Операције III. армије
Армија је имала задатак да заштићава правце који долином Јадра воде ка Ваљеву, а нарочито правац: Завлака – Осечина – Каменица – Ваљево. У току 9. новембра непријатељ је заузео Јаребичке положаје, али јачег контакта са њиме није било.
10. новембра у 3.40 часова са ОБр. 2488 командант III. армије извештава команданта I. и II. армије, да ће се његова армија у току данашњег дана (10. новембар) груписати на линији: Владичина њива – Стража (424) – Белутак (397) – Кик код Осечине (333). Али је у ово време добивено наређење Врховне команде ОБр. 6159 (види ниже), по коме III. армија има да се повуче на линију: река Тамнава (ушће Марић потока) – к. 295 – с. Црниљево – Јанков вис (454) – Белутак – Попово брдо – Кик (333) – кота 351, ради одбране, обезбеђујући у исто време правац: Осечина – Ваљево.
У 3.45 час. командант II. армије са ОБр. 3409 пита команданта III. армије, да ли су трупе његове армије ухватиле везу са Тимочком дивизијом II. позива, колико су јаке и какав је задатак тих трупа?
У 5.40 час. добивен је извештај I. армије ОБр. 2613 да се Моравска дивизија II. позива повукла на положај: Солдатовића гајеви – Дренов кик – Главица у току 9. новембра, да је са непријатељем у току тога дана имала додир, али га је у 18 часова изгубила.
У 8.45 час. послат је са ОБр. 2490 извештај II. армији на питање ОБр. 3409: „Од трупа ове армије упућено је на Владичине њиве 2 батаљона пешадије, митраљеско одељење и пионирска чета, са задатком да држе везу са Тимочком дивизијом II. позива и да штите леви бок II. армије. Артилерија се није могла извући на положај, те је упућена преко Завлаке и Осечине. Остатак Дринске дивизије II. позива заузима групу Стража (424). У току данашњег (10. новембра) и сутрашњег дана извршиће се наређење Врховне команде ОБр. 6159“.
У 11. час. добивен је извештај II. армије ОБр. 3419, да ће се данас у 18 часова приступити извршењу наређења Врховне команде ОБр. 6159 са борачким деловима. Штаб II. армије биће привремено у Коцељеву.
У 11.30 час. командант II. армије саопштава телефоном команданту III. армије, да има извештај, да је одред III. армије на Владичиним њивама нападнут и да се повлачи. Напомиње, да треба наредити, да тај одред остане што дуже, бар до мрака, на свом положају, пошто је то место врло осетљиво и опасно по II. армију.
У 12.15 часова, поводом овог саопштења, послато је са ОБр. 2503 ово наређење команданту Дринске дивизије II. позива.
„Командант II. армије добио је извештај, да су ваши делови на Владичиним њивама нападнути и да су у повлачењу. Обавестите се што пре како тамо стоје ствари и настаните свим силама да на том правцу заштитите леви бок II. армије, држећи везу са Тимочком дивизијом II. позива. II. армија почеће вечерас у 18 час. заузимање нове линије: Суво село (до реке Власанице) – Парлог (к. 258) – Марков гроб – Велики Бошњак – Столице (к. 288) – к. 288 – река Тамнава, стога је неопходно потребно да до тога времена леви бок буде осигуран.
Са вашом дивизијом заузећете линију: р. Тамнава (ушће Марић потока) – кота 295 – село Црниљево – Јанков вис са Потпаљеним ртом. Разбојиште држати као предњу тачку. Лево од вас биће Комбинована дивизија и даље Дринска дивизија I. позива на положајима, како је то одређено последњом заповешћу.
Ово ново груписање подесићете тако, да иде напоредо са левим крилом II. армије, те да оно ни у ком случају не буде откривено и угрожено.
Вашу комуникацију подесите тако, да она излази на линију: Оџино брдо – Велике белеге, а одатле на Каменицу. Подигните што пре телефонску везу са армиским штабом у Каменици“.
