Операције I. армије
На фронту Дринске дивизије II. позива. 10. октобра око 2.40 час. непријатељ је покушавао напад на десно крило Кртинске, а од 4 часа са правца од Прогара, Купинова и Бољевца бомбардовао је снажном артилериском ватром просторију села Кртинске; код Скеле владало је затишје. Непријатељ се према Забрежју појачао са неколико батаљона; око 14 час. почео је снажно тући артилериском ватром положај наших трупа, употребљавајући и бомбе са загушљивим гасовима. Једно наше одељење са маском пробило се кроз гасове ка непријатељу, после чега је примећено његово колебање и делимично повлачење чак и преко моста на леву обалу Саве. Ово је изазвало већу ужурбаност код непријатеља; његови су се делови почели понова враћати на десну обалу Саве. Од Прогара примећен је журан покрет пешадије ка Бољевцу. Око 17 час. после јаке припреме артилериском ватром и после избачених неколико бомби са загушљивим гасовима, непријатељ је уз узвике кренуо напред, али је нашим контра нападом одбивен претрпивши знатне губитке. Наше су га трупе гониле за 300 – 400 корака испред својих ровова и том приликом заробиле једног поручника 27. ландштурмског пука са 10 војника. Према с. Кртинска, непријатељ је бомбардовао наше положаје. Једна наша чета упућена од Скеле у бок непријатељски, успела је да га потисне, али се морала повући под борбом пред јачим непријатељским деловима, који су се искрцали код Скеле – Полоја. На фронту Дунавске дивизије II. позива. У току ноћи 9./10. октобра непријатељ је нападао на лево крило трупа код Дреновца, али је одбивен. Исто тако, код Малог Окна непријатељ је ове ноћи потучен: заробљено је 4 официра, 102 војника и 2 митраљеза. 10. октобра у јутру непријатељ је покушао напад са Дрине у правцу Црнобарског салаша, али без успеха. На фронту Соколске бригаде и Ужичког одреда у току 10. октобра није било ничега значајнијег.
Операције Одбране Београда
У току ноћи 9./10. октобра Аустријанци продужавају напад на В. Врачар и Пашину чесму, а Немци су извршили два снажна напада из Топчидера на Дедиње. Наше трупе, и ако су због јаког дејства непријатељске артилерије биле много потрешене, ипак су успеле да преко ноћи одрже своје положаје. Рано у јутру 10. октобра отпочела је непријатељска артилерија припремати напад на Дедиње врло јаком ватром из хаубица 12 и 15 см. калибра, пласираних на Бановом и Топчидерском брду. Како је било у изгледу, да се Дедиње неће моћи одржати, командант Одбране Београда наредио је да се 3. дивизион Шумадиског пољ. арт. пука распореди на Торлаку, те да одавде туче Дедиње и Бањички вис, кад буду пали у непријатељске руке. У исто време, овај је дивизион стављен под команду команданта Комбинованог одреда. Непријатељске трупе предузимљу напад против левог крила Комбинованог одреда обухватајући га са две стране, и то: слабијом колоном са Топчидерског брда на Дедиње и положај више Стевановићеве механе на Крагујевачком друму, а другом много јачом колоном из долине Топчидерске реке на Дедиње. Око 10 час. непријатељска артилериска ватра достигла је такву интензивност, да је командант левог одсека известио, да се више не може одржати на Дедињу и да ће бити приморан, пошто нема изгледа да се може задржати на Бањичком вису, да се повуче ка Бањичкој механи и Торлачком друму, те моли да се Бањички вис и коса изнад с. Бањице поседне прихватним трупама. Наређено му је, ако буде приморан на повлачење, да се по сваку цену задржи на линији: северна падина Мајура – Милошевац. Команданту артилерије издато је наређење да артилериском ватром потпомогне повлачење. 2 батаљона 7. пука II. позива упућени су са Разбојишта да поседну Бањички вис те да омогуће повлачење са Дедиња. У 11 час. затрпава непријатељска ватра читаве водове наших војника, који у један мах напуштају Дедиње и положај више Стевановићеве механе на Крагујевачком друму, одступајући ка Мокром лугу. Тада је престала непријатељска артилериска ватра, а његова пешадија је одмах затим избила на празне положаје. У ово време долази 7. пук II. позива, кога је командант Одбране Београда био упутио, да поседне Бањички вис. Овај пук поседа на брзу руку положај испред Вратница у циљу заштите овог правца, који је одступањем наших трупа са Дедиња ка Мокром лугу остао отворен. Пољски артилериски дивизион, који је 9. октобра био задржан на Разбојишту, да ту сачека долазак осталих појачања са Нишавског војишта, заузима положај делом на Торлаку, делом код Јајинаца и отвара ватру (у садејству са батеријама, које су са потиснутог левог крила Комбинованог одреда ту долазиле) на непријатељску пешадију, која је од Дедиња наступала у правцу Торлака. Дејством ове артилерије Немци су заустављени у висини Бањице. Падом Дедиња биле су трупе на В. Врачару сувише истакнуте. Командант Одбране Београда у 11.20 час. наређује команданту десног одсека да се постепено повуче са В. Врачара на линију: Зелено брдо – Стражарска коса и да ухвати везу са левим одсеком, чије ће десно крило бити код Милошевца. У исто време наређује повлачење левог одсека, с тим да се по сваку цену заустави на северном делу Мајура, засеок Милошевац на Торлачком друму и да се на тој линији уреди и одржи до мрака. Да би избегао убитачну ватру непријатељске тешке артилерије командант Одбране Београда решава се, да повуче трупе ноћу 10./11. октобра на главну одбрамбену линију: Винчанска страна – Осовље – Градац – Екмеклук – Торлак – Стражевица – Петлово брдо – Жељезник – Остружница. У овом циљу издаје заповест ОБр. 4471 по којој да се заузме овакав распоред:
Великоселски одсек, поседа одсек од Градца па у десно преко Винчанске стране на Винчу.
