У 9 часова командант Тимочке дивизије II. позива јавља, да је дивизија посела одређени јој одсек и да су трупе Дринске дивизије I. позива смењене. У 10.30 часова начелник штаба II. армије телефоном јавља, да је осмотрена једна непријатељска колона састављена од пешадије и артилерије у покрету од Стрмова у позадину. Моли да артилерија Дринске дивизије II. позива анфиладно помогне одбрану 2. пука I. позива на Жупањцу и да туче мост на Љигу код Жупањца. Ово је одмах телефоном саопштено Дринској дивизији II. позива. У 11.10 часова Врховна команда извештава, да 13. пук II. позива остаје привремено у саставу Моравске дивизије I. позива. У 14.20 часова начелник штаба Врховне команде телефоном наређује команданту III. армије ово: „II. армија изгубила је Враче брдо, а по свој прилици изгубиће и Човку. Наређујем, да се десно крило III. армије повуче на линију Новаково брдо – Закинац; лево крило II. армије повућиће се на линију: Главица – Дрен – Вис“. У 14.40 часова помоћник начелника штаба Дринске дивизије II. позива јавља телефоном, да је командир коњичког вода који одржава везу са Моравском дивизијом I. позива јавио овога часа, да се Моравска дивизија I. позива повлачи са Човке. У 14.50 часова упитан је телефоном начелник штаба II. армије о напуштању Човке. Он је одговорио, да о томе ништа не знају јер немају везе са Моравском дивизијом I. поз. У 15 часова пуковник Живко Павловић из Врховне команде телефоном јавља, да је II. армији наређено да изврши против напад и пошто пото поврати изгубљене положаје. Према овоме не треба да се Дринска дивизија повлачи на Новаково брдо, већ да остане на Виноградини и преко Дуге косе да држи везу са Висом (385) – левим крилом II. армије.
У 15.10 часова телефоном је извештен о ситуацији командант Дринске дивизије II. позива, који је тада изјавио, да се код њега у штабу сад налази командант 16. пука I. позива потпуковник Живан Митровић, који се по саопштењу из штаба Моравске дивизије I. позива има кренути са пуком ка Кременици, а делови 2. и 3. пешад. пука I. позива остају на Вису (385). Позват је на телефон командант 16. пука и он је дао ова обавештења: „16. пук је био код Жупањца, фронтом према каменом мосту. Код њега није било борбе; 1. и 4. пук изгубили су Враче брдо и у нереду се повукли. Непријатељ је избио на Враче брдо и на тај начин довео у опасност позадину 3. и 16. пука I. позива. Добивено је наређење, да се 16. пук Грабовачким потоком повуче на Вис“. Команданту 16. пука саопштио је тада командант III. армије, да је Врховна команда наредила да II. армија изврши против напад и пошто пото поврати изгубљене положаје. Пошто није у вези са својом дивизијом, да прими ово саопштење као наређење, да прикупи свој пук и ако примети покрет унапред да и сам пређе у напад ради повраћаја изгубљених положаја. Командант 16. пука одговорио је тада, да он има наређење да одступи на Вис, да 2. и 3. пук такође одступају на Вис и да се противнапад не може извршити. Затим се на телефону јавио командант Дринске дивизије II. позива и изјавио, да неће моћи држати Виноградине, кад се лево крило II. армије повуче на Вис, јер ће му десни бок бити изложен са Врачег брда и Човке. У 15.50 часова командант III. армије издаје Дринској дивизији II. позива наређење ОБр. 2974 у овоме: „Због ситуације код Моравске дивизије I. позива, која је команданту позната и преко кога сам исту сазнао, наређујем: Командант ће држати садањи положај докле год то може, и кад оцени да више нема могућности да га држи, постепено ће се повући на Новаково брдо и одржавати везу десно са Моравском дивизијом I. позива, која је на Вису и лево са Комбинованом дивизијом на Закинцу. Повлачење организовати обезбеђујући се што боље. Заштитнички положај Виноградине држати што дуже, ради добивања потребног времена за повлачење и организовање новог положаја и напустити га тек, кад се буде приморано надмоћном снагом“. Ово је наређење такође саопштено Комбинованој и Тимочкој дивизији II. позива.
У 16.05 часова о свему је извештена Врховна команда телефоном. У 17.55 часова командант III. армије јавио је телефоном команданту II. армије о томе, да је 16. пук на Виноградинама. На ово је добио одговор да је наређено, да се пук одведе на Вис – Кременица. Командант III. армије напоменуо је тада команданту II. армије, да би за случај против напада 16. пук требао да остане на Виноградинама. На ово је добио одговор, да је против напад немогућан. И најзад на питање команданта III. армије, где ће заноћити заштитница Моравске дивизије I. позива, добивен је одговор, да се не зна где ће та заштитница заноћити.
