Тек овог дана престадоше кише, које су почеле падати 18. новембра. Време поче помало да се разведрава, али се ипак осећала знатна хладноћа.
Операције аустриске војске
Операције V. армије
Дејство Комбинованог корпуса
104. ландштурмска бригада водила је и овог дана борбе код Обреновца, али без успеха. 29. пешадиска дивизија успела је у току овог дана, да се на понтонима пребаци преко Лукавице, упутивши 57. бригаду у напад према Степојевцу, а 58. бригаду у напад на Конатицу. Наступање ових бригада било је врло тешко, јер су Срби добро утврдили и упорно бранили оба ова места и косу између њих. 7. пешадиска дивизија водила је целог дана борбу према с. Вел. Црљени и успела је да избије само до западне ивице овог села. Лева колона ове дивизије (три батаљона) покушала је да се пробије између реке Турије и Бељанице, али је наишла такође на јаке и добро утврђене српске трупе, те није могла да напредује.
Дејство 8. корпуса
Трупе овог корпуса (21. ландверска и 9. пешадиска дивизија) преживљавале су, без сваке сумње, најтеже дане. Напади овог корпуса на јако утврђени и добро брањени фронт између реке Пештана и Љига били су безуспешни; губитци су се ужасно повећавали, а дотурање хране и муниције преко баровите колубарске долине, стављене под јаку ватру српске артилерије, било је веома тешко.
Операције VI. армије
Дејство 13. корпуса
Трупе овог корпуса (36. пешадиска и 42. хонведска дивизија) водиле су и 22. новембра безуспешне борбе на своме фронту између Жупањца и Дудовице.
Дејство 15. корпуса
48. дивизија, појачана са 80. бригадом 40. хонвед. дивизије из корпусне резерве, успела је у току 23. новембра да заузме положај: Баћинац – Медник, и тек тада је била у стању да пође у помоћ суседној 42. хонведској дивизији 13. корпуса. Истог дана упућена је 11. брд. бригада ка Гукошу. 1. дивизија гонила је српске трупе, које су заузеле нов положај Шиљак (856) северно од Сувобора. 40. хонведска дивизија, из корпусне резерве као што је пре речено, појачала је са 8. бригадом 48. дивизију, а 79. бригаду упутила је, по наређењу команданта VI. армије, на појачање 42. хонведске дивизије 13. корпуса. Ова бригада стигла је истог дана на Љиг према селу Моравци.
Дејство 16. корпуса
Комбинована дивизија, која је упућена у помоћ 1. дивизији 15. корпуса, стигла је у с. Брежђе по паду Руда, те је упућена 22. новембра да заузме Маљен (997), али је наишла на јак српски отпор којим је задржата. 50. дивизија кретала се овог дана из Равња и стигла око пола ноћи 22./23. новембра у предео близу с. Брежђе. 18. дивизија, благодарећи форсираном маршу, стигла је 22. новембра на Буковску планину. Срби, који су се на овој планини били укопали, приморани су на повлачење преко Дреновачког кика, чим је 18. дивизија предузела обилазак њиховог левог крила.
4. брдска бригада (самостална) успела је да потисне лево српско крило ка Вишесави, а затим је предузела напад на Варду са југа и југозапада. У овој борби узео је учешће и један батаљон 34. пешад. пука 50. дивизије, који је 21. новембра упућен из Ваљева преко Чикора ка Варди. И поред овог напада са три стране, Срби су давали јак отпор на Варди.
Операције српске војске
Операције II. армије
Ноћ 21./22. новембра на фронту ове армије проведена је на миру, сем омањих пушкарања код предњих делова. У 10 часова примљено је наређење Врховне команде ОБр. 6860, које је изнето ниже у наређењима Врховне команде за овај дан. На основи овог наређења, командант II. армије са ОБр. 3893 наредио је команданту Моравске дивизије I. позива, да саопшти команданту Тимочке дивизије II. позива, да се са дивизијом врати у састав III. армије и о извршењу извести.
