Операције Ужичке војске
Стање на појединим одсецима Ужичке војске у току 25. новембра било је овако:
На одсеку Кадињача – Поникве. Није се десило ништа значајно.
На одсеку Јелове Горе: Црни врх – Вис – Јаорина. Пошто је груписао код Ободничке механе снагу од 3 батаљона, непријатељ је предузео напад и успео да заузме Возник и к. 775, предње тачке главног положаја „Вис“, и преко с. Драгсина продужио наступање у правцу с Милића. Одмах је упућена једна чета са В. Приседа преко Церја, те да нападне непријатеља с бока, а једна чета из 4. кадров. пука са Црнога врха да ојача 12. кадров. пук. У исто време команданту 12. пука на Вису наређено је, да енергичним дејством и препадом у бок непријатељских делова код с. Милића ове сузбије и поврати изгубљену линију. У исто време упућен је и један вод са Годановца за дејство у позадину непријатељским деловима код с. Милића. Борба је вођена целог дана на одсеку према Вису, према 12. кадров. пуку. Јачим делом непријатељ је нападао према десном а слабијим, према левом крилу – Јаорини. Борба је продужена и у току ноћи и дејством упућених чета и вода са Годановца, непријатељ је потиснут са Милића. Чете 12. кадров. пука, које су биле на Главици на левој обали реке Дервенте, нападнуте јачом снагом са левог и десног крила, потпомагане артилериском ватром са Кика, повукле су се око подне на Вис, у састав пука. Са Варде непријатељ је кренуо једном колоном ка Црном врху, али примећен са Биљега и тучен нашом артилериском и блиском пешадиском ватром, поколебан је и повукао се на Варду. Десна побочница трупа на Црном врху, према Сјечој реци држала је својим предњим деловима Руду, Букву и Голишевац, а непријатељ према њој није ништа предузимао. Пошто непријатељ према овом одсеку није ништа предузимао, а с обзиром на ситуацију према Косјерићу, под ОБр. 1697 наређрно је, да се допунски батаљон 11. пука II. позива у току ноћи повуче са Биљега и Цикоте и стави под команду команданта Шумадиске дивизије II. позива.
На одсеку према Косјерићу. У току ноћи 24./25. новембра било је јачег пушкарања према десном крилу одреда код Глоговца. Исте ноћи 1. батаљон 2. прек. пука III.. позива нападнут је једним батаљоном са левог крила потоком у правцу с. Поповића и Дубнице а другим са фронта, те је одступио са Парамуна на положај код с. Поповића, коме је упућена као појачање једна чета са Цикота, пошто је на ову тачку имао доћи батаљон 15. прек. пука II. позива са Буље. 25. новембра у 6.50 час. отпочела је јака артилериска а потом пешадиска и митраљеска ватра код Глоговца. Борба се продужавала са променљивом интензивношћу до 11.20 час., кад је примећено, да се непријатељски делови спуштају преко с. Скакавца у обилазак десног крила. У ово време, на Црнокосу биле су сасређене ове трупе: На Цикоте: 3 чете 15. пука III. позива, 2 брдска Дебанжова и 2 пољска брзометна топа, а код с. Поповића 5 чета = 2 батаљона и 4 топа. На Сјеровачи: 1 батаљон 2. пука III. позива са 2 брдска Дебанжова топа, а на Клупи 2 пољска брзометна топа. На Кику: батаљон 10. пука III. позива (3 чете). У покрету су за Црнокос још 2 батаљона: допунски батаљон 11. пука II. позива и батаљои 15. прек. пука III. позива. Команданту Шумадиске дивизије II. позива наређено је, да с овим трупама учини распоред, који одговара садашњој ситуацији. Код одреда код Глоговца борба се у подне све више појачавала. Изгледа да је непријатељ према фронту вршио демонстрацију, употребљавајући за извршење све пољске топове и хаубице; све се више оцртавала његова тежња за обухват једног и другог крила, а нарочито десног крила одреда код Глоговца.
