Штаб III. армије је у Лазаревцу. У 13.30 час. 11. децембра командант III. армије издаје командантима: Комбиноване, Тимочке и Дринске дивизије наређење ОБр. 3467 у овоме: „До овог часа немам других извештаја о покрету ове армије сем од команданта Комбиноване дивизије, да је у 8 час. стигао на Турију; од команданта Дринске дивизије II. позива, да је око подне са 2 пука стигао на линију Вртаче к. 182 северно од Арнајева, а његов коњички дивизион стигао је у Бргуле и од команданта Тимочке дивизије II. позива, да ће моћи данас достићи до Стублинских положаја. О непријатељу команданти Дринске и Комбиноване дивизије јављају само толико, да се на Степојевачкој коси налазе слабија непријатељска одељења са 2 топа. Наређујем:
1) Да ми командант дивизије одмах пошаље извештај по ордонансу и телефоном, докле је у свом покрету са дивизијом стигао; шта зна о непријатељу и о суседним нашим трупама и где ће бити са штабом на преноћишту.
2) Да енергичним радом протера мања непријатељска одељења и што даље стигне, продужујући марш и ноћас колико је то могуће.
3) Извештај ми послати о стању које буде у 19 час., и брзином тако, да могу до пола ноћи добити. Уопште извештаје редовно и по ордонансу слати а не ослањајући се само на телефонску везу која се кида и по читаве дане дивизије остају у прекиду са армијом.
4) Тимочка дивизија II. позива, поред извиђања у правцу Обреновца, да извиђа и у правцу Бањани – Дебрц и у правцу Коцељева“.
У 18.40 час. командант II. армије са ОБр. 4513 шаље овај извештај: „Командант Обреновачког одреда јавља: „Каплар 8. ландверског пука заробљен јуче око 17 час. у долини р. Прутен, инжињер у грађанству, по народности Чех, изјавио је: на линији Велико поље – Пајшума – Градац налази се цела 21. ландверска дивизија и то с десног крила 7., 28., 8. и 6. пук. Источно од ове дивизије су трупе ђенерала Крауса, а западно трупе ђенерала Поћорека. 8. корпус, вели, да се налази позади 21. ландверске дивизије на 4 – 5 км. као резерва. Сви пукови ове дивизије врло су слаби. У 21.30 час. добивено је наређење Врховне команде ОБр. 7999, које је ниже у наређењима Врховне команде у целини изнето. Од 6. децембра, трупе III. армије биле су у сталном покрету; 6. и 7. децембра вршено је гоњење непријатеља непрекидно и дању и ноћу; 8. и 9. децембра било је борбе на Колубари, трупе су у сталном додиру са непријатељем и у покрету за заузимање положаја на самој реци. 9. децембра око 10 час. из Врховне команде стигла је авиза, а мало доцније и поновно наређење, да се Комбинована дивизија прикупи на десној обали Љига. Према овоме наступило је опет прикупљање трупа из развијеног распореда ка мосту на Љигу, где се могло прећи, због велике воде и поквареног моста, тек око поноћи 9./10. децембра. До подне 10. децембра Комбинована дивизија прикупила се код Човке и с. Петке, а Дринска дивизија II. позива око Лазаревца, и тада се добије наређење за нов покрет: Тимочка дивизија II. позива ка Убу, а Комбинована дивизија I. позива и Дринска дивизија II. позива ка Сакуљи и Јунковцу; покрет је почео 11. децембра пре зоре. У заповестима команданта III. армије нарочито је наглашавана енергија у гоњењу, као и то да се гони и ноћу кад год се може, те се према томе у смислу овог наређења Врховне команде (ОБр. 7999) није имало шта нарочито предузети, јер је већ био дат такав ток целокупном раду. У 22.20 час. Врховна команда са ОБр. 8000 наређује ово: „Наређено је команданту I. армије да вам сутра зором упути једну своју најближу деснокрилну дивизију правцем: Караула – Уб – Бргуле, са задатком: да пређе Колубару између Конатице и Степојевца и нападне непријатеља код Степојевца. Дивизија се ставља под вашу команду“. У 23 часа из Врховне команде у вези горњег наређења телефоном јављају, да ће због рђавог времена и путова, дивизија из I. армије (Моравска дивизија II. позива) доћи правцем: Словац – Столице – Врачевић. У 24 часа послат је Врховној команди, I. и II. армији са ОБр. 3477 извештај, који је ниже у ситуацији за овај дан у целини изнет.
Дејство Дринске дивизије II. позива
На основу заповести команданта III. армије ОБр. 3453 командант ове дивизије издаје заповест ОБр. 1877 у овоме: „Непријатељски 15. и 16. корпус у највећем се нереду повлаче преко Ваљева – Рогачице – Бајине Баште за Босну, а 13. корпус преко Уба – Коцељева за Шабац. Наша I. армија и Ужичка војска гоне непријатеља врло успешно. Непријатељски 8. и 17. корпус после великих неуспеха повлаче се ка Београду, вероватно с намером, да се на најпогоднијим положајима лате одбране. Непријатељски делови задржали су се око Степојевца и Борка, заштитнице његове су на линији: Велико поље – Пајшума – Ковиона – Крајкова бара. Све три армије као и трупе Београдске одбране напашће непријатеља и гониће га. Ова дивизија има задатак да гони и напада непријатеља правцем: Јунковац – Арнајево брдо – Борак – Божидаревац – Баћевац ка Гунцатима, ширећи се лево до потока Опарне, десно до Барајевске реке. Десно од нас нападаће лево крило II. армије (Шумадиска дивизија I. позива), а лево Комбинована дивизија. Наређујем:
1) Десна колона, командант пуковник Ђ. Јосифовић (6. пук II. позива, Комбиновани артилериски дивизион (3 батерије), свега: 4 батаљона, 4 митраљеза и 12 пољских топова). Гони и напада непријатеља правцем одмах источно од с. Јунковца преко Арнајева – утока Барајевске реке у Бељаницу, ослањајући даље своје лево крило борбеног распореда на Лесковачку цркву – јаругу потока што изводи од ове цркве до с. Борка, с. Борак – к. 221 – источна падина Виса (к. 240). Напад отпочети данас у 7 часова.
2) Лева колона, командант пуковник М. Стефановић (4. пук II. позива, Дрински артилериски дивизион II. позива (2 батерије) и вод брдске артилерије, свега: 4 батаљона, 4 митраљеза, 8 пољских и 2 брдска топа). Гони и напада непријатеља правцем одмах западно од с. Јунковца – западна ивица с. Арнајева – к. 164 – Вис (к. 259), ослањајући десно крило свог борбеног распореда на Вртаче (к. 182), Лесковачку цркву, долина потока што изводи на с. Борак, к. 221, источна падина Виса (к. 259) – средина с. Баћевца (к. 240). Напад отпочети данас у 7 часова.
