12. јула. Начелник штаба српске Врховне команде – начелнику штаба црногорске Врховне команде ОБр. 16896: „С обзиром на могућност скорог почетка операција потребно је, да се одмах предузму потребне мере ради што скорије припреме Санџачке војске за операције и да се она одмах стави под команду команданта Ужичке војске. Прекинути са давањем одсуства“.
13. јула. Војни изасланик у Русији – Врховној команди Бр. 109: „Ваш одговор ОБр. 16805 предао сам синоћ начелнику штаба Врховне команде, данас ми је саопштио ово: „Велики Кнез је прихватио ваше разлоге и сагласио се са њим, да сад не предузимате офанзиву, тим пре што се ситуација за Русе поправља. Али Велики Кнез моли, да се српска војска одржава у потпуној готовости како би могла одмах предузети офанзиву. Ако опет буде стање такво, да ће се Велики Кнез морати обратити да предузмете офанзиву, у том случају оставља се српској Врховној команди потпуна слобода у избору операциског правца, пошто кретање у правцу Љубљане сад нема значаја. Велики Кнез ће радо у свако време примити и саслушати Вашега изасланика и моли, да јавите ко и кад долази“. Са своје стране могу јавити као сигурно, да се Велики Кнез у исто време кад и вама обратио и Французима и Енглезима да пређу у офанзиву и добио од њих одговор да за сад нису у могућности прећи у офанзиву“.
17. јула. Војни изасланик у Русији – Врховној команди Бр. 110: „Офанзива непријатељска у последње време била је управљена на фронт Лублин – Холм, али је у току последњих 10 дана потпуно заустављена. Сад се примећују активнија дејства Немаца из Источне Пруске на фронт реке Нарева, а Аустријанаца у горњем делу реке Буга, али још није јасно опредељена њихова намера. Уопште се примећује одлазак немачких дивизија из Галиције, али за сад се још не може определити, да ли Немци ове дивизије шаљу на који други део руског фронта. Руска војска неће моћи предузети општу офанзиву све дотле, док се не осигура довољно муниције, што се не може очекивати пре краја августа“.
19. јула. Војни изасланик у Русији – Врховној команди, Бр. 113: „Сад је потпуно јасно да су Немци све своје дивизије, које су почели повлачити, опет груписали на фронт Лублин – Холм и отпочели наступање. Тако исто знатном снагом наступају са севера на фронт реке Нарве. Због овога наређено је, да се руска војска, која дејствује на правцима Бзуре и Равке, повуче на утврђену линију ближе Варшави. Од резултата бојева, који се сад воде, зависи судбина Варшаве, која је делом исељена. Сад против Руса дејствује: На јужном фронту 9 немачких и 47 аустриских дивизија; на северном фронту 32 немачке дивизије и 1 аустриска. Свега 109 пешадиских и 20 коњичких дивизија“.
16. јула. Пуковник Петар Пешић делегат српске Врховне команде и начелник штаба црногорске Врховне команде доставља на увиђај преписку по питању стављања црногорске Санџачке војске под команду команданта српске Ужичке војске, Пов. ДБр. 1178: Копија писама упућених црногорском Краљу Николи од стране Његове Владе, коју је Краљ доставио пуковнику Пешићу: „Њ. Величанству Краљу Врховном команданту – Цетиње. На захтев Вашег Величанства да Краљевска влада да своје мишљење по тражењу начелника штаба српске Врховне команде г. војводе Путника, да се Санџачка војска стави под команду Ужичке војске, Краљевска влада проучила је ово питање и налази:
1. Да заједнички план дејства српске и црногорске војске од 17. августа 1914. год. предвиђа само кооперацију Санџачке и Ужичке војске и јасно одређује начин одржавања везе између Врховних команада.
2. Да Санџачку војску сачињавају око ⅔ целокупне црногорске војске, те да би стављање ове под команду команданта Ужичке војске било једноставно ништење наше војске као самосталне јединице у овом савезничком рату и укидање њене Врховне команде.
3. Да Краљевској влади нису познати разлози, који би захтевали ово потчињавање Санџачке војске под команду Ужичке војске.
На основу свега овога Краљевска влада не може дати Вашем Величанству мишљење све, док не би г. војвода Путник саопштио разлоге, који су га руководили да у виду наређења постави захтев да се Санџачка војска стави под команду команданта Ужичке војске“.
Бр. 256
16. јула 1915. год.
Заступа Министра Председника,
Министра Војнога,
Министар Финансија и Грађевина,
Р. Поповић с. р.
