У 1.05 часова командант Дринске дивизије II. позива јавља, да је дивизија на маршу ради заузимања нових положаја. На Виноградинама и код Дудовице остају заштитнице, које ће зором образовати предстражу, са главнином на левој обали Црне реке. Артилерија је одмаршовала. О овоме извештена је Врховна команда, I. и II. армија. У 5.30 часова под ОБр. 3085 добивен је од команданта I. армије извештај из кога се види, да је непријатељ код утока Драгобиљске реке (Боблија) успео да се задржи на десној обали Љига, да је Маљенски одред одбачен с великим губитцима ка с. Душковцу и да одред пуковника Мишића није могао заузети Риор. У 11.40 часова командант Дринске дивизије II. позива под ОБр. 1617 јавља, да је дивизија заузела нови положај, сви су возови извучени, сем два топа и три каре, који су још на маршу са артилеријом Моравске дивизије I. позива. У 13 часова Врховна команда под ОБр. 7178 јавља, да је крајње десно крило III. армије на преседлини на половини међупростора Виса (коте 385) и платоа северно од изворног дела Криваје, где треба доћи у везу са левим крилом II. армије; 13. пук вратиће се у састав своје дивизије. У 21 час командант III. армије издаје заповест ОБр. 3024 у овоме: „Дринска дивизија I. позива заузеће 26./27. тек. месеца нов положај од села Бранчића (слово „н“) на Главицу, Мајдан до Камаља на левој обали Драгобиљске реке. Резерва на Дићској главици. Коњички пук у Качеру држи везу са трупама ове армије. Наређујем:
1. Да Дринска дивизија II. позива и Комбинована дивизија I. позива остану на својим садашњим положајима.
2. Тимочка дивизија II. позива подешава распоред трупа по горе изложеној ситуацији и заузима још Камаљ (231). Ради обезбеђења главне комуникације (пута долином Качера) посешће једном четом тај пут у висини Камаља и ухватити чврсту везу са Дринским коњичким пуком I. позива. Чета на путу нека се укопа и пут барикадира“.
У 22.30 часова са ОБр. 3026 јављено је команданту II. армије ово: „Положај Дринске дивизије II. позива уопште је слаб за одбрану, и његово држање у зависности је од држања Виса (385). Стога молим, да се на држање Виса обрати пажња и да се позади њега постави која пољска цев, за фланкирање непријатељских колона при нападу на одсек Дринске дивизије II. позива“.
У 23 часа примљена је директива Врховне команде ОБр. 7194 која је ниже у целини изнета. На основи ове директиве командант III. армије издаје заповест ОБр. 3027 у овоме: „На случај да будемо принуђени на повлачење са ове одбранбене линије онда поступити овако:
1. Дринска дивизија II. позива повлачи се за одбрану на линију Лелечке баре (к. 446) -Калањевац (к. 417) са Мрамором. Десно држати везу са левим крилом II. армије, која преко Вагана и коте 423 долази до коте 446 искључно. Комуникациски правац кроз Босутску реку и село Босут ка Шаторњи.
2. Комбинована дивизија на линији Стражара (к. 352) – Бобошка (к. 294), с тим да образује јачу резерву позади (источно) Бобошке. Комуникациски правац на путу Калањевац – село Босут – Шаторња.
3. Тимочка дивизија II. позива на линију Мотика (кота 603) – кота 549 са два пука и брдском батеријом, а са једним пешадиским пуком, коњичким дивизионом и пољском артилеријом на Горње брдо. Командант Тимочке дивизије II. позива командоваће групом Мотика – кота 549, везујући се преко Виса са Горњим брдом, а група Горње брдо, у погледу тактичке употребе, биће под командом команданта Комбиноване дивизије. Пољска артилерија Тимочке дивизије II. позива тако да се пласира, да може тући косу Ковиљача, прилазе из Трудељске реке ка Горњем брду, долином Качера испред Белановца и прилазе ка линији Мотика кота 549 – Вис. Распоред ове артилерије да изврше споразумно команданти Комбиноване и Тимочке дивизије II. позива. Лево држати везу са десним крилом I. армије на Голупцу (кота 496). Комуникација за Тимочку дивизију II. позива биће преко Рудника за Г. Шаторњу.
4. Да се поседну и што упорније држе предње тачке, те да се непријатељ примора раније на развијање и показивање своје снаге.
5. Положаји да се утврде што јаче.
6. Магацин хране биће у Г. Шаторњи, а један привремени ручни магацин образоваће се на Руднику за Тимочку дивизију II. позива.
7. По овоме одмах предузети рекогносцирање праваца и путова.
8. О пријему наређења одговорити одмах.