По наређењу Врховне команде ОБр. 6887, које је ниже у целини изнето, командант II. армије са ОБр. 3911 издао је ово наређење: команданту Тимочке дивизије I. позива, Шумадиске дивизије I. позива и Коњичке дивизије. „Наређујем, да се детаљно рекогносцира Колубара и друге водене бразде, које теку паралелно са њом, у циљу за подизање мостова и изналажење газова ради прелаза на леву обалу Колубаре и напада на противника и то:
1. Тимочка дивизија I. позива на простору од Дабиног брода, закључно са оба брода.
2. Шумадиска дивизија I. позива на простору од Дабиног брода до линије, која везује М. Борак и с. Црљени; и
3. Коњичка дивизија на простору од линије М. Борак – с. Црљени па низводно.
При овоме имати у виду, да би по прелазу имале да се изврше операције и то: Тимочка дивизија I. поз. на простору Словац – река Кладница; Шумадиска див. I. поз. на простору Кладница – Уб са главним објектом Уб; Коњичка дивизија да штити десни бок Шумад. дивизије I. поз. и да дејствује на противничку позадину на линији: Уб – Обреновац. Нека команданти издаду одмах потребна наређења по овоме. Извештај очекујем што скорије као хитан. У исто време команданти ће проучити и припремити, да се према садашњој ситуацији може извршити прелаз на месту које буду предложили. При овоме Шумадиска дивизија I. позива имаће на расположењу свој мостовни трен, а Тимочка дивизија I. позива имаће део Моравског мостовног трена“.
Дејство Тимочке дивизије II. позива
У 7.50 часова командант Тимочке дивизије II. поз. са ОБр. 1172 јавља команданту II. армије ово: „Како се са нападом 21. овог месеца на непријатеља није успело, молим за дозволу, да пукове 14. и 15. повучем позади Жупањца, где би људе данас (22. новембра) прикупљао, а сутра их кренуо у састав III. армије. Молим хоћу ли узети 13. пук II. позива, који је у саставу Моравске дивизије I. позива?“
У 10.40 часова командант Тимочке дивизије са ОБр. 1179 извештава команданта армије: „Од 14. пука II. позива има прикупљен 1 батаљон. Од 15. пука три слаба батаљона, а остало је све растурено по јаругама и шумама. Прикупљање се врши енергично, али иде сувише споро. Молим да их привучем позади Жупањца, прикупим и сутра вратим у састав III. армије тим пре, што ми командант Моравске дивизије I. поз. саопштава, да ће ноћас предузети поновни напад, а ова два пука су апсолутно немоћни, да узму учешћа због замора, растурености, губитака (у 15. пуку избачени су из строја три команданта батаљона) и немања старешина“. Командант II. армије са ОБр. службено одговорио је: „Због стања ваших трупа представљеног ми рапортом Обр. 1179 од данас настаните, да трупе прикупите и уредите позади Жупањца, па их одведите у састав своје армије, пошто не могу да користе помагању одбране Моравске дивизије I. позива“.
Дејство Моравске дивизије I. позива
Ноћ 21./22. новембра проведена је на миру, сем пушкарања код предњих делова. У 5.30 часова командант Моравске дивиз. I. позива шаље команданту II. армије са ОБр. 1933 овај извештај: „У споразуму са командантом Тимочке дивизије II. позива наређен је општи напад на непријатељски положај као и јуриш, но у моменту почетка напада добивен је извештај, да је 14. пук II. позива одступио, а да је 15. пук са своја два батаљона у току повлачења. Непријатељ је пред 1. и 4. пуком I. позива „Стев. Немање“ местимично био потиснут, ипак је задржао своје положаје и брани их врло упорно. Од заробљеника се сазнало, да непријатељ има четири пешад. пука и да им је наређено, да се држе до доласка појачања. Због свега изложеног напад је задржат, а наређено је, да се досадањи положаји понова поседну и бране“.
