Крупових батерија, које су сад у саставу ове дивизије има свега муниције на топ: шрапнела 135, граната 49. Овај број метака недовољан је за једну борбу а за обе батерије и могло би се десити, да у критичном тренутку остану без муниције и проузрокују губитак положаја нарочито с обзиром на психичко стање војника II. позива. Како Крупова батерија у Црној Бари троши много муниције, а ова би се сад имала попуњавати из шарже ових двеју, то се може врло лако десити случај, да непријатељ нападне на ове две батерије на Видојевици онда, кад су оне дале највећи део своје шарже. Пошто се у близини батерије на Црној бари боре око 18 пољских батерија трију дивизија, предлажем:
Батерија Крупова код Црне баре да се, чим потроши муницију коју овога тренутка има при себи, замени једном Шнајдеровом батеријом из тамошње артилерије, а она упути у позадину;
Да ја, од ових двеју батерија, једну снабдем са целокупним бројем метака, који су ми овде на Видојевици на расположењу, а другу батерију испражњену, упутим у позадину;
Ако стање Шнајдеровог материјала дозвољава молим, да ми се ове Крупове батерије замене Шнајдеровим, по мери како буду остајале без муниције.
Молим за најхитније наређење по овоме, како не бих дошао у незгодан положај у случају изненадног непријатељског напада“.
У 10.30 часова добивено је армиско наређење ОБр. 1699 ове садржине: „У вези вашег рапорта ОБр. 544 немојте више снабдевати Крупову батерију у Црној бари. Оне две батерије на Видојевици нека за сад тамо остану, а јавите ми, где су и како пласиране и какав им је задатак, па ћу наредити накнадно шта треба“.
У 14 часова добивена је армиска директива ОБр. 1702, која је горе у целини изнета.
Дејство Моравске дивизије I. позива
Под ОБр. 793 послат је команданту армије овај рапорт: „По распореду команданта армије ова дивизија посела је за одбрану границе линију од Софића воденице па до ушћа Дрине у Саву, а са Парашничким одредом и до села Засавице. На овако дугачком фронту, а због сталних напада непријатељских, распоред је морао да се подеси по групама тако, да се сваки могући прелаз осујети. Због тога и сталних, а нарочито ноћних, бораба од 7. септембра, сви су војници у борбеном распореду и без смене са веома незнатним одсечним резервама. У дивизиској резерви, као што је и команданту познато, немам ни једног војника. Губитци су у овим борбама доста осетни, те се и бројно стање знатно смањило. Код оваквог стања, неопходно би потребно било, да ми се за дивизиску резерву упути бар један пук пешадије I. позива, како бих могао помоћи угрожену групу, а и повремено смењивати трупе, које су најуморније“.
У 9 часова, послат је команданту армије извештај ОБр. 804 ове садржине. „Стање је у овеј дивизији овакво:
Код Равањског одреда непријатељ је у 24 часа напао јаком снагом одред на положају „Преки пут“. После упорне борбе, непријатељ је одбивен и повукао се у с. Засавицу. До јутрос више није понављао напад.
Код Парашничког одреда непријатељ је у три маха напао на центар и десно крило Парашничког одреда. Одбивен јаком ватром 2 – 3 пута, непријатељ је у 5 часова поновио напад на ровове, потпомогнут јаком артилериском и хаубичком ватром. После упорне борбе од више од 2 сата већи део непријатеља повукао се је у своје ровове, а пред центром Парашничког одреда на 150 метара од наших ровова задржао се мањим делом на 50 метара пред својим рововима, заклоњен џаковима (напуњеним песком). Непријатељска артилериска ватра на овом делу, и ако је била веома јака, ипак је доста нетачна, јер су метци већином падали на северну ивицу и средину села Црне баре.
На одсеку од Лиманске аде до Беговци непријатељ је отворио ватру око 22 часа према Лиманској ади, но тада није прелаз покушао. У 4 часа непријатељ је на целом фронту отворио јаку пешадиску и артилериску ватру. Под заклоном те ватре непријатељ је покушао да на чамцима пређе на десно крило аде Тикваре, но енергично дочекан пешадиском и артилериском ватром повукао се оставив на обали неколико мртвих.
На одсеку од Беговци до Зофића воденице непријатељ је у 19 часова отворио јаку пешадиску, митраљеску и артилериску ватру. Сва је ватра управљена на ровове на Осмином шибу. Прелаз није покушао, јер је нашом артилериском и пешадиском ватром дочекан. На овом месту продужило се пушкарање и целе ноћи. Око 4 часа непријатељ је отворио ватру исто тако јаку на Кутића аду, но ни ту прелаз није покушао.