3) Општа резерва, командант пуковник Драг. Костић (5. пук II. позива и пионирски полубатаљон, свега: 4 ½ батаљона и 2 митраљеза), прикупља се позади полазног положаја десне колоне и креће се даље за овом колоном преко Арнајева, утока Барајевске реке на с. Борак.
4) Обе нападне колоне одржаваће најтешњу међусобну везу као и везу са општом резервом; десна колона одржаваће десно везу с левим крилом борбеног распореда Шумадиске дивизије I. позива, а лева колона одржаваће лево везу с десним крилом Комбиноване дивизије.
5) 1. степен мунициске колоне полази у 7.45 часова са места где је упаркиран (северно од Лазаревца) путом: Лазаревац – Степојевац до јужне ивице села Вреоца и ту се крај пута зауставља, очекујући наређење за даљи покрет.
6) Болничка чета са санитетском колоном маршује на пола км. одстојања позади 1. степена мунициске колоне, заустављајући се јужно од с. Вреоца крај пута, очекујући наређење за даљи рад.
7) Трупне коморе остају и даље на раније одређеном месту, спремне за покрет.
8) 2. степен мунициске колоне да дође у висину села Дрена, крај пута Лазаревац – Аранђеловац.
9) Обе пољске болнице да дођу у Лазаревац, где ће их очекивати наређење (заповест за пољске болнице да изда референт санитета).
10) Војишни магацин биће у Лазаревцу, а према потреби образоваће се ручни магацин ближе дивизијама.
11) За снабдевање трупа ове дивизије користиће се друм Лазаревац – Степојевац, али само најдаље до реке Турије; за даљи пут, за кретање возова јавиће се накнадно.
Напомена. Командир телеграфског одељења оставиће једног свог официра на телефонској станици овог штаба док армиско телеграфско одељење не постави своју станицу у Лазаревцу.
12) Војна пошта доћиће у Лазаревац.
13) Начелник интендантуре стараће се за правилну исхрану трупа и обавестиће ме, чим се организује војишно слагалиште у Лазаревцу.
14) Ја ћу се налазити на Волујаку“.
У 5.50 час. под ОБр. 1876 наређено је команданту пионирског полубатаљона да прикупи полубатаљон и крене на положај Волујак, јужно од села Јунковца с тим да 1. чета уђе у састав леве а 2. чета у састав десне колоне. Напад ће отпочети данас (11. децембра) у 7 час. У 6 час. наређено је команданту коњичког дивизиона, да са дивизионом остане на левој страни Колубаре, а кад га буде сменила Коњичка дивизија, да се прикупи у с. Сакуљи, где ће добити даље наређење. У 6.30 час. извештен је командант II. армије, да се дивизиски штаб креће за Волујак. У 7.40 час. наређено је команданту 6. пука II. позива да коњичко митраљеско одељење Тимочке дивизије II. позива врати у састав своје дивизије. У 8 час. командант дивизије са штабом стигао је на Волујак. У 8 час. на Волујаку ушао је вод брдске артилерије, послат из Комбиноване дивизије, у састав Дринске дивизије II. позива. Вод је одмах придат левој колони. У 9 час. отпочео је наређени покрет пукова прве линије са Волујака. Покрет није могао отпочети у 7 час., јер је армиска заповест за овај покрет примљена у Лазаревцу 11. децембра у 3.10 час. При покрету са Волујака ка Вртачама, артилерија није могла пратити пешадију; оно мало сеоских путова, које је стајало на расположењу, било је у толикој мери испроваљивано да су се топови до осовина заглављивали у блато, тако да је артилерија са огромним тешкоћама извучена тек овог дана (11. децембра) по подне на положај Вртаче – к. 186. У 11 час. наређено је, да се телефонска станица са Волујака помери до с. Арнајева. У 11.10 час. предњи делови обеју колона избили су на линију Вртаче – к. 186. У 11.30 час. телефоном је извештен ађутант III. армије у Лазаревцу о организацији нападног покрета као и моментаној ситуацији. Саопштено је, да је коњичком дивизиону издата заповест да напусти леву страну Колубаре и стане на нов правац ове дивизије. Штаб ове дивизије заноћиће у с. Арнајеву и установиће телефонску везу са армиским штабом у Лазаревцу. У 11.40 час. под ОБр. 1877 командант Дринске дивизије II. позива шаље извештај команданту Комбиноване дивизије о ситуацији, а сем тога, да ће артилеријом са Вртаче, а нарочито аустриском батеријом, по потреби анфилирати Степојевац, и да се са штабом дивизије креће овог момента за Вртаче.
У 11.50 час. под ОБр. 2437 командант Комбиноване дивизије, извештајем писаним у Црљенцима у 10 час. јавља, да је претходница те дивизије предњим деловима избила на Турију у 8 час. а сад се развија да протера непријатељске делове који су посели непосредну десну обалу Бељанице. На Степојевачкој и Конатичкој коси виђају се непријатељски делови а појавила су се и 2 топа. Има 2 заробљеника из 73. пука, који је у саставу 8. корпуса V. армије. У 12.05 час. под ОБр. 1879 наређено је команданту коњичког дивизиона да пошто обавести о свом одласку команданта Тимочке дивизије II. позива, прикупи дивизион и најкраћим и најудобнијим путом крене се за с. Соколовицу (десна обала р. Турије), где ће га очекивати наређење за даљи рад. У 12.10 час. под ОБр. 1571 командант леве колоне (4. пук) јавља, да је у 10.55 час. отпочео прелаз преко Турије; десно ухватио је везу с десном колоном, а лево с Комбинованом дивизијом. У 14.40 час. примљен је извештај команданта десне колоне писан у 12.20 час. са Вртаче, да је претходница те колоне у 11.15 час. избила на Вртачу; десно ухваћена је веза са 7. пуком I. позива а лево с левом колоном. Испред Вртаче према Лесковачкој цркви налази се једна чета 11. пука I. позива, а лево од ње 1 чета 19. пука, баш испред фронта ове дивизије. Непријатељ дејствује слабом артилериском ватром са положаја, који се налази у висини с. Борка. У 15 час. командант Дринске дивизије II. позива са штабом изашао је на к. 186, северозападно од с. Арнајева и одатле осматрао десну страну реке Бељанице коју је држао непријатељ. Баш у то време непријатељ је јачом артилериском ватром отпочео да туче североисточни део Вртаче (к. 132). У колико се могла осмотрити непријатељска батерија била је пласирана западно од с. Борка. Потом је командант Шумадиске дивизије отишао до с. Рожанца, где се налазио командант Шумадиске дивизије I. позива, изложио му ситуацију и добио обавештење о ситуацији код Шумадиске дивизије I. позива. У 17 час. под ОБр. 1880 издата је заповест за преноћиште дивизије на положајима на левој страни р. Бељанице с тим, да десна колона осигура одсек од утока Барајевске реке до према Лесковачкој цркви, а лева колона одсек одатле па до према утоци р. Опарне. Десно ухватити везу са Шумадиским коњичким пуком или Обреновачким одредом, а лево са Комбинованом дивизијом. Предстражу избацити на реку, а извиђачка одељења преко р. Бељанице, која безусловно у току ове ноћи морају ухватити додир са непријатељем. Пошто је пионирски полубатаљон касно приспео и није могао бити придат нападним колонама, као што је било предвиђено, то ће овај ући у састав опште резерве. Покрет ће сутра (12. децембра) отпочети у 6 час. Штаб ће преноћити у с. Арнајеву, у кући Игњата Томића, пред штабом ће преко целе ноћи горети ватра.
