Продужење боја на Љигу
Надирање непријатеља у правцу левог крила армије и тежња његова, да предвоји трупе I. армије од Ужичке војске
Ноћ 25./26. новембра прошла је без борбе. Само на фронту Моравске дивизије II. и Дунавске дивизије I. позива због непосредног додира са непријатељем, продужено је пушкарање и преко целе ноћи, а с времена на време са положаја Дринске дивизије I. позива артилерија је тукла прилазе ка Љигу. Покушаји непријатељски, предузети у два маха да подигне мост на Љигу наспрам Спасојевине, били су одбивени. Измена у распореду код Моравске дивизије II. позива на десној обали Љига, код Дунавске дивизије I. позива на Добром пољу и на левом крилу армије код Дунавске дивизије II. позива, завршена је у току ноћи тако, да је распоред армије у јутру 25. новембра био овакав:
Код Дунавске дивизије II. позива: 9. пешад. пук II. позива заузео је Бабину главу; 2 батаљона 8. пешад. пука II. позива заузели су Подове; 8. пешад. пук I. позива на Великом Сувобору; 2. пешад. пук II. позива у резерви северно од Мујовог гроба; 18. пешад. пук I. позива на Игришту, повијајући своје лево крило и ослањајући се на 9. пешад. пук II. позива. Предвиђајући, да ће непријатељ у току данашњег дана бар покушати да потисне крајње лево крило Сувоборске групе и одвоји га од трупа Ужичке војске, командант Дунавске дивизије II. позива упутио је 26. новембра зором свој коњички пук у село Дружетић, а два Дебанжова топа на Подове. Према томе на крајњем левом крилу требали су да буду: Коњички дивизион код Дружетића, да одржава везу са трупама Ужичке војске; 2 батаљона 8. пешад. пука II. позива (од којих један батаљон рекрута) и остатци Маљенског одреда (12. пешад. пук II. позива) на Подовима, да затворе правац ка Прањанима, који води у бок Сувоборске групе и позадину трупа десног крила Ужичке војске. Но, 12. пешад. пук II. позива (остатци Маљенског одреда) није ни дошао на Подове, јер га је командант Ужичке војске задржао у свом саставу на десном крилу распореда своје војске.
Код Дунавске дивизије I. позива: коњички пук са водом пољске артилерије на коти 746; 4. прекоброј. пук са 2 батаљона на Грађенику, а 2 на Добром пољу; 1 вод пољске и 1 вод Данглисове батерије на к. 881; 9. пешад. пук I. позива са једним водом Данглисове батерије на Шиљковој коси; 1 батаљон 3. пешад. пука II. позива у дивизиској резерви између к. 881 и Доброг поља. Са обзиром на важност изгубљеног левог крила Доброг поља, како у односу одбранбеног фронта 4. прекобројног пешад. пука, нарочито Грађеника, тако и за одржање главне одбранбене линије: Рајац – к. 881 – Шиљкова коса, командант Дунавске дивизије I. позива намеравао је да контра нападом поврати изгубљени део положаја. Зато је преко команданта Дунавске дивизије II. позива тражио бар 2 – 3 батаљона из резерве (3. пешад. пук II. позива); али му се није могло изаћи на сусрет, због озбиљне ситуације на десном крилу Моравске дивизије II. позива, где је моментана потреба изискивала јаче груписање снаге за овај мах.
Код Моравске дивизије II. позива: 3. пешад. пук II. позива повучен је са Рајца на Простругу, а са једним батаљоном остао је на Палежу. Батаљон са Палежа дошао је на Букву, а на Бобијама остао је 6. пешад. пук I. позива и 3 батаљона 1. пешад. пука II. позива. Овакво груписање снаге извршено је у циљу, да се данас овако ојачаним десним крилом трупа Моравске дивизије II. позива изврши напад и одбаци непријатељ ка Љигу.
Код Дринске дивизије I. позива на крајњем десном крилу армије, распоред у току ноћи до зоре остао је исти, али у јутру око 7 часова предстража 5. пешад. пука I. позива на Љигу, на одсеку Спасојевина, предала се непријатељу, оставив пушке, спрему и бомбе, те је непријатељ на тај начин успео да пређе на десну обалу Љига и на одсеку према Дринској дивизији I. позива.