У 12.55 часова са ОБр. 2624 добивен је распоред I. армије у овоме: Моравска дивизија II. позива на линији: кота 335 – Биљевина – Главица. У правцу Кика (333) на десном крилу дивизије биће 1. пук II. позива. Дунавска дивизија I. позива држаће линију: Јеловик – Брезак – Ива (674). Дунавска дивизија II. позива биће на положају Баре, а за случај крајне нужде повлачи се у правцу: Гаревина – Суводол. Положај: Копиловић – Дренаићски вис биће јој последњи.
У 13 часова наређено је начелнику војне станице у Каменици, да све рекруте упућене за III. армију задржи у Каменици. Само 1.000 рекрута за Комбиновану дивизију да се упуте без оружја у Осечину, где има пушака за њих. Ово је наређено због тога, што је због непрестаних покрета и додира са непријатељем немогуће било извршити преоружање рекрута, па тек онда подела по дивизијама.
На основи наређења Врховне команде ОБр. 6194 да се све батерије, које остану без муниције, упуте у Аранђеловац, командант армије наређује да се 2. и 3. градска батерија, 2 хаубичке 12 см. батерије и 1 Крупова хаубичка 12 см. батерија упуте у Аранђеловац, а на положајима код Каменице да остане: 1 хаубичка брзометна 12 см. батерија; 1 хаубичка брзометна 15 см. батерија; 1 хаубичка Крупова 12 см. батерија и 1 градска 12 см. батерија од 2 цеви.
У 16.55 часова добивено је наређење Врховне команде ОБр. 6205, којим се допуњује наређење ОБр. 6159, по коме нова одбранбена линија III. армије има да иде од Тамнаве преко Сарића рта на Разбојиште (462) – Јанков вис па даље како је већ одређено наређењем ОБр. 6159. На основи овога, послато је у 20.45 часова команданту Дринске дивизије II. позива наређење ОБр. 2504 ове садржине:
„Према наређењу Врховне команде ОБр. 6205 од данашњег, нова одбранбена линија те дивизије, која је саопштена са ОБр. 2503 корегирана је у неколико и она сада иде од Тамнаве преко Сарића рта на Разбојиште (462) – Јанков вис (454) са Потпаљеним ртом закључно. Код II. армије такође је извршена корекција и њена одбранбена линија ићиће од коте 288 на Сто (262) – Михаиловац – Комино брдо. За Комбиновану дивизију остаје по досадашњем, с тим да њено крајње десно крило буде на безименом ћувику на средокраћи пута између Белутка и Потпаљеног рта“.
О овоме је извештен командант Комбиноване и Дринске дивизије I позива.
У 23.15 часова добивен је извештај ОБр. 2645 од команданта I. армије, да је непријатељ јако напао Моравску дивизију II. позива, да је она изгубила предњу тачку Млађеве и да командант дивизије сумња, да ће се положај одржати, ако непријатељ надре. Поводом овога, са ОБр. 2512 у 23.55 часова наређено је команданту Дринске дивизије I. позива, да помогне артилериском ватром Моравску дивизију II. позива, пошто је јако нападнута и изгубила Млађеве, а ако је могуће помоћи је и пешадијом.
У току 10. новембра одељења интендантског воза вршила су евакуацију хране из магацина у Завлаци и Осечини, па је III. армија морала дуже да се задржи на положајима у висини Завлаке, и ако у току 10. новембра није била јако нападана и могла је благовремено одступити на ново одређену одбранбену линију. Пекарске чете престале су да пеку хлеб у овим местима. Хлеб је печен у главном војишном слагалишту у Ваљеву. 4. одељењу резервне мунициске колоне наређено је да сву артилериску муницију остави у Каменици, а пешадиску да крене колоном, која да се убивакује код Бегових вода.
Дејство Дринске дивизије II. позива
10. новембра у јутру дивизија је држала фронт: Владичина њива – Стража на левој обали р. Вел. Цернице и то:
Десни одсек на Владичиним њивама посео је 4. пук II. позива;
Леви одсек на Стражи (424) посео је 6. пук II. позива;
Резерва на Првом рту североисточно од Страже – 5. пук II. позива.
Од команданта десног одсека на Владичиним њивама добивен је у 9.30 часова извештај писан у 7.30 часова ове садржине: „Стање код 4. пука II. позива је овакво: са 3 батаљона и 1 батеријом освануо сам на положају Владичине њиве. Заштитнички батаљон освануо је на Беглуку. О непријатељу се ништа ноћас није сазнало, сем што је синоћ јављено, да је се задржао на изворном делу Мале реке. Веза је ухваћена десно са деловима Тимочке дивизије II. позива на коси јужно од Кика, а лево са 6. пуком II. позива“.