У 23.44 часова командант I. армије са ОБр. 3117 јавља о резултату акције у току 26. новембра и предвиђа упорну одбрану линије: Сувобор, Шиљкова коса (Добро поље), Голубац. Дринска дивизија I. позива браниће линију Голубац – Клаћа на коју ће се повући кад буде приморана. Међутим, у штабу III. армије имало се већ телефонских извештаја, да Дринска дивизија I. позива није ни посела положај Главица – Мајдан свом снагом, већ да је ту задржала само део артилерије, а остатак је већ послат назад, у чему се већ видела припрема за лакше повлачење и остале снаге. Међутим, напуштањем Доњега брда и Осоја, положај Забрана (231) и Камаља (231) већ је постао врло тежак; а, кад би непријатељ избио на Главицу и Мајдан, онда се лево крило Тимочке дивизије II. позива више ни једног момента не би могло одржати. Фронт III. армије од Качера до Оњега имао је облик потковице, чија су крила, повлачењем суседних армија, остала изложена и обухваћена, те је било извесно да ће непријатељ баш ту управити свој напад с изгледом на лак успех.
Дејство Дринске дивизије II. позива
У 0.30 часова, 6. пешад. пук и сва артилерија упућени су на нов положај, а дивизиски штаб преко Виса одмаршовао је у Смрдљиковац. У 3.45 часова издато је телефонско наређење команданту 5. пешад. пука на Виноградинама, да је пут преко Виса за Новаково брдо закрчен и, ако се до сад није пребацио на нов положај, да се крене путом преко Барзиловице. У 4 часа извештен је командант дивизије из армиског штаба, да је комуникациски правац за дивизију Смрдљиковац – Крстате Липе – Лелечке баре – Гараш и да се на Новаковом брду пласира довољно артилерије. У 7 часова командант дивизије наређује дивизиској коњици да сиђе у долину Оњега и постави се у висину Бугарског брда, а са једним ескадроном на Виноградинама. Предстража са главном трупом да буде на левој обали Црне реке, а предстражним деловима на Виноградини. Поседање главног положаја извршено је и то: 6. пешад. пук II. позива посео је леви одсек око 7 часова, а 5. пешад. пук II. позива посео је десни одсек око 9.30 часова. 4. пешад. пук II. позива дошао је у општу резерву позади левог одсека на левој страни потока Плочника око 8 часова. 3. Дринска батерија II. позива и 4. Тимочка батерија II. позива, пласиране су на левом одсеку у близини друма Дудовица – Смрдљиковац. Остале батерије су на десном одсеку, а у близини пута Смрдљиковац – Вис (к. 385). Једино 4. аустриска пољска батерија, која је имала воловску запрегу, није пласирана на овом положају, већ је постављена на Кику, одакле може потпомагати одбрану левог крила положаја. Поседање главног положаја било је завршено 26. новембра у подне, а одмах је отпочело утврђивање. У 15.20 часова, командант предстраже са Бугарског брда јавља, да је у 14.30 часова један непријатељски пешад. вод прешао Љиг и упутио се ка Дудовици.
У 15.40 часова, командант предстаже са Барзиловачке косе извештава, да су непријатељске две чете дошле до ивице Стубице, а заштитница 13. пешад. пука повлачи се ка Вису (385). Северно од моста на реци Грабовици (пут Виноградине – село Шушњар) појавиле су се две непријатељске патроле, а затим и чета, која се креће у правцу истока. У 15.40 часова добивен је извештај од команданта армиске коњице, писат у 13.40 часова, да се од мештана села Жупањца сазнало, да је непријатељски батаљон стигао у с. Жупањац. Бегунци села Ћелије причају, да се непријатељска јача снага креће од Лазаревца ка десном крилу Моравске дивизије I. позива. У 17.30 часова непријатељ је напао на центар и лево крило предстражног распореда Дринске дивизије II. позива. Према левом крилу непријатељ је у јачини једног батаљона покушао да одбаци наше прихватнице. У 17.40 часова командант предстраже са Барзиловачке косе јавља, да непријатељ јако надире према нашим предстражним деловима код Чибутковачке цркве. Заштитни делови Моравске дивизије I. позива повукли су се ка Вису (385) и стога је десни бок предстражног распореда откривен и изложен. У 18 часова командант предстражног батаљона са Бугарског брда телефоном извештава, да је непријатељ у јачини једног батаљона прешао реку Љиг код Дудовице, напао наше предстражне делове, али је после краће борбе у своме надирању заустављен. Команданту предстражног батаљона наређено је да одмах ангажује у борби митраљеско одељење Тимочког коњичког дивизиона II. позива, које му је предато, и да га не држи у резерви. У 20 часова од команданта Комбиноване дивизије добивен је извештај, да је непријатељ у зору 26. новембра заузео Стражу, и да је наређено команданту 1. прекобројног пука да поновним нападом поврати овај положај. Наређено је одмах и команданту предстражног батаљона (6. пешад. пука) на Бугарском брду да покуша једновремено са 1. прекобројним пуком да одбаци непријатеља који је пред њим. Наређено је затим и командиру 3. Тимочке батерије, пласиране на левом крилу Новаковог брда крај друма, да потпомаже овај напад. О овоме је извештен и командант левог одсека на Новаковом брду. У 21.30 часова командант предстраже са Барзиловачке косе јавља, да је непријатељски напад на предстражне делове код Чибутковачке цркве одбивен и да ће предњи делови заноћити на свом данашњем положају.