Ток боја. Ма да је непријатељ у јучерањој борби са Боблија био одбивен са великим губитцима, ипак је успео да се задржи на десној обали Љига и да под заштитом већ пребачених делова, а под заклоном ноћи и магле, групише јаче снаге за даље надирање у правцу Букве и Лисине у леви бок Дринске дивизије I. позива. Намера команданта Моравске дивизије II. позива била је, да данас зором продужи напад на непријатеља док овај није још успео, да се јаче закопити и рашири на десној обали Љига и да га пребаци натраг. До 5 часова 26. новембра све је било припремљено за напад, а у 7 часова отпочео је напад са Боблија. У нападу учествовао је 6. пешад. пук I. позива и 3 батаљона 1. пешад. пука II. позива. Положај је био обавијен густом маглом, да се ни на десет корака ништа није видело. Али ипак већ први покрет наших трупа, непријатељ је осетио и дочекао их снажном пешачком и митраљеском ватром. Борба се почела све јаче ангажовати, преносећи се једновремено и на фронт Дринске дивизије I. позива, где је непријатељ под заштитом већ пребачених делова продужио и даље пребацивати трупе на десну обалу Љига, у правцу левог крила Дринске дивизије I. позива према Спасојевини. У циљу ојачања овог крила упућен је одмах из дивизиске резерве 1 батаљон 3. прекобројног пука ка Спасојевини, а артилерија са целог положаја Дринске дивизије I. позива отворила је интензивну ватру на непријатељску пешадију. Око 8 часова, непријатељ је отпочео напад на Грађеник, на предње делове Дунавске дивизије I. позива. У правцу Игришта и Сувобора, у овом времену, није показивао никакву активност, али се извесним делом почео прикупљати према Подовима и око 9 часова једном колоном, јачине око 3 батаљона и 2 брдска топа, почео је јаче нападати Подове, на којима се за тај мах налазило само 2 батаљона 8. пешад. пука I. позива (од којих један батаљон рекрута). Командант на Подовима, притешњен јаче од стране непријатеља, тражио је појачања, рачунајући, да ће се без ових тешко моћи одржати. Око 9 часова борба се почела ангажовати готово на целом фронту армије, једино на правцу ка Маљену и Цугуљу борбе није било. Врло јака магла са снегом, која је обавијала положаје, спречавала је прегледност и отежавала осматрање и регулисање артилериске ватре, а штетно утицала на морал наших трупа.
Напад Моравске дивизије II. позива, који је у први мах имао неког успеха, убрзо је заустављен. Дочекане снажном, особито митраљеском ватром, трупе су већ у почетку борбе, почеле трпети знатне губитке. Ватра наших батерија са одсека Дринске дивизије I. позива није могла да паралише убиствену ватру непријатељских митраљеза, који су потпуно укочили даље наступање трупа Моравске дивизије II. позива. Да се трупе даљим нападом и по оваквом времену и земљишту не би сасвим растројиле и сатрле, што би само могло погоршати ситуацију, наређено је команданту Моравске дивизије II. позива, да напад обустави и да се до бољих прилика ограничи на одбрану главног утврђеног положаја, одржавајући везу са Дринском дивизијом I. позива. Борба на фронту Дринске дивизије I. позива почела је такође узимати све јаче размере нарочито у правцу Спасојевине. Потпомогнут ватром својих брдских хаубица, која је око 9 часова почела снажно тући положај Дринске дивизије I. позива, непријатељ је наступао и према десном крилу ове дивизије. Напад непријатељских делова према десном крилу Дринске дивизије одбивен је, и непријатељ одбачен ка Љигу. Али га је ово натерало да трупе своје рокира према левом крилу, обухватајући Спасојевину са севера од Љига, а са левог бока од Драгобиљске реке. Око 10 часова на фронту Дунавске дивизије I. позива непријатељ је успео, да понова заузме северни ћувик Грађеника. На крајњем левом крилу на Подовима батаљони 8. пешад. пука II. позива одољевали су нападу непријатељске колоне, држећи се упорно на заузетим положајима. У даљем току до подне 26. новембра, непријатељ, поред надирања у правцу левог крила Дринске дивизије I. позива, надирао је јаче и на Моравску дивизију II. позива, а тако исто и на крила III. армије према Тимочкој дивизији II. позива у правцу Забрана и јако поколебао њене трупе. Извештаји о неуспеху колоне пуковника Мишића, и дефинитивном напуштању Маљена, о неповољном стању код трупа Маљенског одреда и одлуци команданта Сувоборске групе да повије лево крило својих трупа на Бабину главу и Подове, стигли су команданту I. армије тек после поноћи 25./26. новембра, а од јутра 26. новембра па до подне низали су се извештаји, који су јављали само о неуспеху и тешком стању трупа на појединим тачкама фронта.