Копија писменог реферата, који је пуковник Пешић поднео Краљу после пријема горе наведеног писма: „Њ. В. Краљу Врховном Команданту – Цетиње.
Ваше Величанство, „Још 14. овог месеца у 10 часова пре подне имао сам част саопштити Вашем Величанству депешу начелника штаба српске Врховне команде, којом ме моли, да Санџачку војску ставим под команду команданта Ужичке војске и умолио сам Ваше Величанство да ми дозволи ово учинити. До данас дефинитиван одговор нисам добио од Вашег Величанства да ли дозвољавате или не, да се Санџачка војска стави под команду команданта Ужичке војске. Данас у 9 часова пре подне имао сам част понова умолити Ваше Величанство да ми изволи дати дефинитиван одговор по овоме питању, што ми је Ваше Величанство благоизволело обећати, али у место тога, Ваше Величанство послало ми је по дежурном ађутанту поруку да копирам одговор министра председника Ваше Владе, који је он у име целе владе упутио Вашем Величанству. Пошто ја немам никакав званичан однос са Краљевском Владом у овоме питању, већ за мене је меродавно само мишљење Вашега Величанства као Врховнога Команданта, то ми је част поред већ више пута поновљених усмених молби понова писмено умолити Ваше Величанство за дефинитиван одговор по овоме: Дозвољава ли Ваше Величанство иле не да ја као начелник штаба издам заповест да се Санџачка војска стави под команду команданта Ужичке војске? У истом својству као начелник штаба црногорске Врховне команде и као делегат српске Врховне команде част ми је поред већ датих усмених обавештења Вашем Величанству учинити и ова писмена обавештења, а која Краљевска влада захтева у свом писму Бр. 256 од данас:
1. Заједнички план дејства од 17. августа 1914. год. ни уколико се не ремети захтевом, да се Санџачка војска стави под команду команданта Ужичке војске, већ напротив овај је захтев потпуно у духу тога плана, чија је основна идеја кооперација једне и друге војске, дакле солидарност дејства, а што се најбоље постиже, кад се обе ове војске ставе под команду једног команданта.
2. Не стоји у ствари навод краљевске владе, да се стављањем Санџачке војске под команду команданта Ужичке војске ништи црногорска војска и укида њена Врховна команда, јер ово је моментана оперативна потреба, која у циљу сигурности операција захтева ову привремену меру и која ће, чим се постигне први стратегиски циљ, вероватно отпасти. Зар енглеска армија, која стоји под француском Врховном командом губи свој значај и смисао, или толике аустриске армије и корпуси, који стоје под командом немачких команданата, губе свој значај и смисао? Напротив, они су сви сачували свој народни карактер, а под једном су командом само због јединства командовања и операција.
3. Разлози, који руководе Г. војводу Путника да се Санџачка војска стави под команду команданта Ужичке војске врло су оправдани и то су ови:
а) Приликом прошлих операција ка Сарајеву на практици је утврђено, да је постојала врло рђава веза између Санџачке и Ужичке војске, као и Санџачке војске и Дринскога одреда. За ово постоји потврда у званичним рапортима упућеним од стране команданата Ужичке војске српској Врховној команди и од стране команданата Санџачке војске и Дринскога одреда црногорској Врховној команди. Да би се у будућим операцијама у Босни избегли исти догађаји и све рђаве последице од тога, као и да би се постигло јединство дејства, једино је сигурно средство, да се Санџачка и Ужичка војска ставе под команду једног команданта. Само на овај начин може се постићи солидарност дејства у будућим операцијама.
б) Ужичка и Санџачка војска кооперишу у тесном додиру једном стратегиском објекту. Јачина Санџачке војске није толика да представља једну самосталну стратегиску јединицу (армију) и зато је најбоље да са Ужичком војском образује једну оперативну групу.
в) Ужичка и Санџачка војска оперишу ка Сарајеву, једном утврђеном логору и карактер оваквих операција захтева да се све јединице на једном сектору потчине једном команданту.
г) Напослетку и сама брзина издавања заповести захтева, да Санџачка војска буде под командом команданта Ужичке војске, јер достављањем заповести команданту Санџачке војске преко црногорске Врховне команде губи се много у времену.
