У 1 час командир 9. Тимочке батерије јавља, да је са батеријом стигао 13. новембра у 21 час у Ваљево и ставља се на расположење команданту ове армије, према наређењу Врховне команде ОБр. 6303.
У 1.30 час. из II. армије са ОБр. 3545 добивен је овај извештај: „По наређењу Врховне команде ова армија је данас 14. новембра у 6 час. почела вршити наступање ка противнику. Моравска дивизија I. позива наступаће правцем Близански висови – Пресади – Коцељево. Молим, да и Тимочка дивизија II. позива садејствује овом наступању и да штити леви бок Моравске дивизије I. позива“. Покрет II. армије већ је био авизиран дивизијама, чим је о томе добивено саопштење из Врховне команде, а после овог извештаја II. армије, одмах је спремљена ова заповест: „Непријатељ је данас нападао према Дринској дивизији I. и Моравској дивизији II. позива и овладао извесним тачкама на фронту Дринске дивизије I. позива. Пред фронтом Комбиноване дивизије у околини Оглађеновца и на левој обали р. Уба прикупљају се јачи делови. Данас у 6 часова II. армија предузеће офанзиву са свом својом снагом. Њена Моравска дивизија I. позива напашће правцем Близански висови – Пресади – Коцељево. За потпомагање и искоришћавање овога напада наређујем:
1. Тимочка дивизија II. позива прећиће и сама у напад правцем к. 321 – Дружетић – Коњски гроб. Десно одржавати непрекидно везу са Моравском дивизијом I. позива штитећи њен леви бок.
2. Дринска дивизија II. позива и Комбинована дивизија мотриће и саме на леви бок Тимочке дивизије II. позива и потпомоћиће је по потреби. У колико буде напад имао успеха и у колико непријатељ буде чистио фронт пред Комбинованом дивизијом и Дринском дивиз. II. позива, оне ће се прикупљати и бити спремне да и саме пређу у напад правцем Велике Белеге; при овоме Дринска дивизија II. позива служиће као резерва Комбиноване дивизије и држаће се у почетку тога напада на гребену Јаутина – Просек – кота 416.
3. Дринска дивизија I. позива браниће своје садање положаје одсудно и стараће се да их пошто пото одржи. Да обрати што већу пажњу на свој леви бок и везу са Моравском дивизијом II. позива“.
Као што се види идеја је била, да се са Комбинованом и Дринском дивизијом II. позива нападне правцем и преко Вел. Белега у бок оним непријатељским деловима, који су нападали у правцу Каменице. Тимочка дивизија II. позива служила би за везу између II. и III. армије и протеривала оне непријатељске делове, који би се задржали на линији Коњски гроб – Миличиници. Ситуација је била тешка и код III. и I. армије. Одступница III. армије ишла је не само позади њеног сопственог фронта, него и позади левог крила II. армије све док се не пређе Словачки теснац и не изврши пребацивање преко Колубаре. Многи делови I. и III. армије морали су проћи кроз Ваљево, па тек одатле да се изврши размимоилажење. Сем тога, многи делови I. армије требали су да пређу преко веома тешко пролазног терена јужно од Ваљева и да се пребаце преко скоро непролазне Градачке дубодолине. Лако је било замислити, шта би се све могло десити, ако би непријатељ успео да сасвим пробије фронт III. и I. армије, или ако би лево крило II. армије попустило пре, но што би III. и I. армија потпуно завршиле свој опасни бочни одступни марш. Према овакој ситуацији постојала је само једна дилема: или да се одмах пређе у напад, као што је Врховна команда наредила или да се одмах предузме повлачење са садањих положаја. У штабу III. армије ситуација је овако схваћена, а доцнији догађаји на левом крилу II. армије (Караула – Вровина) показали су да је претпоставка била тачна. Међутим у времену, кад је горња заповест телефоном почела да се предаје дивизијама, из Врховне команде саопштено је, да се напад II. армије обуставља а у 4.40 часова са ОБр. 3556 добивен је исти извештај и од II. армије. Према томе, и извршење ове заповести обустављено је.
У 1.50 час. са ОБр. 2609 наређено је да се и непотребне пољске болнице ешелонирају источно од Ваљева на друму између к. 153 и 151 по реду, како су дивизије на бојном фронту армије.
У 1.55 часова наређено је армиском интенданту, да одмах приступи ешелонирању профијантских возова по постојећем наређењу.