У 12.40 час. командант дивизије шаље команданту армије са ОБр. 1941 овај извештај: „Непријатељ наваљује на фронт ове дивизије од Белог брода, тако исто креће са западног дела Врачег брда уз Враче брдо. На томе одсеку постављени су 1., 4. и 14. пеш. пук за његову упорну одбрану. Непријатељски је напад снажан и потпомогнут јаком артилеријом. Због пространости овог фронта и његовог карактера, стање је доста озбиљно“.
У 14.17 час. командант 1. пешад. пука извештава, да се у пуку појавило дезертирање у јачој мери. Командант са официрима чинио је и чини све, да ову појаву угуши, али изгледа без успеха. По свему изгледа, да се ово врши по извесном плану. Тако ноћас су се предала два вода са предстраже. У исто су се време предали: 2 подофицира и 17 редова из једног стражарећег одељења. Најзад је командант пука био принуђен, да једну чету смени са предстраже и упути је у резерву као несигурну“. О овој жалосној појави извештен је командант армије.
У 17.30 часова примљено је из армије наређење ОБр. 3900 ове садржине: „Саопштите команданту Тимочке дивизије II. поз., да по наређењу Врховне команде 13. пешад. пук II. позива остаје и даље привремено код те дивизије, док се ситуација не рашчисти. У оволико се мења наређење ОБр. 3893“. У 23.55 часова примљен је из армије извештај ОБр. 3918 ове садржине: „Командант III. армије, између осталог доставља, да је овог дана у 15 часова непријатељ почео да се појединачно пребацује преко каменог моста на Љигу ка с. Жупањцу. Ово се доставља команданту ради знања“.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
Ноћ 21./22. новембра прошла је у главном на миру. Заробљено је: 1 наредник и 4 непријатељ. војника из 6. ландверског пука. Пошто у току ноћи није дошао 13. пеш. пук I. позива према наређењу команданта армије ОБр. 3862, то нису ни упућена она два батаљона 11. пука I. позива команданту Шумадиске дивизије, о чему је извештен командант армије.
22. новембра, од 7 часова, непријатељ је почео дејствовати двема артилериским групама против трупа ове дивизије; једном од Дабиног брода а другом од Скобаља. Та је ватра била растурена дуж целог фронта, па због тога и велике магле није нанела велике штете нашим трупама. Било је губитака само код левог одсека, где су делимично погађани ровови. Ватра је трајала с мањим или с већим прекидима, цело пре подне. Против ових непријатељских група, дејствују повремено једна градска цев и вод аустриских хаубица. Према левом крилу десног одсека примећено је кретање омањих пешачких непријатељских делова, који се растерују нашом ватром. Наређено је, да трупе и једног и другог одсека врше извиђање непријатеља испред себе. Непријатељска артилер. ватра продужавала је дејство и по подне, само од 12 – 14 часова била је врло ретка.
У 14 часова кренули су се са оба одсека одређени делови у извиђање. Чим су пошли напред, непријатељ је на њих отворио јаку ватру, нашта је одговарала наша тешка и пољска артилерија паралишући дејство непријатељске артилерије и потпомагала извиђачке делове. Под заштитом артилериске ватре и заобиласцима, извиђачка одељења су успела, да се око један км. унапред помакну и да заробе 3 официра, 149 подофицира и редова и 2 митраљеза. По заробљеницима је утврђено, да се према десном крилу и центру десног одсека налазе делови 1. пука ландштурма, а према левом крилу делови 6. ландверског пука. Јачина непријатеља није се могла оценити, али је од прилике 3 – 4 батаљона према овом одсеку. Испред левог одсека, где се непријатељ утврдио солидније, налазе се делови: 6. и 28. ландверског пука. О овоме је извештен командант армије.