Око 8 часова примљен је извештај о изгубљеном Добром пољу, а око 10.30 часова извештај о неуспешном контра нападу Моравске дивизије II. позива на Боблије. О стању на фронту Дринске дивизије I. позива није било таквих извештаја, али угрожено лево крило и бок ове дивизије и бојазан да попуштањем Моравске дивизије II. позива и пробијањем непријатеља у правцу Букве – Лисине, Дринска дивизија I. позива не дође у незгодан и критичан положај, морало је такође задавати бриге и на тој страни. Најзад и појава непријатељске колоне пред Подове уливала је бојазан за лево крило и бок I. армије. По исказима заробљеника видело се, да је непријатељ до овога момента на фронту I. армије ангажовао знатне своје снаге, што се и могло очекивати. Око Бабајића и нешто северније према левом крилу III. армије била је 40. дивизија; око Медника 10., 11. и 12. брдска бригада; према Грађенику 3. брдска бригада; на фронту Добро поље – Црни врх – Срасла буква: 6. брдска бригада; према Игришту 7. брдска бригада и 17. ландштурмски пук; око Риора и према Подовима 2., 9. и 14. брдска бригада, а према Сувобору 10. брдска бригада. Једна колона примећена у покрету од Јељака ка Маљену, могла је бити 8. бригада. Још није било података, где је 1., 4., 5. и 13. брдска бригада, али се могло претпостављати, да су и ове, бар већим делом, пред фронтом Ужичке војске. Ово значи, да су испред I. армије биле већ искупљене све трупе 15. и 16. корпуса са додатком већег дела 40. хонведске дивизије, укупне јачине око 60 батаљона, према без мало толико истом броју само јако ослабљених батаљона I. армије. Дринска дивизија I. позива која је у то време имала 4 пешадиска пука, није бројала више од 4.200 пушака.
Поред бројне надмоћности, непријатељ је на својој страни имао и сва остала преимућства, а стицај неповољних прилика код наших трупа још је више ишао у прилог његове опште надмоћности. У непрекидним борбама и делимичним контра нападима и испадима, наше иначе ослабљене трупе све су се више трошиле, а планинско земљиште, сталне магле, хладноће, снег и оскудица сваке врсте, стално је изнуравала снагу људи. Првобитно груписање трупа I. армије извршено у циљу офанзиве, морало се са многих и јаких разлога мењати и допуњавати. Резерве, у први мах створене, морале су се постепено на разним тачкама широког фронта ангажовати, док најзад није сва снага развијена на фронту дужине преко 35 км., а трупе су се измешале. Последњих дана предузимати контра напади; мало јача отпорност трупа; делимични успеси на појединим тачкама, повратили су у неколико снагу, дух и жилавост у наших трупа, али не у толикој мери да су их могли чинити потпуно поузданим за даљу активну употребу. Напротив, низ делимичних успеха појединих непријатељских делова, на разним тачкама и у разна времена, и ако нису резултирали победом, потпуно су доказали његову и бројну и тактичку надмоћност; а губитком Маљена и повијањем нашег левог крила на јужне огранке Сувобора, избијено нам је из руку и последње средство за офанзиву и нада на бољи преокрет. Даљим задржавањем на овим положајима вероватно да би се добило у времену; натеривао би се непријатељ, да се и даље ломи и исцрпљује по овом планинском терену, али такав пасиван рад армије, па ма и са делимичним успесима нити је одговарао духу раније постављене идеје прелаза у напад, нити је на крају крајева могао донети какве користи. Прилике на фронту армије и стање код трупа нису ни најмање давале основа, да се могло рачунати на победу. Једино неке срећне непредвиђене случајности, али се на то није смело рачунати. Добитком у времену могао се одложити, али не и у нашу корист изазвати одсудан бој. Међутим, упуштајући се све више у борбу, ризиковало би се да се трупе још више заплету и измешају, а неуспехом на којој тачци фтонта, ризиковало се да армија, под свима иначе неповољним приликама, не дође у критичан положај.