У 3.30 часова из Тимочке дивизије II. позива са ОБр. 1049 јављено је, да је непријатељска коњица слабим деловима 13. новембра после 15 часова стигла у Коцељево и покушала да се приближи положају. Да би се на садашњим положајима дао још један отпор, као што је то и начелник штаба Врховне команде телефоном наредио 13. у 22.30 часова, издата је трупама армије ова заповест ОБр. 2116: „Непријатељ је 13. новембра нападао Моравску дивизију II. позива, Дринску дивизију I. позива и после огорчених напада и великих губитака заузео неке предње тачке на фронту Дринске дивизије I. позива. Пред фронтом Комбиноване дивизије опажене су јаче његове претходнице на левој обали Уба код Коњског гроба и Дружетића. Једна његова брдска батерија са нешто пешадије пребачена је на десну обалу Уба према к. 342, одакле је отворила ватру на к. 416 на положају Комбиноване дивизије. Армија ће упорно бранити своје положаје. Наређујем:
1. Дринска дивизија I. позива са послатим јој појачањима браниће по сваку цену положај код с. Каменице и старати се да га одржи.
2. Комбинована дивизија, којој се упућују као појачање два батаљона 14. пешад. пука II. позива, браниће упорно свој одсек.
3. Тимочка дивизија II. позива, пред чијим се фронтом за сад још није појавио непријатељ, упутиће одмах 2 батаљона 14. пука Комбинованој дивизији као појачање, а са осталим трупама биће готова да одмах може напасти непријатеља у леви бок чим се довољно обелодани његов покрет и развој у напад на Јаутину после преласка реке Уба.
4. Дринска дивизија II. позива биће на својим положајима у армиској резерви.
5. Коњички дивизион свих трију дивизија прикупиће се испред фронта Дринске дивизије II. позива и под командом најстаријег, енергично дејствовати на леви бок непријатеља и извиђати вероватне непријатељ. артилериске положаје и правцем Умка – Пресади – Главица – Коцељево.
6. Команданти Комбиноване, Дринске и Тимочке дивизије II. поз. одржаваће трајну везу међу собом и са армиским штабом.
7. Ја ћу бити у Горњој Буковици.
8. О пријему одговорити“.
У 5.50 часова из II. армије добивен је извештај ОБр. 3542 из кога се види, да се непријатељ код Моравске дивизије I. позива није ни појављивао. Јачим снагама допро је до села Трлића према Тимочкој дивизији I. позива, а колона јачине 1 пука примећена је код цркве у с. Врелу.
У 6.50 часова са ОБр. 2615 учињена је Врховној команди представка, која је изнета ниже у ситуацији.
У 9 часова са ОБр. 2619 издата је трупама армије ова заповест: „У случају принудног одступања дивизије ће се овако груписати: Дринска дивизија I. позива зауставиће се на линији Анђелића брдо – Паланачко брдо. Комбинована дивизија заузима линију к. 387 са Царићем (к. 384) – Дивље поље, па до раскрснице путова западно од Јасике. Дринска дивизија II. позива заузима линију од раскрснице путова западно од Јасике, па до наспрам утока извора Кривошије (триангулациони знак). Тимочка дивизија II. позива од десног крила Дринске дивизије II. позива па до Међаши. Одступање треба да иде с лева у десно, постепено, те да дивизије с десне стране служе као побочнице дивизијама с леве стране. Ако буде потребно накнадно наређење издаваће се и телефоном“.
Видело се, да су услови за успешну одбрану све тежи. 6. прекоброј. пук показао се сад као јаче деморалисан и под непријатељском артилер. ватром убрзо се почео колебати. Непријатељ је почео допирати у правцу Стапара и то се крило морало продужавати и ојачавати за бољу везу са Јолином брезом. Па како је тешка артилерија при одступању задавала најтеже муке, а пут преко Бегових и Сувих вода стари, напуштени, са великим успонима и јако раскаљан, то је у 10.45 час. наређено команданту Дринске дивизије I. позива, да тешку артилерију у подесном тренутку и неопажено од непријатеља свуче с положаја и упути друмом Ваљево – Словац – Боговађа, пребаци је преко Љига и задржи у с. Жупањцу. Овај марш да се изврши у току од 2 дана од поласка са положаја.