Сада на целом фронту влада затишје“.
У 15 часова примљена је директива команданта II. армије ОБр. 1702 која је горе у целини изнета.
У току дана на фронту ове дивизије није било ничега значајног.
Дејство Северног одреда
У 9 часова послат је извештај команданту армије ОБр. 466 ове садржине:
„Противник је у току прошле ноћи нападао у пет махова десно крило села Глушци, а фронт истог села у три маха, и покушавао да пробије испадни угао Зрнице, али је одбачен јаком пешачком ватром и бомбама. Овде су стрељачки стројеви веома близу на 150 – 300 метара, а негде су и ближе. Пре отварања ватре противник је бацао ракетле за осветљавање.
Око поноћи вршено је кретање непријатељског стрељачког строја према селу Раденковићу од Старе воденице и Липове греде и отварана је пешачка и артилериска ватра, која је трајала 1 ½ час. Овде је уочена нека забуна и међусобна борба код противника у шуми северозападно од Старе воденице. Противник је свуда одбивен. Губитака је било: рањених 1 наредник, 2 поднаредника, 4 каплара и 19 редова. Противнички губитци су непознати. Утрошено је пешачке муниције 89600, шрапнела 310, разорних зрна 18, бомби 5.
Због тога што је цела посада из Раденковића (4 чете из 19. пешад. пука I. позива и 3 чете III. позива) упућена на Равње, молим да се овај одред за сад појача бар са једном четом из батаљона 19. пука са Равња, једним митраљеским одељењем или водом артилерије докле се посада из Равња не врати; 3. батаљон 20. пука не могу везати са мојим пуком због разног наоружања, већ стоји у резерви.
По изјави заробљеника Јозефа Плевника, који је ордонанс код команданта 25. пука ппуковника Пинтера, према фронту овог одреда, јуче су стигли 1. и 3. батаљон 25. пука ландштурма“.
У 13 часова добивена је армиска директива ОБр. 1702 ове садржине:
„У случају да будемо принуђени на одступање, армија ће се повући на линију: Видојевица – Чокешина – Парлог (к. 206) – Косовац (к. 185) – с. Бела река – с. Цуљковић – Парлог (североисточно од с. Цуљковића; нема га на карти) – с. Добрић – с. Маови – с. Јевремовац – Потес.
Северни одред ућиће у састав Шумадиске дивиз. I. поз. и повлачиће се правцима: с. Раденковић – с. Богатић – с. Белотић; и с. Глушци – с. Метковић – с. Белотић и даље преко села Штитара – с. Мајура на село Јевремовац. Повлачење армије би се вршило овим редом:
а) Равањски одред;
б) Парашнички одред;
в) Моравска дивизија I. позива;
г) Део Северног одреда из Раденковића;
д) Северни одред;
ђ) Тимочка дивизија I. позива; и
е) Шумадиска дивизија I. позива.
При повлачењу: Северни одред, Тимочка дивизија I. поз. и Шумадиска дивизија I. позива заштићаваће повлачење.
Северни одред заштићаваће повлачење Парашничког одреда и Равањског одреда, који ће се преко Богатића и Клења повлачити на Дубље и Слепчевић и даље на одређена им места, од удара непријатељског са северозапада, севера и истока. Првенствено извлачити и упућивати батерије са воловском запрегом. При повлачењу трупа из борбеног распореда старати се да према непријатељу остане довољно снаге, те да га задржава.
Прво да се повлачи одред из Раденковића, који да одржава сталну везу са Равањским одредом, те да се не би раније повукао но што би било потребно. Северни одред тако исто мора стално одржавати везу са Тимочком дивизијом II. позива, која има да штити тај одред приликом његовог повлачења.
Ова директива служиће лично команданту само као најстрожије поверљиви акт за разраду свега онога, што би му било потребно да израније припреми, те да би се повлачење могло у реду и безбедности извршити кад се буде наредило, али се бојна готовост и опреза не сме ни у чему слабити. О пријему ове директиве одговорити одмах“.