Одмах је телефоном саопштен цео овај разговор команданту Дринске дивизије II. позива, а у 18.30 часова послато му је писмено наређење ОБр. 2978 у овоме: „Командант II. армије захтевао је усмено преко телефона, да се трупе Моравске дивизије I. позива, које су се повукле ка положају те дивизије, упуте у састав своје дивизије на линију Вис – Кременица најподеснијим правцем и у потпуном реду. Саопштите ово командантима тих јединица и наредите им извршење. О томе, које су трупе Моравске дивизије I. позива ту биле и кад су и како одмаршовале известите ме“.
Напомена. По накнадном извештају команданта Дринске дивизије II. позива од 26. новембра, поред штаба те дивизије прошле су ове јединице Моравске дивизије I. позива: 2 ½ батаљона 16. пука, делови 1., 3. и 4. пука. Командант 16. пука кренуо се ка Вису 25. овог месеца у 18 часова.
У 18.15 часова командант Тимочке дивизије II. позива јавља, да у 14. пуку II. позива има 30 официра и 2.414 пушака, а у 15. пуку 29 официра и 1.736 пушака. У 20.50 часова наређено је, да 1. брдска батерија која је била намењена Комбинованој дивизији уђе у састав Тимочке дивизије II. позива и да сутра 26. новембра одмаршује из Белановице на положај Тимочке дивизије II. позива. У 21.25 часова II. армија под ОБр. 4028 јавља ово: „Моравска дивизија I. позива изгубила је свој положај Човку – одсек између Љига и Колубаре од Жупањца преко Ћелије до Петке и повлачи се на положај Стубички вис (јужно од села Стубице) – Кременица до Бистричког виса (кота 229). Био сам наредио да контранападима врати изгубљене положаје, али ме је командант дивизије известио, да се то не може учинити, јер су пукови, који су положаје бранили, растурени и тек се могу окупити на новом положају Кременици, где ће предузети да се прикупе и уреде. Узрок губљењу положаја је: 1., 4. и 14. пук I. позива и 1 батаљон 3. пешад. пука, који су се са положаја разбегли. Напало их је 3 – 4 пука снажно а помагала их је ужасна артилериска ватра; али ипак се је могао дати јачи отпор, да су пукови хтели да се боре. Наредио сам да дивизија поседне положај: Стубички вис – (вис јужно од села Стубице) – Кременица до Бистричког виса (кота 299) и тај положај брани до пожртвовања. Овај извештај саставио сам по телефонском извештају команданта дивизије, а опширан извештај послаћу чим га будем добио. Због тога наредио сам, да се Тимочка дивизија I. позива повуче на положиј Бистрички вис (к. 299) – Дрен – Главица. Шумадиска и Коњичка дивизија остаће на својим досадањим положајима“. У 22 часа начелник штаба II. армије јавио је телефоном, да ће предстраже Моравске дивизије бити на 2 ½ км. западно од Виса и да би требало да предстраже Дринске дивизије II. позива буду на Барзиловачкој коси. Ово је одмах достављено Дринској дивизији II. позива.
Стање комуникације на одсеку Дринске дивизије II. позива није допуштало, да она и сад дуже остане на Виноградинама. Путови су ишли косама паралелно положају, и ако би сад непријатељ извршио јачи притисак на Виноградине, што је било и логично и вероватно, возови Дринске дивизије били би у врло критичном положају. Због тога, а и по усменој телефонској представци команданта Дринске дивизије II. позива, накнадно је решено, да отпочне покрет на нове положаје с тим, да предстраже остави на Виноградинама, а потом на Бугарском брду и Барзиловици. О томе је са ОБр. 2990 извештена Врховна команда. У 23.40 часова командант III. армије издаје команданту Дринске дивизије II. позива наређење ОБр. 2992 у овоме: „По телефонском саопштењу II. армије Моравска дивизија I. позива имаће своје предстраже на 2,5 км. западно од Виса коте 385 (вис јужно од Стубице), где треба са њима тражити везу. Упутите одмах артилерију на нов дивизиски положај и овај припремајте за одбрану. За боље осигурање вашег покрета ставља вам се под команду прикупљена армиска коњица, која се налази код Дудовице између те и Комбиноване дивизије. Команданту коњице издато је наређење да стоји под тим командантом“. У 23.45 часова са ОБр. 2991 учињена је Врховној команди представка, која је изнета ниже у ситуацији. (Види извештај команданта III. армије ОБр. 2991).