У 21.20 часова примљено је наређење ОБр. 3911 команданта II. армије, које је горе у целини изнето. Поводом овог наређења командант Тимочке дивизије I. позива издаје заповест ОБр. 1476 ове садржине:
Команданту десног одсека. „На основи наређења команданта II. армије ОБр. 3911 од данас, командант ће предузети рекогносцирање Колубаре и других водених бразда које теку паралелно са њом око Дабиног брода а у циљу подизања моста и изналажења газова, ради прелаза на леву обалу Колубаре и напада на непријатеља на простору Горњег и Доњег Јабучја. Рекогносцирање почети сутра, 23. ов. месеца, у 8 часова, а са снагом, коју командант нађе за потребно. Лево одржавати везу са извиђачким деловима левог одсека, а о овоме обавестити команданта левог крила Шумадиске дивизије I. позива. Сем овога, командант ће отпочети прикупљање свију података, који се односе на овај одсек Колубаре и упоредних водених бразда (као испитивање заробљеника у овоме смислу, испитивање мештана, осматрање од стране старешина са подесних тачака итд.). Ово је хитно и извештаје о прикупљеним податцима слати ми што пре“.
Команданту левог одсека. „На основи наређења команданта II. армије ОБр. 3911 од данашњег, командант ће предузети детаљно рекогносцирање Колубаре и других водених бразда, које теку паралелно са њом а у захвату свог одсека у циљу подизања мостова и изналажења газова ради прелаза на леву обалу Колубаре и напада на противника на оној обали. У лево (узводно) рекогносцирање продужити у колико је могуће даље и ван захвата свога одсека. Рекогносцирање отпочети сутра, 23. тек. месеца у 8 часова, а са снагом колико командант нађе за потребно. Десно одржавати везу са извиђачким одељењима десног одсека и обавестити о извиђању команданта десног крила Моравске дивизије I. позива. Сем овога, командант ће отпочети прикупљање свију података, који се односе на овај одсек Колубаре и упоредних водених бразда (као испитивање заробљеника у овом смислу, испитивање мештана, осматрање од стране старешина са подесних тачака итд.). Ово је хитно и извештаје о прикупљеним податцима слати ми што пре“.
Дејство Шумадиске дивиз. I. позива
У току ноћи 21./22. новембра испред средњег и левог одсека ове дивизије није било ничега новог. Река Лукавица вратила се у своје корито и предстражни делови су се у неколико помакли унапред. Испред десног крила десног одсека синоћ је непријатељ успео да заузме ровове предстража тога крила, али су га наше трупе напале бомбама, из ровова истерале и своје ровове поселе. Непријатељ је испред средњег одсека – односно испред друма Црљени – мост на Турији, задржан синоћ на одстојању 300 – 500 метара, где је почео да се укопава. Три непријатељска војника, испред десног нашег одсека (1 Мађар и 2 Румуна), који су се ноћас предали, припадају 12. ландштурмском пуку, који напада са још једним батаљоном 68. пука на наш десни одсек. Овај 12. пук прешао је код Шапца 15. ов. месеца и за 6 дана дошао је до наших положаја. Храну не добијају готово никако. По четама су готово већином резерв. официри. Веле да знају за победу Руса. Погинуло 7 војника, рањено 14.
У 17 часова са ОБр. 2404 командант Шумадиске дивизије I. поз. наредио је команданту десног одсека, да с обзиром на наоружање наше коњице, чији су карабини без ножа за борбу прса у прса и на слабу јачину коњичког пука, а потребу за службу извиђања у наступним операцијама, смени коњанике који су употребљени за поседање положаја са пешад. одељењима, а смењене коњанике упути у састав пука.
