Операције аустриске војске
Операције V. армије
Трупе ове армије застале су пред српским утврђеним положајима јужно од Шапца, водећи постепени напад на поједине тачке, и очекујући дејство VI. армије.
Операције VI. армије
Трупе ове армије продужиле су овог дана срећно започето наступање.
Дејство 13. корпуса
У току ноћи 6./7. новембра Срби су напустили село Пасковац испред десног крила 42. хонведске дивизије, тако да је створена могућност за напад на вис Велике Бобије и за потпомагање напада 40. хонведске дивизије 15. корпуса на вис Цариград. Трупе 13. корпуса успеле су до 9 часова да заузму шанчеве јужно од Лознице, а до мрака стигле су готово до реке Штире.
Дејство 15. корпуса
80. бригада 40. хонведске дивизије успела је у току овог дана да заузме вис Цариград, а заједно са 2 батаљона 79. пешад. пука и вис Перине. Пошто су две чете 90. пешад. пука заузеле седло јужно од виса Столице, Срби нису могли даље држати овај вис, који је нападала 10. брдска бригада 48. дивизије. Међутим вис Костајник и даље се држао, и ако је на њега нападала главнина 48. дивизије, развивши полукружно око Костајника знатно артилериско дејство. Једино се успело заузети један предњи положај, на коме су заплењена 3 топа и 2 митраљеза.
12. брдска бригада успела је још у 7 часова са 1 батаљоном 43. пука и 1 батаљоном 74. пука да заузме Козју стену, којом је приликом заробљено око 600 војника и 2 митраљеза. Напад 10. брдске бригаде са Столице и 12. брдске бригаде са Козје стене напредовао је постепено ка путу Крупањ – Лозница, али се Костајник према 11. брдској бригадн 48. дивизије још држао.
Трупе 1. дивизије напредовале су под тешком борбом у правцу Крупња и успеле да овог дана заузму српске шанчеве на 2 км. испред Крупња.
Трупе 15. корпуса у току овог дана запљениле су укупно 7 топова.
Дејство 16. корпуса
Главнина Комбиноване дивизије отпочела је овог дана у 5 часова напад на вис Шанац. После великих губитака, дивизија је успела тек по подне да заузме овај вис. 6. брдска бригада нападала је на мех. Градину цео дан, продужујући напад и у току ноћи 7./8. новембра и следећег дана у 8 часова заузела је ову тачку. 109. ландштурмска бригада успела је у току овог дана, да заузме вис Ободник.
Трупе 50. дивизије наишле су на Србе добро утврђене на вису Уши Главица северно од Љубовије. Тек по уласку у борбу 16. брдске бригаде, напад је кренуо напред. Још пре наступања ноћи заузет је четврти и последњи српски стрељачки заклон. У овом нападу на Уши Главице, 50. дивизија имала је да се бори против српских трупа у јачини око 2.500 војника редовне војске и 6 топова, као и са добровољачком четом „злогласног“ мајора Танкосића.
Трупе 18. дивизије задоцниле су у пребацивању својих јединица преко Дрине. Ово задоцњење имало је рђаве последице, јер су Срби добили времена и могућности, да изврше један против напад.
13. брдска бригада, која је постепено прелазила на десну обалу реке, имала је да издржи тешку борбу док је стигла до доминирајућег виса Немић камен. У току овог дана бригада је успела да заузме само један део нагиба овог виса. Због овога, подизање понтонског моста могло је бити изведено тек по паду мрака, тако да су остале бригаде ове дивизије прешле Дрину у току ноћи 7./8. новембра.
Самостална 4. брдска бригада наишла је у току овог дана на слабији српски отпор и успела да заузме косе непосредно на десној обали Дрине код Рогачице.
Операције српске војске
Операције I. армије
На фронту Моравске дивизије II. позива непријатељ је успео у 6 часова да заузме Орлујак и Биљевине. На фронту Дунавске дивизије I. позива сви напади 4. прекобројног пука да поврате Нешино брдо остали су безуспешни. На фронту Љубовиђског одреда непријатељ је у поноћ 6./7. новембра отпочео пребацивање трупа на десну обалу Дрине, подигнувши и 2 моста код Старе Љубовије. Нешто доцније отпочео је пребацивање трупа и према Немић камену.