Дејство Комбиноване дивизије I. позива
Повлачењем Дринске дивизије II. позива на Новаково брдо, десно крило Комбиноване дивизије изгубило је много повољних услова за одбрану. Јер, по заузећу десне обале Црне реке од стране непријатеља и пошто се потисне предстража Дринске дивизије II. позива са леве обале ове реке, десно крило Комбиноване дивизије мора се повлачити на Закинац, одакле ће имати преко треће косе да одржава везу са центром и левим крилом, који треба и даље да непосредно бране Љиг. Поред тога, непријатељска артилерија са Виноградине и Бугарског брда моћиће тући уздуж гребен Гај – Закинац, те тиме угрозити саобраћају између десног крила и центра дивизије, што ће онемогућити непосредну одбрану Љига. Рачунало се још, да ће се једним активним радом, бар привремено, отклонити ова опасност. На Стражи почело се већ све више заламати десно крило према Оњегу, али то је било опет изложено потпуно анфиладној ватри од Дудовице. Резерва десног крила од 26. новембра у јутру сва је била употребљена за утврђивање Закинца, Гаја и Гроба, те је била нешто удаљенија од предњих батаљона, али ипак на згодном месту за предузимање противнапада у случају пада Страже. Број пушака у дивизији износио је 9.278. Непријатељска 42. хонведска дивизија била је са 28. и 27. пешад. пуком на Латковићској коси; са 25. пешад. пуком на Тополском брду; са 26. пешад. пуком у дивизиској резерви. Ова је дивизија била једна од најбољих хонведских дивизија. Непријатељски је план био, да продужи офанзиву према Комбинованој дивизији и то што енергичније због успеха постигнутог према I. и II. армије. Наш план је био и даље: одсудна одбрана Љига.
Ноћу 25./26. није се ништа догодило на фронту ове дивизије. У 10.30 часова непријатељске батерије тукле су Забран, а у 11 часова пренеле ватру на леви одсек дивизије између Липовице и Брестова. Ватра је била убрзана, али без резултата. По изјавама заробљеника, 24. дивизија имала је задатак да пређе Љиг 26. ов. месеца у 6 часова и да се укопа, али у 15.30 часова добила је заповест за напад на целом фронту. 25. пешад. пук имао је да напада на одсек од Брестова потока јужно. 27. пук и 3. батаљон 28. пука на одсек између Брестова потока и Оњега. Остатак 28. пука, десном обалом Оњега на Бугарско брдо, а 26. пук у дивизиској резерви. У 15.30 часова начелник штаба Тимочке дивизије II. позива јавља непосредно команданту левог крила Комбиноване дивизије, да је непријатељска получета прешла Љиг према десном крилу 14. пука II. позива и тражи да се упути једна чета, која ће са четом 14. пука да протера непријатеља. Чета је одмах послата, али непријатељ није прешао Љиг. У 16 часова непријатељ је покушао са слабим одељењима да пређе Љиг на центру и левом крилу ове дивизије, али је свуда дочекан ватром и одбивен. У ово време непријатељ је тукао лево крило јаком артилериском ватром. Наше су батерије дејствовале успешно против непријатељских батерија и пешадиских делова у долини Љига. Према десном крилу, непријатељ је такође отпочео напад око 16 часова. Делови који су упућени на леви пододсек овог крила заустављени су и предузели утврђивање. Делови према десном пододсеку овог крила дејствовали су активније, обухватајући овај пододсек са обе стране. Око 17.30 часова непријатељ је успео да заузме овај пододсек заједно са Стражом. Чим је добивен извештај о паду Страже наређено је команданту десног крила, да противнападом у току ноћи 26./27. новембра поново заузме Стражу. Из опште резерве упућен је један батаљон да поседне линију Симекинац, те да би се обезбедило извиђање овог противнапада а остатак резерве изашао је на Закинац и спреман за употребу. Припрема за извођење противнапада трајала је целе ноћи. Требало је прикупити и уредити чете које су одступиле са Страже; требало је ове тачно обавестити и подићи морал. Све су трупе биле у најстрожијој приправности.