У 17.45 час. под ОБр. 1881 послат је извештај команданту III. армије, Комбиноване и Шумадиске дивизије I. позива: „При избијању обеју колона Дринске дивизије II. позива на линију положаја на левој страни Бељанице, непријатељ је отворио артилериску ватру на наше пешадиске делове, нарочито је јаче дејствовао против североисточног дела Вртаче (к. 132). По подне трупе су потпуно стале на линију положаја на левој страни р. Бељанице, спустивши своје предње делове до саме реке. Дивизија ће заноћити у оваком распореду: десна колона (6. пук II. позива и 3 пољске батерије) на положају к. 186 – Вртаче (к. 182) искључно; лева колона (4. пук II. позива, 2 пољске батерије и вод брдске артилерије) на положају Вртаче. О непријатељу су прикупљени ови податци: Једна пољска батерија пласирана је на коси између с. Лесковца и Борка; јача одељења његове пешадије нису примећена; непријатељ је утврдио косе код Лесковца и Борка. Око 16.30 час. примећена је на друму Сремчица – Степојевац, а од к. 304 па до близу с. Мељака једна коморска колона са запрегом од 4 – 5 коња; цела колона стајала је на месту и коњске главе биле су окренуте ка југозападу. Да ли је међу овом колоном било и артилериских возова није се могло због сумрака запазити. Обзиром на правац, како је постављена и куда су коњске главе окренуте, сматрам да је ово демонстрација. Сутра 12. децембра продужићу рад у 6 час. Стога што се у с. Црљенци налази цела Коњичка дивизија, наредио сам да се коњички дивизион са леве стране Колубаре врати у састав своје дивизије“. У 18 час. командант опште резерве (5. пук II. позива) из с. Арнајева, извештајем од 17.30 час. јавља да је са резервом данас по подне стигао и заноћио позади десне колоне, југоисточно од Вртаче код с. Арнајева. Исто тако јавља, да су му пристигла и она два батаљона што су били јучерашњег дана на левој страни Колубаре. У 18.30 час. од команданта десне колоне са Вртаче примљен је извештај писан у 16.25 час., да је тек у то доба примио положај (Вртача) од команданта батаљона 12. пука I. позива који је дотле овај положај држао са једним батаљоном и 2 батерије. У 18.50 час. под ОБр. 1882 наређено је командиру болничке чете, да се сутра 12. децембра у 7 час. са болничком четом и санитетском колоном крене из с. Вреоца, да преко Волујака дође у с. Јунковац и ту отвори завојиште и о томе поднесе извештај. Обавештен је о линији на којој ће заноћити дивизија. У 19 час. под ОБр. 1883 наређено је референту артилерије, да 1. степен мунициске колоне постави јужно од Волујака недалеко од пута.
У 19 час. командант Шумадиске дивизије I. позива под ОБр. 2791 са Каменице (к. 182) извештајем од 17.45 час. доставља ситуацију своје дивизије: „Претходница (19. пук I. позива са 2 батерије) заноћила је на јужној падини Врапчије; 11. пук на јужној падини Виса; 12. пук на јужној падини Карауле; артилерија из главнине на Каменици; ја се с дивизиским штабом налазим на Каменици (к. 182). Наређено је команданту Шумадиског дивизиског коњичког пука, да ухвати што тешњу везу десно с Обреновачким одредом, а лево с десним крилом те дивизије и да извиђачким деловима држи ушће Барајевске реке“. У 19.10 час. примљен је извештај о дневном раду од команданта леве колоне: „4. пук из свог бивака источно од Лазаревца кренуо се у 24 часа у поноћ 10./11. децембра и данас у 6.30 час. стигао на положај Волујак, одатле је према добивеној заповести у 9 час. отпочео покрет и у 11.50 час. са предњим деловима избио на Вртачку косу. Даље наступање није могао продужити док артилерија није изведена на положај, јер је непријатељ добро утврдио Лесковачку косу. Заноћио је на левом одсеку Вртаче, предстраже спустио до реке а извиђачка одељења пребацио преко Бељанице“. У 19.10 час. командант леве колоне извештајем у 17.55 час. са Вртаче јавља, да се за 5 – 600 м. северно од Лесковачке цркве виде непријатељски ровови поседнути пешадијом чија се јачина не може да оцени. До сад су против леве колоне дејствовала 2 непријатељска топа постављена за 1 км. северно од Лесковачке цркве. Наредио је, да се направе прелази преко р. Бељанице. Чим артилерија изађе на положај, а у споразуму са командантом 6. пука, продужиће се напад на непријатеља. У 19.10 часова командант III. армије под ОБр. 3467 од 13.30 часова примећује, да је до овога часа армиски штаб добио само по једно извешће од команданта Комбиноване дивизије, Дринске дивизије II. позива и Тимочке дивизије II. позива. Стога наређујем да командант дивизије пошаље извештај, докле је у своме покрету са дивизијом стигао, податке о непријатељу и суседним трупама и где ће са штабом преноћити; да се енергичним радом протерају непријатељска мања одељења и марш продужи што даље; извешћа да се шаљу редовно.
Напомена. У току данашњег дана послата су команданту III. армије два извештаја о непријатељу: У 11.30 час. телефоном јављено је о месту преноћишта дивизиског штаба, а у вечерњем извештају јављено је шта се зна о суседним трупама.
У 19.55 час. добивен је извештај од команданта Дринског коњичког дивизиона, писан пред Лисопољен (лева страна Колубаре) у 11 час., да се са дивизионом налази на путу за Лисопоље. Непријатеља пред собом нема, јер формално бежи ка Обреновцу и Скели; непријатељ је напустио Уб прошле ноћи. У 20.30 час. добивен је извештај од команданта Дринског артилериског дивизиона II. позива, писан у 19.50 час.: „Вод 3. брдске батерије пласиран је на положају Вртаче (к. 182) извршено је потребно реперисање терена; 1. батерија пласирана је на истом положају и данас по подне дејствовала на непријатељску артилерију на Лесковачком положају и против стрељачких ровова у с. Лесковцу; 3. батерија постављена је у очекујући положај. У 20.30 час. извештај команданта коњичког дивизиона достављен је команданту III. армије. Истим извештајем јављено је, да се према накнадно прикупљеним податцима, непријатељ на десној страни р. Бељанице утврдио сем на Лесковачкој коси још и на коси код с. Борка као и северно од Лесковачке цркве на 5 – 600 м. Овај извештај због прекида телефонске везе послат је по ордонансу. Поред телефонске везе са армиским штабом, имала се веза и са десном колоном и општом резервом. У току ноћи 11./12. децембра с времена на време вођена је на Бељаници пешад. паљба између предњих делова ове дивизије и предњих непријатељских делова на десној страни Бељанице. Исто тако чула се с времена на време час јача, час слабија пешачка ватра у долини Турије, према Степојевцу. Детаљно, у каквом је распореду ова дивизија заноћила 11./12. децембра, навешће се при излагању рада нападних колона и опште резерве у току 11. децембра.