Ваше Величанство из свега овога благоизволеће увидети, да су врло јаки стратегиски и тактички разлози, који траже да се Санџачка војска стави под команду команданта Ужичке војске и у највећој понизности молим Ваше Величанство да процени оправданост ових разлога, пре но што донесе своје решење по овом питању. Покорно молим за хитно решење, јер скори почетак офанзиве захтева, да ово питање буде одмах регулисано, а на њему је изгубљено већ пуних три дана. У највећој покорности Вашем Величанству, остаје,
Бр. 1177 Начелник штаба,
16. јула 1915. год. пуковник,
Цетиње Петар Пешић, с. р.
Копија писма које је пуковник Пешић добио од Краља Николе, као одговор на свој горе изнети реферат: „Моја влада одлучно је противна, да се Санџачка војска стави под команду команданта Ужичке војске, а ако двије Врховне команде налазе да је потребна још тешња веза између ове двије војске него она, коју заједнички план предвиђа, могу то постићи узајамним изашиљањем својих представника у односне штабове, или га који други начин, који би постигао сврху и очувао посебан карактер војсака. Мишљење Моје владе усвајам те га изволите доставити српској Врховној команди“.
Краљ Никола
17. јула. Пуковник Пешић спроводећи овај одговор српској Врховној команди, додао је са своје стране ово објашњење ОБр. 1180: „Разлог за ово одбијање може лежати у уговору између Аустрије и Црне Горе, пошто се са више страна тврди да такав уговор постоји и по коме Црна Гора треба да води демонстративну борбу; или зато што се у војсци осећа велика струја за Србију, па се Краљ и влада плаше испустити војску из руку. Мислим да се овим одговором не треба задовољити. Пошто позитивно знам, да ће у демаршу великих сила због Скадра бити и захтев да Црна Гора да гаранције, да ће њена војска у истини бити употребљена против Аустрије, то изгледа да је најбоље ово питање пренети на нашу владу, да тражи стављање црногорске војске под нашу команду, јер је то једина гаранција. У овоме нашу владу одлучно потпомагаће све велике силе. Молим за наређење за даљи мој поступак“.
20. јула. Врховна команда – делегату пуковнику Пешићу – Цетиње. Наређење ОБр. 17217: „Објасните Њ. В. Краљу, да чисто војнички обзири императивно налажу, да се за будуће наше заједничке операције Санџачка војска у операциском смислу стави под команду команданта наше Ужичке војске у циљу јединства у командовању и јединства у дејству, пошто обе војске имају за циљ дејства један исти објекат – Сарајево. Ако не буде остварено ово јединство у командовању, онда ће се вероватно и у будућим нашим операцијама поновити оне исте жалосне појаве, које су нашу Ужичку војску биле довеле у једну велику кризу и натерале је на повлачење ка Вишеграду прераним повлачењем Санџачке војске са Романије ка Дрини. Предлог који износи Њ. В. Краљ Никола у циљу одржавања јединства у операцијама не би дао никакву стварну корист. Некаква страховања Краља и црногорске владе су сасвим без основа, јер кад немачка Врховна команда може данас командовати аустроугарском војском у општем интересу, зашто онда не бисмо могли и ми то исто учинити са Санџачком војском у нашем заједничком интересу“.
20. јула. Пуковник Пешић – Врховној команди – Крагујевац. Извештај Пов. ДБр. 1195: „Од како сам добио наређење ОБр. 16896 нисам престао радити у његовом духу. Свакога дана доказивао сам Њ. В. Краљу и влади потребу, да се Санџачка војска стави под команду команданта Ужичке војске, које разлоге Краљ усваја и налази да су врло јаки, али не сме пристати на то, јер се плаши побуне у војсци. Он стално тврди да ће се Црногорци побунити, кад чују да су под командом српског ђенерала. Уверавам га да то неће бити, јер су они већ били под командом српских ђенерала, а данас је цела црногорска војска под мојом командом, па се нико не буни, већ напротив војска то више воли него да је под црногорском Врховном командом. Уопште Краљ и влада не могу ми противставити никакве разлоге, али се нечега плаше и не могу примити овај предлог. Чим сам добио наређење ОБр. 17217 одмах сам га саопштио Краљу и понова доказивао потребу за ово. Краљ је одмах сазвао министарску седницу, којој сам и ја присуствовао и објашњавали се врло дуго, али без резултата. Ја сам потом отишао са седнице и Краљ обећа, да ће ми дефинитивни одговор дати што пре“.