Дејство Дринске дивизије II. позива
Љиг стално надолази. Ноћ 24./25. новембра проведена је на миру. Цело пре подне 25. новембра била је јака артилериска борба на фронту Моравске дивизије I. позива, коју је потпомагала артилерија Дринске дивизије II. позива. У 12.45 часова борба је престала, а у 13.50 часова понова се почела појачавати. У 14 часова добивен је извештај од команданта артилериског дивизиона са десног одсека, да се десно крило Моравске дивизије I. позива повлачи са Врачег брда, а у 14 часова од команданта 5. пешад. пука II. позива, да се Моравска дивизија повлачи са Човке. У 15.30 часова стигао је командант 16. пешад. пука I. позива, који је са пуком био на крајњем левом крилу Моравске дивизије I. позива (Жупањска коса), а у 15.40 часова, преко штаба Дринске дивизије II. позива наређено је, да се сви пукови Моравске дивизије I. позива који су остали на положају код Дринске дивизије II. позива задрже и прикупе у циљу поновног заузимања Човке. Због рђаве ситуације код Моравске дивизије I. позива наређено је, да Дринска дивизија II. позива остане на садашњем положају докле то може, а кад се оцени да је немогуће остати на том положају, да се постепено повлачи на Новаково брдо одржавајући десно везу са Моравском дивизијом I. позива на Вису, а лево са Комбинованом дивизијом на Закинцу. Заштитнички положај Виноградине држати што дуже и напустити тек, кад се буде приморано надмоћнијом непријатељском снагом. Због тога што је пут кроз село Дудовицу био под јаком непријатељском ватром, после повлачења Моравске дивизије I. позива на Вис, а других путова за артилерију није било, то су одмах предузете припреме, да се дивизија у току ноћи 25./26. новембра повуче на положај Новаково брдо, остављајући заштитницу на Виноградини.
У 17 часова саопштена је командантима одсека ситуација код Моравске дивизије I. позива и наређено телефоном ово: Да команданти одсека остану у распореду у коме су; да предњи делови левог одсека као и предстража батаљона 6. пука код Дудовице демонстрирају отварањем ватре и на тај начин маскирају повлачење артилериских возова са Виноградине кроз Дудовицу на нов положај; да команданти одсека евакуишу све оно што би ометало брз покрет за заузимање новог положаја. Наређено је сем тога, да мостовни трен из Брајковца одмаршује у Белановицу. У 17.30 часова наређено је команданту артилерије, да 3 пољске батерије (1., 3. и 8.) упути путом преко Дудовице на Новаково брдо, а да остану на положајима до даљег наређења и то: 3. тимочка батерија на Бугарском брду, а 4. аустриска пољска и турска хаубичка батерија на Виноградинама. У 18.30 часова наређено је команданту десног одсека, да свој левокрилни батаљон са главне одбранбене линије повуче и постави позади Виноградине на друму за Шушњар код раскрснице путова, и да предузме мере за осигурање десног бока дивизиског, који је одголићен повлачењем Моравске дивизије I. позива са Човке и Шушњарског виса.
У 19 часова издата је писмена заповест команданту армиске коњице, у којој му је изложена ситуација, као и предстојеће одступање дивизије и наређено да, пошто упути један ескадрон на Виноградине, с коњицом затвори долину Оњега, одражавајући везу лево са Комбинованом дивизијом. Са Бугарског брда и Виноградина коњица се сме повући само под притиском знатно надмоћније непријатељске снаге. У 20.10 часова јавља се командант батаљона 5. пука са друма код раскрснице позади Виноградине и извештава, да је ту прикупио батаљон и упутио потребне делове за осигурање десног бока дивизиског; даље, да је упутио јача одељења за хватање везе са заштитничким деловима Моравске дивизије I. позива у правцу села Шушњара и села Стубице. У 20.30 часова наређено је команданту артилерије, да турску хаубичку батерију и аустриску пољску батерију извуче са положаја и преко Дудовице упути на Новаково брдо, а 3. пољска тимочка батерија да остане и даље на Бугарском брду. У 20.40 часова 3. ескадрон стигао је код дивизиског штаба позади Виноградине, где му је издата заповест, да се постави на десно крило Виноградине, да дође у везу са батаљоном 5. пешад. пука, који се тамо налази, да осигура десни бок дивизије и дође у везу са заштитничким деловима Моравске дивизије I. позива. У 21.50 часова издата је дивизиска заповест за повлачење на положај Новаково брдо.