У току дана на фронту овог одреда није било ничега значајног.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
У 7 часова послат је команданту армије извештај ОБр. 840 ове садржине: „Синоћ око 18.30 часова, наших неколико одељења привукло се непријатељским рововима и бацили бомбе, нашто је непријатељ отворио јаку артилериску и пешачку ватру, али није вршио покрет у напред. Непријатељ је после тога отворио ватру око 20 часова, између 2 и 3 и око 4 часа; са наше стране одговорено је слабом и ретком ватром. Код непријатеља није примећено ништа ново. Наши су на својим досадашњим положајима. Губитци: 1 погинуо и 8 рањених војника. Утрошено је муниције: пешадиске 38.320; шрапнела 212 и разорних граната 26“.
У 13 часова примљена је армиска директива ОБр. 1702, која је горе у целини изнета.
У 18.30 часова послат је армији извештај ОБр. 849 ове садржине: „Стање на фронту ове дивизије овакво је:
а) Код средње колоне (на правцу Метковић – Узвеће): у 8 часова непријатељска артилерија и пешадија изненадно су отвориле јачу ватру на 4. батаљон 14. пука II. позива, која је мало трајала. У 13 часова наша је артилерија реперисала извесне елементе, што је изазвало непријатељску артилериску ватру која је ускоро престала. Губитци: 1 погинуо и 1 рањен војник. Извиђањем се дознало, да је према десном крилу ове колоне 68. пешадиски пук; према центру 21. јегерски батаљон; према левом крилу 28. ландверски пук.
б) Код десне колоне. Непријатељ је с времена на време тукао ровове артилериском ватром. Одговарале су му патроле и предњи делови. Утрошено је 400 пешад. метака и 14 артилериских разорних зрна; рањено 4 војника. Испред 1. батаљона данас је скупљено и сахрањено 79 непријатељских лешева од раније погинулих“.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
У 7 часова послат је армији извештај ОБр. 1382 ове садржине: „Код ове дивизије ноћ је у главном проведена на миру, сем што је непријатељ у два маха и то у 19.50 и 24 часа отварао јаку пешадиску и артилериску ватру, и слабијим одељењима вршио покрет у напред у циљу изазивања ватре код нас. Наши су одговарали слабијом пешадиском и артилериском ватром“.
У 8.30 часова послата је команданту армије депеша ОБр. 1383 ове садржине: „Пошто је већи део градске артилерије придат овој дивизији молим за наређење, да се командант тешке артилерије II. армије упути у штаб ове дивизије ради управљања ватром градске артилерије“.
На ову депешу добивен је одговор ОБр. 1695 ове садржине: „На предлог команданта Шумадиске дивизије I. позива наређујем: да командант тешке артилерије оде са својим штабом привремено у састав штаба Шумадиске дивизије I. позива ради управљања ватром градске артилерије. Известити надлежне“.
У 9 часова послат је команданту армије извештај ОБр. 1384 ове садржине: „Две дугачке цеви модел 97. год. постављене су ноћас на положај јужна ивица с. Табановића, десна обала Јерешчића, и јутрос у 6 часова спремне су за дејство“.
У 13 часова добивена је директива команданта армије ОБр. 1702 која је горе у целини изнета.
У 19 часова послат је армији извештај ОБр. 1390 ове садржине: „На фронту ове дивизије нема ништа ново. Преко целог дана са обе стране отварана је слаба пешадиска и артилериска ватра. По извештају команданта левог одсека наша тешка артилерија успешно дејствује на село Причиновић. Непријатељ не одговара на нашу ватру и уопште не примећује се никаква активност од стране непријатеља до само, да продужује утврђивање свог положаја“.
Дејство Шабачког одреда
За заштићавање и одбрану Шапца командант одреда издао је заповест ОБр. 370, по којој је учињен овакав распоред трупа:
1. Источни одсек: од Старог ђумрука до ушћа реке Думаче поседа 3. батаљон 13. пука I. позива; 4. батаљон 6. пука III. позива; 1 батаљон последње одбране; ½ Дебанжове батерије (два топа); ½ батерије (2 цеви) хаубичке и један вод коњице. 4. батаљон 6. пука III. позива служиће као почесна – одсечна резерва крајњег десног крила на Думачи и имаће задатак да са трупама 5. пука III. позива забрани прелаз преко Саве преко Мишарске аде, и да спречи непријатељу да се дохвати Мишарског положаја.
2. Северни одсек: од Саве преко друма Богатић – Шабац па закључно са артилериском касарном поседају: 3 батаљона 13. пука, 2 митраљеза, 1 Дебанжова батерија (4 топа), ½ батерије мерзера (2 цеви), 1 Шнајдерова дугачка батерија 12 см. (2 цеви).