20. јула. Врховна команда – војном изасланику у Русији ОБр. 17217: „Ради лакших будућих операција наређено је црногорској Врховној команди, да се црногорска Санџачка војска концентрована код Горажде, а чија јачина износи ⅔ целокупне црногорске војске, стави под команду наше Ужичке војске у циљу јединства дејства у операцијама ка једном заједничком објекту – Сарајеву. Црногорска Врховна команда противи се овом наређењу наше Врховне команде и Њ. В. Краљ Никола преко заступника вашег делегата пуковника Пешића доставио је нашој Врховној команди овакав одговор: „Моја влада одлучно је противна да се црногорска Санџачка војска стави под команду команданта Ужичке војске. Али ако две Врховне команде налазе, да је потребна још јача тешња веза између ове две војске него она коју заједнички план предвиђа, то могу постићи узајамним изашиљањем својих представника у односне штабове или на који други начин, којим би се постигао тај циљ, а у исто време и очувао посебан карактер војске. Мишљење Моје владе усвајам, те га изволите доставити српској Врховној команди“. Међутим војнички обзири императивно налажу, да се за будуће операције Санџачка војска у оперативном смислу стави под команду команданта наше Ужичке војске, у циљу јединства у командовању, пошто обе војске имају за циљ дејства један објекат – Сарајево. Ако не буде остварено ово јединство у командовању, онда је вероватно, да ће се у будућим нашим заједничким операцијама са Црногорцима поновити оне исте жалосне појаве, које су нашу Ужичку војску биле довеле у једну велику кризу и натерале је на повлачење ка Вишеграду, попуштањем црногорске Санџачке војске на Романији испред Сарајева, која је обезбеђивала бок и позадину наше Ужичке војске и њеним наглим повлачењем ка Горажди, откривајући тиме непријатељу комуникациски правац Ужичке војске ка Вишеграду. Предлог, који износи Њ. В. Краљ Никола у циљу одржавања јединства у операцијама, не би довео никакве стварне користи. У згодној прилици и на згодан начин доставите овај поступак Њ. В. Краља Николе руској Врховној команди и објасните јој, да је овај наш захтев учињен једино из војничких разлога, у циљу остварења принципа јединства у командовању и јединства у дејству. Опирање Краљево у овоме потпуно је неоправдано. Ово у толико пре, што баш у садањем времену имамо пример за овај случај, где немачка Врховна команда рукује операцијама немачке и аустроугарске војске у њиховом заједничком интересу, па онда зашто не бисмо и ми то исто учинили са црногорском Санџачком војском у нашем заједничком интересу. Шта будете о овоме учинили известите. Половином месеца јула српска Врховна команда обавестила је црногорску Врховну команду да је њена намера да обе војске предузму што пре операције ка Сарајеву и захтевано је, да се црногорска војска што пре успособи за офанзивне операције“.
20. јула. Начелник штаба црногорске Врховне команде пуковник Пешић – српској Врховној команди. Извештај Бр. 1183: „Санџачка војска држи фронт од реке Лима до реке Таре. Дрински одред је ешелониран поред друма Никшић – Гаранско између Шипчана и Гаранског. Обе ове групе оперисаће са Ужичком војском. У циљу бољег груписања снаге потребно је благовремено знати: којим ће правцем оперисати ове две групе црногорске војске и кад се од прилике мисли предузети офанзива. Молим за одговор“.
22. јула. Министар војни на основу указа, наредио је да се формира Албански одред у чији састав улазе: Призренски, Подримски и Охридски одред. Албански одред стоји под непосредном командом команданта трупа Нове Области.
23. јула. Врховна команда – пуковнику Пешићу. Наређење ОБр. 17308: „Санџачка војска оперисаће правцем Горажда – Сарајево; Дрински одред правцем: Калиновик – Коњиц. Дрински одред да буде под командом команданта Санџачке војске. Време, кад ће се отпочети офанзива, за сад је немогућно одредити. Главно је да трупе увек треба да су спремне и готове за покрет и да се њихова борбена готовост стално одржава“.
23. јула. Пуковник Пешић – Врховној команди. Извештај Бр. 1212: „У вези наређења ОБр. 17308 од 23. ов. м-ца. мислим из искуства у операцијама ка Сарајеву у прошлој години, да би најбоље било да Санџачка војска оперише десном обалом реке Праче, те да се избегну све могуће несугласице. Трупе су готове за операције, сем што имају мало муниције, како сам јавио рапортом Пов. Д. Бр. 1131 од 10. ов. м-ца., чим сам примио дужност начелника штаба. Добро би било, кад би се могла послати муниција за црногорску војску“.