У току дана непријатељ је снажним нападом на целом фронту успео, да потисне трупе ове армије са њених положаја. Армија се повукла и заноћила у овом распореду: Моравска дивизија II. позива на линији: Примет – Миоковац – Мишаковац; Дунавска дивизија I. позива на линији: Милутинов гроб – Бранковац – Ждрела – Велеш – Караџица; Љубовиђски одред, који је био нападнут са снагом јачом од једне дивизије, налази се у повлачењу правцем Алијин грм – Дуго – Боблије и Немића камен – Торничке Бобије – Баре.
Наређено је да Љубовиђски одред уђе у састав Дринске дивизије II. позива, која понова долази у састав ове армије.
У току овог дана командант армије добио је ове важније извештаје:
Од команданта Моравске див. II. позива
У 6 часова. Командант 3. пешад. пука покушао је ноћас да заузме косу Средње, али у томе није успео. Непријатељ је отпочео напад на Орлујак.
У 7 часова. Непријатељ је заузео Орлујак после јаког напада; наш 1. пешад. пук одступио је неколико стотина метара, те је повукао и 2. пешад. пук са Биљевине. Непријатељ се задржао на Орлујаку, кога туче наша артилерија.
У 8.15 часова. Један батаљон 1. пешад. пука је на Пландишту а остали се прикупљају источно од ове тачке; 2. пешад. пук је на линији: Козја стена – Велики вис – Гробнице; 3. пешад. пук је на Гробницама, где је и једна батерија, а остале су батерије промениле положај и дошле на линију: Миоковац – Вел. Њива.
У 10.35 часова. Стање ове дивизије непромењено је.
У 13.45 часова. Због повлачења Дунавске дивиз. I. поз. и моја се дивизија повлачи на линију: Примет – Миоковац – Мишаковац.
У 14.40 часова. Предлаже команданту I. армије, да се дивизија повуче још ноћас на линију Остењак – Прибојна, јер су положаји на којима је сада тучени артилериском ватром. На ово је командант I. армије одговорио, да би то било незгодно за III. армију, те према томе само у крајњој нужди одобрава да се то изврши.
У 16.10 часова. Пукови се постепено повлаче од: Великог виса – Гробнице – Пландишта на прихватни положај: Примет – Миоковац – Вел. Њиве – Мишаковац. Повлачење се врши у потпуном реду. Непријатељ не гони.
Од команданта Дунавске див. I. позива
У 2.10 часова. Два покушаја 4. прекобројног пука да поврати Нешино брдо остали су безуспешни; 8. пешад. пук II. поз. одбио је непријатељске нападе, али на крајњем левом крилу непријатељ је успео, да са 2 батаљона заузме ћувик јужно од Ободника, па оставивши мањи део на томе ћувику, продужио је напад у правцу Велеша и Чермановића гаја. Командант 8. пука II. позива намерава, да непријатеља на овом правцу нападне.
У 8 часова. На Шанац напада 8, а на Рујевачке рудине до 3 непријатељска батаљона, те мислим да се ови положаји неће моћи одржати. На основи овог извештаја командант I. армије наређује телефоном команданту Дунавске дивизије I. позива, да се трупе на Нешином брду и Рујевачким рудинама не ангажују до одсудности, већ да се благовремено повуку на линију: Кулине – Ждрело – Велеш.
У 8.40 часова. Десно крило (8. пук II. позива) држи положај: Миоковићи – Гај; непријатељ се према њему утврђује. У центру (4. прекобројни пук I. позива) покушан је напад на Нешино брдо, али се није успело. Лево крило (8. пешад. пук I. позива) одбило је непријатељски напад.
У 9.45 часова. Десно крило (8. пук II. позива) држи исти положај, а са једним батаљоном напада на Вуколовце. Центар (4. прекоброј. пук I. поз.) непријатељ напада снагом до 8 батаљона са Нешиног брда на Шанац. Лево крило (8. пук I. позива) непријатељ је напао на Рујевачке рудине и заузео овај положај, због чега је наређено да се 8. пук I. позива повлачи на Ждрело. 9. пук I. поз. држи положај Јагодња – Бранковац.