Командант дивизије доставио је ово команданту своје III. армије и начелнику штаба суседне II. армије. Одмах за овим добивен је извештај од команданта десног одсека, да је непријатељ у 8.20 часова напао предње делове заштитнице око Беглука (Гор. Бадања) и да непријатељ наступа у неколико колона од Јаребица. Од команданта левог одсека на Стражи (424) добивено је извешће писано у 10.45 часова, да се његова заштитница, после краће борбе на положају Гробље, повукла на леву обалу Велике Цернице.
У току овог дана командант дивизије послао је ове важније извештаје команданту III. армије:
У 16.40 часова са ОБр. 1307: Један непријатељски бегунац на саслушању изјавио је ово: „Да се од Лознице преко Брезјака креће цела 42. дивизија (25., 26., 27. и 28. пешадиски пук) са 12. брдским пуком, а позади дивизије остао је 10. домобрански коњички пук. Да ли и код ове колоне има артилерије не зна се, али је чуо, да се позади обеју колона налази 6. артилериски пук 42. дивизије и 31. артилериски пук. Чуо је, да хитају да се што пре сједине са војском која иде од Шапца. Снабдевање им је рђаво, стоке је много угинуло за време борбе код Гучева, а и коњи у артилерији доста су омршавили. Наређено је од команданта 28. пешадиског пука пуковника Петровића, да се све наше становништво протерује за нашом војском, а ако неће да иде, да се убија“.
Са ОБр. 1308. „У вези наређења ОБр. 2496 од 10. ов. месеца част ми је известити команданта армије, да су 4. и 6. пук посели одређене положаје и за данас ми изгледа немогуће извршити преоружање, у толико пре, што су заштитни делови на десној страни Велике Цернице (Беглук) ступили у борбу јутрос у 8.25 часова и вероватно да ће ускоро отпочети борба и на фронту Владичина њива – Стража. Издаћу одмах наређење команданту 5. пука, који је у резерви на тачци Први рт североисточно од Страже, да одмах одмаршује на Јанков вис и ту изврши размену оружја, али треба имати у виду да овај пук има пушака (бораца) само око 600. О ректрутима, који треба да дођу за формирање 5. пука II. позива, не знам где се налазе, али вероватно су на правцу Каменица – Осечина. Молим за детаљније упуство, на који се начин може у овакој ситуацији извршити преоружање“.
У 20.10 час. са ОБр. 1312. „Веза са Тимочком дивизијом II. позива тесна је. На Владичиним њивама је прикупљен цео 4. пук II. позива са митраљеским одељењем и 8. пољском батеријом. На главној одбранбеној линији Владичине њиве до 13.45 час. није било пешадиске борбе, само је наша батерија дејствовала против мањих непријатељских делова, који су се спуштали од села Југовића у долину реке Цернице. По извештају официрске коњичке патроле, један непријатељски пук спушта се од села Југовића ка уточном делу реке Сипуље, вероватно да обухвати лево крило Владичиних њива. Предузете су мере за парирање тога маневра“.
У 23.30 час. са ОБр. 1314. „Од команданта десног одсека (Владичине њиве) добио сам извештај, писан у 16.50 час. ове садржине: „Непријатељ је отпочео напад пешадијом на овај положај у 16.30 час. Напад је управио јачом снагом на лево крило а слабијом на десно крило. Борба се још води. Јачину непријатеља ценим до једног пука. Ордонанс официр овог штаба, изаслат на положај Стражу, извештава, да му је у 15 часова командант левог одсека (6. пука) саопштио, да је примећен један непријатељски батаљон да се са десне стране р. Цернице, са Гробља, спушта у долину ове реке. У 16.20 часова исти ордонанс официр био је на положају Владичине њиве и јавља, да је непријатељска пешадија у то доба била до артилериског положаја на 3.100 м. и да у том времену је још било пешачке борбе на том положају, али је било доста јаке пешачке борбе на левом крилу Тимочке дивизије II. позива, а нарочито на делу Тројан – Парлог (368). На Владичине њиве непријатељ до тога момента није избацио ни један артилериски метак.