У 19.20 часова са ОБр. 2407 послат је извештај команданту армије ове садржине: „После ноћашњег контра напада трупа десног крила десног одсека, непријатељ је бомбама и бајонетом био истеран из предстражних ровова које је био заузео. Данас пак у току целога дана била је између непријатеља и трупа десног крила десног одсека слабија пешадиска ватра. Непријатељ се у току дана прикупљао према крајњем десном крилу десног одсека, где је удаљен од предње линије одбране и моста на р. Турији за 300 метара. За време овог прикупљања стално је био тучен ватром 1. и 2. батерије са положаја. Непријатељ је пак испред центра предње линије одбране десног одсека односно од механе с. Црљенци удаљен за 1.000 – 1.500 метара. На овај десни одсек непријатељ је данас јаче дејствовао унакрсном ватром из двеју батерија са даљине 4.600 метара. На осталим одсецима није било ничег значајнијег. Тако на средњи одсек непријатељ је од 10 – 12 часова дејствовао артилеријом без икаквог резултата, а на левом одсеку било је само омање пушкарање. Губитака је било: погинуо један официр из коњичког пука актив. ппоручник Александар Милићевић; рањено три официра: командант 4. батаљона 12. пука мајор Илија Димитријевић – лако рањен – који је остао на превијалишту јер је изјавио жељу, да га не евакуишу; резервни коњички поручник Спасоје Димитријевић и актив. ппоручник 10. пеш. пука Крста Недељковић; војника погинуло 3, рањено 16 и нестао 1 војник“.
У 22 часа са ОБр. 2408 послат је командату армије, а на основи поднетог извештаја команданта левог одсека, овај извештај: „Командант левог одсека под ОБр. 453 од данас послао ми је овај накнадни извештај писан у 21.05 часова: „Командант 3. батаљона који је на левом пододсеку доставио је ово: Данас у 15.30 час. једна непријатељска чета са 2 митраљеза предузела је напад левом обалом р. Пештана на 3. чету 1. батаљ. 11. пука, која је била на прихватници. Два вода ове чете, који су били на мртвој стражи кад су приметили овај напад, напустили су своја места и повукли се ка прихватници. Командир 1. чете 3. батаљона 10. пука отворио је ватру бочно из позадине са д. обале р. Пештана на непријатеља, а у том је тренутку и чета 20. пука кренула на напад; непријатељ се поводом те ватре збуни и нагне бежати оставив на бојишту 70 мртвих. Том је приликом заробљено: 1 капетан II. кл., 2 водна официра, 7 подофицира и 50 војника са 2 митраљеза. Заробљеници су код 20. пука, јер је ово било на левој обали р. Пештана пред 20. пуком, а рад је био потпомогнут са д. обале р. Пештана бочно и из позадине. Св. Обр. 2407 ове команде“.
У 22.30 час. примљено је наређење команданта II. армије ОБр. 3911, које је горе у целини изнето. По овом наређењу командант Шумадиске дивизије I. позива издаје заповест ОБр. 2411 ове садржине: „Командант II. армије са ОБр. 3911 од данас наредио је, да Шумадиска дивизија I. позива изврши детаљно рекогносцирање Колубаре и других водених бразди, које теку паралелно са њом у циљу подизања мостова и изналажења газова ради прелаза на л. обалу Колубаре и напада на противника а на простору од Дабиног брода до линије, која везује М. Борак и с. Црљенци. Према овоме наређујем да команданти одсека изврше горње рекогносцирање на простору испред својих одсека, а командант десног одсека наредиће команданту коњичког пука да са јаком официрском патролом у напред наведеној цељи изрекогносцира просторију од Дабиног брода искључно до рачвања Колубаре и реке Лукавице. Официрска коњичка патрола пре одласка ради рекогносцирања Колубаре известиће трупе Тимочке дивизије I. позива о овоме задатку да је не би тукла, пошто се та просторија налази на фронту Тимочке дивизије I. позива. Извештаје о овоме рекогносцирању очекујем што скорије као веома хитне. О пријему овога наређења одговорити“.
У 23.10 часова од команданта Коњичке дивизије под ОБр. 1996 примљен је овај извештај: „Командант левог одсека извештава данас око 16 часова, да је непријатељ у јачини два батаљона пешадије са митраљезима форсирао прелаз на р. Бељаници код ушћа Врбовнице потока, пробио је предстраже овог одсека и упутио се с. Степојевцу а делом ка Брекињи и у лево на североисток. Јаким дејством батерија са северозападне ивице с. Степојевца сузбио сам непријатеља и десно крило одсека појачао са једном четом из 11. пука I. позива, али ипак не могу десно да ухватим везу са 19. кадровским пуком, који изгледа да се далеко повукао. За успостављање везе са 19. кадровским пуком упутио сам цео ескадрон у правцу Брекиња – Конатице до команданта десног одсека.