Од 12.30 час. добивени су од команданта Шумадиске дивизије II. позива ови извештаји: Да непријатељ продужава и даље напад, и да дејствује пољском артилеријом и хаубицама; да се једна непријатељска колона, јачине до 2 батаљона, развила у правцу с. Росића и да је једним делом већ допрла до Росићске реке; да је око 14.50 час. ова колона обишла десно крило одреда код Глоговца, да продужује наступање ка с. Мионици и да се њени поједини делови већ појављују ка Субјелу; да у правцу Погледа и Кика дејствује наша артилерија са Биљега; да је око 16 час. 1 непријатељски батаљон избио на Субјел, а да су 3 батаљона у покрету од Мионице ка Субјелу. Борба се и даље води на фронту одреда код Глоговца и батаљона код с. Поповића и да је непријатељ око 19 час. дејствовао јачом артилериском ватром на десно крило одреда код Глоговца. Због значаја Субјела, а да би се исти повратио, наређено је: Да се командант 2. прек. пука III. позива са батаљоном са Сјероваче крене у току ноћи и преко с. Субјела ноћним препадом нападне непријатељске делова на Субјелу и протера их; да командант 11. пука упути једну чету преко с. Мионице, те да ноћним препадом нападне такође непријатеља на Субјелу, и да на Сјеровачу дође батаљон 10. пука III. позива.
На одсеку Кошариште – Ридови – Биљеге. У току 25. новембра на овоме одсеку биле су ове трупе и у оваком распореду: 3 чете на Кошаришту; 1 чета на Ридовима; 2 чете са 3 Крупова топа на Биљезима; 1 десетина на Субјелу ради одржавања везе са трупама на Црнокосу. Код Душковачке механе прикупљао се 12. пук II. позива. Стање код овог пука било је посве рђаво. По извештају патрола, од М. Маљена за Зелени брег кретао се 10. пук II. позива. Око подне отиочела је борба на целом фронту, три непријатељске колоне, свака јачине од по једног батаљона (по извештају патрола јачина ових колона је до 2 пука), спуштале су се од Погледа у правцу Субјела и Биљега. Крупови топови дејствовали су краће време, али због јаке магле морали су да обуставе дејство. Око 14 час. отпочео је непријатељ да дејствује и митраљеском ватром против Ридова, а око 15.30 час. против Ридова и Кошаришта непријатељ је отворио јаку пешадиску и митраљеску ватру. Због овога чете са Кошаришта и Ридова повукле су се на Биљеге. Око 16 час. чула се пушчана и митраљеска паљба у долини реке Каменице северно од В. Зајчице. Чета, која је била на М. Маљену, са одступањем одреда потпуковника Филиповића, повукла се и упућена је на Биљеге. На овај начин, на Биљезима прикупљено је 6 чета и 3 Крупова пољска топа. Око 18.20 час. добивен је извештај, да је непријатељ јачом снагом заузео и посео Субјел.