У 12.40 часова. Због одступања 8. пука I. позива са линије Рујевачке рудине – Ободник, наредио сам да се трупе ове дивизије повуку на положај: Милутинов гроб – Кулине – кота 813 – Ждрело – Велеш, на коме ће се дати одсудан отпор. У овом моменту трупе су у повлачењу на нови положај.
У 14.30 часова. Непријатељ је на линији Ободник – Рујевачке рудине – Шанац и ту се задржао. 8. пук II. позива повлачи се ка Милутиновом гробу; 9. пук I. позива ка Бранковцу, 8. пук I. поз. на линију: Велеш – Ждрело, 4. прекобројни пук I. позива са 2 батаљона је на Кулинама, а са 2 батаљона у дивизиској резерви позади Кулине. Непријатељ туче Кулине јачом артилериском ватром.
Од команданта Љубовиђског одреда
У 3 часа. Непријатељ прелази Дрину код Љубовије, одлазим тамо.
У 8 часова. Непријатељ је успео ноћас да пређе са 1 – 2 чете Дрину између утока р. Љубовиђе и Старе Љубовије, али су га наше 2 чете протерале натраг преко Дрине. Коњички пук је упућен на Главицу, јер се извесни непријатељски делови налазе према Чермановића гају.
У 9.50 часова. Непријатељ се укопава између Марковаче и Кршног брда. Непрестано прелази Дрину и појачава Кршно брдо, дејствујући на вис Уши где се налази наша артилерија, која такође дејствује.
У 12 часова. Непријатељ прави мост код Старе Љубовије, стално се пребацује понтонима и изгледа да је озбиљне јачине. Једна његона колона око 1 батаљона креће се друмом од Сребрнице ка Немићу.
У 13 часова. На простору Кршно брдо – Марковача непријатељ је пребацио снагу око 2 пука пешадије. Поводом овог извештаја, командант армије наређује команданту Дунавске дивизије I. поз. телефоном у 13.30 часова, да предузме све мере за осигурање свог левог бока и позадине и да од својих трупа одвоји, колико је више могуће и упути на Рожањ и Дуго за осигурање правца Љубовија – Пецка.
У 14.35 часова. Непријатељ према Немића камену пребацује се на десну обалу Дрине и туче ову тачку са 8 топова.
У 23 часа. Према десном одсеку непријатељ је пребацио преко Дрине 2 пука пешадије, потпомажући овај прелаз са 4 батерије. Према левом одсеку прешао је са 3 батаљона, а још са 3 батаљона стоји на левој обали Дрине спреман за прелаз на десну обалу. Пошто непријатељ обухвата оба крила овог одреда, наредио сам, да се трупе десног одсека под борбом повуку преко Алијиног грма, где дати јачи отпор, а у случају немогућности држања овог положаја да се повуку на Дуго и Голо брдо, где се има дати непријатељу одсудан отпор. Трупама левог одсека наредио сам, да се повуку на линију: Баре – Прослоп – Торничке Бобије.
Наређење команданта I. армије
ОБр. 2541
(одаслато у 9.40 часова)
Команданту Дунавске дивизије I. позива, команданту Моравске дивизије II. позива и команданту Љубовиђског одреда
„На случај крајње нужде повлачења са садањих положаја, Моравска дивизија II. позива има се повући на простор између р. Ликодре и Белоцрквенске реке и заузети положај кота 495 -Остењак и даље на север; Дунавска дивизија I. позива на положај Мрамор (к. 573) – Кулине – Ждрело – Велеш; Љубовиђски одред на положај Дуго (к. 824) – Голо брдо (668) – Кик (842) – Бобија – Прослоп – Баре (983). Одржавати тесну међусобну везу и узајамно се потпомагати.
8. пешад. пук I. позива упућен је преко Става и Пецке као појачање, који ће бити у армиској резерви. О пријему овога одговорити депешом. Комуникациски правци остају исти као и до сада“.
У 11.15 часова командант I. армије добија извештај команданта III. армије ОБр. 2435 ове садржине: У току ноћи 6./7. новембра на фронту Тимочке и Дринске дивизије II. позива било је само пушкарање. Комбинована дивизија због јучерашњег крвавог боја повукла се у току ноћи 6./7. новембра у нереду са Гучева. Дринска дивизија I. позива држи упорно своје положаје, али је обасута непријатељском снажном артилериском ватром.