Од команданта опште резерве у 18.45 часова добио сам овај извештај: „Овога часа дошао је командир 3. чете 1. батаљона 19. кадров. пука капетан Драгољуб Јовановић са 18 војника и изјавио: да је непријатељ јачине два батаљона и 6 митраљеза напао на мост р. Бељанице северно од ушћа потока Врбовнице, пробио се и изашао на косу северно од коте 147. Од команданта десног одсека до овог тренутка нисам добио никаква извешћа. Крећем се на лице места, где ћу предузети потребне мере да се противник протера. О овоме ћу известити и команданта Шумадиске дивиз. I. позива ради садејства. Сва наређења молим достављајте телефоном преко Шумадиске дивизије I. позива станици у с. Врбовни“. Поводом овога под ОБр. 2412 у 23.30 часова команданту десног одсека наређено је ово: „По извештају команданта Коњичке дивизије у 20 часова непријатељ је данас око 16 часова у јачини два батаљона пешадије и 6 митраљеза пробио предстраже 19. кадровског пука и изашао на косу северно од к. 147 – Брекиње. Са трупама на одсеку Коњичке дивизије предузеће се мере, да се непријатељ одбаци натраг. Потпомогните ову акцију Коњичке дивизије и артилериском ватром, пошто претходно ступите у споразум са командантом 2. коњичке бригаде и добијете од њега потребне податке о ситуацији и намери његовој. Предузмите што јаче мере, да што јаче обезбедите десни бок вашег одсека“.
У 23.45 часова под истим бројем послат је команданту Коњичке дивизије овај извештај: „Хитно. – На основи вашег извештаја ОБр. 1996 од данас наредио сам команданту десног одсека да потпомогне рад ваших трупа на непријатеља са косе северно од к. 147 – Брекиње са артилериском ватром, пошто претходно ступи у споразум са командантом 2. коњичке бригаде и од њега добије потребне податке о ситуацији и намери његовој“.
Дејство Коњичке дивизије
У току ноћи 21./22. новембра није се ништа значајније десило на фронту ове дивизије. Предузете су мере за садејство са Шумадиском дивизијом I. позива по њеном захтеву против непријатељског пука, који се укопава према 12. пеш. пуку I. позива. У 8.30 час. примљено је наређење команданта II. армије ОБр. 3883 да се из Јадарског четничког одреда упути у Аранђеловац и Младеновац по 15 четника са по једним старешином. Четници ће имати дужност прикупљања бегунаца у рејону II. армије, а стајаће под деповском командом у Младеновцу и командантом места у Аранђеловцу.
Овога дана трупе Коњичке дивизије биле су распоређене овако:
Десни одсек – од Благоја конака до утока потока Врбовице држе трупе: У предњој линији 19. пешад. кадров. пук (2 батаљона око 1.500 пушака), 1. батаљон 11. пука I. позива, један батаљон 5. пука III. позива, 1. и 2. коњичка батерија, један ескадрон коњице и 10 митраљеза. 1. коњичка батерија је на положају Осредак, а од друге коњичке батерије 2 топа су на к. 220, а један топ на коти 147. У одсечној резерви два батаљона III. позива (2. и 6. пука), 1. и 3. коњички пук (без једног ескадрона) – код села Баљевца. Свега: 6 батаљона, 8 ескадрона, 11 топова и 10 митраљеза.
Леви одсек – од утока потока Врбовице до моста на реци Турији држе трупе: У предњој линији две чете III. позива (5. пука), један ескадрон 2. коњичког пука и једна батерија Шумадиског артилериског пука и митраљеско одељење 2. коњичког пука. У одсечној резерви две чете 5. пука III. позива и 2. коњички пук (3 ескадрона). 7. Шумадиска батерија је на коси села Степојевца западно од истога. Свега: 1 батаљон, 4 ескадрона, 4 топа и 4 митраљеза.
