2. децембар, Операције српске I армије

Пред фронтом I. армије непријатељ је наставио опрезно и лагано подилазити линији наших нових положаја, групишући снаге више према свом левом крилу на правцу ка Горњем Милановцу. Наше трупе довршавале су утврђивање и последње припреме за сутрашњи напад. Омање борбе предњих делова и патрола ангажовале су се час на једном час на другом правцу, у којима је кадшто узимала учешћа и артилерија са даљног положаја, ометајући приближавање и утврђивање предњих непријатељских делова. Око 11 часова добивен је извештај из Врховне команде ОБр. 7449, да је 7. пешад. пук I. позива и 1 пољска батерија упућена железницом из Младеновца у Чачак, где су се имали ставити на расположење I. армији. Око 11.05 часова примљена је из Врховне команде депеша ОБр. 7475 – поздрав целокупној српској војсци – од стране Њ. В. Краља, који је изнет код II. армије. Догађаји на фронтовима појединих дивизија у току 2. децембра текли су овако: Код Дринске дивизије I. позива око 9 часова непријатељски слаби делови и патроле избили су на Мрамор (код Криве реке), сишли у долину Криве реке и отпочели се пушкарати са предстражним батаљоном 17. пешад. пука I. позива, остављеним на линији Голубац к. 486 – к. 400. Око 14 часова развила се борба између предстража Рељинског одреда на левој обали Угриновачке реке и непријатељских пешадиских делова, који су се почели спуштати са Голубца (486). У исто време развила се борба и у долини Криве реке на фронту предстражног батаљона 17. пешад. пука I. позива. Непријатељ је био успео, да на Мрамор изведе 2 своја брдска топа и отвори ватру на предстражни батаљон, а један вод пешадије под заштитом ове ватре отпочео је напад на Голубац. Непријатељски делови, упућени у напад на Голубац, бачени су уназад, али предстражни делови Рељинског одреда на левој обали Угриновачке реке (1 чета) били су принуђени, да се повуку на десну обалу Давидовачке реке, главном положају Рељинског одреда. У току овога дана у низу осталих припремних мера за предстојећи напад, командант Дринске дивизије I. позива привукао је резерву 17. пешад. пука, ближе левом крилу, а артилерији наредио да изађе на положај; 6. брдска батерија још у јутру овога дана пласирана је на к. 596 (источно од Липе).
На фронту Моравске дивизије II. позива до подне није било борбе, само с времена на време чуло се слабо пушкарање од Врнчанске механе. Око 13 часова испред Мрамора (к. 475) отпочела су се појављивати непријатељска слабија одељења, која су се зауставила на 800 – 1.000 метара од наших ровова и почела утврђивати. Око 17 часова једна чета 3. пешад. пука II. позива заузела је Виноградине. Непријатељско слабије одељење, које је држало Виноградине, заробио је један наш поднаредник 3. пешад. пука II. позива. На фронту Дунавске дивизије I. позива у току дана непријатељ се предњим деловима појавио пред главним положајима ове дивизије и у току дана заузео линију Врнчанска коса – Леваја – Дубава – Хрт, групишући се у колико се то могло запазити јаче код Доњег Бранетића и на Озренској коси, ангажујући на сваком од ових праваца по један пук пешадије. Око подне непријатељска артилерија са положаја између Дубаве и Трешњице, одговарајући на ватру наше артилерије са Столица, тукла је Дреновачко Осоје. Око 19.15 часова 1 чета непријатељске пешадије напала је предстраже на десном крилу 4. прекоброј. пешад. пука, али је убрзо одбивена. На фронту Дунавске дивизије II. позива до подне примећени су само омањи непријатељски делови јачине до једног вода око Кремена и Шукунђеда, као и на коси Запис – Хаџића брдо. Од Шукунђеда ка Овчици примећени су појединачни непријатељски покрети јачине до 2 чете. Поједине патроле спустиле су се ка Коњској реци и долазиле у додир са нашим патролама. Наша артилерија с времена на време дејствовала је пре и по подне против примећених непријатељских делова, а на ову ватру одговарале су три непријатељске батерије, једна брдска вероватно пласирана иза безименог ћувика између Кремена и Шукунђеда, једна хаубичка пољска са Теочинског друма иза безименог ћувика, и једна брдска хаубичка са Хаџића брда.
Пред фронтом III. армије и Ужичке војске, непријатељ је такође постепено подилазио њиховим новим одбранбеним положајима, али до озбиљнијег сукоба нигде није дошло. III. армија остала је на својим положајима, а Шумадиска дивизија II. позива из састава Ужичке војске, у току ноћи извршила је груписање између Чемернице и Каменице. Само два батаљона 11. пешад. пука II. позива налазила су се на десној обали Каменице. На Ружином гробу био је коњички дивизион са једном четом пешадије, те је на тај начин правац преко Ружиног гроба, где је требао да дође читав батаљон, остао довољно незаштићен. Тим поводом, а по извештају команданта Дунавске дивизије II. позива о стању на десном крилу Шумадиске дивизије II. позива тражено је од команданта Ужичке војске, да се батаљон на Ружин гроб одмах упути. О непријатељу пред фронтом I. армије прибављени су још и ови податци: Са положаја Дринске дивизије I. позива око 13.30 часова примећена је једна непријатељска колона јачине око једног батаљона, да се са Мрамора (Крива река) спушта у долину Пељанац реке и по исказима заробљеника, да се долином Штавичке реке креће једна бригада. Пред фронтом Моравске дивизије II. позива на к. 483 (западно од Виноградина) и на коси између Бранчице и Левајића реке находи се по један батаљон, а северозападно од Доњег Бранетића бивак јачине до једног пука. Најзад по исказу заробљеника утврђено је, да се пред фронтом Моравске дивизије II. позива налази 6. и 11. брдска бригада 16. корпуса. Пред фронтом Дунавске дивизије I. позива непријатељ је предњим деловима допро до линије: Врнчанска река – Леваја – Дубава – Хрт, групишући се јаче код Доњег Бранетића и на Озренској коси. Пред фронтом Дунавске дивизије II. позива непријатељ је избио предњим деловима на линију: Кремен – Шукунђед – Запис – Хаџића брдо. Штаб армије био је у Горњем Милановцу.
Закључак. Преокретом у операцијама, чије је дефинитивно решење пало још 1. децембра, а већ 2. децембра издата и заповест за прелаз у офанзиву завршен је период наше дефанзиве и учињен крај мучних и тешких дана.