У 20 часова добивен је овакав извештај од команданта Тимочке дивизије II. позива: „Због тога, што је Дринска дивизија I. позива напустила Љиг и брани се на линији Мајдан – Главица са резервом на Дићској главици, а Моравска дивизија II. позива повучена на линију Лисина – Буква, принуђен сам да свој фронт проширим, узимајући и Камаљ јужно од Забрана, те да се вежем са Дринском дивизијом I. позива. Због правца напада непријатеља, морам и последњи батаљон да привучем ка Забрану. Десни одсек од Потока до Брестовца бране 3 слаба батаљона без и једног човека у резерви. Молим да Комбинована дивизија, док не дође наређење од команданта армије, своју резерву привуче крајњем свом левом крилу и стави јој у задатак, да у случају непријатељског напада потпомаже одсек Тимочке дивизије II. позива од Потока до Брестовца“. Одмах је наређено, да се 6. пешад. пук помери у лево и заједно да дејствује са 14. пешад. пуком II. позива. Ситуација се почела да погоршава. Комбинована и Тимочка дивизија II. позива имале су да бране истурене крајеве једне потковице, на коју су управљени напади двеју непријатељских дивизија. Сем тога бокови су били одголићени, те је непријатељ могао вршити обухвате, нарочито ноћу и по магли. План за контра напад био је: 2 чете да иду гребеном Симекинац – Стража; једна северно, а једна јужно од пута; једна чета долином Оњега; једна чета потоком који дели Стражу од Гробља; позади средине предњих чета на 150 метара да иду 5 чета и један митраљез на рукама. Средње чете имале су да наступају потпуно лагано, како би крајње чете измакле унапред, те да се формирају кљешта којима ће се непријатељ на Стражи обухватити. Чете да иду у колони двојних редова, не развијајући се до последњег часа. Крилне чете имале су да избаце што даље у бокове десетине и водове за још јачи обухват непријатеља. Пошто је извршена припрема, отпочет је покрет. Све су чете у реду и неопажено стигле под Стражу. Ту су одмах упућене још две чете из резерве, крајњој левој предњој чети, да појачају то крило и створе чврст ослонац између њега и средњег пододсека. На левом крилу дивизије у току ноћи, сем пушкарања, није се ништа значајније догодило. На центру дивизије непријатељ је целе ноћи узнемиравао предстражу ватром и подигао мост на Љигу, код ушћа Кацапе, где је почео пребацивање.
Дејство Тимочке дивизије II. позива
Непријатељ је напао на фронт I. армије, потиснуо Моравску дивизију II. позива, а Дринска дивизија I. позива изгубила је Спасојевину. У 13.05 часова, непријатељ је отпочео напад и према фронту Тимочке дивизије II. позива и против делова Комбиноване дивизије на Стражи. Према утоку Качера и према Забрану, непријатељ је упутио око 2 пука пешадије са великим бројем митраљеза, групишући се више према Забрану. Према десном одсеку упутио је око 2 батаљона. У току дана 26. новембра непријатељ је напао са укупно 8 – 10 батаљона на фронт Тимочке дивизије II. позива. Артилериском и пешад. ватром непријатељски напад је осујећен. Пред десним одсеком непријатељ је пребацио једну малу групицу преко Љига, али је ова враћена. Исто тако, непријатељски делови према левом крилу и центру дивизије, натерани су на одступање у правцу Цветојевца, делимице у нереду. Према утоку Качера непријатељ је задржан на 4 – 500 метара. У 18 часова добивен је извештај, да је командант Дринске дивизије I. позива наредио, да његови делови напусте Осоје и Доње брдо и да дивизија поседне, према наређењу команданта I. армије, одсек од реке Качера до реке Драгобиљске: Бранић – Главица – Мајдан. Због овога лево крило Тимочке дивизије II. позива као и комуникација долином Качера били су незаштићени. Командант дивизије обратио је пажњу команданту III. армије на опасност не само по његову дивизију, већ и по део фронта III. армије, али је добио наређење да остане на свом положају, с тим да поседне и Камаљ (231). Појачање дивизије са 13. пуком II. позива, који је упућен из састава II. армије са Трбушнице, могло је стићи тек 28. овог месеца. Стога је командант дивизије тражио, да му се стави на расположење један пук тако, да 27. овог месеца рано у јутру буде на положају. На ову представку стављен му је у изглед један батаљон из Комбиноване дивизије. Последња дивизиска резерва 1. батаљона 14. пешад. пука стављена је на расположење команданту левог одсека с тим, да затвори пут уз Качер, који је био барикадиран од пионира. Командант Комбиноване дивизије умољен је, да потпомаже одбрану десног одсека Тимочке дивизије II. позива. Као што се види уочи одсудног напада, ова дивизија није имала ни једног човека у резерви.