Према свему овоме, најбоље решење у овом тренутку било је, да се трупе што пре извуку из додира са непријатељем; да се прикупе на погодније позадње положаје и да се уреде; фронт армије да се смањи. А, кад наступи повољан тренутак, прећи у офанзиву и прићи остварењу раније намере. Но, таквој одлуци вероватно би се противиле прилике код суседних трупа. Истина је, да су се до тог времена на фронту III. армије и Ужичке војске водиле само слабије борбе, а трупе њихове држале још на својим положајима, али је било питање, да ли ће код њих ускоро наступити преокрет, који би могао повољно утицати на прилике код I. армије. У колико се год дакле морало мислити, да армија због неког неуспеха не дође у критичан положај под овако иначе неповољним приликама, толико се исто морало водити рачуна о приликама код суседних трупа. Под оваким околностима крајње решење команданта армије за даљи рад сводило се на ово:
1. Оставити армију још за који дан на садањим положајима са задатком упорне одбране, не очекујући последњи тренутак и не излажући је могућем поразу.
2. Благовремено кренути армију на положаје западно од Горњег Милановца са наслоном десног крила на Рудник и то на линију: Липе – Трипавац – Мрамор (475) – Главица (530) – лева обала Дичине.
3. За време тога покрета на нову линију одбране, заштитницама ставити у задатак давање што јачег отпора на унапред изабратим положајима, како би маршовање армије ка Горњем Милановцу и њено уређење на новим положајима било што боље огарантовано.
Овакав поступак био би неминовно потребан. Раније повлачење свеколике снаге са одсека на одсек и тежња, да се целом снагом брани свака стопа земље на овоме правцу била би неопростива погрешка. Ово би било увиђавно за сваког онога, који би се у томе времену затекао на лицу места. Узмичући непрекидно испред непријатеља, у ранијем времену, трупе су редовно из одступног марша прелазиле у борбу, а по завршеној борби продужавале маршове, немајући времена да застану, да се одморе, да се уреде, да одахну и да дођу к себи. Нова линија одбране западно од Горњег Милановца, са наслоном десног крила на Рудничке планине, била је прикупљенија, прегледнија, подеснија за маневровање, командовање и употребу трупа, а нарочито подеснија за употребу пољске артилерије. У стратегиском пак погледу, нова линија одбране давала је могућност, да се непријатељ туче делимично при дебушовању са планина. Таква је дакле била идеја команданта I. армије, из које је потекла око подне поверљива заповест командантима дивизија за евентуално маршовање армије на нову линију одбране, под ОБр. 3107 и гласила је: „Ради сваке евентуалности одређујем ове правце могућег кретања ка Горњем Милановцу, тако:
1. Дринска дивизија I. позива преко Лалинаца – Бољковца ка Накучанима на положај: Трипавац к. 549 па у десно са наслоном на Љиг к. 594 западно од села Мутања. Заштитнички положаји: Голубац к. 496 – Клаћа (гробље код Лалинаца) са наслоном на источне падине Проструге. Затим Буковача северно од Бољковца и западне косе између потока Брезић и Чортановац.
2. Моравска дивизија II. позива, делницом између Лалиначке и Славковачке реке преко Г. и Д. Бранетића ка Врнчанима на положај Мрамор к. 475 са наслоном на лево крило Дринске дивизије I. позива. Заштитнички положаји код Палежа; задржавање дотле, док у његову висину не стигне заштитница Дринске дивизије I. позива, затим Саставци и Плоча к. 600; даље Г. Бранетић – Врановица 595.
3. Дунавска дивизија I. позива, преко Рајца и Полома – Бањана и Лозања, а и Озрена на фронт положаја: Врнчани – Главица 530 северозападно од Таковског грма; наслон на лево крило Моравске дивизије II. позива. Заштитнички положаји: Грашац к. 829 са једним пуком на путу код к. 746 – за Озрен, затим у висини с. Бањана.
4. Дунавска дивизија II. позива, друмом Сувобор – Теочин и Брезна са избијањем на положај између с. Такова и Шарана на левој обали реке Дичине. Заштитнички положај: Пољашица 775 – Данилов врх 853, а затим Теочински крст 816 – Коштуниски крст. Левокрилни одред ове дивизије од Подова поступно маршује преко Дугог брда, Прањана и Леошића са главним заштитничким положајем између Леошића и Брезне и то: Кремен 646 – Шукунђед 552 – Овчица 637, брани упорно овај положај, док заштитнички делови дивизије не дођу у његову висину, а затим преко Галића 703 и с. Дренове улази у састав своје дивизије. При овоме одступном покрету заштитнички делови дивизије одржавају најтешњу узајамну везу са суседним заштитницама. Ово је за сад авизо само за команданта дивизија лично, до времена од почетка извршења, које ће се благовремено одредити. Препоручујем и овом приликом упорну одбрану садашњих положаја. Одговорити о пријему“.