Начелник штаба I. армије извештава: Моравска дивизија II. позива напушта Јолину брезу и заузеће положаје позади, који су у висини Дринске дивизије I. позива. Доцније је о томе са ОБр. 2769 добивен од I. армије и писмен извештај. Ускоро после овога почело је попуштање и на фронту Дринске дивизије I. позива на к. 456 (6. прекоброј. пук) и Мартиновићима (3. прекоброј. пук). Кад су се узели у обзир и остали догађаји код I. армије, одступање је постало неминовно, те је и наређено телефоном, да се одмах приступи извршењу данашње заповести ОБр. 2619.
О овој одлуци телефоном је одмах обавештен штаб I. армије.
У директиви Врховне команде ОБр. 6235 од 11. новембра нарочито је напоменуто, да II. армија има служити „као наслон за повлачење I. и III. армије на десну обалу Колубаре“. С обзиром на целокупну ситуацију, ова је напомена врло јасна и од капиталног значаја. Као што је већ поменуто, са овако јако истакнутог положаја у односу на II. армију, морао се вршити дуг и тежак бочни марш и позади свога сопственог положаја и позади левог крила II. армије, а у исто време требало је прелазити преко мостова. Укрштање делова обеју армија у Ваљеву било је неминовно, стока јако заморена, путови веома раскаљани. Као што се види, одступање се морало вршити постепено и полако, па је стога решено, да се у току 15. остане са трупним деловима у висини Ваљева, а возови да постепено одилазе, па да се ноћу 15./16. дефинитивно одступи. При овоме се и то имало у виду, да и делови II. армије не остану сувише изложени на својим положајима, па је и ово задржавање код Ваљева узето само колико је то заиста било неопходно.
Између десног крила ове армије (Међаши) и левог крила Моравске дивизије I. позива могла се имати сасвим солидна веза на к. 311, а после тога по леви бок Моравске дивизије I. позива не би било више никакве опасности, јер би ова армија оставила заштитнице, које би се са њоме, у току повлачења, стално управљале и узајамно штитиле. Ради потпуније оријентације II. армије и чвршће везе између обеју армија, послат јој је у 14.40 часова са ОБр. 2627, са телефонске станице источно од Бобовчевог Биљега овај извештај:
„Помоћник начелника штаба Тимочке дивизије II. позива саопштава у 14.30 часова исказ добивен од заробљеника, да се у правцу од Пресада креће једна колона од једног и по пука пешадије, да се у правцу ка Радуши спустило око 600 коњаника заклањајући се нашим бегунцима и да иза ових колона наступа маса од 5 – 6 пукова непријатељске пешадије. Како је ова армија у почетку извршења покрета са својих положаја у околини Ваљева – Каменице – Мартиновић – Јаутина па на исток левом обалом Колубаре за долину Љига, то јој II. армија треба и мора да послужи као бочно закриље при извршењу овог дугог бочног марша. Према томе, молим команданта да изволи наредити да његове дивизије почев са левог крила толико се задрже на својим положајима, одбијајући непријатељске нападе, колико буде било потребно да армија промакне позади положаја дотичне дивизије долином Колубаре. Да би ово време било што краће и дивизије биле што мање принуђене, да се за овај циљ боре, предузете су код ове армије све мере да се овај марш по напуштању Ваљева што брже изврши. Овај покрет армије трајаће данас, 14. и сутра 15. новембра, за које време мислим, да ће се предвиђени марш извршити. Ако би у овоме било промене известићу команданта“.
Кад је армиски штаб у вече стигао у Ваљево, јавио се на телефону командант II. армије војвода Степан Степановић; на телефону ове армије били су начелник штаба и његов помоћник, а поред њих је био и командант армије. Војвода је питао, да ли је истина да Тимочка дивизија II. позива одступа, па кад је одговорено да је истииа, питао је: „А шта ће да буде са мојом Моравском дивизијом I. позива“? Начелник штаба је одговорио, да би она требала са своје стране да се осигура, и тада је командант ове армије хтео да узме слушалицу, те да се о свему подробније разуму, али се у томе моменту чуло како је слушалица остављена и војвода се изгубио. После тога је узалуд понова звоњено, јер се веза са II. армијом више није могла добити. По овом разговору је изгледало, да је командант II. армије био изненађен одступањем делова III. армије, међутим било је јасно, да I. и III. армија морају почети повлачење пре II. армије, што се видело у осталом из саме директиве Врховне команде, која је наредила да II. армија служи као наслон за повлачење ових двеју. Према овоме није се ни могло ни смело ни једног момента посумњати у то, да се је у II. армији схватила потпуно како општа ситуација, тако и директива Врховне команде, па према томе и свој сопствени задатак, те је у штабу ове армије, у погледу држања левог крила II. армије ипак владало потпуно спокојство.