3. Одредска резерва: Тимочки дивиз. коњички пук и 3. батаљон 6. пешад. пука III. позива дању у Шанином шору, с леве стране, а ноћу на Вашаришту, источно од хаубичке батерије.
4. Артилерија пласирана где је била и са истим задатком, да туче сваки приступ Сави и да спречава грађење моста с том разликом, што ће батерије на Вашаришту код гробља и један топ 12 см. имати још и задатак, да благовремено пронађу потребне елементе за брањење прелаза преко Кленовачке (Мишарске) аде.
5. Место команданта: при излазу из вароши у улици Преког шора у кући Димитрија Дамјановића“.
У 13 часова добивена је директива команданта армије ОБр. 1702 ове садржине:
„У случају да будемо принуђени на одступање, армија ће се повући на линију: Видојевица – Чокешина – Парлог (к. 206) – Косовац (к. 185) – с. Бела река – с. Цуљковић – Парлог (североисточно од с. Цуљковића; нема га на карти) – с. Добрић – с. Маови – с. Јевремовац – Потес. На утврђеном положају код Јевремовца груписаће се градска артилерија и Шумадиска дивизија I. позива чија ће коњица бити на Липару.
Шабачки одред, појачан са једним пешад. пуком и две хаубице модела 97. год. из Шумадиске дивизије I. позива, има задатак да најупорније брани варош Шабац. Ово наређење као директива служиће лично команданту одреда само као најстрожије поверљиви акт, за разраду свега онога, што би му било потребно да раније припреми за што упорнију одбрану Шапца са појачањима, која му имају доћи у случају повлачења армије на горе означене положаје. О пријему ове директиве одговорити“.
У току овог дана на фронту овог одреда није било ничега значајног.
Наређење команданта II. армије ОБр. 1722
У току ноћи 25./26. септембра послато је ово наређење дивизијама и одредима: „Обзиром на садашњу ситуацију одређујем дивизијама ове комуникациске правце:
а) Тимочкој дивизији II. позива правац: Јадарска Љешница – долином Љешнице на Текериш – Вртаче – Михаилов гроб – Велики Бошњак, користиће се магацином хране у Бојићу.
б) Моравској дивизији I. позива правац: Клење – Дубље – Липолист – Бела река – Грушић – Бојић – Синошевић – Накучани – Мровска – Велики Бошњак и правац: Клење – Дубље – Липолист – Бела река – Цуљковић – Грушић – Десић – Двориште – Скакалиште – Румска – Криваја (Михаилов гроб) – Велики Бошњак.
в) Тимочкој дивизији I. позива правац: Белотић – Штитар – Слепчевић – Богосавац – Маови – Слатина – Заблаће – Лојанице – Велики Бошњак.
г) Шумадиској дивизији I. позив правац: Штитар – Мајур – Горња Врањска – Церовац – Велики Бошњак; и
д) Шабачком одреду правац: Шабац – Велики Бошњак.
Изволеће командант издати потребна наређења и послати ми на олеати распоред возова и установа. У будуће при најмањој промени послати ми одмах извештај. Ови комуникациски правци остају исти и у случају предвиђеном директивом ОБр. 1702 ове команде“.
Операције Ужичке војске
Командант Ужичке војске овог дана у 15 часова добија наређење Врховне команде ОБр. 3630, које је мало ниже у целини изнето. (Види наређења Врховне команде 25. септембра)
Око 16 часова издата је авизо-заповест команданту Ужичке бригаде: „Наредите да се припреми батаљон 15. прекоброј. пука III. позива са својим командантом и 2 Дебанжова брдска топа за прелаз преко Дрине сутра (26. септембра). Све пребачене трупе биће под командом пуковника Јанкуре“.
У 22.20 часова издата је дефинитивна заповест ове садржине: „Да би се учинио јачи притисак на позадину непријатељских трупа, које су на фронту Борања – Јагодња, Шумадиска дивиз. II. позива 26. ов. месеца извршиће са фронта: Кути – Мркаље – Студене горе наступање ка Пијеску и даље ка Власеници. Ради заштите њеног десног бока, а у исто време да би се учинио што јачи притисак и у правцу Сребрнице и даље у позадину непријатеља, командант ће зором пребацити код Бајине Баште заостали батаљон 15. прекоброј. пука III. позива са два брд. Дебанжова топа и упутити га форсирано ка Пашином брду. Све пребачене трупе биће под командом пуковника Јанкуре.