23. јула. Врховна команда – свима оперативним јединицама. Извештај ОБр. 17403: „Данас од 16.30 до 17.30 час. летела су 3 аустроугарска аероплана и над Београдом бацили 13 бомби. Један наш аероплан гонио их је, и пресрео код с. Борче (у Банату) један непријатељски аероплан на кога је избацио 100 метака из матраљеза и нагнао га да се спусти на земљу, бацивши једну бомбу на њега“.
23. јула. Врховна команда – команданту Дунавске дивизије I. позива – Пожаревац. Наређење ОБр. 17421: „Упутите одмах 8. пешад. пук I. позива у Прахово, за смену 6. прекобројног пука на радовима у тамошњем пристаништу. Пук ће остати у Прахову привремено, док потреба траје и биће на расположењу команданта места – Прахово. Од Осипаонице до Параћина и од Зајечара до Прахова пук ће се превести железницом, а од Параћина до Зајечара маршоваће сувим по маршути, коју одредите. За превоз железницом ступити у споразум са шефом војно – железничке инспекције и поднети му одмах бројно стање. О овоме је извештен командант III. армије“.
23. јула. Војни изасланик из Русије – Врховној команди. Извештај Бр. 116: „Синоћ сам саопштио садржај ваше депеше ОБр. 17217 начелнику штаба Врховне команде. Јутрос ми начелник штаба Врховне команде рече, да ће ми дати одговор прекосутра после виђења са пуковником Милојевићем, који сутра стиже овде. Чим стигне упознаћу га са овим питањем“.
24. јула. Начелник штаба црногорске Врховне команде пуковник Пешић – српској Врховној команди. Извештај Бр. 1214: „Питање о стављању Санџачке војске под команду Ужичке војске још није решено. Краљ се још не може решити и дати ми дефинитивни одговор. Стално разним изговорима одуговлачи ствар. Кад сам данас тражио одговор молио ме је да уверим војводу Путника, да одустане од овога захтева. Одговорио сам му, да не могу поступити по његовој жељи јер сам убеђен да треба тако да буде, да је то у општем интересу; ако тако не буде операције неће ићи правилно. По стоти пут поновио сам му исти разлог, зашто треба поступити по нашем захтеву. Али Краљ се ипак није могао решити дати ми одговор и обећао је за ноћас. Очигледно је, да се плаши испустити сасвим војску из руке. Ставити Санџачку војску под команду команданта Ужичке војске сматра да је изгубљена персонификација војске. На све могуће начине разуверавао сам га, али без успеха. Мислим, да не треба одустати у овом питању већ тражити пошто пото, да се задовоље наши захтеви и у крајњем случају припретити опозивањем српске мисије и обустављањем давања издржавања. Чим добијем дефинитивни одговор, јавићу“.
24. јула. Пуковник Пешић – Врховној команди. Извештај Бр. 1215: „У циљу јединства командовања и солидарности дејства наредио сам, да Дрински одред под називом Дринска дивизија уђе у састав Санџачке војске, што је и извршено. Али командант Дринског одреда, бригадир Вучинић, није хтео бити под командом сердара Вукотића, већ хоће остати и надаље као самосталан командант. Због овога одмах сам га сменио са овога положаја и ставио га на расположење Министру војном, а за команданта Дринске дивизије одредио бригадира Луку Гојнића, који је један од најбољих црногорских ђенерала“.
25. јула. Пуковник Пешић – Врховној команди. Извештај Бр. 1216: „По питању о Санџачкој војсци Њ. В. Краљ дао ми је овај одговор: „Не могу пристати да ставим Санџачку војску под команду команданта Ужичке војске, из ових разлога:
1. Организација црногорске војске је племенска и Црногорци слушају само племенске старешине, те се бојим побуне, ако Санџачку војску ставим под команду команданта Ужичке војске.
2. Командант Ужичке војске не познаје добро црногорску војску и може јој давати такве заповести, које она неће моћи извршавати, пошто је народна војска без довољно дисциплине и материјалне спреме.
3. Сердар Вукотић не пристаје бити под командом команданта Ужичке војске, а ја га немам с ким заменити; од свих мојих ђенерала једини је он способан командовати Санџачком војском. Из ових разлога молим Врховну команду да одустане од свога захтева и нађе ма који начин, да се обезбеди јединство дејства, или одашиљањем официра у штаб Санџачке војске, или заповести за Санџачку војску слати преко црногорске Врховне команде, која је у рукама српских официра. Молим војводу Путника да ми верује у немогућност извршења његовог захтева из разлога дубоких и врло деликатних“. Као што се види, разлози Њ. В. Краља слаби су, што сам Његовом Величанству и доказивао, и једино што вреди, то је што у истини нема официра, који би могао заменити сердара, пошто је Митар Мартиновић остао у Русији, те зато мислим да Краљ не пристаје из разлога изнешених у моме рапорту Бр. 1214 од јуче.