Повлачење десног крила армије. Борба на фронту Моравске дивизије II. позива продужена је, али ниједна страна није могла кренути напред. Око 13 часова, под заклоном густе магле, непријатељ је отпочео снажно нападати трупе Моравске дивизије II. позива упућујући једну колону правцем уз Славковачку реку. Стање трупа Моравске дивизије II. позива на Боблијама било је тешко, оба пука: 6. пешад. пук I. позива и 1. пешад. пук II. позива, нарочито 6. пук, још у току јутрошње борбе, претрпели су огромне губитке. Команданту Моравске дивизије II. позива за тај мах стајао је на расположењу као резерва на Букви само изнурени и ослабљени 8. кадровски пук, који није бројао више од 800 пушака. Ангажовати и њега у борбу; напустити Букву, на коју је непријатељ лако могао изаћи, било би опасно. Међутим борба на фронту развијала се необично брзо. Представљајући овако стање армији, командант дивизије молио је, да 3. пешад. пук II. позива повуче са Проструге на Палеж, па му је то и одобрено. Од 2 батаљона 3. пешад. пука II. позива колико се налазило на Прострузи, командант дивизије оставио је 1 батаљон тамо, да штити артилерију и правац уз Славковачку реку, а други кренуо је ка Палежу. Један батаљон 8. кадров. пука упутио је са Букве, да потпомогне одбрану Боблија. Али, до доласка овог батаљона, 6. пешад. пук I. позива, претрпив велике губитке, распрштао се, повлачећи собом и делове 1. пешад. пука II. позива. Батаљон 8. кадров. пука једва је успео, да се пробије и под заклоном његовим повлачили су се делови 6. пешад. пука I. позива и 1. пешад. пук II. позива ка Букви и Лисини. Непријатељ није гонио. Тек много доцније избио је на Боблије, кад су већ трупе Моравске дивизије II. позива заузеле линију: Лисина – Буква, Лисина – Кошута. Нападајући Моравску дивизију II. позива у правцу Боблија, непријатељ је једновремено под заклоном магле прикупљао све више трупа на утоку Драгобиљске реке према левом крилу Дринске дивизије I. позива подилазећи постепено под саме положаје 5. пешад. пука I. позива на Спасојевини.
Око 16.30 часова, непријатељ потпомогнут бочним дејством својих трупа са Боблија снажно је напао лево крило 5. пешад. пука, потиснуо га и заузео Спасојевину. Повлачење левог крила повукло је убрзо и остатак 5. пешад. пука I. позива а онемогућило даље држање десног крила на Доњем брду и Осоју. Да би заштитио повлачење 5. пешад. пука I. позива, командант дивизије развио је на Мајданској главици своју дивизиску резерву (2 батаљона 3. прекоброј. пешад. пука); 17. пешад. пук I. позива са одсека Доње брдо – Осоје повлачио се на Дићску главицу у дивизиску резерву. Са пешадијом остале су само брдске батерије, а пољске батерије са Гукошких положаја упућене су друмом ка Читлуку и Клаћи. Батеријама, које су раније биле остављене код Голупца, наређено је да изађу на положај. Повлачећи се ка позадњим положајима, трупе Дринске и Моравске дивизије успеле су да се извуку и у току ноћи да поседну одређене положаје са оваким распоредом:
Дринска дивизија I. позива: 5. пешад. пук I. позива; 3. прекобројни пук I. позива и 6. брдска батерија на линији: Бранчићи – Главица – Мајдан – Драгобиљска река. 17. пешад. пук I. позива и 2. брдска батерија на Дићској главици. 6. пешад. пук I. позива у току ноћи стигао је на Дићску главицу. Коњички пук у долини Качерске реке у селу Бранчићу.