Добровољачка чета; 1. батаљон 4. пука III. позива и ½ батаљона 10. пука III. позива са два брдска топа под командом мајора Косте Тодоровића са Пашиног брда предузеће 26. ов. месеца енергично наступање правцем Подравно – Џиле са задатком, да непријатељске делове на томе правцу протера, дође у везу са Шумадиском дивизијом II. позива код Игришника, и заједно према ситуацији која буде владала, дејствује ка Поџепљу. Овај одред одржаваће везу нзмеђу Шумадиске дивиз. II. позива и одреда на Сребрници. Остатак пребачених трупа, предузеће од Пашиног брда енергично наступање ка Сребрници са задатком, да са фронта Виогор -Сребрница – Караула протера непријатеља, и са овог фронта врши јаче извиђање преко Буковика ка Буљану (819) и од Карауле ка Чаушу. Преко Чауша овај одред ће одржавати везу са Љубовијом.
Дејство Ужичке бригаде
На основи горе издатих наређења, командант Ужичке бригаде образовао је „Сребрнички одред“ ове јачине: 1 добровољачка чета; 2 батаљона 15. прекоброј. пука III. позива; ½ батаљона 10. пука III. позива; 2 батаљона 4. пука III. позива (без једне чете), 2 брдска и 2 пољска Дебанжова топа. Свега 4 ½ батаљона и 4 топа. Овог дана на фронту трупа, пребачених на леву обалу Дрине, вођене су борбе око Лесковика и Црног врха од 10 часова до ноћи, које су се продужавале и у току ноћи.
Дејство Шумадиске дивизије II. позива
Коњички дивизион и делови леве колоне (10. пук II. позива) водили су борбу са слабијим непријатељским одељењима око Жљебова, који су се повлачили. У правцу десне колоне није се чуло ништа, нити су од ње до подне добивени ма какви извештаји због тешког терена. Обзиром на добивени извештај, да непријатељ има јаче снаге са 6 пољских и 6 брдских топова код хана Пијесак, командант дивизије решава се да дивизију групише тако, како би у сутрашњем наступању обезбедио успех. У овом циљу око 13 часова наређује: да 10. пук заузме предњим деловима Кути (1232) – Чапори, а са главнином да буде код Ханић хана; да 12. пук заузме предњим деловима Мркаље (1156) – с. Кусаче, а са главнином да буде код Студене горе; да 3. батаљон 11. пука буде као општа резерва код Џврња – Стрмице за десну колону, а један батаљон овог пука да буде код Миљетке као резерва леве колоне.
У 15 часова командант дивизије са штабом дошао је у с. Маџаре где је и заноћио. Дивизија је заноћила у оваквом распореду:
Лева колона (10. пук са 2 брд. брзометна и 4 брдска Дебанжова топа) на линији: Кути (1232) – Чапори (1164). Главнина је северно од хана Крама.
Десна колона (3 батаљона 12. пука, са 4 брдска брзометна и 2 брдска Дебанжова топа) на линији: Мркаље – Кусаче. Главнина је на Студеној гори.
Општа реверва: за леву колону (1 батаљон 11. пука са пољским артилериским дивизионом) код с. Миљетке; за десну колону (3 батаљона 11. пука са 2 брд. брзометна топа) код Џимрије.
Одреди на Игришнику и Буковцу имали су остати на истим местима, али од њих никакви извештаји у току овог дана нису добивени. Исто тако није било извештаја докле је допро коњички дивизион и где је заноћио.
Команданту Ужичке војске послат је овај распоред трупа и намера команданта дивизије, да сутра продужи покрет у циљу овлађивања положаја око хана Пијесак.
У 22 часа, командант дивизије издаје заповест за сутрашњи рад, по којој:
Коњички дивизион да поруши железничку пругу на простору између Олова и хана Пијесак и да преко пруге извиђа у правцу Власенице.
Лева колона да овлада линијом: Височник – Мекоте са потребним осигурањем на Кучичкој планини (или Кути, ако је то згодније).
Десна колона да овлада линијом: Мироље – Кусаче (1037) са потребним осигурањем на Жепи.
Резерва обеју колона (11. пук) сасређује се код Мркаља, где очекује даље наређење. Једна чета из резерве леве колоне иде на Куштревицу (к. 1192).
Одред са Буковца извиђа у правцу: Поџепље – Џиле и обезбеђује довољном снагом правац долином реке Жепе.
Дејство Лимског одреда
Овога дана трупе овог одреда су овладале линијом: Кратељ – Палеж јужно од с. Кнежине. Једна чета овог одреда са делом црногорских трупа избила је на Пуховац.