Покрет и акција десне колоне у току 11. децембра. (Од Лазаревца до Волујака и од Волујака до линије Вртаче – к. 186). Ову колону образовао је 6. пешад. пук II. позива и Комбиновани артилериски дивизион (8. батерија Дринског арт. дивизиона I. позива, 3. и 4. (заплењ.) Тимочког арт. пука II. позива). Формирање колоне извршено је на Волујачком положају. Командант 6. пука II. позива примивши прво телефонску (23.05 час.) а потом и писмену заповест ОБр. 1874, за покрет пука на Волујачки положај, отпочео је покрет са 2. и 4. батаљоном и митраљеским одељењем од Шопићске цркве, 11. децембра у 1 час, правцем с. Шопић – с. Вреоци – Волујак. Команданту 2. полупука (1. и 3. батаљон) код с. Бурова, наређено је 10. децембра у 23.30 час., да се са ова 2 батаљона одмах крене и сиђе на друм Лазаревац – Вреоци и код моста преко Пештана сачека 2. и 4. батаљон, који 11. децембра у 1 час отпочињу покрет из с. Шопића. У ствари пук је обједињен тек код с. Вреоца, јер су она два батаљона од с. Бурова маршујући сеоским путом с. Бурово – с. Вреоци, источно од с. Вреоца пристигли 2. и 4. батаљон и сјединили се. Цео пук потом, продужи покрет јужном падином „Радошине“ и постави се северозападно од с. Сакуље на крајњем десном крилу Волујака, за нешто позади (јужно) гребена, у 6 часова. Комбиновани дивизион (са 8. Дринском и 3. Тимочком батеријом) кренуо се са линије к. 153 – к. 191 (јужно од Лазаревца) 11. децембра у 1 час путом преко Лазаревца – с. Вреоци и у 6.20 час. избио на Волујак, постављајући се на 300 м. југозападно од 4. пешад. пука II. позива. На такав начин формирана је на десном крилу Волујачког положаја десна колона ове дивизије. У 7.30 час. примио је командант ове колоне заповест команданта дивизије ОБр. 1877 од 4.45 час. истог дана, по којој десна колона има да напада и гони непријатеља правцем: источна ивица с. Јунковца – с. Арнајево – утока Барајевске реке у р. Бељаницу и даље источном падином Виса (259) и Виса (240).
По пријему ове заповести, командант десне колоне изврши потребно рекогносцирање и изда заповест за покрет одређеним правцем у 8.30 час., с тим да се челни батаљон крене у 9 час. Распоред колоне у покрету био је овакав: На челу 4. батаљон, на 200 м. позади 1. батаљон; 3. и 2. батаљон са митраљеским одељењем маршовали су напоредо позади 1. батаљона а на међусобном растојању на 500 м. Артилерија, која је одмах у почетку покрета, због тешких путова морала изостати, кретала се сеоским путом преко Јунковца – Гаја – с. Арнајева. Баруштине и мочварно земљиште у долини потока Сеоне у највећој мери је успоравало и отежавало покрет артилерије а исто тако у знатној мери је успоравало кретање пешадије. Око 11.45 час. избио је 4. батаљон 6. пука II. позива (челни батаљон) на средокраћу између к. 186 и Вртаче (к. 182), наишавши на истом положају на 1 батаљон 12. пешад. пука Шумадиске дивизије I. позива, као и две батерије из исте дивизије. Преко целога дана непријатељска артилерија западно од с. Борка, тукла је повремено линију Вртаче – к. 186. Па тако је и било, кад је 4. (челни) батаљон избио на положај. Стога 1. батаљон, који је маршовао позади 4. батаљона буде заустављен у јарузи горњег тока потока Карановачког, а 2. и 3. батаљону наређено је прикупљање у једном теренском угнућу на десној обали истог потока, од прилике, према доњем току његовом. Командант батаљона 12. пука I. позива захтевао је да пре него своје трупе повуче са линије Вртаче – к. 186 преда исти положај команданту десне колоне. Ова смена, којој уопште није било места, јер овде није био у питању положај, који се има бранити, већ само положај са кога ће се прећи у напад, трајала је до 17 час., кад је дефинитивно завршена.
Артилерија десне колоне – комбиновани дивизион – овако је избијала на положај: 8. батерија Дрин. арт. пука I. позива у 13 часова. 3. батерија Тим. арт. пука II. позива у 15 час., и најзад 4. батерија (заплењена) Тим. арт. пука II. позива (запрегнута воловима) у 15.15 часова. Непријатељска артилериска ватра нарочито око 16 часова била је интензивнија, те је наша артилерија по извршеном пласирању отворила ватру, како против непријатељске пешадије у рововима јужно од с. Борка тако и против непријатељске артилерије источно од истог села, реперишући уједно терен за предстојеће потпомагање напада десне колоне. По коначно извршеном заузимању положаја, десна је колона држала линију од к. 186 па на југозапад ка Вртачама до близу пута, што са Вртача води ка мосту на р. Бељаници за Лесковачку цркву и то у оваком распореду: У првој линији: 2 батаљона, 4. на десном а 1. на левом крилу поменуте линије, осигуравајући одсек р. Бељанице од утока Барајевске реке до према Лесковачкој цркви. Комбиновани дивизион: све три батерије пласиране су између к. 186 и Вртаче. Резерва: 2. и 3. батаљон са митраљеским одељењем постављена је више позади десног крила, у изворном делу Карановачког потока. У току ноћи 11./12. децембра команданти батаљона из прве линије према наређењу команданта десне колоне подигли су по неколико прелаза преко Бељанице, која се у то доба није могла газити. Чим је пао мрак пребачена су на десну обалу извиђачка одељења, која су убрзо дошла у додир са непријатељским предњим деловима. Изазвано на такав начин пушкарање, трајало је преко целе ноћи. У распореду, од 16 час. који је горе изложен, заноћила је десна колона 11./12. децембра.