У 14.50 часова командант I. армије извештава команданта Љубовиђског одреда, да ће ускоро добити појачање од 1 пука пешадије, 1 дивиз. коњички пук, дивизион артилерије и пионирски полубатаљон из Дунавске дивизије II. позива, те зато треба упорно да се држи на садањим положајима обезбеђујући правац Љубовија – Пецка. Овом приликом наређује му, да се трупе левог крила на случај непријатељског притискивања постепено и полако повлаче ка Павишини (1070).
У 15 часова командант III. армије шаље команданту I. армије са ОБр. 2434 ову представку: „Обзиром на положај, који сада заузима Моравска дивиз. II. позива ваше армије, она представља заштиту комуникације моје армије тј. пута: Брезјак – Јаребице – Завлака. Стога молим да се то има у виду и да Моравска дивизија II. позива ни у ком случају не мења своје положаје, док се Дринска дивизија I. позива, Комбинована дивизија I. позива и Дринска дивиз. II. позива не свију ка Завлаци“.
Поводом ове представке командант I. армије под ОБр. 2554 у 16 часова доставља команданту III. армије ово: Моравска дивиз. II. поз. држи сада положај: Примет – Миоковац – Мишаковац и у крајњој нужди има се повући на коту 495 – Остењак и даље на север. Да би се ово њено повлачење могло регулисати у смислу ваше представке ОБр. 2434 од данас, потребно ми је да знам на које ће се положаје ваша армија повући, као и којим ће се редом ваше дивизије повлачити, те да Моравска дивизија II. позива не буде изложена удару у десни бок од стране непријатеља са Костајника. Повлачење ваше Дринске дивизије I. позива треба да буде упоредо са Моравском дивизијом II. позива. Стога молим, да ме и известите о времену, кад ће се Дринска дивизија I. поз. повући и где, те да према томе издам потребно наређење команданту Моравске дивизије II. позива.
У 18 часова командант Дунавске дивизије II. позива са штабом стигао је у Пецку.
Заповест команданта I. армије
ОБр. 2558
(одаслата у 19.30 час.)
Команданту Дунавске дивизије I. позива, команданту Дунавске и Моравске дивизије II. позива и команданту Љубовиђског одреда:
„Према телефонском наређењу начелника штаба Врховне команде од данас досадашњи Љубовиђски одред има ући у састав Дунавске дивизије II. позива, која данас улази у састав ове армије. Наређујем:
1. Да командант Дунавске дивизије II. позива сутра 8. тм. рано изјутра прими досадањи одсек досадашњег Љубовиђског одреда са задатком, који сам команданту Дунавске дивизије II. позива усмено издао.
2. Да командант Дунавске дивизије II. позива одмах чим прими додељени одсек изврши распоред својих трупа према наређењу, које сам му усмено издао, о чему ће ме одмах по извршеном распореду известити, као и о месту, где ће му бити штаб.
3. Командант Дунавске дивизије I. позива и Дунавске дивизије II. позива одржаваће стално тесну везу.
4. Командант Дунавске дивиз. I. позива упутиће одмах у Пецку пешадиског ппуковника Милана Радовановића, кога ће командант Дунавске дивизије II. позива употребити за команданта комбинованог пука.
5. Досадањи командант Љубовиђског одреда, који се укида, примиће команду над коњицом Дунавске дивизије I. и Дунавске дивизије II. позива, која се ставља под команду команданта Дунавске дивизије II. позива.
6. Командант Дунавске дивизије I. позива упутиће један пешадиски пук и две батерије из састава своје дивизије у састав Дунавске дивизије II. позива, како сам то већ усмено наредио.
Комуникациски правац Дунавске дивизије II. позива биће: Пецка – Ставе – Ваљево“.