Моравска дивизија II. позива: 8. кадровски пук на одсеку: Лисине – Буква са наслоном на Драгобиљску реку. 1. пешад. пук II. позива на одсеку: Лисине – Кошута (јужна) наслањајући се левим крилом на Славковачку реку. 3. пешад. пук II. позива (2 батаљона), 2 пољске и 1 брдска батерија на прихватном положају Палеж, један његов батаљон и једна батерија на Прострузи. Батерије из Лалинаца 27. новембра из јутра имале су изаћи на Простругу, а друга Данглисова батерија на Букве. 6. пук I. позива искупљао се на Букви, а после је упућен на Дићску главицу.
Напади непријатељски према центру и левом крилу армије остали су без великих резултата. По заузећу северног ћувика на Грађенику, на фронту Дунавске дивизије I. позива више није било борбе. У један мах пред вече отпочело је пушкарање на Грађенику, али се убрзо стишало. Непријатељ пред фронтом Дунавске дивизије I. позива држао је и даље линију северни ћувик Грађеника – Црни врх – Срасла буква, а трупе Дунавске дивизије I. позива линију јужни ћувик Грађеника – Добро поље – Шиљкову косу. Један батаљон 9. пешад. пука I. позива повучен је у дивизиску резерву, а батаљон 3. пешад. пука II. позива остао је на Рајцу. На левом крилу на фронту Дунавске дивизије II. позива водила се борба само на Подовима. Извештај о овој борби стигао је команданту Дунавске дивизије II. позива тек око 14 часова. Командант дивизије, ма да је рачунао да ће и трупе Маљенског одреда доћи на Подове (не знајући да их је командант Ужичке војске задржао), ипак у циљу јаче одбране Подова упутио је и један батаљон 8. пешад. пука II. позива са Игришта и један батаљон 9. пешад. пука II. позива са Бабине главе. Трупе на Подовима успеле су, да одбију непријатељске нападе и одрже своје положаје. Непријатељ се задржао на 200 метара и почео се укопавати. На фронту Сувобор – Игриште к. 680 – кота 684 било је затишје готово целог дана. Тек пред мрак напао је непријатељ на лево крило 18. пешад. пука I. позива на к. 680 и коту 684 и потиснуо га ка Игришту. Са падом коте 684 и 680 непријатељу је био отворен правац од Риора за напад на Бабину главу, а трупе на Игришту изложене непријатељском удару са три стране. Са ових разлога командант Дунавске дивизије II. позива решио се, да трупе са Игришта повуче на Мујов гроб и Равну гору. На тај начин лево крило Сувоборске групе заузело је линију: Сувобор – Мујов гроб – Равна гора – Бабина глава – Подови – с. Дружетић, – 2. пешад. пук II. позива издвојен је као дивизиска резерва на Парлогу, артилерија са Мујовог гроба дошла је на Парлог и око коте 802.
Према томе фронт армије у вече овога дана оцртавао се линијом с. Бранчићи – Мајданска главица – Лисина – Буква – Лисина – Грађеник – Добро поље источни крај Шиљкова коса – Мали Сувобор – Мујов гроб – Равна гора – Бабина глава – Подови – с. Дружетићи. Повлачењем Моравске дивизије II. позива на Букву и Лисину, предњи делови Дринске дивизије I. позива на Мајдану и Главици, остали су и сувише истакнути и изложени при евентуалном непријатељском успеху у правцу Букве, да буду одсечени и бачени у Качер. Ну то је тако морало да буде, због ситуације на десном крилу код трупа III. армије, које су се налазиле још на десној обали Љига. Тако исто и одбранбени одсек Дунавске дивизије I. позива к. 746 – Шиљкова коса био је незгодан у толико, што је био несразмеран слабој снази дивизије, и што је био незгодно положен у односу на правац повлачења дивизије: Рајац – Полом – Бањани и Лозањ – Врнчани. Командант Дунавске дивизије I. позива тражио је, да са дивизијом заузме само одсек к. 746 закључно са котом 881, остављајући Шиљкову косу Дунавској дивизији II. позива, која је била знатно јача. Но с друге стране и ово би било незгодно. Дунавска дивизија II. позива, и ако нешто јача, имала је ипак дужи фронт, много незгодније положаје, а поред тога морала је гарантовати и правац преко Дружетића, осигуравајући бок ове армије и бок и позадину Ужичке војске са наслоном на десно крило Ужичке војске, које је држало линију Зелени брег – Зајчица – Биљег. Непријатељ према фронту ове армије избио је на линију: Доње брдо – Спасојевина – Боблије – северни ћувик Грађеника – Црни врх – Цугуљ – Добро поље (лево крило) – Игриште – к. 708 западно од Подова, продужујући фронт преко Зеленог брега – Зајчице – Биљега и даље на југ према Ужичкој војсци.