Покрет и акција леве колоне у току 11. децембра. Од Лазаревца до „Волујака“ и од „Волујака“ до „Вртаче“ (к. 182). У састав леве колоне ушао је 4. пук II. позива, Дрински арт. дивизион II. позива (1. и 3. батерија) и 1 вод 3. брд. батерије. 10. децембра у 23.10 час. командант 4. пука II. позива налазио се са пуком на 1 ½ км. источно од Лазаревца, кад је примио телефонску заповест команданта дивизије, да се одмах крене преко Лазаревца – с. Вреоца и постави пук на лево крило Волујачког положаја. Према овој заповести, командант 4. пука II. позива кренуо је свој пук у ноћ 10./11. децембра означеним правцем. Касније 11. децембра у 12.30 час. добио је командант 4. пука II. позива и писмену заповест за покрет ОБр. 1874. У 6.30 час. пук је избио на Волујак и поставио се нешто позади гребена од прилике одмах јужно од места, где на карти (нова карта размере 1 : 75.000) стоји написано „Волу“ од речи „Волујак“ (леви одсек „Волујака“). У 7.30 час. примио је командант 4. пука II. позива заповест команданта дивизије ОБр. 1874, према којој 4. пук II. позива, Дрин. арт. дивизион I. позива (1. и 3. батерија) и вод 3. брд. батерије формирају леву колону, са правцем надирања: западна ивица с. Јунковца – западна ивица с. Арнајева – к. 164 – Вис (к. 259) – Вис (к. 240). Дрински артилериски дивизион II. поз. кренуо се са јужне ивице Лазаревца 11. децембра у 2.30 час. а у 8.10 час. избио је на Волујачки положај и стао позади 4. пука II. позива, улазећи на тај начин у састав леве колоне. Једновремено ушао је у састав ове колоне и вод 3. брд. батерије, који је у то време пристигао из Комбиноване дивизије. Према томе у 8.20 час. довршено је формирање леве колоне. У 8.30 час. командант ове колоне издаје заповест за покрет означеним правцем, с тим да покрет отпочне у 9 часова. Тачно у 9 час. лева је колона отпочела наступање са Волујачког положаја ка „Вртачама“ у оваком распореду: 4. пешадиски пук у дворедном еволуционом поретку, лево са водом 3. брдске батерије међу батаљонима другог реда. Дрински арт. дивизион II. позива кретао се позади 4. пука II. позива знатно изостајући, због раскаљаног и подводног земљишта.
Предњи делови батаљона у првом борбеном реду избили су на Вртаче у 11.50 часова. Постепено, потом, прикупио се цео пук на Вртачама, пружајући се у десно закључно са к. 182. Артилерија ове колоне изашла је, сем вода брдске артилерије, касније на положај тако, да је у 14.40 час. била пласирана на Вртачама: 1. батерија Дрин. арт. дивизиона II. позива и вод 3. брд. батерије. 3. батерија Дрин. арт. дивизиона II. позива остала је у очекујућем положају код школе у с. Соколову. Трупе леве колоне, за све време подилажења Вртачама нису биле узнемираване непријатељском ватром. Међутим, чим су предњи делови челних батаљона почели да избијају на Вртаче, непријатељска артилерија западно од с. Борка почела је да туче овај положај тако, да се ова ватра с прекидима продужавала до у вече. Наша 1. батерија и вод 3. брд. батерије, једно да би олакшала покрет предњих делова леве колоне у њиховом спуштању до саме р. Бељанице као и да би имала реперисан терен до непријатељских стрељачких ровова на десној страни р. Бељанице, за случај ноћног дејства, – отвориле су ватру како против непријатељске артилерије тако и против непријатељске пешадије у рововима јужно од с. Лесковца. У току овога дејства у неколико је махова успевано да се непријатељска артилерија натера на дуже ћутање. Дефинитиван распоред пешадије леве колоне (4. пук II. позива) овог дана по подне, био је овакав: У првој линији 2 батаљона и вод митраљеза; десно 2. батаљон а лево 4. са 2 митраљеза. У резерви позади левог крила 1. и 3. батаљон и вод митраљеза. Батаљони прве линије осигурали су одсек р. Бељанице од према Лесковачкој цркви до ушћа потока Опарне у Бељаницу. И ова колона падом мрака пребацила је на десну обалу Бељанице извиђачка одељења, која су убрзо дошла у додир са непријатељским предњим деловима, спуштеним до близу саме реке. Преко целе ноћи 11./12. децембра наша су извиђачка одељења узнемиравала непријатеља, што је изазвало повремено пушкарање. Иначе у току ноћи 11./12. децембра израђено је више прелаза преко р. Бељанице а на одсеку од према Лесковачкој цркви до ушћа потока Опарне.
Покрет опште резерве у току 11. децембра. 5. пешад. пук II. позива према добивеној заповести за покрет дивизије преко Лазаревца за Волујак, кренуо се 11. децембра у 1 час са својим 2. и 3. батаљоном и митраљеским одељењем из бивака, западно од Лазаревца и стигао позади (јужно) Волујачког положаја у 7.30 час. Образујући према заповести ОБр. 1877 општу дивизиску резерву, ова су се два батаљона кренула у 10.30 час. са Волујака, правцем позади десне колоне: Јунковац – Гај – источна ивица с. Арнајева и у 14 час. стигну и збивакују се на десној обали доњега тока Карановачког потока у с. Арнајеву. Она друга 2 батаљона 5. пука II. позива (1. и 4.) што их је вече 10. децембра затекло на левој страни р. Колубаре, код цркве с. Јабучја, крену се на марш 11. децембра у 1 час из с. Јабучја правцем преко Дабиног брода – с. Вреоца – с. Јунковца и у 16 час. сједине се са својим пуком у с. Арнајеву. На поменутом месту 5. пук II. позива заноћио је 11./12. Пионирски полубатаљон заноћио је 10./11. децембра код Дабиног брода. По пријему заповести за улазак у општу резерву, пионирски полубатаљон се 11. децембра у 8.30 час. крене са Дабиног брода, с. Вреоца, с. Јунковца и пристигне западно код бивака 5. пука II. позива у с. Арнајеву у 15.30 час. Према томе у 16 час. била је прикупљена у с. Арнајеву општа резерва, коју је чинио: 5. пешад. пук II. позива и пионирски полубатаљон.