Наредио сам повлачење дивизије на нове положаје а у духу заповести ОБр. 2503 од данас. Предузете су све мере, да се у пуној мери огарантује сигурност левог бока II. армије“.
Дејство Комбиноване дивизије
На фронту ове дивизије: Марјановића вис – Завлака – Рађевски камен у току 10. новембра, сем омањег пушкарања патрола, није било ничега значајног. У 20.10 час. са ОБр. 1945 извештен је командант III. армије, да је дивизија са три пука посела нов положај: Белутак (397) -Разбојиште (462). Један пук је у повлачењу као заштитница. Трупе на положају утврђују се.
Дејство Дринске дивиз. I. позива
Дивизија је држала фронт: Рађевски камен – Солдатовића гајеви. Око 6 час. развила се предстражна борба на Шумеру и Церику, али је убрзо престала, пошто су се предњи непријатељски делови повукли.
У 20.55 час. са ОБр. 1320 послат је извештај команданту армије у овоме: „Повлачење трупа ове дивизије са линије Рађевски камен – Солдатовића гајеви извршено је у највећем реду. Повлачење је почело данас у 14 час. у моменту, кад је непријатељ јако напао крајње лево крило Солдатовића гајеве. Јачина непријатеља у овом правцу била је једна брдска бригада са 2 брдске батерије. Према целом осталом фронту дивизије било је 2 – 3 батаљона непријатељске пешадије са једном брдском батеријом. Притисак од стране непријатеља, по напуштању с наше стране Солдатовића гајева и Баштавског брда, није био јак. Дивизија се вечерас прикупила на линији Попово брдо – Осечина – Кик“.
Операције I. армије
Због принудног повлачења 9. новембра морал код трупа I. армије био је јако опао. Готово целе ноћи 9./10. новембра трупе ове армије биле су у покрету на нове положаје. Целе ноћи падала је киша; блато по путовима било је велико, тако да је кретање трупа, а нарочито возова и артилерије било скопчано са огромним тешкоћама. Тек око 8 часова 10. новембра дивизије ове армије успеле су у главноме, да заузму распоред на новој одбранбеној линији, коју смо горе изнели за 9. новембар.
Бој код Пецке 10. новембра
Ситуација
Детаљан распоред трупа I. армије 10. новембра у јутру био је овакав:
На десном крилу. Моравска дивизија II. позива на одсеку: Кик (418) – Биљевине – Главица и то:
1. пук II. позива (3 батаљона) са 2 пољске брзометне и 1 Дебанжовом батеријом на Кику (418), држећи као предњу тачку и Млађеве;
2. пук II. позива са 1 пољском батеријом на Биљевини и
3. пук II. позива са 2 пољске батерије на Главици, држећи и предње положаје ка Пецкој.
Коњички ескадрон упућен је доцније у долину реке Пецке на десно крило, те да држи везу са левим крилом Дринске дивизије I. позива (III. армија).
На центру. Дунавска дивизија I. позива на одсеку: Јаловик – Брезак – Ива к. 674 и то:
9. пешад. пук II. поз. са 1 пољском батеријом на Јаловику;
8. пешад. пук I. поз. (2 батаљона) са 1 брдском батеријом и градском батеријом од 2 дугачка 12 см. топа на Брезаку к. 617;
9. пешадиски пук I. позива на Иве к. 674.
4. прекобројни пешад. пук I. поз. са 2 батаљона на одсеку Гуњачица – Чучуг на предстражном положају, а 2 батаљона упућена на Иве у дивизиску резерву. Остатак артилерије на Ивама.