Морално стање код наших трупа изгледало је, да се било поправило. После толиког времена, оне су данас показале извесну упорност у борби и први пут се данас губитци у људству своде поглавито на оне избачене из строја, премашајући знатно број несталих. Међутим стање уопште код армије није било најбоље. Пад Боблија и одступање Моравске дивизије II. позива на Букву и Лисину, а затим и повлачење Дринске дивизије I. позива на Мајданску и Дићску главицу умањили су упорност одбране на овом крилу, а показали надмоћност непријатеља, који је најзад успео, да чврстом ногом стане на десну обалу Љига, и јаче притесни нарочито Дринску дивизију I. позива на њеним предњим положајима код Мајдана. Под оваквим околностима даљи отпор на овој линији био је тежак и на њега се није могло са сигурношћу рачунати. Све делимичне и одсечне резерве биле су готово утрошене. Армија није имала ни мало трупа, да паралише евентуалне неуспехе на појединим тачкама а камо ли, да се лати активне одбране. Међутим попуштање Моравске дивизије II. позива на Букви и Лисини могло би довести Дринску дивизију I. позива у врло критичан положај, да буде одбачена са свог комуникациског правца у долину Качера и да открије њено десно крило и комуникацију, као и лево крило, бок и позадње везе суседне III. армије. У осталом трупама десног крила није грозио само правац преко Букве него и преко Грађеника, као и уз Славковачку реку на Рајац и Простругу, где је непријатељ већ имао извесних успеха и показао неких тенденција, а слаби наши делови на тим правцима нису давали гаранције да ће своје одсеке моћи одржати. На крајњем левом крилу пред Подовима непријатељ је био слаб. Са тог правца није још било опасности, али незгодно стање десног крила диктовало је потребу, да се и ово крило још сад повије уназад и повуче на погодну линију, која ће дати повољнијих услова за одбрану и бити погодније постављена у односу комуникациског правца армије. Та линија била је Голубац 496 – Клаћа – Проструга; само што се она за овај мах још није могла узети. Повлачење десног крила и напуштање досадањих положаја на Љигу морало би вероватно изазвати и повлачење трупа III. армије.
Дефинитивна заповест дакле за ово повлачење није могла да се изда, али немајући гаранције, да ће се трупе моћи дуго одржати на садањим положајима, командант армије решио је у циљу боље оријентације команданата дивизије, да изда овакву заповест под ОБр. 3113: „Општа ситуација на војишту, а посебично према фронту ове армије, налаже да се фронт Сувобор – Шиљкова коса (Добро поље) – Рајац – Проструга – Клаћа (Лалиначко гробље) – Голубац упорно брани. Према овоме делове горњег фронта бране: Дринска дивизија I. позива од Голубца преко Клаће до избијања оне стазе уз Простругу на друм Лалинци – Плоча. Моравска дивизија II. позива: од левог крила Дринске дивизије I. позива па до избијања пута из Славковачке реке на Рајац. Излаз овога пута брани Дунавска дивизија I. позива. Дунавска дивизија I. позива: од левог крила Моравске дивизије па закључно са Шиљковом косом. Дунавска дивизија II. позива: од левог крила Дунавске дивизије I. позива па до Бабине главе, обезбеђујући и свој бок и пут Дружетићи – Леушићи. Према овоме само Дринска дивизија I. позива има да изађе на овај за њу нови фронт. Док год она ово не изврши задатак је Моравске дивизије II. позива, да не напушта положај Буква – Лисина. Дринска дивизија I. позива са вечерашњег положаја отпочеће повлачење само и искључиво, ако буде на ово нагнана јачим нападом. Њено постепено повлачење, по дужности потпомагаће Моравска дивизија II. позива. Командант Дунавске дивизије I. позива да поведе рачуна о посади: на Грађенику и правцу њеног евентуалног повлачења“. О одлуци са мотивацијом у смислу горе изложеног и издате заповести, послат је око 21 час извештај Врховној команди и III. армији. Око 21.30 часова од Врховне команде добивена је директива ОБр. 7194 од 26. новембра, која је ниже у целини изнета.