Наредба АђБр. 43300
Врховног команданта за целокупну српску војску
28. јула 1915. год. у Крагујевцу
Јунаци! Данас се навршује једна дуга и крвава али велика и славна историска година. Ево се навршава већ година дана од како се крете бесна војска бечког ћесара, да побије све што се Србином зове, па чак и мајке и сестре и жене и децу нашу и да Отаџбину нашу претворе у једно огромно згариште и гробље само зато, што је она колевка Србинова. Али наш заклети и највећи непријатељ, који је био по броју много јачи од нас, који је био одморнији и спремнији од нас, наишао је с ове стране Дрине и Саве на моје узорите јунаке са Куманова, Битоља, Једрена, Скадра, Брегалнице и Видина. Српска мишица, српски топ, српска пушка и њен оштри бајонет и овога пута изврши своју дужност победоносно и славно. У незапамћено крвавим биткама на Јадру, Церу, Сувобору, Колубари, на Каблару и под Београдом просуло се много најплеменитије крви нашег покољења, ала су зато сломљене и уништене силне војске аустриске.
Јунаци! Овим својим надчовечанским напорима и подвизима тих мучних дана, ми смо и спасли Отаџбину од аустриске најезде, и нашим великим и племенитим савезницима дали видна доказа своје савезничке верности и крајње решености, да до краја предано и искрено послужимо општем великом циљу савезничком. А велико признање и одушевљено дивљење, које је са стране наших моћних савезника указивано храброј српској војсци, пропраћено је најразноразнијом помоћи, коју су нам они у овом тешком рату обилно указивали. Али данас, кад се по пољима руске Пољске и Галиције, на границама Француске, Италије и Белгије воде крвави бојеви ради постигнућа општег савезничког циља, ми нисмо наш ратнични посао још довршили, нити можемо мач у корице оставити. Наши велики задатци према Српству и Југословенству позивају нас, да у овом страховитом рату извршимо до краја своје народне и савезничке дужности.
Јунаци! Позивајући вас да будете сваког тренутка спремни на нове витешке подвиге, који ће нам донети нову славу, Ја сматрам за своју свету дужност, да вам на данашњи дан, у име Отаџбине изјавим, да сте у овој крвавој години достојно одговорили својим војничким и српским дужностима, и да гајим дубоко уверење, да ћете вазда бити свесни тога, да сте ви једина узданица отаџбине и потлаченог Српства и Југословенства. Горд и поносан што имам војску таквих јунака, ја не могу да пропустим данашњи дан, а да вам не пошаљем своје одушевљене поздраве.
Живели моји храбри ратници, моји официри, подофицири, каплари и редови!
Александар с. р.
30. јула. Војни изасланик из Русије – Врховној команди. Извештај Бр. 121: „Енергична дејства непријатеља продужавају се и то: са севера на линију реке Нарве, а са југа на фронт Лублин – Холм. За сад Руси дају успешан отпор, али још се не може донети никакав закључак. Од резултата ових бојева зависи судбина Варшаве, коју због политичких обзира желе задржати до крајње могућности. Овде се очекује најдаље кроз десет дана офанзива Француза и Енглеза, а надају се да ће и наша војска предузети демонстрацију. Све ово може знатно ослабити дејство непријатеља на овом фронту, иначе због недостатка у муницији Руси могу бити још у већој незгоди. Италијанска Врховна команда јавља, да је са српског фронта дошла против њих 14. брдска бригада“.
30. јула. Војни изасланик у Софији – Врховној команди Бр. 77: Проба са бипланом израђеним у Софији свршила се јуче падом са висине од 700 – 800 метара давши две жртве – два одлична пилота поручника. Тон бугарске штампе постаје оштрији. Циљ: плашња савезника пред предајом одговора на бугарски одговор по ноти од 29. маја, или нас, ради попуштања. Нашу штампу треба држати у рукама саобразно приликама; неопходно је потребан један лист на француском. – Корисно би било форсирати израду пута кроз Албанију за случај промене базиса. – С обзиром на држање овдашњих пријатељских војних изасланика и иначе, ако тамошње прилике допуштају требало би предузети нешто на пр. диверзију или демонстрацију Ужице – Сарајево.