Комбиновани одред у чији састав улазе: 7. пук II. позива; 10. кадров. пук; 14. пук II. позива, поседа и брани одсек од Екмеклука до с. Јајинца.
Тимочка дивизија II. позива у чији састав улазе 2 батаљона 13. пука II. позива која су била у Комбинованом одреду поседа и брани одсек од с. Јајинца до Остружнице обухватајући и Остружнички одсек.
У општој резерви код Дашчаре: 3. дивизион Шумадиског пољ. арт. пука; а код Пиносаве и Белог потока: 2 пешадиска пука, који имају у току 11. октобра да дођу железницом (13. пук I. позива и 14. кадров. пук). Како је повлачење Комбинованог одреда вршено под врло неповољним околностима, јер се одступало по отвореном терену под најјачом непријатељском ватром и како су трупе имале велике губитке, постојала је опасност, да се одред неће моћи одржати до мрака на означеној линији. Стога командант Одбране Београда наређује у 14.30 час. команданту 13. пука I. позива, да се одмах његова два батаљона који су стигли у Пиносаву крену на Торлак и да се ставе под команду Комбинованог одреда. Да би се колико толико скратио фронт и избегле незгодне стране Екмеклука, који је веома истакнут у односу према Торлаку, решава се командант Одбране Београда, да повије десно крило горе означеног положаја код В. Мокрог луга преко Ериног брда на Клупе – Чолин гроб. На основу овог, командант Одбране Београда мења своју заповест за повлачење трупа на нове положаје и у 15.15 час. издаје заповест ОБр. 4477 по којој:
1) Комбиновани одред поседа и брани одсек од Јајинаца преко Торлака – В. Мокрог луга – Долова – до Калуђерице; а Великоселски одсек: од Калуђерице – преко Ериног брда – и Клупа – Чолин гроб и Винче.
2) У састав Комбинованог одреда улази: 13. пук I. позива, који пристиже; 19. кадров. пук који стиже у Рипањ у 21 час и који ће бити одмах упућен ка Торлаку; 3. дивизион Шумад. арт. пука поред досадање артилерије и 7. пук II. позива.
3) У састав Великоселског одсека улазе: све досадање трупе; 10. кадров. пук и 1 пољ. брз. батерија, коју ће командант Комбинованог одреда упутити на Ерино брдо.
4) 14. пешад. пук II. позива пошто буде смењен прикупиће се код Белог потока у општу резерву у близини друма.
5) Распоред да се изврши ноћас с тим, да до зоре буде положај поседнут и утврђен.
13. пешад. пук I. позива и 19. кадров. пук морали су се употребити у предњој линији да смене пукове, који су због петодневне непрекидне борбе били јако проређени, изнурени и поколебани и који се морају употребити делом у одсечним резервама а делом у општој резерви. Због великог фронта, командант Одбране Београда није могао задржати у резерви више од 1 пука, па и овај пук био је од трупа, које су се морале неминовно сменити из предње линије. С обзиром на велику надмоћност непријатељских борбених снага, као и на потребу јаке резерве ради парирања удара тамо, где се непријатељ најјаче групише, командант Одбране Београда захтева од Врховне команде, да му се одмах упути и без одлагања једна цела дивизија; у толико пре, што су неколико пукова због силних губитака сведени на половину па већ и на трећину свога састава. У тим пуковима више од половине официра били су избачени из строја. Сем тога не сме се заборавити, да се већ пет дана водила непрекидна веома огорчена борба, да се бранила свака стопа земљишта у домашају тешких оруђа и Дунавских монитора чија је ураганска ватра потресла нерве код официра и војника и која се не може више издржати. Са ретком храброшћу и са само прегоревањем трупе су се бориле и дале су од себе највише што се од њих могло очекивати. Старешине су својим личним ангажовањем са врло великом енергијом подржавале морал код трупа и ако су сами претрпели невероватно велике губитке. Наше су трупе на местима где нису трпеле ураганску ватру тешке артилерије, са успехом одолевале нападима и јачег непријатеља, па су чак вршиле и енергичне контранападе.