Акција коњичког дивизиона 11. децембра на левој страни Колубаре. Коњички дивизион у свом надирању 10. децембра задржао се и заноћио главнином јужно од цркве с. Радљева. 11. децембра у 6 час. добио је командант коњичког дивизиона заповест команданта дивизије ОБр. 1874, по којој дивизион има да продужи извиђање правцем с. Лисопоље – Лисопољски луг – Обреновац, извиђајући непријатеља у том правцу као и десни бок и позадину непријатељског распореда на десној страни р. Колубаре, у правцу с. Конатице и с. Дражевца, као и осигура леви бок Комбиноване дивизије. По пријему ове заповести, командант коњичког дивизиона упућује одмах извиђачка одељења потребним правцима, која су већ у 7.30 час. избила до линије: с. Конатице – Лисопоље – с. Пироман – с. Милорци а главнином до с. Бргуле. У 7.30 час. командант коњичког дивизиона добива заповест ОБр. 1878, према којој има да се задржи на месту на коме се налази и да сачека Коњичку дивизију, која ће га сменити. По пријему ове заповести коњички је дивизион зауставио даљи покрет. Како се Коњичка дивизија није у току овог дана пребацила на леву страну Колубаре, то је команданту коњичког дивизиона упућена заповест ОБр. 1879, за прикупљање дивизиона и долазак код с. Соколова на правац, којим дејствује Дринска дивизија II. позива с тим, да претходно о овом покрету обавести команданта Тимочке дивизије II. позива. Ову заповест примио је коњички дивизион у 17.45 час. Исто по подне, командант коњичког дивизиона упутио је потребно обавештење команданту Тимочке дивизије II. позива а он са дивизионом заноћио 11./12. децембра у с. Бргулама крај пута Радљево – Бргуле – Лисопоље, пошто је своја даља извиђачка одељења мало привукао себи. У току овог дана командант коњичког дивизиона констатовао је, да непријатељ формално бежи ка Обреновцу и Скели. Уб је непријатељ напустио прошле – 10./11. децембра – ноћи. Покрет дивизиона за с. Соколово почео је 12. децембра у 5.30 час. а завршен у 12 час.
Дејство Комбиноване дивизије
Напад на положаје Степојевац – Конатица (11. и 12. децембра). Марш ка Степојевцу и напад.
Рад коњичког дивизиона. Према заповести команданта дивизије ОБр. 2433 ескадрон је прикупио своје извиђачке патроле и кренуо се преко Колубаре ка Степојевцу и Мељаку. Дошавши до гвозденог моста на Турији наишао је на непријатеља, који је бранио овај мост, те је ескадрон скренуо у лево левом обалом Турије и на овој обали Турије задржао се цео дан.
Рад претходнице. У 3.45 час. командант претходнице (командант 5. прекобројног пука) издао је заповест за покрет претходнице, а према заповести команданта дивизије ОБр. 2433. У предњу трупу претходнице одредио је 1. батаљон и митраљеско одељење, са рејоном извиђања и осигурања десно Опарна поток а лево преко Брекиње. У главну трупу претходнице одређени су 2. и 3. батаљон 5. прекобројног пука, 8. батерија и вод болничара. Ред маршовања: 2. батаљон, батерија, 3. батаљон, болничари, бојна комора. Пошто 8. батерија није била на преноћишту са пуком, то је она ушла у колону код Лазаревца. Брдски артилериски вод, који је заповешћу команданта дивизије ОБр. 2433 одређен у претходницу упућен је са марша од Вреоца преко Волујака у Јунковац команданту Дринске дивизије II. позива а према наређењу, које је командант претходнице добио око 1 часа од команданта артилерије. У 4.15 час. кренула се са места преноћишта предња трупа претходнице и за њом се свијала маршевска колона претходнице. У 7.15 час. предња трупа претходнице стигла је у с. Црљенци, а њене патроле претходнице избиле су на р. Турију. Командант претходнице добио је од команданта предње трупе ове извештаје: Извештај писан у Црљенци у 7.50 час., ове садржине: „По сазнању од мештана а и од командира чете 19. пука, који је овде на предстражи, непријатељска слаба одељења задржала су се на положају код с. Степојевца и утврдила се“. Извештај, писан у 8.25 час. на Турији, ове садржине: „По извештају команданта батаљона 12. пука на р. Турији, непријатељ јачине једног батаљона пешадије са 2 митраљеза посео је десну обалу Бељанице. Предузео сам извиђање и наредићу одмах напад“. У 9.15 час. командант предње трупе отпочиње развој из потпорнице двеју чета (1. и 3.) у десно од прихватнице (4. чете), која је наишла на јачи непријатељски отпор и почела да добија непријатељску артилериску ватру. Још 2. чета 1. батаљона остала је у резерви предње трупе претходнице, а за 4. четом. У 9.30 час. непријатељ је отворио артилериску ватру на цео 1. батаљон (предњу трупу). Командант 2. батаљона 12. пешад. пука I. позива прикупио је свој батаљон са Турије и одвео га у југоисточном правцу, праћен непријатељском артилериском ватром.
У 10.55 час. командант 1. батаљона наредио је својим четама енергичније наступање и до 11.20 час. ово се дејство осетило. У 11.25 час. делови 1. чете, који су прешли Бељаницу и 2 митраљеза отпочели су косо и бочно дејство против непријатеља пред мостом на Бељаници. У ово време командант претходнице добио је овај извештај команданта предње трупе: „Налазим се на мосту на р. Турији (овај дрвени мост није порушен). 4. чета подишла је непријатељу 100 – 200 метара. 1. чета наступа десно. Ради бржег рада послао сам десно од 1. батаљона и 3. чету. Наредио сам кретање без задржавања, јер увиђам спорост у кретању напред“. У 11.35 час. командант претходнице добио је од команданта дивизије наређење ОБр. 2438: „Потребно је, да се непријатељ што пре протерује, те да се гони и не допусти му се уређивање за одбрану позадњих положаја. У том циљу сад упућујем и 6. прекобројни пук правцем: Црљенци – Конатица – Частрина – Парлог. Са 6. пуком треба да сте у вези, кад дође у вашу висину; али не чекати на овај пук већ одмах енергично радити“. Пре овога, по наређењу команданта претходнице, упућена је из 2. батаљона једна десетина у извиђање правцем: Конатица – Баљевац. У 11.50 час. непријатељ према мосту, јачине 2 чете и два митраљеза, отпочиње одступање у нереду, пошто је претрпео осетне губитке од унакрсне ватре од 1. чете и митраљеза од ње, и од 4. чете, која је прегазила Бељаницу на 100 м. испод моста и предузела јуриш. Још пре овога слабији непријатељ пред десним крилом 1. батаљона отпочео је повлачење. У 12.25 час. пребачен је на десну обалу Бељанице цео 1. батаљон и предузето је извиђање, јер је утврђено, да је непријатељ у другој линији ровова јачи, него што је био на самој р. Бељаници.