У 19.10 часова са ОБр. 2629 послат је Врховној команди и II. армији извештај о ситуацији код ове армије (види ниже).
Због велике заморености људства и стоке, због потребе да одиђу још неки колонски возови и због јаче истакнутости I. армије на планинском и врло тешко пролазном терену, дефинитивно је одлучено да се 15. новембра проведе у висини Ваљева на линији Боричевац – Крушик – Камењар – Јасика – Међаши. По усменом извештају из I. армије, њене би трупе тога дана биле на десној обали Градца, и тако би тога дана све три армије биле уравњате у једној линији: десна обала Градца – Кличевац – Јасика – Међаши – кота 311 – Караула – десна обала Уба итд. У оваком положају, најмање је могло имати опасности по лево крило II. армије. По мишљењу које је владало у штабу ове армије, трупе левог крила II. армије требале су да држе ове најважније заштитне линије: а) Караула – кота 311, б) Караула – Чот и в) Вровинске и Степањске положаје. Своје повлачење имале би тако подешавати, да буду у истој висини са заштитницама ове армије. Ради дефинитивног обавештења и регулисања рада по горњем гледишту, послата је II. армији у 21 час са ОБр. 2630 ова представка:
„Сутра 15. овог месеца зздржаће се ова армија по могућству са јачим деловима на линији Крушик – Кличевац – Камењар – Јасика – Међаши, а ноћу 15./16. намеравам, да је повучем на десну обалу Колубаре код Диваца и Словца. Неопходно је потребно, да Моравска дивизија I. позива држи линију к. 314 – Караула, а потом Караула – Чот, Вровинске и Степањске положаје, док дивизије ове армије не изврше бочни марш, прођу Словачки теснац и мостове на Колубари. Тимочка дивизија II. позива почела је повлачење вечерас после 19 часова и сад су дивизије са предњим деловима на линији Анђелића брдо, Паланачко брдо, Дивље поље, Јасика – Међаши“.
Армиски интендантски воз је на маршу Словац – Жупањац са преноћиштем у Жупањцу. Четврто одељење резервне мунициске колоне је на маршу за Ратковац.
Дејство Тимочке дивизије II. позива
Непријатељска коњица слабим деловима 13. новембра после 15 часова стигла је у Коцељево и покушава да се приближи положају. 14. пешад. пук који је упућен на расположење команданту Комбиноване дивизије, враћен је у састав ове дивизије. Непријатељ се приближује положају, али је јаком ватром заустављен у даљем наступању а делимично и враћен.
Око 15 часова известила је Дринска дивизија II. позива, да се од овог часа повлачи Комбинована дивизија и да ће и она отпочети повлачење. У исто време известио је начелник штаба III. армије, да армиски штаб одлази у Ваљево да изда детаљно наређење за повлачење. До овог времена није се знао тачно комуникациски правац дивизије, али се у то време јавио телефоном начелник дивизиске интендантуре, који је известио, да се интендантски возови обједињују у армији и да је за возове ове дивизије одређен пут Словац – Стрмово – Боговађа – Чибутковица – Дудовица – Белановица.
У 17 часова добивен је извештај, да се лево крило Дринске дивизије повлачи, те је наређено артилерији, да сиђе са положаја и да оде на десну обалу Рабаса. 14. пук, који је био послат Комбинованој дивизији, враћен је понова у састав дивизије и у овом времену био је на маршу на старом месту северно од Бранковине. Преко телефона наређено је, да 13. пук отпочне повлачење у 17.30 часова, а на старом положају да остави до 20.30 часова 1 батаљон; 15. пук да почне повлачење у 18 часова, а до 21 час да остави 1 батаљон на старом положају. Трупе су почеле повлачење у одређено време и нису биле узнемираване од стране непријатеља.
Дивизија се повукла са својих положаја у 17 часова и повлачи се на десну обалу реке Рабаса неузнемиравано. Ноћ је проведена у кретању ка линији Међаши – Забрдица.