Операције II. армије
Дејство Моравске дивизије I. позива
Ноћу 6./7. новембра у 20.45 часова, командант Моравске дивизије I. позива добио је наређење команданта II. армије ОБр. 3266 ове садржине:
„Данашњим нападом на Шумадиску дивизију I. и Тимочку дивизију I. позива противник је показао, да је највећи део своје снаге груписао на простору: Мишар – Шабац – Добрић и да према фронту Моравске дивизије I. позива има слабије делове, који хипнотишу ту дивизију за њене положаје. Да би се сазнало што тачније стање непријатеља према Моравској дивизији I. позива изволите сутра 7. ов. месеца предузети напад на противника на линији Липолист – Добрић не ангажујући се за одсудно решење. Ако се наиђе на јачи отпор повући се на своје положаје, на којима треба оставити нужну посаду. Једновремено наредите, да се врши и насилно извиђање западно од Липолиста у правцу Рибара.
Један батаљон из резерве има остати на десном крилу, да помогне лево крило Тимочке дивизије I. позива, кад командант тога крила буде то потражио.
Тимочка дивизија I. и Шумадиска дивизија I. поз. помагаће по могућству ову акцију са својих положаја испадима и артилериском ватром.
Време почетка напада одредиће сам командант и известиће ме. О пријему овог наређења одговорити а о резултату акције поднети извештај“.
Заповест команданта Моравске дивиз. I. поз. ОБр. 1609
Исте ноћи 6./7. новембра у 23 часа, командант Моравске дивизије I. позива на основи армиског наређења издаје своју заповест у овоме:
„Данашњим нападом на Шумадиску дивиз. I. и Тимочку дивиз. I. поз. противник је показао, да је највећи део своје снаге груписао на простору: Мишар – Шабац – Добрић и да према фронту Моравске дивизије има само слабије делове. Да би се сазнало што тачније стање непријатеља према овој дивизији командант армије под ОБр. 3266 од данас наредио је, да се сутра 7. ов. месеца предузме напад на противника на линији Липолист – Добрић не ангажујући се за одсудно решење.
Тимочка дивизија I. и Шумадиска дивизија I. поз. помагаће по могућству ову акцију са својих положаја испадима и артилериском ватром. Наређујем:
1. Десна колона: командант пуковник Миливоје Стојановић (1 вод коњице, 2 ½ батаљона 2. пука са водом митраљеза и 1 вод 2. пољске батерије. Свега: 2 ½ батаљона, 1 вод коњице, 2 топа и 2 митраљеза), полази сутра 7. ов. месеца у 7 часова са косе Парлог с. Цуљковић правцем Жуто поље – Паковача – Стари Липолист са задатком, да на том правцу протера и сазна јачину непријатељску, одржавајући везу десно са Тимочком дивизијом I. позива (15. пук I. позива) и лево са левом колоном. За време напада десна ће се колона управљати према левој колони.
2. Лева колона, командант ппуковник Милорад Марковић (1 вод коњице, 2 батаљона 1. пешад. пука са водом митраљеза. Свега: 1 вод коњице, 2 батаљона пешад. и 2 митраљеза), полази сутра 7. ов. месеца у 7 часова са положаја Главица правцем Саленица – Липолист са истим задатком као и десна колона, одржавајући везу на десној обали Беле реке са десном колоном и на левој обали Милошевице са извиђачким батаљоном упућеним са Косовца.
3. Командант 3. пешад. пука упутиће сутра 7. ов. месеца у 7 часова један батаљон са једним митраљезом у насилно рекогносцирање са Косовца преко Ранђи баре – Крковаче – Празне вреће, извиђајући непрујатеља између села Липолиста и с. Рибара и одржавајући везу са левом колоном на десној обали Милошевице и са батаљоном упућеним са Парлога ка с. Рибарима.
4. Командант 16. пешад. пука упутиће сутра 7. ов. месеца у 7 часова 1 батаљон са 1 митраљезом у насилно рекогносцирање правцем Парлог – Салаш Манастирски – с. Рибари, одржавајући десно везу са батаљоном 3. пука и лево са четничким одредом.
5. Извиђање има да се изврши до линије Стари Липолист – с. Рибари. При овоме обратити пажњу на што тешњу везу и обавештавање.
6. Артилерија са главног положаја потпомагаће својом ватром наступање ових колона.
7. Ако се наиђе на јачи отпор повући се на своје положаје, на којима треба оставити нужну посаду.