Дејство Комбиноване дивизије I. позива
Ноћ 24./25. новембра прошла је у обичном пушкарању. У току 25. новембра примећено је утврђивање непријатеља на Латковићској коси и Тополском брду. Наша артилерија ометала је ово утврђивање, док је непријатељска артилерија одговарала слабом ватром. Због повлачења Дринске дивизије II. позива командант Комбиноване дивизије наредио је:
1. Да трупе десног крила и даље заузимају одсек између Оњега и Потока за непосредну одбрану Љига повијајући само што више своје десно крило ка Закинцу с фронта на реци Оњегу.
2. Да се Закинац што боље утврди, јер ће он бити главна одбранбена линија, кад непријатељ протера предстраже Дринске дивизије II. позива са леве обале Црне реке. У овом случају водити рачуна, да се распоред трупа а и утврђивање тако подеси, да се центар и лево крило дивизије не мора повлачити са линије коју сад држи.
3. Да се бојне коморе и одсечна резерва поставе с обзиром на могућност тучења Страже и Закинца од стране непријатељске артилерије са Виноградина. Ово важи и за брдску батерију и остале почесне резерве.
4. Да предстража повије десно крило према селу Дудовици и на ушћу Црне реке ухвати везу са Дринском дивизијом I. позива.
Дејство Тимочке дивизије II. позива
Дивизија је посела одсек од утока Брестова потока до утока Качера, сменивши 6. пешад. пук I. позива и 6. прекобројни пук. Ноћ 24./25. новембра проведена је у слабом пушкарању са непријатељским патролама. Непријатељ је држао главне снаге прикривено даље од обале Љига. У току 25. новембра Комбинована дивизија спрема се за прелаз у напад, припремајући грађу и реперишући терен. Дивизија је држала десну обалу Љига између реке Оњега и Качера. Трупе десног одсека држале су благе падине Орнице и Округлог поља избраздане управним на Љиг долинама, које су у почетку стрме, а при крају, према Љигу прелазе у благе таласе. Испред одсека је р. Љиг широка 10 – 12 метара, а дубока 2 – 4 метра, те је без мостова у ово време био непролазан. Ширина долине реке Љига је према овом одсеку 1 – 1 ½ километара. Предтерен је довољно откривен, ма да брезе, шумарци и шљиваци дају донекле заклоне од ока а и метка. Трупе левог одсека држале су од Брестова потока до реке Качера. Камаљ и Забран командују предтереном, а њихове падине су пошумљене. Предтерен од ушћа Брестова потока до ушћа Качера исте је природе као и испред десног одсека. Уопште одбрана десне обале Љига у вези са држањем Осоја је врло јака, а без Осоја веома слаба. Дивизија је дошла на ове положаје, као што је горе речено са Врачег брда, где је била буквално прорешетана, а нарочито је претрпела велике губитке у официрима. Напорни маршови по пролоканим путовима од Жупањца до новог положаја, по којима су људи упадали до колена у пола смрзнуту каљаву воду; преноћишта без икаквог заклона под ведрим небом, из кога бије ветар и мраз, убијали су и последњу енергију чак и код старешина. Ранија одступања и неуспеси, по мишљењу команданта дивизије, учинили су, да је пораз као неминовност струјала кроз редове, нарочито пешадије; 13. пешад. пук II. позива једини, који није био подлегао овом разорном утицају, био је ван састава своје дивизије.
На супротној обали Љига био је непријатељ, код кога се приметило, да нема тако много артилерије као раније. Заробљеници, који се већином добровољно предају, веле да је код њих зло стање, чете су јаке 100 – 120 људи, хлеба ретко добијају, забрањује им се да ложе ватре и подижу шаторе итд. Непријатељ је прошлог дана нападао без резултата на Дринску дивизију I. позива и изгледа, да шаље трупе с фронта Тимочке дивизије II. позива на фронт Дринске дивизије I. позива у циљу, да продужи напад на њу правцем Гукош – Бољковци. При смени 6. пука I. позива отишла је и 1 брдска батерија, која је била дотле на Забрану и гарантовала одбрану долине Љига. Она се није могла заменити са пољском батеријом из Тимочке дивизије II. позива, те је учињена представка команданту III. армије и он је обећао упутити једну брдску батерију.
Напомена. Ова је батерија стигла тек 27. новембра на положај Тимочке дивизије II. позива.
Положај дивизије је утврђен, али не потпуно. Дивизија се у току 25. новембра спремала за прелаз преко Љига.