Дејство Дринске дивизије II. позива
Око 10 часова Дринска дивизија извештава армију: „Од официрске патроле која извиђа у правцу Пресади – Калиник добио сам извештај, да се јача непријатељска пешад. одељења спуштају од Калиника на југ ка Пресадима. Ово је примећено у 8.55 часова. Осматрање се врши и даље. Због наступања јачих пешад. и коњич. делова на фронту ове дивизије са дивизионом сам се повукао на десну обалу Уба северно од села Голе Главе. Предњи извиђачки делови налазе се у сталном додиру са противником на левој обали Уба, задржавајући их отварањем ватре у њиховом наступању. Поједине непријатељске чете развиле су се већ у стрељачки строј“.
У 11.10 час. из Дринске дивизије са ОБр. 1389 шаљу извештај командира извиђачког ескадрона писан у 9.15 часова да 1. пешад. пук II. позива одступа са својих положаја на Велико брдо и да се непријатељска јака колона креће ка Великом брду.
Дивизија је овог дана била у армиској резерви.
Дејство Комбиноване дивиз. I. позива
Командант дивизије шаље извештај армији: 12. брдска бригада кретала се преко Ратковца, има сада 8 батаљона, а у четама 70 – 80 војника. 26. ландверски пук са 2 брдска топа, кретао се јуче по подне од Коњског гроба ка к. 342; 27. ландверски пук био је десно (с. Оглађеновац), чете су јаке око 200 војника, водници су резервни официри. Дивизија је од к. 387 преко Дивљег поља па до раскрснице путова на средокраћи између Дивљег поља и Камењара.
Комбинована дивизија је почела повлачење у 15 часова.
Заповест команданта дивизије
„Армија се повлачи на Ваљевске положаје. Дринска дивизија II. позива одступа на линију раскрсница путова (западно од Јасике) па источно. Дринска дивизија I. позива одступа на линију Паланачко брдо – Анђелића брдо. За одступање и одбрану линије раскрсница путова (западно од Јасике) – Дивље поље – кота 387 са Царићем, наређујем:
1. 1. прекоброј. пешад. пук са артилеријом левог крила почиње одступање са садањег одсека у 15 часова правцем Просек – Царић. 1. прекобројни пешадиски пук поседа и брани одсек к. 387 и Царић. Ухватити везу са Дринском дивизијом I. позива и центром.
2. 5. прекоброј. пешад. пук са артилеријом центра почиње одступање, кад се повуче 1. пук, обезбеђујући његово одступање. Правац одступања Просек – Царић – Дивље поље; пук поседа одсек од изворног дела Љубостиње реке (средњи крак) до к. 387 искључно. Ухватити везу са десним и левим крилом.
3. 2. прекоброј. пешад. пук са артилеријом десног крила и пионирским полубатаљоном одступиће, пошто се повуче 5. пук са Просека. Правац одступања Јаутина – Вис – сеоским путом на раскрсницу путова западно од Јасике. Благовремено са 1 батаљоном посести Дубовац и Вис као прихватни положај. Пук поседа и брани одсек од раскрснице путова западно од Јасике до изворног дела Љубостиње (средњи крак). Дубовац и Вис остају као предње тачке, које држати са једним батаљоном.
4. Пионирски полубатаљон долази у општу резерву на Суве воде.
5. Ескадрон улази у састав коњичког дивизиона Дринске дивизије II. позива.
6. Распоред артилерије на новом положају биће овај: 1 брдски вод на Вису а 1 брдски вод на к. 387. Овај вод одмах упутити на к. 447, те да буде са батаљоном 5. пука у прихвату. 8. пољска батерија на Дивљем пољу; остале батерије добиће наређење од команданта артилерије.
7. 1. степен мунициске колоне биће поред друма Ваљево – Дивци на десној обали Србића потока. Остатак мунициске колоне код Диваца.
8. Трупне коморе поред пута Ваљево – Дивци на левој обали Рабас реке.
9. Војна пошта код Диваца. Телеграфско одељење код дивизиског штаба.
10. Профијант колона и пекарска чета код Диваца.
11. Ја ћу поћи са Рабаса у 17 часова, штаб дивизије биће у Рађеву селу.