8. Све остале јединице остаће на својим садашњим положајима и бити у приправности за сваку евентуалност. Коњички ескадрон одржаваће тесну везу између десне колоне и Тимочке дивизије I. позива.
9. Ја ћу бити код 3. пољске батерије, североисточно од с. Цуљковића, где ми слати сва извешћа.
10. Нападне колоне одржаваће сталну телефонску везу са мном“.
У одређено време предузет је напад 7. новембра, којим је постигнуто ово:
Десна нападна колона, састављена од 2 ½ батаљона 2. пешадиског пука I. позива, дошла је у своме наступању до линије Стари Липолист – западна ивица с. Липолиста, потискујући пред собом непријатељске делове у јачини од 3 батаљона. Ојачаван из позадине, непријатељ је извршио у три маха против напад, али је увек бивао одбивен.
Лева колона, састављена од 2 батаљона 1. пука у своме наступању, допрла је до линије цркве с. Липолиста и утврђене ивице села источно и западно од цркве, потискујући пред собом два непријатељска батаљона, која су била утврђена на обележеној линији.
Један батаљон 3. пука у своме извиђању правцем Ранђи бара – Крковача наишао је на непријатеља јачине 1 – 2 батаљона на линији Крковача – Липолист. Један батаљон 16. пука упућен у насилно рекогносцирање ка селу Рибарима, избацивши из ровова код Манастирског Салаша непријатеља у јачини 1 – 2 батаљона, доспео је до јужне ивице с. Рибара, где је сачекао наређење за повратак. Све су ове колоне биле међу собом у вези и од 7 – 17 часова ломиле ватром (пешадиском, митраљеском и артилериском) непријатеља и изазвале, да се потпуно развије. Од 17 – 18 часова цео се је овај систем повукао у реду на своје положаје, оставивши само патроле на линији до које су данашњим нападом допрле.
Према извештајима команданта колоне непријатељ је овако распоређен: у селу Рибарима и у Прњавору налазе се по један батаљон пешадије са по неколико митраљеза из 11. пука. Позади ове линије, а негде у дубини (у правцу села Бадовинаца), има два топа, који су у току данашње борбе дејствовали на батаљон 16. пука. У међупростору Рибари – Липолист налазе се 2 батаљона (изгледа по један из 11. и 6. пука). У Липолисту налазе се 2 – 3 батаљона са 8 митраљеза (изгледа остатак 6. и део 8. пука). 1 батерија од 6 оруђа распоређена је источно и западно од цркве у Липолисту. Источно од Липолиста, а између овога и Добрића, непријатељску линију држе три батаљона на линији: источна ивица с. Липолиста – Стари Липолист – ка Добрићу. Позади ове линије на Старом Липолисту налази се једна пољска а иза ове једна хаубичка батерија.
По исказу заробљеника непријатељ на простору Шабац – Љешница – Лозница до везе са корпусом код Гучева има 8. и 17. корпус. Према Шапцу је 9. пешад. дивизија од три пешад. и 1 артилериског пука (од 4 батерије). На простору с. Добрић – Липолист је 21. ландверска дивизија ојачана једним пуком (комбинованим из марш. батаљона 2 јегерска и 2 заједничке војске). Ове две дивизије образују 17. корпус (комбиновани), у чији састав улази и ојачана бригада која одржава везу између 17. и 8. корпуса. Ова бригада састављена је из два пука и једне батерије.
И ако су одређени команданти колона водили рачуна о томе да се не ангажују сувише, ипак су због покривености терена и борбе у насељеном месту губитци ове дивизије врло знатни: Официра рањено 12, контузован 1, подофицира, каплара и редова погинуло 153, рањено 588 и нестало 7. Због овако великих губитака појачао сам десни и средњи одсек са по једним батаљоном из резерве. Губитци непријатељски нису ми познати, али су по извештају команданата колона и исказу заробљеника доста знатни. Заробљен је 1 официр и 60 војника из 6. пешадиског пука“.
На фронту Тимочке и Шумадиске дивизије I. позива у току овог дана непријатељ је вршио слабије нападе и свуда је одбивен.
На осталим фронтовима наше војске у току овог дана није било ничега значајног.