На левом крилу код Дунавске дивизије II. позива трупе, које су се већим делом налазиле на одсеку: Баре – Прослог – Бобије – Зеленик, имале су се у току ноћи 9./10. новембра прикупити на Бобијама и Крсту, те да спрече непријатељски напад од Малог Рожња и заштите извлачење артилерије из Пецке. Али због тога, што је непријатељ, по извештајима које је командант дивизије добио по заузећу Торничких Бобија, продужио даље надирање у правцу Гредине, командант дивизије решио се, да са главном снагом одступи правцем: Бунари – Гаревине – Гредина у циљу одбране правца преко Копиловића ка Иви. Заштитница, 2 батаљона, имала се повлачити правцем за главнином, али ако буде у томе спречена онда преко с. Драгодола ка Копиловићу. На левом крилу Дунавске дивизије II. позива, а на одсеку: Сувода – Гредине – Јасеново брдо, у то време налазио се само коњички пук (5 ескадрона) и 1 батаљон 8. пука II. позива. Покре трупа ка Гредини и Суводолу отпочео је око 6 часова под заклоном магле и неузнемиравано од стране непријатеља. На Барама ушли су у састав дивизије и разбијени делови 3. батаљона 10. пука III. позива који су са Торничких Бобија и Павишине одступили на Баре. Око 8 часова трупе Дунавске дивизије II. позива налазиле су се још у покрету гредом Бунари ка Суводолу и Дренаићском вису. Распоред и снага непријатељска била је непозната. Тежња наших трупа сводила се једино на то, да се извуку из оног по њих кобног планинског терена и из додира са непријатељем. Али, непријатељ се по овлађивању главне планинске греде није задржао на њој, већ је предње делове пустио на источне косе и падине ове планинске греде.
Ноћ 9./10. новембра прошла је без борбе, само на фронту Дунавске дивиз. II. позива пред Прослопом чуло се слабо пушкарање. Непријатељ до 8 часова није нигде нападао.
Око 3 часа стигао је армији извештај Дунавске дивизије II. позива ОБр. 916, којим јавља о покрету једне непријатељске колоне, јачине око 2 пешадиска пука, у правцу Гредина и моли да се преко Копиловића упути на Гредине бар 2 батаљона, те да огарантују правац за Копиловић, пошто су на том одсеку трупе врло слабе, а он у резерви има свега 1 батаљон, и намерава, да дивизију искупи на Бобијама и Крсту, те да ту непријатељу спречи надирање од Малог Рожња. Да би се правац преко Гредине јаче огарантовао, јер је то било у интересу одбране целог армиског положаја, наређено је одмах команданту Дунавске дивизије I. позива, да од трупа са Ива упути команданту Дунавске дивизије II. поз. 2 батаљона правцем Копиловић – Гредине, те да заштите правац Гредине – Копиловић – Иве, стављајући се под команду команданта левог одсека пуковника Ђорђа Ђорђевића. Батаљони су одређени из 8. пешад. пука I. позива, и око 4 часа упућени правцем Дренаићски вис – Јасеново брдо, а не на Гредине, јер је тако накнадно молио командант Дунавске дивизије II. позива, пошто је према тадањој ситуацији морао у томе правцу груписати и остатак трупа своје дивизије. Накнадно за батаљонима упућена је и 9. брдска батерија истим правцем Дунавској дивизији II. позива.
У 4.50 часова стигло је армији наређење Врховне команде ОБр. 6159 за даљи рад, које је ниже у целини изнето. Према овом наређењу I. армија је имала да заузме нову одбранбену линију: к. 418 – Кик – Биљевине – Јаловик к. 521 – Брезак к. 617 – Баре к. 983 ради упорне одбране. Трупе I. армије у то време већ су се налазиле на положајима, који су јој овим наређењем били означени, само Дунавска дивизија II. позива налазила се на ранијим положајима спремна да се повлачи правцем греде Суводол – Гредине.
У духу наређења Врховне команде послато је команданту Дунавске дивизије II. позива у 7.45 часова по ордонансу наређење ОБр. 2624 ове садржине: „С обзиром на распоред целокупне српске војске као и према наређењу Врховне команде ОБр. 6159 од 9. новембра положај Баре има се одсудно бранити. Према томе положај Баре немојте напуштати већ га упорно браните. За случај крајње нужде, повлачите се правцем Гаревина – Суводол, а линију Суводол – Дренаићски вис – Копиловић к. 783 најупорније бранити као последњу“.
Међутим у времену, кад је ова заповест послата Дунавској дивизији II. позива, она се већ налазила у пуном повлачењу ка Суводолу и Јасеновом брду.