Општа резерва: један батаљон 11. пука I. позива, један батаљон 12. пука III. позива и четнички одред (између села Степојевца и села Врбовне) и 4. коњички пук у селу Лесковцу. Свега: 2 батаљона, 5 ескадрона и 4 митраљеза.
Укупно: 9 батаљона, 16 ескадрона, 11 топова, 18 митраљеза и четнички одред. У току овога дана добио сам ове извештаје:
Од команданта левог одсека под ОБр. 1072: „Да је око 8 часова отпочела борба на десном одсеку Шумадиске дивизије према 12. пуку. Против његовог одсека непријатељ није ништа предузимао“.
Од команданта десног одсека под ОБр. 678 у 17.15 часова: „Да је непријатељ предузео јаче надирање према његовом левом пододсеку и на захтев командантов упутио је тамо 1. и 3. коњички пук. Према његовом десном пододсеку непријатељ се појачао до 3 батаљона и 4 митраљеза и покушавао да направи мостове на Бељаници, али је свуда одбивен“.
Од команданта левог одсека под ОБр. 1082 у 17.20 часова: „Да је непријатељ око 16 часова у јачини 2 батаљона са митраљезима форсирао прелазе на реци Бељаници код ушћа потока Врбовице, пробио предстраже овога одсека и упутио се селу Степојевцу, а делом ка Брекињи и у лево више североисточно“.
Од команданта трупа опште резерве у 18.45 часова: „Да је овога часа дошао командир 3. чете 1. батаљона 19. кадров. пука са 18 војника и изјавио, да га је непријатељ јачине 2 батаљона и 6 митраљеза напао на мосту реке Бељанице, северно од утока потока Врбовице, пробио се и изашао на косу северно од коте 147“.
Од команданта десног одсека под ОБр. 680 у 19.15 часова: „Да је левокрилни батаљон са једном четом 19. кадровског пука и одељењем митраљеза одступио са положаја. Са бригадом (1. и 3. коњичким пуком) да је предузео мере, да се затвори правац ка Врбовни и да се тачно утврди на којој се линији непријатељ задржао“.
Од команданта левог одсека под ОБр. 1086 у 20.15 часова: „Да је успео да непријатеља одбаци понова на леву обалу реке, али с обзиром што се 19. кадров. пук повукао на главни одбранбени положај, заломио је десно крило преко потока Врбовице на коту 147, где је ухватио везу са једним батаљоном 19. кадров. пука и митраљеским одељењем 3. коњичког пука“.
Командант левог одсека под ОБр. 1087 у 21.30 часова јавља, да је упућени ескадрон од његове стране доспео до коте 147, нашао команданта 1. батаљона 19. кадров. пука и дознао ово: „Да је непријатељ пред мрак продро преко реке Бељанице, у јачини једног батаљона и разделио први од другог и трећег батаљона истог пука. Код овога је батаљона и митраљеско одељење 3. коњичког пука. Код Бељевине је непријатељ продро и његова је патрола наишла на њихове делове (непријатељске)“.
По извештају команданта десног одсека ОБр. 686 из Баљевца: „Непријатељ је успео да се у непознатој јачини пребаци на десну обалу Бељанице и дочепа косе између јужне ивице села Конатице и к. 147, пружајући се источно до у с. Врбовну. Због тога сам наредио, да се за одсудну одбрану поседне линија од утока реке Марице у Пештан, па на главну одбранбену линију Конатичких положаја, преко Разбигуза (к. 180) и западне падине Мартин брега на к. 225, па косом југоисточно од коте 225 везујући се на друму Степојевац – Цариновац са трупама левог одсека. 1. коњичка батерија остаће на досадањем положају „на Клупе“, а 2. коњичка батерија пласираће се на Цариновцу. Леви пододсек сам појачао са два батаљона III. позива, а у одсечну резерву повукао сам 1. и 3. коњички пук на Каменито брдо. Овај распоред има да се изврши у току ноћи и да се положај утврди“.
Овога дана примљено је наређење команданта II. армије ОБр. 3911, које је горе у целини изнето.