Дејство Дринске дивизије I. позива
Код Дринске дивизије I. позива у току ноћи 13./14. новембра 5. пешад. пук I. позива прикупио се је на линији к. 410 – село Стапари. 6. прекоброј. пук посео је положај к. 456 везујући се лево са 5. пуком II. позива, а десно са 3. прекобројним пуком који држи Мартиновић. 6. пешад. пук I. позива и 17. пешад. пук I. позива прикупили су се у дивизиску резерву на раскрсници путова источно од Каменице.
Код Тимочке дивизије II. позива врши се прикупљање трупа. У додиру са непријатељем само је коњица.
Око 7 часова а према добивеној заповести од команданта III. армије, командант Дринске дивизије I. позива наредио је, да се сва три батаљона 17. пешад. пука из дивизиске резерве упуте на леви одсек, јер је непријатељ тамо јако надирао, а 5. пук је доста слаб. Од 7 часова води се пешадиска и артилериска борба на целом фронту Дринске дивизије I. позива.
У 9.10 часова 5. пешадиски пук II. позива, упућен по наређењу команданта III. армије за појачање Дринске дивизије I. позива, стигао је југоисточно од Каменице, где му је наређено да се прикупи на Кику.
У 9.25 часова 1. пешадиски пук одступа са својих положаја на Велико брдо; непријатељска јака колона креће се ка Великом брду.
У 9.35 часова добивена је заповест од команданта III. армије:
„У случају принудног одступања дивизије ће се овако груписати: Дринска дивизија I. позива зауставиће се на линији Анђелића брдо – Паланачко брдо. Комбинована дивизија заузима линију к. 387 са Царићем (к. 384) – Дивље поље, па до раскрснице путова западно од Јасике. Дринска дивизија II. позива заузима линију раскрсница путова западно од Јасике, па до наспрам утока извора Кривошије реке (триангулациони знак). Тимочка дивизија II. позива од десног крила Дринске дивизије II. позива па до Међаши. Одступање треба да иде с лева у десно постепено, те да дивизије с десне стране служе као побочница дивизијама с леве стране“.
У 10.50 часова командант десног одсека јавља, да је на целом фронту јако нападнут, нарочито на десно крило и да је цео одсек обасут јаком артилериском ватром, као и кота 456.
У 11.40 часова предњи делови 6. прекоброј. пука поколебани дејством јаке артилериске ватре почињу да одступају са к. 456. Упућен један батаљон из дивизиске резерве ка овој коти, вратио је на своје место све побегле војнике.
У 13 часова командант Дринске дивизије I. позива издао је заповест за одступање ОБр. 1391: „Трупе Дринске дивизије I. позива под заклоном ноћи повућиће се на линију Паланачко брдо – Анђелића брдо. Наређујем:
1. Десна колона командант пуковник Душан Туфегџић, 6. пешад. пук, 6. прекоброј. пук I. позива, 3. прекоброј. пук, чета пионира кретаће се правцем: раскрсница путова источно од Каменице – сеоским путом преко Д. Буковице на Паланачко брдо и зауставиће се на линији Бегова вода – Паланачко брдо – Рабас.
2. Лева колона потпуковник Драгољуб Костић, 5. пук I. позива, 17. пук I. позива, 5. пук II. позива, повућиће се правцем Стапар – Кик – Маџарско брдо – Бобовчев биљег – Анђелића брдо, где ће се задржати. По доласку на линију Паланачко брдо – Анђелића брдо, командант десне колоне посешће са 6. пешад. пуком I. позива Паланачко брдо а 6. прекобројни и 3. прекобројни пук упутиће у дивизиску резерву на Суве воде.
3. Командант леве колоне по доласку на Анђелића брдо, посешће Анђелића брдо са 5. пуком II. позива, а 17. пук I. позива и 5. пук I. позива упутиће у дивизиску резерву на Суве воде. Команданти одсека поставиће своје предстраже на линију Ђурђево брдо – Д. Буковица.
4. Ја ћу бити на Сувим водама.
5. Сви возови биће источно од Ваљева на простору Ваљево – Иверак“.
У 15 часова командант десног одсека јавља, да непријатељ са два пешад. пука и више брдских и хаубичких батерија притискује десни одсек. 5. пук био је на предстражи на Ђурђевом брду, одатле се према наређењу команданта Дринске дивизије I. позива кренуо на Крушик, да прихвати 6. пешад. пук I. позива. При извршењу овога задатка поседнут је Крушик и Кличевац и сачекано је да последњи делови 6. пешад. пука прођу.