У току 25. новембра и на овом одсеку непријатељ није постигао важних резултата, али се увидела његова тежња, да даљим продирањем одсече трупе код Косјерића и Јелове Горе, управо трупе Ужичке војске од трупа I. армије, и да управља дејство ка Чачку најкраћим правцем преко Душковца и Гојне Горе. Према овоме издата су у току 25. новембра ова наређења: Под ОБр. 1693, да командант Лимског одреда предузме мере и најстрожијим средствима настане, да се трупе, које су се од Маљена разбегле, прикупе и 26. новембра поседну за одбрану положај: Субјел – Биљези – Ридови – Кошариште. Ради везе са I. армијом, да се упути 1 батаљон на Ридове, ако је М. Маљен непријатељ заузео. Под ОБр. 1694, да 2. степен колонске коморе Шумадиске дивизије II. позива одмаршује из Пожеге преко Гугаљског моста старим путом за Чачак и да се задржи око с. Бељине. Под ОБр. 1695, да пољска брзометна и пољска Дебанжова батерија са Кадињаче предузму одмах покрет ка Ужицу и преко Гугаљског моста дођу на десну обалу Моравице, постављајући се за дејство у циљу тучења праваца од Пожеге; да чета са Шаргана у току ноћи дође на Вранову главу и најзад да се батаљон са Рајчевића брда повуче на Градину (к. 500). Под ОБр. 1696, команданту Ужичке бригаде да 2 пољска брзометна топа остави на Црном врху а друга два топа ове батерије да упути на В. Приседо; да се допунски батаљон са Биљега повуче на Цикоте, а на Биљезима да остану обе чете 4. кадров. пука, које ће се на случај јачег притиска повући на Дуги део. Под ОБр. 1697, наређено је команданту Шумадиске дивизије II. позива, да све делове испред Црнокоса сем слабијих извиђачких делова, у току ноћи сасреди на Црнокосу ради давања отпора непријатељском наступању, групишући снагу више према десном крилу у циљу напада у десни бок непријатељске колоне која наступа преко Субјела. Под ОБр. 1698, командиру Ибарске чете у Чајетини, да повуче водове са Виогора и пошто прикупи чету и слагалиште у Чајетини буде испражњено, да се са четом крене преко Мачката, Збојштице, Кошуте, Забоја и гребеном Благаје планине за Ариље. Код Ариља на десној обали Моравице, да поседне положај Сунчевицу ради затварања пута: Пожега – Ивањица и одбране моста на Моравици.
Стање код одреда потпуковника Филиповића. 25. новембра пре подне са М. Маљена, где је одред заноћио, види се непријатељски логор на Тометином пољу код Беглуга потока. Због појаве непријатеља са фронта, са левог бока и позадине, одред је предузео повлачење ка Гојној Гори. При повлачењу, одред је добио и наређење, да се задржи на Зеленом брегу и заштићава правце ка Чачку. По доласку на Зелени брег, команданту одреда под ОБр. 1693 издато је наређење, да прими команду над свима трупама на одсеку: Зелени брег – Зајчице – Биљеге – Субјел и да настане, да се трупе прикупе и уреде, положаји поседну и одсудно бране и огарантује прикупљање и осталих трупа Ужичке војске на левој обали Скрапежа и Добрињске реке и најзад, да предузме и све мере за везу са трупама I. армије. На крају дана на овом одсеку биле су ове трупе: 12. пук II. позива, који се по повлачењу са Маљена прикупља код Душковачке механе; делови Лимског одреда око Биљега; 10. пук II. позива (3 батаљона) са 1 ½ батаљоном 11. пука II. позива и ½ батаљона из 2. прек. пука на Зеленом брегу. И ако је прикупљањем ових трупа на одсеку Зелени брег – Зајчица – Биљеге ситуација код трупа Ужичке војске знатно олакшана, јер се добила могућност за одбрану правца ка Чачку; и ако непријатељ у току овог дана није задобио никакав успех, јер су поједине групе Ужичке војске одржале своје положаје, ипак је, обзиром на кретање јачих непријатељских колона на простору између Скрапежа и Каменице и знатне истакнутости нарочито групе према Бајиној Башти и на Јеловој Гори, учињена под ОБр. 1699 представка Врховној команди, да се трупе Ужичке војске у духу директиве ОБр. 6475 од 15. новембра повуку и сасреде за одбрану: Овчарско – Кабларске клисуре. По овој представци, начелник штаба Врховне команде одобрио је телефоном ову представку, те су одмах и издата одговарајућа наређења за груписање трупа за одбрану Овчарско – Кабларске клисуре.