Ток боја код Пецке 10. новембра
Око 9 часова непријатељ је предузео наступање, према центру и десном крилу армије у неколико колона: једном, јачине око 1 пука пешадије, од Петрине стене ка Парлозима; другом, готово исте јачине, од Горице ка Гуњацима и најзад трећом преко Старе Суднице и Дреновог Кика ка десном крилу Моравске дивизије II. позива. Непријатељ је лагано напредовао, али ипак убрзо нагнао заштитницу Дунавске дивизије I. позива, да напусти своје положаје: Парлози – Гуњаци. Заштитница се постепено повлачила преко Пуљског брда и Пецке ка с. Погаревцу. У то време водила се борба и десно од Моравске дивизије II. позива на Баштавском брду, код заштитних делова Дринске дивизије I. позива.
Око подне почеле су се појављивати непријатељске колоне и на осталим фронтовима. Пред фронтом Моравске дивизије II. позива непријатељ је наступао трима колонама са Главице (јужно од Дреновог Кика), са Дреновог Кика, и од Солдатовића конака, а пред фронтом Дунавске дивизије I. позива преко Парлога – Чучуге – Шарамповине. Наступање непријатељско било је дочекано артилериском ватром пољских батерија код Моравске, и градске батерије код Дунавске дивизије I. позива. Непријатељ је одмах застао, почео се развијати и мало колебати, и даље у току тог дана није више ни нападао Дунавску дивизију I. позива. Непријатељске колоне на фронту: Гуњаци – Пуљско брдо и Парлози – Гуњаци, спустиле су се низ косе ка Пецкој, а једна непријатељска колона преко Прослопа ка Крсту, али је даљи покрет дејством градске батерије са Брезака обустављен око 15 часова. Непријатељ је успео да извуче своју артилерију на Пуљско брдо и да отвори ватру на Брезак, али без резултата. На осталом делу фронта Дунавске дивизије I. позива владало је затишје. Батерије у очекивању и хаубички вод, пласиране су на одсек Иве к. 674, а 1 батерија на положају између Окучанице и Иве. Батаљони 4. прекоброј. пешад. пука са предстраже око 14.30 часова стигли су у дивизиску резерву позади Ива. Но због ново створене ситуације на левом боку армије – на правцу Медведника и Дебелог брда, – морала се учинити измена у распореду код Дунавске дивизије I. позива.
Око 15 часова телефоном из Врховне команде наређено је, да се због надирања једне јаче непријатељске колоне од Торничких Бобија на Боровњак, 18. пешад. пук I. поз., ојачан са још 2 батаљона и 2 брдска топа, упути на Јабланик. Поводом тога, наређено је команданту 18. пешад. пука, који се у то време кретао ка Ивама у састав Дунавске дивизије I. позива, да са пуком продужи марш преко: Иве – Копиловића – Дренаићског виса – Јасеновог брда – Малог Медведника на Јабланик, где да се стави под команду команданта Рогачичког одреда пуковника Петра Мишића. Команданту Дунавске дивизије I. поз. наређено је, да одреди 2 батаљона своје дивизије и упути са 18. пешад. пуком, а команданту Дунавске дивизије II. позива, да 18. пешад. пуку при пролазу прида вод брдске артилерије.
На левом крилу армије, код Дунавске дивизије II. позива, није било борбе. Продужујући покрет без узнемиравања од стране непријатеља под заштитом магле, дивизија се до 14 часова искупила на одсеку: Суводол – Гредине – Јасеново брдо – Дренаићски вис. Међутим на десном крилу армије, на фронту Моравске дивизије II. позива, већ око 15.30 часова почела се ангажовати борба. Непријатељске колоне са правца: Дреновог Кика и Солдатовића конака, заустављене моментано у свом покрету ватром наше артилерије са Кика, почеле су се развијати и под заклоном шуме продужиле даљи покрет ка Млађевима и Кику. Око 15.30 часова непријатељ је већ отпочео тући предње делове 1. пука на Млађевима јаком артилериском ватром, а једновремено са тим отпочео нападати пешадијом на Кик. Борба се убрзо развила на целом овом крилу, пренашајући се постепено у лево и на остали део фронта Моравске дивизије II. позива. Непријатељски напад, нарочито у правцу Млађева и Кика, постајао је све јачи. Батаљон од Млађева држао се још кратко време, па око 17 часова напустио је положаје и одступио ка Кику, повлачећи за собом и делове са главног положаја. Командант пука тражио је наређење шта да ради, јер се положај у сваком случају неће моћи одржати. Стање је било критично. Положај се морао пошто пото одржати. Дивизија није у резерви имала никаквих трупа. Један батаљон 2. пука, који је био раније стављен у пуковску резерву, био је до тог времена ангажован. Армија такође није имала никакве резерве; 8. кадровски пук који је упућен из III. армије као појачање, тек се око подне кренуо из Осечине, а 18. пешад. пук упућен такође за појачање, још није био стигао на Иве, а и иначе морао се одмах, по доласку на Иве, упутити на Јабланик у састав Рогачичког одреда.