Непријатељ је на Степојевачким положајима имао стрељачких заклона са надстрешницама у пет реди: први на самој Бељаници, други око 800 м. за првим, трећи око 700 м. за другим, четврти на 5 – 600 м. иза трећег и пети на 700 м. иза четвртог. Дакле, положај је врло добро утврђен а сем тога на одсеку између потока Бабина вода па на запад има шљивара, кућа, ограда и шумарака, што је још ојачавало овај део положаја. Најслабији део положаја био је одсек између потока и Опарне и Бабине воде. Командант претходнице је, према овоме, распоредио претходницу овако: на фронт Степојевачког положаја западно од друма напада 2. батаљон, обема обалама потока Бабина вода напада 1. батаљон (левом обалом само 3. чета) и резерва 3. батаљон левом обалом Бабине воде. 1. батаљон је прелазио Бељаницу на 4 места: 3. чета преко брвна код воденице, 1. чета на газу између потока Бела вода и друма, 2. чета преко моста – друмом – и 4. чета на газу 100 метара ниже моста. 2. батаљон је имао да пређе на газу, где је прешла 4. чета 1. батаљона, а 3. батаљон преко брвна код воденице, али је морао до Бељанице да дође друмом, па онда да иде уз реку левом обалом до места прелаза, јер би његов покрет из даље непосредно ка ма коме прелазу источно од моста био тучен непријатељском артилериском ватром. Пребацивање пуковске резерве од друма ка месту прелаза отпочело је у 14 час. У ово време наше трупе кренуле су на јуриш на други ред непријатељских ровова. Непријатељ је у овим рововима био тучен нашом артилериском ватром од 13 – 20 час., поколебан је и отпочео је повлачење у трећи ред ровова прикривено, чим је наш први борбени ред кренуо на јуриш са даљине од 200 – 300 – 400 м. Тако је у 14 час. овладано и другим редом непријатељских ровова. У 14.10 час. добивен је извештај од команданта 1. батаљона, а сазнало се и од заробљеника, да је јачина непријатеља на овоме фронту око 3 батаљона са артилеријом и митраљезима.
У 14.30 час. командант претходнице добио је извештај од команданта 1. батаљона: да на његово десно крило непријатељ отвара ватру и прикупља се, па моли да похита 2. батаљон, те да он може своју батаљонску резерву (2. чету) да пребаци за десним крилом свога батаљона. У 14.45 час. опет тражи командант 1. батаљона, да своју резерву пребаци за десним крилом, јер пред својим фронтом цени непријатеља на 4 батаљона са митраљезима и артилеријом, од чега је већи део према његовом десном крилу. Командант претходнице није одобрио ово пребацивање батаљонске резерве ка десном крилу, пошто је тамо упућена пуковска резерва. У 15 час. десно крило првог борбеног реда ухватило је везу са патролом 6. пука II. позива, чији вођ је изјавио, да му се пук (6.) налази око 3 км. у десно и назад и да још није ступио у борбу. У 15.20 час. командант претходнице послао ми је овај извештај: „По исказу заробљеника на Степојевачкој коси налазе се 4 батаљона и да се продужује напад. Река Бељаница врло је тешко прелазна. Преко моста који је порушен може се само појединце прелазити, али непријатељ туче мост митраљеском ватром. Пребацујем и пуковску резерву. Молим да дође 1. батаљон и да заузме ровове 12. пука лево и десно од пута. Од командира 3. чете 1. батаљона, који је на крајњем десном крилу, добио сам извештај пре пола часа, да је 6. пук II. позива позади и десно од њега на 3 – 4 км.“. У ово време командант претходнице је наредио првом борбеном реду који је био на 3 – 5 км. од трећег реда непријатељских ровова, да се енергичније креће напред, пошто се по материјалу, који је непријатељ оставио у првом и другом реду ровова види, да је непријатељ одступио у приличном нереду из ових ровова. За осигурање пак десног бока првог борбеног реда послат је у први сумрак 1 вод, који је доста изашао напред, те је ојачан једном четом из пуковске резерве, те да ојача десно крило првог борбеног реда и да се омогући заузимање косе између Опарне и Бабине воде потока.
У 16.15 час. командант претходнице послао је команданту дивизије овај извештај: „Са пуком сам на десној обали Бељанице. Пуковска је резерва позади десног крила првог борбеног реда. Десно крило протеже се до према десном забрану, а лево наспрам левог забрана (№ 1 и № 2). Пошто наступа мрак а непријатељ је јак, решио сам се, да заноћим у борбеном распореду и контакт одржавам. Ако ми се по податцима онемогући, покушаћу да у току ноћи заузмем непријатељски положај или рано зором. Прелаз преко реке могућ је само на мосту на друму, појединце преко брвна код воденице и од моста за 1 ½ км.“. Пошто је већ пао мрак, то се командант претходнице решио, да заноћи пред трећим редом непријатељских ровова. Пошто је 2. батаљон нешто заостао, то му је наређено, да се поравна са 1. батаљоном у току ноћи. У 19.35 час. непријатељ пред фронтом 1. батаљона покушао је испад, али је пешадиском и митраљеском ватром задржан у самом покушају. У току ноћи стигао је у висину резерве претходнице 1. прекобројни пук и ту заноћио. За брже и сигурније снабдевање десног крила храном и муницијом пронађен је газ преко Бељанице западно од воденице. Брвно код воденице у току ноћи поправљено је и проширено. Веза десно ни у току ноћи није добивена са трупама Дринске дивизије II. позива.
Рад главнине (6. прек. пук). Командант 6. прекобројног пука издао је своме пуку заповест за покрет у 2 часа а према заповести команданта дивизије ОБр. 2433. У 3.30 час. отпочет је покрет пука са места преноћишта ка Лазаревцу за улазак у колону. Кад је непријатељ отворио артилериску ватру на претходницу, 6. пук се задржао као чело главнине у с. Вреоцима и командант пука је дошао на осматрачницу команданта дивизије на друму у Црљенцима. Ту сам команданта пука обавестио о ситуацији и издао овакву усмену заповест: да са пуком нападне и протера непријатеља са положаја Конатица и олакша напад наших трупа на Степојевачки положај; лево да одржава везу са Коњичком дивизијом (бригада потпуковника Цоловића). Командант пука је одредио у претходницу 2. батаљон и 2 митраљеза, а 1. и 3. батаљон и 2 митраљеза у главнину и кренуо је одмах пук долином Пештана. Од овог момента овај пук образује леву нападну колону дивизије. Претходница пука дошла је у додир са непријатељем код Конатице у 14 час. Непријатељска јача извиђачка одељења са леве обале Бељанице протерана су, пошто су за ово употребљене две чете 2. батаљона, као појачана предња трупа претходнице. Овако појачан сад први борбени ред претходнице успео је, да се пребаци преко Бељанице и да се под борбом крене ка Конатичком вису. Пошто се наишло на јачи отпор, то је командант 2. батаљона развио још једну чету у први борбени ред после 15 час., а једну чету је кретао као батаљонску резерву за левим крилом. Како коњице није било унапред и у лево од 6. прек. пука, то је командант пука, поред раније послате једне патроле, послао из главнине 1 вод за обезбеђење левог бока. Кад је главнина стигла на леву обалу Бељанице и образовала други борбени ред, 2. батаљон је кренуо напред и у једном налету избио на 40 – 50 корака од предњих непријатељских ровова, који су били на самој ивици села. Покрет наших трупа био је олакшан шипразима и шумарцима, а и вештачким радовима (заклонима и приближницама), које је непријатељ раније овде израдио за напад на овај исти положај, који ми сад нападамо. Непријатељ се опет користио нашим фортификациским радовима на овоме положају, које смо ми израдили у три линије приликом одбране Конатичких положаја.