Операције Обреновачког одреда
У 7 час. послат је Врховној команди и суседима извештај ОБр. 1700 а који је изнет ниже у ситуацији за овај дан. У 8.15 час. наређено је команданту Скопљанског обвезничког батаљона, да једну најизвежбанију чету стави на расположење команданту десног одсека и о томе извести команданта десног одсека. У 13 час. послат је извештај Врховној команди и суседима: „Данас цело пре подне непријатељска артилерија са леве обале Колубаре и леве обале Саве из растове шуме, обасипала је ватром Чардак, Кик, Голо брдо, Баћевицу и Ивојевац без резултата. Део непријатељског 26. пука пучких усташа, који се ноћас пребацио на десну обалу Колубаре према Чардаку, спречен је да се ма и најмање одмакне од саме непосредне обале. Батаљон 7. пука I. позива још није стигао“. У 11 час. примљен је извештај команданта средњег одсека, да јутрошњи напад на непријатеља на десној обали Колубаре код Мислођинске воденице није успео због мале снаге и невештине у извођењу; нити је успео напад на непријатеља на десној обали код Дражевачке воденице и непријатељ је и даље остао у својим рововима на десној обали Колубаре. Око 16.30 час. приспео је на Јасењак 2. батаљон 7. пука I. позива, коме је у 17 час. наређено, да батаљон стави на расположење команданту средњег одсека за извршење добивеног задатка. А команданту средњег одсека наређено је: „Ставља вам се под команду 2. батаљон 7. пука I. позива са задатком да по плану, који сте – на основу данашњег поновног рекогносцирања терена и непријатеља – саставили, ноћас очистите потпуно десну обалу Колубаре (на фронту вашег одсека) од непријатеља и да ми о извршењу сутра из јутра поднесете извештај“.
У 17.50 час. издато је наређење команданту 4. батаљона 7. пука II. позива: „Упутите одмах 3. чету вашег батаљона команданту десног одсека на Кик, коме се за ноћашњи задатак ставља на расположење. Одређени ордонанс команданта десног одсека извешће чету на место, које је командант десног одсека одредио“. У 17.20 час. послато је наређење команданту десног одсека: „Поред данас стављене вам чете на расположење (од 300 људи) ставља вам се и 3. чета 4. батаљона (200 људи) на расположење са задатком, да по плану, који сте данашњим рекогносцирањем створили, очистите ноћас десну обалу Колубаре од непријатеља на фронту вашег одсека. О извршењу поднесите ми сутра из јутра извештај. Дебанжовом воду на Баћевици на десном крилу, издајте потребно наређење“. У 17.40 часова примљен је извештај командира 4. ескадрона, да се једна непријатељска чета укопава на десној обали Очаге испред саме воденице. У 21 час послат је извештај Врховној команди и суседима ОБр. 1727, који је изнет ниже у ситуацији за овај дан. Одред је заноћио у досадањем распореду, разлика је: 2. батаљон 7. пука I. позива на средњем одсеку ојачао је посаду; 1 чета Скопљанског и 1 чета 4. батаљона 7. пука II. позива ојачале су десни одсек; у одредској резерви су 3 чете Скопљанског батаљона и 1 чета 4. батаљона 7. пука II. позива.
Операције Одбране Београда
У току ноћи 24./25. новембра непријатељ је тукао наше Грочанске положаје са слабим резултатом. Под ОБр. 7122 упутила је Врховна команда ову депешу: „Кад буде наређено или кад сами видите, да морате напустити Београд, повуците се најзгоднијим путом на положај Кошутица – Варовница, или ако би случајно било немогуће, онда на положај Загорачки на десној обали Кубршнице и тамо се утврдите и браните. Обреновачки одред, који ће у то време бити код Сибнице односно Копљарске механе, биће тада под вашом командом. Десно крило II. армије биће у Даросави односно Орашцу“. Данас је непријатељ у току целог дана артилериском ватром тукао и то: Од с. Јакова хаубицама наше Остружничке положаје. Са Бежаниске косе и Земуна хаубицама, мерзерима и пољским топовима Баново брдо, Аду Циганлију, Макиш, долину Топчидерске реке и Велики Калемегдан. Од с. Борче топовима тукао је град, Карабурму и Дорћолски крај. Наши су одговарали само пешадиском ватром и добрим стрелцима. Других важнијих догађаја није било.