Са ових разлога, по примљеном телефонском извештају о стању на десном крилу, командант I. армије одговорио је команданту Моравске дивизије II. позива, да трупа нема које би му се као појачање послале, но да се управља према ситуацији, да брани упорно своје положаје и да ступи у везу са Дринском дивизијом I. позива. Команданту пак Дунавске дивизије I. позива наређено је, да обрати што јачу пажњу на своје десно крило. У том смислу, издао је командант Моравске дивизије II. позива команданту 1. пука наређење, да одступања не може бити, већ да прикупи растурене делове и положај одржи пошто пото. Само из бојазни да овај пук ипак не попусти, командант дивизије наредио је, да од 2 батерије са тог одсека остану само 2 топа на Кику, а остатак да се повуче на прихватни положај. То је било око 19 часова. Али ускоро после тога, вероватно једно због одступања артилерије, а друго и због поколебаног морала код војника, 1. пук је напустио положаје Кик и одступио правцем ка Бојчици. На осталом делу фронта Моравске дивизије II. позива сви напади непријатељски одбивени су и положаји задржати.
Према томе ситуација и распоред на фронту армије по завршеној борби била је овака:
На десном крилу код Моравске дивизије II. позива: 1. пук напустио је Кик и одступио ка Бојчици; артилерија са десног одсека повучена на прихватни положај; 2. пук са 1 батеријом развијен цео на Биљевини; 3. пук је са две батерије на Главици. О повлачењу 1. пука командант дивизије сазнао је тек око 22 часа и известио о томе армију, а прикупио је око 100 војника тога пука и упутио их, те су понова заузели Кик на кога непријатељ није ни избијао, наредивши у исто време 1. пуку, да се врати на своје положаје.
На центру код Дунавске дивизије I. позива распоред је био овакав: 9. пешад. пук II. позива са 1 батеријом на Јаловику;
2 батаљона 4. прекоброј. пешад. пука (који су сменили батаљоне 8. пешад. пука I. позива) на Брезаку, где је и градска батерија;
9. пук I. позива са 2 ½ батерије на Ива – Ива к. 674, а 1 батерија на Окучаници. Резерва 2 батаљона 4. прекоброј. пешад. пука позади Иве. Два батаљона 8. пеш. пука I. поз. који су упућени на појачање Рогачичког одреда, по смени, кренули су се са Брезака правац: Ива – Копиловић – на Јабланик у 20.30 час.
На левом крилу код Дунавске дивиз. II. позива десни одсек: Копиловић, 1 батаљон 8. пука I. позива. Центар: безимена кота северно од Дренаићског виса, 2 батаљона (1 батаљон 8. пешад. пука II. позива и 1 батаљон 10. пука III. поз.). Леви одсек: Дренаићски вис – Власина – Јасеново брдо, 2 батаљона (1 батаљон 8. пешад. пука II. позива и 1 допунски батаљон 7. пука II. позива). Резерва: 2 батаљона 8. пука II. позива и 1 батаљон 8. пука I. позива; 1 батаљон 5. пука III. позива и 1 батаљон Крушевачких резервних трупа, на коси између Копиловићског и Дренаићског потока. Код резерве била је и коњица. Артилерија позади резерве. Једна батерија имала је изаћи до зоре на Копиловић.
Непријатељ пред фронтом I. армије подишао је био у непосредну близину пред десним крилом и центром армије. Јачина непријатељска није била позната.