По исказима два заробљеника из 11. регименте, на Конатици је непријатељ имао целу 11. регименту од 4 батаљона са по 200 војника у четама. О овоме је командант послао дивизији извештај у 15.30 час. Како је непријатељска ватра била убиствена, то први борбени ред није могао маћи напред. Стрељачки строј је био у мртвом углу на 40 – 50 корака од непријатељских ровова. Била је потребна за успешан напад обилна артилериска припрема, а то се није могло постићи данас. Стога се командант пука решио да у борбеном распореду заноћи, да ноћу изврши припреме у распореду и утврђивању пука за сутрашњи напад, да се артилерија у току ноћи спреми, да сутра успешно врши спрему за напад пешадије. У току 11./12. децембра извршен је овакав распоред: у први борбени ред уведен је 1. батаљон лево од 2. батаљона; и 1. и 2. батаљон имали су по једну чету у својој резерви; стрељачки строј 2. батаљона померен је напред из мртвог угла и утврдио се. 1. батаљон је послао за обезбеђење левог бока пука једну своју чету, која је у 22 часа протерала непријатељско одељење, које је још за видела примећено при спуштању у долину Бељанице; 3. батаљон и 2 митраљеза су као општа резерва на левој обали Бељанице за 2. батаљоном. У поноћ је добивена телефонска веза са командантом 6. прекобројног пука, добивена од њега обавештења о стању и начелник штаба дивизије обавестио га је о ситуацији и саопштио му намеру за сутра. 1. прекобројни пук се кретао у главнини дивизије. Око 16 час. пук је згруписан јужно од Црљенца, према заповести команданта дивизије ОБр. 2440, кад је добио заповест команданта дивизије ОБр. 2441 ове садржине: „Данас 5. прек. пук напада Степојевац и прешао је Турију, претеравши непријатељске предње делове, али непријатељ на коси даје јак отпор. 6. прек. пук упућен је данас у подне правцем преко Конатице на Осредак и Частрин и данас је у пројекту његов покрет преко Парлога и Жутог брда ка Селишту и Орловици. Сад 6. прекобројни пук пење се уз Конатицу. 4. пук II. позива је десно и уназад од 5. прекобројног пука. Наређујем, да се 1. пук одмах крене друмом ка мосту на Бељаници, где да ступите у везу са командантом 5. пука и даље споразумно радите. Сутра ће бити енергично гоњење ка Мељаку и Петровом гробу“. 1. пук се одмах кренуо и по мраку дошао за десним крилом 5. прекобројног пука код његове резерве и ту преноћио. 2. прекобројни пешад. пук је доведен до Црљенаца, ту заустављен и преноћио је као дивизиска резерва.
Рад артилерије. 1. Дрински артилериски дивизион се кретао у главнини за 6. прек. пуком и заноћио је у с. Црљенцима (јужно), где је стигао у 16 час. 8. Моравска батерија као претходничка батерија заузела је у 9 час. положај на северној ивици Црљенаца и помагала напад претходнице. 9. Моравска батерија остала је у Лазаревцу за попуну муниције, а 5. Тимочка батерија за Дринским дивизионом дошла до Црљенаца и ту заноћила.
Дејство Тимочке дивизије II. позива
Ноћ 10./11. децембра проведена је на миру, сем незнатног пушкарања код леве колоне са остатцима непријатељских војника. Додир с непријатељем изгубљен је. Продужен је покрет дивизије 11. децембра у 13 час., са тежњом, да се заузму Стублински положаји. О непријатељу се сазнало, да у нереду одступа и да су му патроле у Стублинама. Кад је дивизија стигла на Вучјак примила је заповест и одмах приступила извршењу. 13. пешад. пук са 1 батеријом остао је на Убу.
Дејство Коњичке дивизије
Командант Коњичке дивизије на основу добивене армиске заповести издао је ову заповест: „На нашем северном фронту непријатељски 8. и 17. комбиновани корпус после више безуспешних напада на Космај и Варовницу и после претрпљених силних губитака, повлачи се ка Београду, вероватно у намери, да се на згоднијим положајима утврди и упорно брани. Наша III. армија, у чији састав улази Коњичка дивизија има задатак, да напада и гони непријатеља правцем преко Степојевца и Мељака ка Београду. Десно од ње напада II. армија. Коњичка дивизија има задатак да напада и гони непријатеља правцем преко Конатице – Дражевца – Мислођински раскрс – В. Бошњак – М. Моштаница ка В. Моштаници, одржавајући везу десно са Комбинованом дивизијом, која наступа правцем Степојевац – Мељак, а лево са Тимочком дивизијом II. позива, која наступа правцем Уб – Обреновац. Стога наређујем: 1. коњичка бригада са својом батеријом напада и гони непријатеља правцем: Степојевац – Конатица – Дражевац – Мислођински раскрс – В. Бошњак – М. Моштаница ка В. Моштаници. Рејон извиђања десно линија: Цветков гроб – Рушањ – Ресник, а лево р. Колубара и Сава. Извиђање вршити што даље ка Београду. 2. коњичка бригада са батеријом груписаће се код с. Црљенци, где ће образовати општу резерву под мојом командом. Четнички одред доћиће такође у с. Црљенци, где ће остати до даљег наређења. Трупна комора и мунициска колона биће у с. Вреоци. Војишни магацин је у Лазаревцу. Штаб дивизије са телеграфским и пионирским одељењем и војном поштом биће у с. Црљенци у прво време. По добивеним извештајима у току данашњег дана непријатељ је велики број возова кретао друмом Степојевац – Цариновац – Мељак, што значи да се непријатељ главном снагом повлачи ка Београду. Непријатељске заштитнице, у јачини 1 пука пешадије и 1 батерије, држе линију: к. 147 – Степојевачка коса, којој су линији подишле трупе Комбиноване дивизије. По извештају патрола са леве обале Колубаре, непријатељ је до синоћ 10./11. децембра држао слабим деловима линију: Шарбан – Бргуле, а јачих делова било је на левој обали Тамнаве. Такође и на Конатици налазе се слабији непријатељски делови. Командант 1. коњичке бригаде налази се са бригадом на левој обали р. Турије и извештава да је са бригадом немогуће обићи Конатички положај преко р. Лукавице због подводног терена, који је јако глибовит, али је упутио 2 ескадрона са водом митраљеза на леву обалу Колубаре са задатком да ухвате везу са Тимочком дивизијом II. позива и да се дочепају Конатичког положаја (к. 225). Према овакој ситуацији код непријатеља, а пошто
бригада није добила везу са Тимочком дивизијом II. позива на левој обали Колубаре, и пошто Комбинована дивизија није до вечерас могла протерати непријатеља са Степојевачких положаја и к. 147, а како је 2. коњичка бригада приспела у с. Црљенци у 15 час., то Коњичка дивизија није могла данас избити на одређени јој правац. Коњичка дивизија заноћила је 11./12. децембра на простору између с. Црљенци и р. Турије.